Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
” Neću da opisujem kako je moj otac tada pucao iz džeferdara na kalfa-Ješu, i kako je taj Jevrem bio bambadava tri meseca u hapsu, neću da... ali ne! Neću baš ništa! Dakle, vatra se brzo opazila u magazi.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
TRI DJEJSTVA LICA: MAKSIM, marveni trgovac SOFIJA, njegova žena LEPOSAVA, kći mu od prve supruge JEVREM, penzionirati oficir — Maksimov brat NIKOLA, rukodjelac — Maksimov brat MAGA, Nikolina žena MITAR, kum
Ako ćutim, „zašto ne govoriš“; ako progovorim, „šta toročeš koješta?“ Ovakve naravi valjda nema nigdi na svetu. z. JEVREM I SOFIJA JEVREM: Kad jedan bombardira, drugi rado reterira. (Ostavljajući kapu na astal): Psuje Maksa, ne šali se.
“ Ovakve naravi valjda nema nigdi na svetu. z. JEVREM I SOFIJA JEVREM: Kad jedan bombardira, drugi rado reterira. (Ostavljajući kapu na astal): Psuje Maksa, ne šali se.
(Ostavljajući kapu na astal): Psuje Maksa, ne šali se. SOFIJA (smeši se i sleže ramenima). JEVREM: Rekao bi čovek čitavu brigadu eksercira, tako se razvikao. SOFIJA: A šta ćete?
SOFIJA: A šta ćete? Ja gledam, što je pravo, da mu ugodim, ali on se srdi, te srdi. Već ne znam, kako ću. JEVREM: He, he! Jošt je stari Maksa.
SOFIJA: Žao mi je samo što se ljuti, kad ja svašta činim. JEVREM: Maksa je čovek koji neprestano s upaljenim fitiljem odi. (Sedne.) Oće li pokoji put da zaćuti?
(Sedne.) Oće li pokoji put da zaćuti? SOFIJA: To ne, ali uvek po štogod nađe, zašto će psovati. JEVREM: Opet se malo popravio. U detinjstvu za ništa se naburi, pa ne možeš reč od njega da izvučeš.
SOFIJA: Šta znam; da je vaše naravi, volila bi. JEVREM: E, sa mnom se moglo komandirati, kako si htela. Zato sam docnije i mogo avansirati. No pod priklad, evo komandanta!
Ah, sirota Perso, nisam te znao uvažavati. Ona me je kukavna slušala kao cara. JEVREM: Pak si i nju kinjio, dok nije umrla. MAKSIM: Ti se u moje poslove ne mešaj.
JEVREM: Pak si i nju kinjio, dok nije umrla. MAKSIM: Ti se u moje poslove ne mešaj. JEVREM: Komandant mora imati propise kako će komandirati, inače je demoralizacija gotova.
MAKSIM: Idi u tvoju regimentu, pa komandiraj kako znaš. Ovde sam ja gospodar. JEVREM: Varaš se. U kućevnoj regimenti žena je polkovnik.
MAKSIM: Proklet bio čas, kad si ti stupila u moju kuću, to ja znam. JEVREM: No, Makso, sad pod priklad! MAKSIM: Šta si me ti opet zaopucao s tvojim eksercirom: oćeš da je sasvim pokvariš.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
BLAGOJE: Šećera? SIMKA: Dolazi sebi! DROBAC: A kad sam išo da apsim Jevrema, na Tatinac! I kad je čuo Jevrem ko mu dolazi! Dođem mu prètkuću, a on se objesio! O jednu veliku jeribasmu, rađa po vagon!
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
PRVI 3 ČIN DRUGI 38 ČIN TREĆI 74 NARODNI POSLANIK KOMEDIJA U TRI ČINA LICA Jevrem Prokić Pavka, njegova žena Danica, njihova kći Spira, Jevremov pašenog Spirinica Ivković, advokat Gospa Marina, njegova
DANICA: Pa ima dole na ulici firmu. PAVKA: Ima na ulici, ali nema ovde. A kazao mu je Jevrem da metne i ovde, pa eto... IV JEVREM, PREĐAŠNjI JEVREM (ulazi zabrinut, puni mu džepovi novina.
PAVKA: Ima na ulici, ali nema ovde. A kazao mu je Jevrem da metne i ovde, pa eto... IV JEVREM, PREĐAŠNjI JEVREM (ulazi zabrinut, puni mu džepovi novina. Čim uđe, daje znak Pavki da ukloni Danicu, a ona da ostane).
PAVKA: Ima na ulici, ali nema ovde. A kazao mu je Jevrem da metne i ovde, pa eto... IV JEVREM, PREĐAŠNjI JEVREM (ulazi zabrinut, puni mu džepovi novina. Čim uđe, daje znak Pavki da ukloni Danicu, a ona da ostane).
PAVKA (razumela ga je, pa se okreće Danici): 'Ajde, ocu kafu! JEVREM (posle izvesne pauze, pošto je razmišljao malo): Ovaj... Pavka... imam nešto važno da ti kažem...
Pavka... imam nešto važno da ti kažem... PAVKA: A ja opet tebi JEVREM: Ama, ostavi ti, ovo što što ja imam da ti kažem mnogo je važnije. Dakle, idem odjutros ja čaršijom...
Dakle, idem odjutros ja čaršijom... PAVKA: Baš kad pomenu, a što, boga ti... JEVREM: Ta ne prekidaj me!... Eto, sad moram opet ispočetka.
PAVKA: A, znam šta je, izbori... JEVREM: Eto ti sad, kakvi izbori? PAVKA: Sećam se, znam da ti je gospodin načelnik spustio ruku i prošle godine kad su bili
PAVKA: Sećam se, znam da ti je gospodin načelnik spustio ruku i prošle godine kad su bili opštinski izbori. JEVREM: Ama, nije to, nego čovek me upita: kako, kako, gazda-Jevreme? PAVKA: Pa to je To što ti ja kažem.
(Spazi mu novine.) Uostalom, što te i pitam, kad eto ti puni džepovi novina? JEVREM: To onako. PAVKA: Nije onako, Jevreme. Znam ja tebe. Kad je onako, ti ideš u kafanu, popiješ kafu i pročitaš novine.
A kad dođu izbori, ti nabiješ novinama džepove pa se zariješ u njih, a dućan o klin. JEVREM: Eh, eh... Ti opet preteruješ! PAVKA: Ama, kako preterujem! Pa eto, otkud ti sad, u ovo doba kući? Gde je sebe podne!
Ti opet preteruješ! PAVKA: Ama, kako preterujem! Pa eto, otkud ti sad, u ovo doba kući? Gde je sebe podne! JEVREM: Došao, znaš, da pročitam novine. Stigla pošta, a u dućanu larma pa ne mogu da čitam. PAVKA: Eto. Je l' kažem ja!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
ULICA GOSPODAR-JEVREMOVA Svakoga dana, u šetnji od Kalemegdana do neba, Gospodar Jevrem projaše Ulicom Gospodara Jevrema. Uvek pre podne, dok pod oblacima traju istočne svetlosti.
(Kad podne pređe, svetlosti se raspu, odjednom krte, po iskrzanim fasadama.) Gospodar Jevrem jaše kao što je nekada jahao kroz Mačvu ili preko dobara u Vlaškoj, samo što sad prolazi između automobila a
Obe je Jevremu obećao, za doba posle smrti, jedan Turčin, stražar u kuli Nebojši. Bilo je to 1815. godine kada je Jevrem, još ne gospodar, Još samo mlađi brat budućeg knjaza, bio zatočen u lagumima Vodene1 kule: Turci su ga na prevaru
I tako, nevidljiv jaše Gospodar Jevrem pored Bajrakli-džamije. Dugo stoji na uglu svoje i Ulice Sedmog jula: automobili lete niz padinu, ka Dunavu, u
i Ulice Sedmog jula: automobili lete niz padinu, ka Dunavu, u kolonama, preko kolovoza od crnog sunca, a Gospodar Jevrem i njegov konj posmatraju kako se trgovci, koji su u dućanima baš na tom mestu, vekovima, prodavali svoju robu, talože u
Onda Gospodar Jevrem natera konja u kas, preleti ulicu pa nastavi, lakim hodom, pored ružnih višespratnica, do Božićeve kuće, u Jevremovoj
Zato je svetlost tu gusta i u takvim nanosima da je ni košava, kad vitla, ne raznese odmah. Gospodar Jevrem tu vidi onog sebe, mladog, kako u jutra nepromočiva od bleska, pljuska lice ovde, na Sakačesmi, korak od raskrsnice, a
Tu, na raskrsnici svetlosti, Gospodar Jevrem dugo čeka Vuka, a naročito Dositeja: uzalud, jer nikada ne dođu, ni jedan ni drugi.
„Srpska posla“, mrmlja Gospodar Jevrem i nastavlja pored kuća koje ne prepoznaje a, pravi Obrenović, ne priznaje da je ojađen.
I to u vreme kada su Obrenovići izgnani, a Jevrem umro? (Kapetan, pri tom, i nije bio baš za Karađorđevića.) U taj su Konak, kasnije, bili preneli i čuvenu Jevremovu
Odgovor nije važan, jer je i pitanje zaboravljeno u ostarelom, ogluvelom stoleću; samo ga Jevrem pamti. Ali, to prvo pitanje koje više nikog ne zanima upućuje na ono drugo koje zanima samo Gospodar-Jevrema: bez
Da li se, uopšte, može? Jevrem je, možda, bio mudriji od Miloša, ali je Miloš, sigurno, bio jači od Jevrema. Umeo je i da daje i da oduzima: snagu,