Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ja opet u Golubince — i odem u Novi Sad da obiđem stričevu decu, kao brat-Jevrema, njegovu majku i proče. Dok se ja u Novom Sadu bavi̓, al̓ i oni svi se iz Golubinaca u Varadin doteraše i u gornji grad
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Pošto se jedva spasao, on se vraća u Srbiju. 1818. je pisar kod Jevrema Obrenovića. 1819. ide u Besarabiju do roditelja, koji su kao ostali srpski begunci uživali rusku pomoć.
Svršivši studije, 1829, Stejić ode u Srbiju za ličnog lekara kneževa brata, Jevrema Obrenovića. U dva maha bio je i lekar kneza Miloša, ali 1832.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Imaš li kocku šećera u kući? BLAGOJE: Šećera? SIMKA: Dolazi sebi! DROBAC: A kad sam išo da apsim Jevrema, na Tatinac! I kad je čuo Jevrem ko mu dolazi! Dođem mu prètkuću, a on se objesio!
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
građanin Treći građanin Govornik iz naroda Mladen, pokućar Jevremov Kafanski momak Žandarm Šegrt ČIN PRVI Soba kod Jevrema Prokića. Vrata sa desne strane i u dnu. Na levom zidu dva prozora, na svakom čiste zavese i saksije sa cvećem.
Spomoći ću se i ja, ali odužiću se i prijateljima, znaš kako je kad si poslanik... Pa... (Zastane i posmatra Jevrema.) Šta veliš ti na to, Jevreme?
daj kantar da izmerimo to tvoje narodno poverenje, pa da ga se ti, brate, pred tvojim biračima odrečeš u korist gazda-Jevrema Prokića. Eto, tako se to radi! JEVREM: Gle, molim te!
DANICA: Ja kažem! PAVKA: Od njega si valjda čula? DANICA: Pa od njega. PAVKA: A ja sam, vidiš, od Jevrema čula da on neće biti poslanik i da se bambadava bakće i lomi. DANICA: Ne zna to otac, on misli...
A, ovaj, za koga ti, prepelice moja, misliš da glasaš, je li za gazda-Jevrema Prokića. a?” JEVREM (zadovoljno): He, he... formalna agitacija! SEKULIN: Pa, brate, to ti je naš posao!
(Drugim.) Ti! (Prvim.) A ti si lopov i hulja! (Svojim glasom.) Pljus! Pljus! (Šamara po vazduhu dok i samog Jevrema ne ošamari. 3atim zvoni silno.) Mir, mir, gospodo! Molim, čuvajte dostojanstvo ovoga doma!
(Ode.) IX PREĐAŠNjI, bez JEVREMA PAVKA: Ne znam kako ću Danici na oči, i kako ću joj kazati da joj je otac rasturio proševinu?
Nisam još glasao. DANICA: E, pa, eto vi, na primer, mogli bi glasati za Ivkovića? SPIRA: Ama, zar protiv Jevrema? SPIRINICA: Ju, crna devojko, šta govoriš? DANICA: Ja vrlo pametno govorim.
NAROD: Dole Ua! Ua! Ua! (Na pozornicu lete krompiri, glavice kupusa, jaja, kojima Jevrema narod gađa.) IVKOVIĆ (trgne se s prozora i živo se objašnjava sa onima u njegovoj sobi).
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
ULICA GOSPODAR-JEVREMOVA Svakoga dana, u šetnji od Kalemegdana do neba, Gospodar Jevrem projaše Ulicom Gospodara Jevrema. Uvek pre podne, dok pod oblacima traju istočne svetlosti.
Ali, to prvo pitanje koje više nikog ne zanima upućuje na ono drugo koje zanima samo Gospodar-Jevrema: bez izdaje, da li se moglo? Da li se, uopšte, može?
Da li se, uopšte, može? Jevrem je, možda, bio mudriji od Miloša, ali je Miloš, sigurno, bio jači od Jevrema. Umeo je i da daje i da oduzima: snagu, vlast, moć.
Nije vredelo. Pamti svoje zadovoljstvo kada je Miloš Obrenović, knez Srbije (istina vazalne), postavio njega, Jevrema Obrenovića, generalmajora, za komandanta varoši Veograda sa ovlašćenjima koja su izgledala neograničena.
Možda je i on već bio umoran? Ni Jevrema više nije hteo da sasluša, samo je gledao kroz njega. I kad se nije moglo lepim, moralo se ružnim. (Da li?
Ali baš u taj čas su ga obavestili da dole, u sobi za primanje, na Njegovo Sijateljstvo, Gospodara Jevrema, Predsednika Sovjeta ustavobranitelja, čekaju član tog istog Sovjeta Avram Petronijević i ruski konzul Vaščenko.
Gospodar Jevrem gleda Pašića, Pašić gleda Jevrema: onda, Gospodar više ne može da izdrži i pita Pašića ono što pita i sebe, neprekidno: – Bez izdaje, da li se može?
Jevrem je gledao u Miloša, ali Miloš nije gledao u Jevrema, a svi su gledali u njih dvojicu. Knez je trgao ruku, okrenuo glavu i namrštio se a Jevrem se povukao, bled kao krpa.
Pred tim igrama okrnjene tame i okrnjene svetlosti, Kneginja lako pristaje na sećanja i odmah vidi sebe kako, između Jevrema i Jovana, Gospodareve braće, čije je ulice i sada opkoljavaju kao da je štite, ulazi u dugu, manastirsku trpezariju.
da prati hronološki niz događaja, onda bi valjalo da se zaputi niz padinu, Ulicom Kapetana Miše, sve do Ulice Gospodara Jevrema.
I sada, kada u svojoj šetnji prolazi Ulicom Gospodara Jevrema i upućuje se Velikoj školi koja se danas zove Dositejev i Vukov muzej, Dositej je sklon da razmišlja o tome kako u
Oko tih imanja u Vlaškoj otkrile su se nesaglasnosti koje će Anastasijević imati da plati. Između njega i Gospodar-Jevrema Obrenovića postojale su dugo ali su i dugo prikrivane.