Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— A, a, Turci, a, a! ... Hrišćani od straha, jeze izumirali su strepeći da Turci ne skoče i sve ih poseku. No tada bi obično po neki star, duševan Turčin izašao i
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
i uzdisanje, sva ta nesavladljiva i tajna snaga pobesnelih temperamenata slila se bila u jedan pun groznice i neke mutne jeze zvuk i zadah smrti. — Živeli ovi u žaketima i gerocima! — U Pešti, u Pešti, doviđenja u Pešti! — Dole! Dole!
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Miš uplašeno strugnu natrag u rupu i promuca pun jeze: . — Lijepo smo, bogme, počeli! S neba sipa čitava tuča od mačaka! Gle, alaj tutnji! Smak svijeta, gotovo je!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zagušena od mraka, nije mogla da vikne, a, premrla od straha, nije mogla da se makne. Tresla se od jeze i osećala je kako je, s nogu, obuzima ledena zima.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Tada kroz njihove zakrečene vene prostruji nešto nalik slatkom uzbuđenju; mešavina jeze, straha. osvete i uživanja zbog pravedne kazne, koja, eto, najzad stiže i ove ohole, domaločas nepovredive izabranike
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Logika, očito, tu nema šta da traži, a ni okultna veština. Pa ipak, slovna vizija slova K donosi dašak jeze. Ona polazi od dosetke da K liči na čoveka koji je zakoračio, pružio korak; slede munjeviti ukrštaji slika, sa isto
Milićević, Vuk - Bespuće
Uvijek ga, i poslije, poduzima isto osjećanje jeze, uvijek ga potresa ista groza kad vidi sunčano proljećnje jutro poslije 2kiše: po travi i po lišću bliješte kapljice i
Radičević, Branko - PESME
Zaviriše: eto li je! No, gle čuda, tu je nije! Započeše da se krste Oda jeze i od strave, Ćau reći fala Bogu! Ma što šiknu ispred nogu?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Opet si tada bio pored mene, sasvim blizu, i ne znam ko je od nas dvojice šaputao Lorkine riječi pune jeze: „Crni su im konji, crne potkovice.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Četvrto pevanje Zemlja je miris bratoubistva, pletivo jeze koje se para. Poredak njen je pismo nepisma. Odiše s njiva zlokrv ratára.
- Šta je vidik? - Čun teskobe ledne, šumne jeze žbun, u obruč-stanju sjaktav val i sled od žurnih mena - njihov sjaj i žuč: gde vidimo se kao plamsav luč, u
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
jesen, u brdima, Razvije barjak od dima, Pa po vasceli dan Drveta hvata san — Dođu mi, poput tajne I stare jeze neke, Iz daljine beskrajne Kupušnjaci kraj reke.
” Kad pogledaš u pravcu Neptuna, Učini ti se puna, prepuna Svetlosnih šljokica i ukrasa, Tišine, jeze i užasa... A sve te zvezde u beskraju, Od prestrašenosti noću bleskaju!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Oseti samo bol i ništa više. Brzo, stresajući se od jeze, ustade. Ali on, obezumljen, lud, sa penom na ustima, iskrivljenim licem, gurajući je glavom u trbuh, grleći je po
Zatim pođe ispred Sofke da joj otvori vrata. Sofka, kao tresući se od jeze, glavom zabaci kosu. Oseti kako joj se ona po leđima i dužinom tela zatalasa, i nežno je pomilova.
Nije mogla više da dvori, nudi. Od umora jedva je oči držala otvorene. Bila je sva vrela. A od straha, jeze, čisto je kao neko ludilo poduzimalo. Jer, što su više gosti odlazili, ona i on, svekar, sve više su ostajali sami.
Stanković, Borisav - JOVČA
(Tare čelo od znoja, straha, jeze. Izmiče se od žene, blaže): Jest, ubiću te, ubiću. Govori, kaži da si lagala, da nije istina. Kaži, pa da te ubijem.
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ — „Tako je“, potvrđivao im je on, Aćim, u sebi, pun jeze i radosti što i panduri misle daje sin isti kao otac, iako on to nije. Nije, oduvek je to znao.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
krišom, protura hašiš, iz trgovačke uličice koja nosi ime dobroćudnog putopisca, uvek dopire polumrak sav od prozračne jeze (kao da još, kako je nekada bilo u ovom sokaku, ide Čika-Ljubinom vlaga iz starog jendeka), na trgu se smenjuju bezmerja
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
osetljiva kao u slepog miša i mogao sam da razaznam postojanje nekog predmeta na udaljenosti od 12 stopa čudnim osećanjem jeze na čelu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
kako je dečakZmaj doživljavao utvarnu jezu od prekogrobnih susreta u staroj pesmi: no ćuti o tome zreli Zmaj; ako je „jeze” i bilo, on ju je potisnuo drukčije: u njegovom mladićkom načinu reagovanja na slavnu baladu ima nešto od ironičnog i
Bojić, Milutin - PESME
O, i Belom Kralju u dan smrtne jeze Pljunula si glavu. I tad, s puno krvi, Tvoj smeh je u svakom stihu marseljeze Pratio svu hučnu gomilu što mrvi.
(1917) PLAVA GROBNICA Stojte, galije carske! Sputajte krme moćne, Gazite tihim hodom! Opelo gordo držim u doba jeze noćne Nad ovom svetom vodom.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Druže u tajni, čuj, mukotrpno se ovo srce mimo sve jeze otisne. I koji za mnom, i u neznanju, greš ovaj čudni put: Sivo je tamo, sivinom prostreli bit, sive su oči
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
! Prisećam se svega što sam o Saborištu godinama slušao. Najviše jeze izazivala je u meni priča o Beloj pećini. Kažu da tamo unutra prebiva ogromna beslovesna zver koju nazivaju drekalom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Stresao sam se od neke iznenadne jeze... Progledao sam. Video sam svoga posilnog, koji je obavijao vlažan oblog oko mojih grudi.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Toga se nisam ni sjetio, majstore — reče Jovanče i strese se od jeze. Kako se više nije moglo dalje, morali su opet natrag, u veliku dvoranu.