Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Od roditelja me jeza hvata, od sinova bežim kroz iglene uši, pred sestrama se krijem u mišju rupu! Brat mi udarcem cokule prosipa supu,
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kosa mu se diže uvis... Užasan strah ovlada njime... Nešto zašušta iza njega... Telo mu prožma jeza... Zaustavi dah, napreže uvo i — ne ču ništa!... Pogleda nada se...
– Otkud ti? — Tražim tebe. — Moji te poslani?... — Jok. Subaša me poslao da te nađem pošto-poto... Lazara prođe jeza... Tek beše odahnuo od jedne, eto ti mu druge brige!... Šta će subaša s njim?...
Zamalo vrata se otvoriše. Krunija promoli glavu i reče nekakvim tupim glasom: — Zove te otac... Nju prođe neka jeza. Ali se krete za materom... Što se bliže primicala kućnjem pragu, sve joj koraci bivahu manji.
Lazaru se okretala kuća oko glave. On oseti kao da mu neka ledena ruka uhvati srce... Jeza ga prožma svega od glave do pete. — Lepo, bogami! Kaki mi je to otac što mu ćerka u oči kaže da neće da ga sluša?...
On priđe Turčinu. — Molim te! — reče on. Turčin prevali očima na nj. Lazara podiđe neka jeza od toga pogleda. — Šta ćeš? — Ja-ja-htedoh... — ušeprtlji Lazar. — Šta? — Da te nešto zamolim. — Govori!
Ivan zinuo od čuda... Kad ih nestade s očiju njegovih, on se krete najlak kući, duboko zamišljen. Neka ga jeza hvatala od popinih reči... 15. DVA OCA Miloš se bio strašno poplašio.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pop je govorio vrlo često besjede u crkvi. Silne, svete i poučljive riječi, da te jeza podiđe. Crkva je služila svaki dan, a nedjeljom je bila uvjek dupkom puna.
U očima mu nešto strašno, da te svega jeza podiđe. Bilo nas je koji smo pomislili da je pomjerio pameću. — Vodu! — dreknu on.
Mene svega obuze neka jeza. Za stolom su sedele i „dame”, ja se stegoh i uzdržah se. Maks pobesni. — A zašto vi ne biste hteli podvezati
” Ona skoči i nasloni se samo vrhom od prstiju na klavir. Glas joj je bio tako promenjen, da me svega jeza prođe: — Mišo, — reče ona — to je sve tako neiščekivano, da ja ne znam šta da ti kažem. Ja neću sažaljenja. Ti si...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Svi uđu. Kad je Ljuba video šta ima tu, jeza ga čisto napada od pogleda na mnoge lepe stvari. Tu je divan od kadive crvene, pa kakvo ogledalo, pa dugačke firange,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Mislila je, onako lepa i gola, da je zaboravio noć u Vizelburgu. Pavla je, međutim, podilazila jeza, jer mu se, i u zagrljaju, sad, činilo da na njegovu mrtvu ženu liči.
I sad, na putu, tako daleko od tog groba, njega je prelazila jeza. Ispod glasisa baterija, obasjanih Suncem, on je, i u sećanju, prolazio, ćutke, kroz uzane ulice tvrđave, kroz koje ni
Osećala je, kako je od nekog straha prelazi jeza. Ali, na njenu glavu, bili su se sručili toliki neočekivani ftorobračni događaji, tih dana, kao da je bila trobračna.
Rodila je bila bezbrižno i veselo svoju decu, ali, sad, ni sama ne zna zašto, neka potajna jeza prelazi je, pri pomisli da treba da rodi, treće, negde, gde nema ni mater, ni babicu.
Neka dakle ne kazuje Petru ništa; nju, od same pomisli da Petar sazna šta su dočekali, prelazi jeza. Otac joj je, pred polazak, u svaći, prokleo muža, i Petar to nosi na duši. Neka ih nesreća, od tada, svuda prati.
Iako nije bila skaradna, iako Petar nije bio više ljubomoran, Anu je, od te nežnosti Pavlove, prema Varvari, prelazila jeza. Bilo je nečeg šašavog u toj nežnosti, tog, inače tako hladnog, oholog, udovca.
Znači da mu je postala kao i svaka druga žena? Tu mladu ženu je, pri toj pomisli, jeza prelazila. Ona je mnogo štošta, tada, i Varvari priznala, kao da se za slamku hvata.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
Sve ti crno samo jeza moja bela Moj ti kurjak pod grlo Oluja ti postelja Strava moja uzglavlje Široko ti nepočin-polje Plameni ti zalogaji a
Nušić, Branislav - POKOJNIK
I odjedanput me svega obli znoj, pa onda, kao da mi je neko tako oznojenom spustio krišku leda u košulju, poduhvati me jeza u leđima i počnem da dršćem. SPASOJE: Ne znam šta imaš ti kog đavola da dršćeš? ANTA: Kako šta, a onih 10.000 dinara?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Evo ključ! Treba ga tri puta obrnuti u bravi! - dotakla mi je svojim prljavim i skorenim prstima šaku tako da mi je jeza prošla čitavim telom. Rašida se izdigla na prste, uzela ključ i pošla ka vratima.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Nešto ga bode u desnoj džigerici i u pleći. Uhvati ga jeza, pa mala groznica; mora leći. Opasna stvar, jer za starce groznica je gotova smrt.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Posle kratkog, zbunjenog ćutanja, što kao jeza prođe ceo puk, padoše nove komande i puk ostavi oružje i bi odveden u stranu, iza logora, da izvrši kaznu i upamti tu
Sa svojim divljim ljudima, konjima i psima, sa svojim velikim trbuhom, bio je otišao daleko, tako daleko. Jeza je pređe samo kad nasluti, koliko se sad, svakako, brine za svoje ćerčice.
Tiha radost pođe mu opet od petinih žila pa do potiljka, kao jeza, i zato, udariv konja mamuzama, pojaha žurno, klateći se prema vojnicima, da ih povede.
Ne beše više ni strasna, ali joj glas još uvek beše mio i, od njenog zagrljaja, njega je još uvek podilazila jeza požude.
da dohvate, Isakovič poče, lagano, da izvlači sablju dohvativši grčevito balčak, okrenuvši se licem prema vojnicima. Jeza, ledena jeza pređe mu po plećima. To beše taj trenutak bezmernog milja koji je toliko voleo.
Jeza, ledena jeza pređe mu po plećima. To beše taj trenutak bezmernog milja koji je toliko voleo. Začas, nasred reke što je proticala pod
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On rečima koje imaju svoj smisao daje smisao koji se njemu svidi: svijest za njega znači griža savesti, a jeza znači jezik.
Milićević, Vuk - Bespuće
Njega prođe nekakva jeza kad vidje njezin plač i tugu i sramotu; njemu dođe želja da udari nogom ovo pijano stvorenje, izvaljeno nemoćno, sa
slijevao suton u gustim mlazevima, ona neprestano osjećaše u svojoj ruci njegovu hladnu ruku, i njezinim tijelom prođe jeza.
Radičević, Branko - PESME
Ražareno je srce ognjem bilo, Al' sad po njemu neka jeza mili; On ne zna sam šta ova jeza znači, No kad on oće pričinu da sazna, Iznutra ječi tužan neki glas: Ko zna i
Ražareno je srce ognjem bilo, Al' sad po njemu neka jeza mili; On ne zna sam šta ova jeza znači, No kad on oće pričinu da sazna, Iznutra ječi tužan neki glas: Ko zna i oćeš li je ti naći?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ne mogaše da ga vidi, a da je ne prođu jeza i strah. Samo kad ga sagleda gde se primiče k njoj, a očiju ne skida, trepće, i oko usta igra mu neki bolan, učmao
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Tip, još uvek polumrtav od straha, sve kravate ostavio u Italiji gde živi; oću da kažem, još ga uvek vata jeza da ga kojim čudom onaj novinar ne napadne zbog buržoaske mode.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
U snegu leže šipovi pod oknom koje ne drema. Prostire Bela smetove o crne kuće brestove, gde jeza s lučem gostuje. To hram je, a ne avlija: kraj česme gola Marija kao da nešto posluje.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ponoćna jeza i sati hudi, jezero vrije i neman gudi. Ko će junaka od sna da budi? Blista u gori, pod samim vrhom, vrelo pod
Strašna jeza gazde hvata, natiskoše svi na vrata kao da je pukȏ grom, potrčaše snagom svom, sve po šumi stoji lom.
Lagašan vetrić pod vrbe zađe, koprenom igra lakom, zapao mačak u san dugačak, prođe mu jeza dlakom. Prenu se Toša i oči briše: „Brka mi moga, evo nam kiše!“ Svetlica oštra nebesa kreše, oblake modre para.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Oko krvavih usana rojevi mušica. Težak zadah nas zapahnu. Iako je neprijatelj, ljude obuzima jeza na sudbinu čoveka. I nehotice se nameće misao da ćemo tako možda i mi. U obližnjem jarku ugledasmo još tri leša.
Iako su to neprijateljski vojnici, obuzimala nas ipak neka jeza gledajući onoliku množinu mrtvih ljudi... Zašto ti nesrećnici ostaviše svoje ognjište, da bi im se kosti razvlačile po
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Prvo se usudi da je pogleda, jer malo pre to nije smeo učiniti. Podiže oči na nju i — prođe ga prijatna jeza svega... Onakih očiju on još ne vide; behu to crne sjajne oči, iz kojih večito bije živi oganj.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
RUŽE 38 PRVA JEZA 39 RASTANAK KOD KALEMEGDANA 40 NOVE SENKE 41 PARTENON 43 NjEGOŠ U VENECIJI 46 RELjEF SA LIKOM DANTA 48 LjUBAV 50 OČI 51 VE
PRVA JEZA Desi se: da se začudim, kad me iznenada rastuže: kišica plaha, il jedna smeđa dečija glava u koju se zagledam duže.
Ja ga se setih! Ja ga vidim! Njegova modrina mrsi mi dušu, i mene obuzima grozna jeza, i neka, beskrajna, žalost. Predosećano, u Beogradu, 1920.
I, tako, bez veza, stiže me, ipak, rodna, bolna, jeza. I, tako, bez doma, ipak će mi sudba postati pitoma. Ne, nisam, pre rođenja, znao ni za jednu tugu, tuđom je rukom,
Strah od smrti prolazi brzo, posle bitaka, ali, kad se setim trahoma, mene, i posle toliko godina, podilazi jeza. Čini mi se da mi curi u zagnojenim očima.
Negde je plakalo jedno dete. Ali svi ti zvuci dopirali su do mene kao iz neke neizmerne daljine. Pređe me jutarnja jeza. Video sam još Mesec, sjajan, pa se i nehotice osmehnuh. On je svud isti, jer je mrtvac.
To gorko nebo jutarnjih jeza, boje divljih golubova što izleću iz dugog sna. Nebo sa igrom buktinja uveče i nepomičnom, smrtonosnom, hladnoćom
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Reč je njegova bila kao grom i govor njegov kao proletnja grmljavina; zemlju je poduzimala jeza od straha i miline: beše i veselo i strašno. Gospod progovori: — Anđeli moji, delo moje još nije gotovo.
Ali ne može ništ da kaže— Ne može — Bog joj ne da... I mene samog jeza hvata Kad vidim oči njene setne, Duboke, zagonetne.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pa još kad se pojave deca... Pi—ha—a!... uh, čisto me jeza... A da li će? — Hoće, što da neće!... I drugi se žene, pa imaju dece... Ih, pa tek kažu: »Čij si ti mali?
Rakić, Milan - PESME
se javi, Ko dobra majka, kao Eden pravi, Nečija silna ruka zdere masku: Ja lupu čujem tužnu ko opelo, I čudna jeza prostruji kroz telo — To čekić bije o čamovu dasku. III Grmelo je kao da se bije boj.
Pandurović, Sima - PESME
Sami, u kutu teškog, crnog vlaka. Mala jeza zime, ili straha, minu Telima našim pri odlasku mraka, Kada hladno sunce sa visina sinu.
Još savesti vetar neki, uzdah Mrtvih šta li? — kroz moj život prosti Prođe, katkad, k’o jeza kroz kosti. Još savesti vetar neki, uzdah, Znak poslednji groznice života, Potrese me, pa iščezne blizu Srca.
ih tužno, pobijene lave, Kroz neves’o sumrak, rasplakan i beo, — Krvave junake bez nagrade, slave; A tragična jeza svet prolazi ceo.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
U krpi koju je premetao bilo je nekoliko kutijica, nožica, kliješta, štipavica, čudnijeh svrdlova i igala. Jeza podiđe ženske, gledajući te meleme i alate, a pomišljajući, valjda, koliko je junačkijeh tijela sve to obišlo.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Sad ko da za mnom pade reza: Sve ono što sam reći hteo Proguta strah i stinu jeza. NOVI POVRATAK Još nije ni smiraj, a kamoli mrak: I nemam znači čime da se tešim Što mi se sav vidik suzio, a
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Stani!... Stani malo. Škripa zamre na dnu bubnih opni. Konji frkću, tresu glavama. Grive grebu oči. Jeza gusne krv. Neizdržljivo je. Raskopčava gornje, poslednje dugme kaputa. — Znojavi su mi konji, gospodine.
Satreće je Đorđe. A sutra je praznik. — Šapći, čujem ja dobro. — Ti možeš da je spaseš. — Ja? — jeza strese starca. — Ja? Kako? — podiže se na laktove. Ne vidi je.
Voštana sveća, zaboravljena na peći, izgorela: vazduh otužno miriše na smrt. Po Vukašinu se odjednom stvrdla jeza. On se brzo svuče i baci u krevet. Oči se ne zatvaraju: pogled tuče po crnom leptiru na beloj košulji.
A od kukurikanja do fenjera sve je isto bilo: mamurno i mučno. U isto vreme i uvek isto kukurikao je kafanski petao. Jeza ga je prolazila od tog usamljeničkog kukurikanja.
„Ako ga i posle budeš puštala u sebe...“ Video ih je zgomilane, jeza iz kičme isticala je kroz oči, i sve se mračilo, jer ih oboje mora ubiti. Pored njene glave zario je svoju u jastuk.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Voleo bih da vidim ostrvo na kome si se rodio! — reče dečak jednoga dana, a otac oseti kako mu se jeza, kao ledena voda, sliva niz kičmu. — Dalek je put do njega!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Jovan bi da pita svog imenjaka, mlađeg gotovo čitavo stoleće, da li je i njemu išla ona jeza uz kičmu kad su ga napadali kao besnog psa? Jeza, ne od straha, od zgranutosti.
svog imenjaka, mlađeg gotovo čitavo stoleće, da li je i njemu išla ona jeza uz kičmu kad su ga napadali kao besnog psa? Jeza, ne od straha, od zgranutosti. Njemu, Gospodar-Jovanu, jeste, jedan jedini put: u avgustu 1842, u Žabarima.
Sa Srbima se borio, ne sa Turcima, i jeza mu se penjala uz kičmu: svirepost je mahnitala, Srbi su naticali srpske glave na kočeve i nosili ih uz svoje čete, kao
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Zar sve da zgazi?... I na se misli... Slatka je neka jeza poduhvata; Misli - i šapnu: „Oprosti mi, Bože!“ Pogleda u noć, i odškrinu vrata.
Popa, Vasko - KORA
nam oko glave obleće Čuješ li metak Koji nam poljubac vreba 2 Evo to je to nepozvano Strano prisustvo evo ga Jeza je na pučini čaja u šolji Rđa što se hvata Na rubovima našega smeha Zmija sklupčana u dnu ogledala Da li ću moći da te
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On pretrnu. Neočekivana nebeska pojava zavrte mu glavu, obuhvati ga slatka jeza, a reč mu zape u grlu. Tek posle nekoliko trenutaka mogao je da nastavi svoje predavanje.
Islama, izgoreće u požaru, potpaljenom od njih, velike biblioteke u Kordovi i Granadi sa svojim bezbrojnim knjigama“. Jeza me poduhvati kad čuh ovo vidovito proročanstvo Mardohajovo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pored mene promače krezubi student pa se izgubi u gomili. Ja stajah još malo i laka jeza razočarenja prostruja kroz mene, ali se brzo podsetih neurednosti poštanskog saobraćaja i to me umiri.
Ja malo razmislih šta da činim, ona jeza razočarenja prostruja sad kroz mene mnogo jače, pa se najzad reših da uđem u kafanu.
Tako rčemo ađutant i ja u sva zvona, a komandant ćuti; dok, u stvari, mene poduzela neka pohotljiva jeza od slatke nade da ću maločas stezati ono mlado i čvrsto telo seljanke, sigurno i samo toliko žudno muških ruku.
A posle opet zazvečaše veliki, teški ključevi i kobna neka tišina i jeza zavlada. Samo je krv jače zašikljala na usta i uši i brže kapala niz bradu i čupave grudi koje se nadimale.
I on je mahnito okidao. I Dok je grozna neka jeza prožimala sav vazduh, ona neizdržljiva napetost prekinula se tek onda: kad su otud iz zemlje stale nicati plave
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
od pognutog položaja, uzastopno širile i sužavale; i u tom širenju i sužavanju bila je kao neka prijetnja i jedna mala jeza.
vidovi borbe protiv smrti, samo ludi pokušaji obmane, očajna nastojanja da se ona zavara, zaniječe, prevlada, zaboravi. Jeza ništavila pokretač je svega u našem bivstvovanju, klica i nemir svakog kretanja i svakog traženja.
Na tim opasnim okukama, među filharmonijskim kumovima prošarala bi jeza i išla je uzbuđeno riječ: „Brzo, brzo! Do vraga, što tamo više čekaju!” Eto, to je bio moj prvi učitelj.
bi odmah pošto je izabran za papu odbacio štake i ispravljajući dugo sagibanu figuru zagrmio glasom od koga je podišla jeza one iste kardinale koji su ga izabrali. Ona mi je najplastičnija ilustracija te istine.
Nasmijali smo mu se u lice, a ono je povrijeđeno odskakutalo. Soncert champêtre. Lišćem topole prošara mala jeza i ono jače zaljeska. Na već kosim zrakama svjetlucale su se među granama niti paučine.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— More, devojke, ako sad bane pred nas Đurica! — reći će jedna posle dužega razgovora. Stanku podiđe neka topla jeza, i oseti kako joj se menja lice, ali se brzo pribra, pa odgovori mirnim glasom: — Neka dođe, pa šta bi ?
Kad zađe u potok, obuze je neka jeza, i ona se, valjada prvi put u životu, bojažljivo osvrtaše oko sebe. Kad pređe potok i naiđe u gust zabran, steže joj se
A sad ga obuzme hladna jeza kad pomisli, da mu svakoga časa mogu oduzeti i odvesti to jedino njegovo blago, da je mogu zatvoriti, mučiti i šta je
Đuricu nehotice obuze jeza; on opruži pušku i stade da se privlači krušci. — Jovo, jesi li ti ? — zapita on poluglasno, kad se oni iz kukuruza
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
(2) Ima večeri koje su puste kao glečeri. (3) Ima večeri koje su mrtve kao jeza. (Itd.) (1) Nek teku reke nek teku reke nek teku reke nek nose što nose nisam ovde da prodajem zjala da plačem
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
U odveć velikome prostoru Sofka se gubi, poduzima je jeza, strah, a odveć mali, neočekivana blizina, agresivno je pritiskuje i guši.
njega, po visini, koja zastrašuje; pa, najzad, i ispod njega, jer iz vlažnih, trulih ploča na podu dolazi hladnoća, jeza. U prostoru crkve, kao nigde drugde, Sofkino telo treperi sa osetnom unezverenošću.
Krakov, Stanislav - KRILA
tako... tako šiju mitraljezi... Dlanovi su klepetali kao ludi. — Ura, ura... Kroz dlanove je prošla jeza budućih juriša. Hajlenderi su jurišali uz zvuke kornemuza, rumeni Englezi uz trku fudbala.
Piloti su radili sve brže, a jeza je trčala ispod kožom postavljenoga odela. Izgubila se čežnja dalekih letova i pesma arlekina u zraku.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Mučno će ce što moći da učini iz doline. — To je bio opšti odziv ranjenika o toku borbe. Mene podiđe jeza slušajući ova prosta, neizmajstorisana i kobna izvešća ranjenika, Ona su bolje kazivala pravo stanje stvari, no svi
Pogledaš, a ruke ti krvave od dodirivanja trupova. Tada te obuzme neka jeza, i ti se groziš i bežiš dok za tobom ne ostane daleko smradno i užasno bojno polje, puno strva, truleži, krvi i kostiju.
pusti i mene da se tu malo ogrejem! Mene prođe jeza... da li ja ovo sanjam?... naglo se okretoh... moj se obraz: očeša o jedan uveo, hladan obraščić; pogled mi susrete dva
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Jedan dohvati šaku zemlje i zatisnu mu ranu. Obuzela me je neka jeza, vilice su mi se tresle kao u groznici... Ali Kamenita Kosa bila je osvojena. — Bio si se sigurno uplašio.
mali moj. Ha-ha-ha! — cerekala se grozno. — Čujete! — i unese mi se u lice, da već osetih gadan zadah njenih usta. Jeza me je podišla. — Čujete!... Večeras bićete moj ljubavnik... — Nikada! — odgovorio sam odlučno.
Sa šlema je curio potočić vode i slivao se niz leđa i vrat. Osećali smo vlagu po telu, i jeza nas poduhvatala. Pri svetlosti munje ugledao sam jednoga vojnika kako je nabio na sebe neku kožnu navlaku, pa se
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
I njega bi često puta, kad bi pogledao na svoj mâl i imaće, obuzimala nekakva potajna, nejasna jeza i slutnja... „Ovo se već odavno presipa... prelijeva!
Čama, zebnja i grozničava, duboka jeza drhtaše na obrazima njegovim i na obrazima čeljadi njegove. Svako je čeljade strepilo i osjećalo da se nešto nevidovno
ovaj prijestoni grad naših zaboravljenih, nesrećnih vladara, uvijek su me obuzimali ledeni trnci i čudnovata drhtava jeza.
Bojić, Milutin - PESME
Jer nas hvata jeza i severac svira Kroz nedra, gde čama na zgarište seda, Jer hramovi sveti našega svemira Ostali su iza urvina i leda.
Nastasijević, Momčilo - PESME
TRAG Čudno li me slobodi ovo, čudnije li veza. Buknem u tebi, vreo se ulivam, jeza je ovo, oh, jeza. I trag putanjama tvoj, pa me pali. A čudno zastrepi srce, a studim.
TRAG Čudno li me slobodi ovo, čudnije li veza. Buknem u tebi, vreo se ulivam, jeza je ovo, oh, jeza. I trag putanjama tvoj, pa me pali. A čudno zastrepi srce, a studim. Ljubeći šta li to ubijam, šta li budim?
A neljubljenoj san darova plav. 2 Što bosa tvoja noga razbija rosu, lepojko? Jeza se niz travku sliva, zaboleće te glava. 3 Jutrom šta sana tražiš rosnome na proplanku?
Ćipiko, Ivo - Pauci
odijelu, sa mitrom na glavi, — biskupova prilika čisto zadivi Radu, i prije no će biskup progovoriti, hvata ga jeza, kao da od nečega strahuje ...
Ali, dok progovori, Radu prođe i divljenje i jeza; glas ne odgovara ugojenoj prilici: tanak je i nerazgovjetan i na mahove ga izdaje; u popa Vrana ljepši je i snažniji
Žena podmjetne sjedalicu da priđe k vatri. Sjede, gleda u vatru, i ćuti. Žene strepe, jeza ih hvata, znadu zašto je pošao u varoš, pa kad je mrzovoljan i oporo ćuti, slute na zlo; biće da je gospodar na nj još
Kada bi uzilazio uza mračne stube stare kućetine, uvijek ga je obuhvatala neka ugodna jeza; redovito nastupaše sladak drhtaj po cijelome životu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Plašim se usamljenosti. Hvata me jeza od pomisli da ću ostati ovde sama u kamenjaru, među sprženim kovragom, zvečarkama koje gmižu okolo, dok im tela
Ilić, Vojislav J. - PESME
Oboje ostaše sami, I njega poduze jeza u ovoj ugodnoj tami, Jeza nekako slatka. Očaran, bez jednog glasa, On čisto gutaše okom obline njenoga stasa.
Oboje ostaše sami, I njega poduze jeza u ovoj ugodnoj tami, Jeza nekako slatka. Očaran, bez jednog glasa, On čisto gutaše okom obline njenoga stasa.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Njegova divlja vojska kulja kroz kapije toga grada. Jeza me hvata od nje, ali se stišava pri pomisli da je moj položaj na Alcioni izvan domašaja njenih topova.
Laka jeza prelete mu preko celoga tela. „I taj luk mi je poznat, njega su izmerile kraljeve putovođe i našle da ima dužinu od 5000
Kad videh taj nos, otsečena vrha, mene spopade jeza, no odmah zatim iznenadno radovanje. Ta to je, nema nikakve sumnje, Tiho Brahe, astrolog i astronom carev.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
U očima ima nešto što on, otac, danas prvi put vidi. Majstor Kostu prođe jeza. Pomisli na svoje rođenje i detinjstvo, na mladost, na naglu odluku da se ženi nepoznatom devojkom.
Reč „poslednju”, preseče kao nož i ohladi. Jeza. Svi zakopčali kapute i došli tanji, i tanki kao senke. Pavle i Vladimir sedoše za klavir.
Vraćajući se kući, pod utiscima svega što je te večeri čuo i video, Branko oseti da se mešaju u njemu jeza i toplina, tužne pretstave o životu Pavlovu, i neko toplo osećanje od svoje zgrčene egzistencije. — Kuda će Čuponja?
” Pogleda, tamo malo dalje, otac njen sedi na drugoj šamlici, i jeza je prođe od glave do pete: slični, ne kao otac i kćer, nego kao dve starosti. Zagleda se u svoje ruke: malčice drhću.
ne boj se, nismo još prosjaci... tu je kuća, i ja još mogu da zaradim. — A jeza je prolazi zbog starosti očeve i svoje, zbog bolesti, i, najstrašnije, zbog samoće koja nju čeka...
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— No da dođemo k našoj Čimpeprič. Ona je tako smerna i filosofskim duhom bila tronuta da jeza svejedno držala ili je mladom ili milostivom gospojom nazivali.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Srećom, uskoro i konji življe kretoše i naglo istrčaše na obalu. Noge su mi mokre i jeza me poduzima. Okretoh se. Reka se crnela.
Nigde se nije video čovek... Opet dva pucnja jedan za drugim. — Izvidnice — reče neko. Drhtava jeza prožima lude. Nastade mučna tišina.
Mitraljeska i puščana vatra trešti takvom žestinom da nas jeza podilazi. Sveži neprijateljski pukovi sručiše se na naše levo krilo.
On se pravda kako mora da žuri da bismo uhvatili voz. Na jednoj zavojici automobil malo zanese i mene podiđe neka jeza. Ali začudo, slično kao i juče u ovo doba... Nije valjda... Uveravam sebe da je to bilo samo trenutno uzbuđenje...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Zašto do smrti stajati na jednom mestu veran zakletvi nekakvog dalekog pretka? Niz kičmu malog suncokreta prođe jeza: nije neka naročita sreća roditi se kao suncokret! — Kao patuljak-suncokret!
Kroz dečakovu kičmu prođe jeza: utopiće ga ljudska reka! Okrete se i potrča nazad ka kuli, ali pred lom starac Milija stoji, drži ključ, molio ne molio
Kroz samu srčiku Cveta prođe jeza: sam! Sam sred pustinje. Sam pod okrutnim okom sunca! Sam! U mirisu Cveta oseti se strah od smrti, ali ponos u njemu bio
Mila mu postade čak i čađava greda nad dovratkom, ali se, ipak, pozdravi s majkom i krete.. Ko zna koliko jeza pticama i oblacima putovao! Već i sumrak poče da izjednačuje nebo i zemlju, a nikako da naiđe ni na drvo, ni na čoveka.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Lazara Mačka podiđe jeza. Čvrsto zatvori oči i poče da šapuće: — Znam ja, znam, nijeste vi ni babe, ni divovi, ni medvjedi. Sve je to drveće.
Dječaka podiđe laka jeza. — Ovdje, kažu, živi drekavac! I on je često, za kišovitih proljetnjih noći, slušao iz Prokina gaja otegnuto i
Jovančetu pođe uz tijelo čudna, dotad nepoznata jeza, zapali mu čitavo lice i šumno ga ponese nekud naviše. — Možda je s njima i naš Nikoletina!