Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ono jest, snaho — poče stari Jezdimir. — Sve je to lepo i korisno: ali, opet, ti si, eto, sama u kući, pa ti je zauvar makar i mala pomoć i olakšica...
Neću ja da mi deca budu slepa kod očiju!... — odgovori Miona tako pouzdano i odsečno da joj ni Jelenko ni Jezdimir ne umedoše reči reći. Prozboriše još dve-tri o drugim stvarima, pa se digoše i odoše. — Muž žena!
Prozboriše još dve-tri o drugim stvarima, pa se digoše i odoše. — Muž žena! — reče čiča Jezdimir polako, pošto odmakoše od kuće Mionine. Nastao je časni post. 3ima već prevalila.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Iza mene naramkuje posilni Jezdimir, i čudi se. — Kao da je Bog čistio nebesa od kamenja, pa ga izručio na ovu zemlju... Usred jednog takvog krša i loma,