Obradović, Dositej - BASNE
” Jedva on to izreče, kad svi viknu: „Juriš!“, pa poteku. Žabe oko jezera čujući topotanje, uplaše se, pak ti bržebolje stanu strmoglav skakati u jezero.
Dučić, Jovan - PESME
MEĐA Kada se jave na crti, Na kraju tuge i pira, Visoke planine smrti, I hladna jezera mira — Ko čeka na međi? O, ta Najveća tajna što traje: Granica dveju lepota I dveju sujeta! Šta je?
ČOVEK I PAS S početka je padala tanka, sitna, crna kiša. Alpijskim putem iznad jezera peo sam se te večeri na breg. Kiša je zatim neosetno rasla, postajala krupnja, crnja i ledenija, a put je ulazio sve
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ja sam prvi put toga večera izišao u jesenjem kaputu. Vazduh je bio blag. Šuma je počela da pupi. Došli smo do jezera i seli na klupu. Žabe su kreketale. Jedan labud je plovio sredinom i ostavljao za sobom brazdu. Bilo je tiho.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
U oblacima su vetrogonje i zduhači. Iz jezera izlaze krilati konji, vodeni bikovi, ljutiti zmajevi ognjeviti iz kojih sve vatra sipa. Svuda ima zlih i dobrih duhova.
Jedno su crnogorska plemena, tj. plemena Stare, istorijske Crne Gore, između doline reke Zete i Skadarskog jezera s jedne i Boke Kotorske s druge strane. Naseljavaju četiri nahije: Katunsku, Lješansku, Riječku i Crmničku.
Lužani su bili iste sudbine: 1455. godine su živeli severno od Skadarskog jezera i zatim su se skoro potpuno pretopili u Bjelopavliće, Pipere i druga današnja plemena.
Petnjice, Dobrih Sela i drugih), udesetostručili su svoju teritoriju zauzimajući durmitor i naročito prostranu površ Jezera asimilujući ili istiskujući staro pleme Kričane.
Na istočnoj granici Like su Plitvička jezera, niz malih jezera osobite lepote, koja su stepenasto jedna ispod drugih poređana i bigrenim prečagama rastavljena.
Na istočnoj granici Like su Plitvička jezera, niz malih jezera osobite lepote, koja su stepenasto jedna ispod drugih poređana i bigrenim prečagama rastavljena.
Njihovi su me begovi opominjali na jednog arbanaškog bega sa obala Prespanskog jezera, koji je nekoliko dana „seirio“, sedeći prekrštenih nogu na čardaku i pušeći, kako ja premeravam dubine toga jezera, i
jezera, koji je nekoliko dana „seirio“, sedeći prekrštenih nogu na čardaku i pušeći, kako ja premeravam dubine toga jezera, i kad mu je valjda dosadilo gledati kako „kulučim“, pozvao me je i pitao, šta radim.
severno od Čičarije — oni žive i sad tamo u dva sela (Žejane i Mune) i zovu ih Ćiribircima — kao i severno od karsnog jezera Čepića, u Istri (sela: Šušnjevica, Brdo, Jesenovik i Mala Kraska).
U nekima od ovih kotlina zaostala su najveća jezera Balkanskog poluostrva (Ohridsko, Prespansko, Ostrovsko itd.). Vrlo bogata ribama, ova su jezera još od najranijih
). Vrlo bogata ribama, ova su jezera još od najranijih vremena pružala stanovništvu obilna sredstva za život. Još Tukidid pominje sojeničarska naselja
Pomenuli smo već dve velike turske oaze, kajlarsku, južno od Ostrovskog jezera, i dugačak pojas turskog stanovništva koji se prostire, bez prekida, od Dojrana do Skoplja i koji je u toku vekova
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: To je, gospodine, grupa koja traži od države koncesiju za isušivanje svih močvari, podvodnih terena, jezera i uopšte svih vodenih taloga u našoj kraljevini.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Odseliti se treba zato, otići nekuda, smiriti se negde na nečem čistom, bistrom, glatkom kao površina dubokih, gorskih jezera, mišljaše, dok je oznojen ležao kraj svojih pasa, koji su dahćući hvatali muve, ispruženi po slami.
se treba zato, otići nekuda, smiriti se negde, na nečem čistom, bistrom, glatkom kao što je površina dubokih, gorskih jezera. Živeti po svojoj volji, bez ove strašne zbrke, idući za svojim životom, za koji se beše rodio.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Bosni se kaže: „Subotom dalje od jezera.“³⁸ Ovaj dan nije povoljan za otpočinjanje poslova jer poslovi neće dobro napredovati, niti će se povoljno završiti.
Matavulj, Simo - USKOK
Iza jezera nazriješe Skadar. Nad njim se naslagala, jedno za drugim, golema brda, kao kakve ispolinske ljestve koje vode u vječito
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
pesmu uz vrulu«, lepe i zaljubljive pastirke koje čežnjivo uzdišu, bledi mesec koji se ogleda u srebrnim valima plavoga jezera!
Od Nušić ima još nekoliko etnografskih putopisa Kraj obala Ohridskog jezera (Beograd, 1894), S Kosova na sinje more (Beograd, 1902), Kosovo (dve knjige, Novi Sad, 1902, 1903).
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Sad je pred čovjekom samo pusto blijedo nebo odslikano u mirnoj vodi prostranog vještačkog jezera. Po njegovim ivicama, nepotrebno udvojeni i suvišni, okrenuti naglavce, ćute okolni bregovi.
Vidiš li, put vodi u jezero, u dubinu, ribama. Tu, na još novoj, nezasječenoj ivici jezera, sve se prekida, nestaje. — Ne, tu sve počinje šapuće došljaku negdašnji dječak.
Ukriveni zatoni naseliće se dječjim tajnama, mališan putnik ponijeće sa sobom predvečernje tišine jezera, njegov zimski okvir od inja i, možda, sliku ribareve djevojčice koja mu oproštajno domahuje iz uskolebana čamca.
svojim životom nijeme sjenke i za vedra, sunčana dana, on će se, vjerovatno, čak i nazirati u sijeroj mirnoj vodi jezera. NEPOSTOJEĆA BAKICA Činovnica opštine niti ču niti vidje kad su se otvorila vrata (a kanda nije drijemala!).
Kostić, Laza - PESME
svu da smesti divotu, svetlost i mrak da stopi, noć i dan, anđelsku slast i paklenički plam, neproniknuta biser-jezera uz nedogledna visa urnebes, slavuja glas, sikuta gujskog bes, sred letnjeg žara zimogrozan jez, uz ružin miris otrovan
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Oni dva zaspe a on ostane da čuva stražu. Ujedanput brčak udari iz jezera, kad imaš šta i viđeti: aždaha sa dvije glave, pa juriš, da ih sva tri proždere; ali on skoči i povadi nož, dočeka
Najposlije dođu porano opet kod jednog velikog jezera, i dogovore se da dalje ne putuju, nego tu kod jezera da prenoće, „jer, — vele, — može biti ako dalje odemo, da vode ne
Najposlije dođu porano opet kod jednog velikog jezera, i dogovore se da dalje ne putuju, nego tu kod jezera da prenoće, „jer, — vele, — može biti ako dalje odemo, da vode ne nađemo đe bi mogli zanoćiti“, — pa tako tu i ostanu.
Prođe neko doba noći, dok se sve jezero stade ljuljati, pljusak od jezera udari po vatri i zagasi je polovinu, on potegne sablju pa stane do same vatre, al' eto se pomoli aždaha sa tri glave,
najstariji brat govoriti: — Kad sam pošao s mojom braćom po ovom putu, prvu noć kad smo došli konačiti kod jednog jezera u nekoj velikoj pustinji, kad braća moja oba spavahu a ja čuvah stražu, najedanput aždaha pođe iz jezera da nas
kod jednog jezera u nekoj velikoj pustinji, kad braća moja oba spavahu a ja čuvah stražu, najedanput aždaha pođe iz jezera da nas proždere, a ja onda povadim nož i odsiječem joj glavu: ako se ne vjerujete, evo joj uveta od glave!
Onda najmlađi otpočne da kaziva: — I ja sam nešto malo učinio. Kad smo zanoćili onu noć kod jezera u pustinji, vi ste, braćo, spavali, a ja sam čuvao stražu; kad bi neko doba noći, zaljulja se sve jezero i izađe troglava
Onda ga car primi i stane ga svetovati i učiti: — Ima ovde jedno jezero, i pokraj jezera vrlo lepa paša, pa kako izjaviš ovce, one odmah idu onamo te se razvale oko jezera, ali koji god čoban tamo otide,
— Ima ovde jedno jezero, i pokraj jezera vrlo lepa paša, pa kako izjaviš ovce, one odmah idu onamo te se razvale oko jezera, ali koji god čoban tamo otide, onaj se više ne vraća natrag: zato, sinko, kažem ti, ne daj ovcama na volju kud one
Kako on izjavi ovce, odmah ih pusti k jezeru, a ovce kako dođu na jezero, odmah se razvale oko jezera, a carev sin metne sokola na jednu kladu a hrte i gajde pod kladu, pa zasuče gaće i rukave te zagazi u jezero pa stane
Kad dođe u grad sav se grad slegne kao na čudo gde on dođe a pre ni jedan čoban nije mogao doći s onoga jezera. Sutradan carev sin opravi se opet, i pođe s ovcama upravo k jezeru.
Kad dođu na jezero, ovce se odmah razvale oko jezera, a carev sin metne sokola na kladu, a hrte i gajde poda nju, pa zasuče gaće i rukave pa zagazi u vodu i poviče: — O,
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
“ Po puklom sluhu još mi cvile čavli. V Jezera suva - nebo izmaknuto. Za tugin breg mi crno sunce sedne. (Zbog svake reči pokajem se ljuto.
) U prvoj trubi čujem frulu sedme i u me ima da se zbije, zgraca, aždajin tutanj, nalet skakavaca. Jezera suva - nebo izmaknuto.
Da savest smirim, guknulo bi veče a radost bila i mrtvòrođenče. Jezera suva - nebo izmaknuto. SUBOTA І Zelena, živa, Subota je kristal: uz zverku zver je, ženica uz muža, uz krda stada.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Prošla je mala Crvenkapica. Starino lovče, gdje ti je puška? Evo jezera, pravoga raja, na njemu utva vatrenih krila, tu junak čeka troglava zmaja, nad njim se voćka čarobna svila.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Za jednu noć će mi to čak činiti zadovoljstvo. I, najzad, sutra moram preći na drugu stranu jezera. Ostrvo prema tome ne bih ni video. — Onda će vas poštanska lađica uzeti.
Mora da je čudno živeti nad tako kosim perspektivama. Ne izgleda sigurno ni da je zelena površina jezera horizontalna. — Dobro veče. — Dobro veče. — Izgleda mi lepo to što radite.
Slobodno zagazim za njom jednom nogom do članaka. — Ovuda je krčma. Selo je duž jezera, ali su mu njegove kuće samo leđima okrenute.
— O, mi naročito živimo od njinog hvatanja. — Ali nema nijedne reke, ni koja utiče, ni koja ističe iz jezera? — Nema. — Jezero nije vezano podzemno sa morem? — Nikad to nismo čuli. — Kako je onda moguće da ima jegulja!
Otvaram prozor. U avlijici, između pozadine krčme i jezera, posluga pri slaboj svetlosti pere sudove: — Vaskes! — Evo me, gospodine! — Nemam vode.
ljudski glas unele u sebe, moje su uši sad ispunjene samo tamnim noćnim vazduhom i vlažnim isparenjima koja se dižu sa jezera. Usta su mi takođe puna sveže i gorke vlage. Kao kakva poluakvatična životinja jezik ushićeno diše u ovoj svežini.
Samo ja ne vidim pre svega pred sobom vodu nad kojom vlada noć, ni svetiljke jezera. Ne vidim šta je na njemu živopisnost, već šta je postojanje i stvarnost.
Živim samo svojim ćelijicama, samo ćelijicama. Kao biljka. Munja koja suvo ošinu nebo pokaza odjednom sve obale jezera do najvećih preciznosti. Barke koje su ukotvljene nekoliko kilometara dalje uz obalu, mreže, vrbe nad njima.
Udara se o sve oko sebe kao slepa ptica. Zatim ostaje mirna i zadihana. To nije lepota oko mene (video sam toliko jezera i ovo nije ništa čudnije od ostalih), već ispleteni život onoga što sačinjava prirodu.
Odjednom strahovit krik, penjući se i spuštajući, zvuk sirene, prelete preko jezera. Ima dosta vremena da su potmulo u ušima svi elementi iz kojih je sastavljen.
Ja sam znao ceo predeo a ipak mi je samo munja pokazala onaj gradić u drugom planu, iza jezera. Video sam toliko ljudi u obom mestu, ali je bilo nužno da bude potpuna noć, tišina, pa da mi jedan krik osvetli
Jedan jedini strašan glas penje se i previja, zaleta se između svoda i jezera, iz sitnih, uzbuđenih ljudskih glasova; strašno sitnih i preciznih. Vidim ih u pomračini pred kućom. Nekolicinu.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
5 „Kada samrt stegne moje grudi bolne, I potone duša u večnome mraku, Vi pođite tamo, razmaknite volne, I na dnu jezera kopajte mi raku, I tamo sahran'te Preko moga groba Nek' se metne teška krstača gvozdena, Da mi nema traga za poznije
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
KNEŽEVA VEČERA Ribe su velike na trpezi, po krljuštima polja i proplanci i jezera u crvenim očima, — zar tako naša zemlja izgleda pitaju junaci na poslednjoj gozbi kad ribe ostaju netaknute i govor
Al niko ne zapeva na putu, crkve zimuju na dnu jezera, a noću vidim vatru ljutu na vrhu Velebita i dva dželata duvaju u prste, hoće da me sprže celog, do semena.
Patlidžani dolaze u čamcima, celeri se izvlače iz jezera kao dragocen ulov, pasulj je odmah tu pod rukom, skuvan i zapržen.
Što nam to ranije nisu rekli da žene ništa ne može da zameni ni lahori ni jezera ni srne svaki muž sad ima astmu i evnusi čak ojađeni gredu o neka nas zajedno sa ženama pogrebu!
možda prilika za najžešću svađu vaš je slučaj na redu vaša se sreća pita recite poslovicu neku dok tutanj izdiže jezera i nestaju granice državne a da vas niko ne tuži da ste hegemoni Milost će oskudna biti znali ste da svako svoju
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
šuma, zelenih proplanaka i livada, dubokih gudura, kamenitih ždrela i provala, mnogo izvora i potoka, gorskih jezera, sjajnih i glatkih kao ogledalo. U hladu velikog drveća odmarali se Adam i Eva.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
KAKO DOLAZI MRAK Mrak jednim zamahom ruke zaogrne Jezera, planine, kolibe pored Nila. Odjednom, sve pore vazduha pocrne Kao upijač, koji za tren oka Popije lokvu prosutog
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Najrasprostranjenije mišljenje bilo je to da se ona stvara od blata na dnu jezera, bara i reka, i to neposredno onakva kakva je, ne vodeći ni najmanje računa o procesu kojim bi to moglo biti ostvareno.
Mišljenje je bilo zasnovano na tome što je poneki ribar nalazio u odrasloj jegulji, uhvaćenoj na blatnome dnu jezera, bare ili reke, čitav roj sitnih glista koje je on smatrao za sitne jeguljice što će biti izbačene u blato kad tome
zaključaka: 1˚ da je jegulji apsolutno potrebna morska voda za rasplođavanje; kad dođe za to vreme, ona napušta reke i jezera u cilju rasplođavanja, a organi za tu funkciju, dotle sasvim nerazvijeni, razvijaju se tek u moru gde jegulja postaje
Kod nas, na Daljanima u Strugi, na izlazu Ohridskog jezera u Drim, hvatalo se za vreme mračnih, kišnih i vetrovitih jesenskih noći po nekoliko hiljada kilograma za jednu noć, kad
Treba još pomenuti šta biva sa polno zrelim jeguljama koje kakvom smetnjom budu spreče ne da iz jezera ili bare, u kojima su dotle živele, izađu sa ostalima kad dođe vreme za svadbeni put.
Kauma u Švajcarskoj, bile su još očuvale svoju negdašnju svadbenu odeću, sa kojom nisu mogle naći priliku da izađu iz jezera i pođu na svoje završno prekookeansko putovanje.
Po kakvoj misterioznoj komandi biva to raspoređivanje? Po čemu one mogu naslućivati da im zbog zasićenosti bare ili jezera treba ići dalje?
Od velikog negdašnjeg jezera postao je i proširio se u ogromnim razmerama današnji Atlantski okean. Sa takvom hipotezom, Vegener objašnjava roman
000 stanovnika. Na njemu su čuvena kraterska jezera, okružena bujnom vegetacijom, sa mnogobrojnim vrelim izvorima i termalnim kupalištima.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ali ne znaš, rđa te ne bila, da su one šćeri Lazareve? STADE VELIKA GRAJA NAVRH CRKVINE, NA SJEVERNOJ STRANI VIŠE JEZERA. SERDAR VUKOTA Što grajete, koji su vi jadi, a evo ste gori nego đeca!
Igraju se na bijela jata, kako jata divnih labudovah kad se nebom vedrijem igraju nad obrazom svijetla jezera. Sokolovi pet Martinovićah, koje jedna prsa zadojiše a odnjiha jedna kolijevka, dva Novaka s barjaktarom Pimom, i
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ona skoro uvek imaju i kakvu realnu podlogu, i to: a) geografsku (o postanku pojedinih mesta (naselja), izvora, reka, jezera, planina, raskršća, groblja i dr.
5) MESTA I GRAĐEVINE DVORI BOGATOGA GAVANA U Imotskome, u Dalmaciji, imaju dva jezera, od kojih se veće, koje nigde ne presuši, zove Crljeno jezero (zato što je oko njega crveno kamenje); više ovoga na bregu
(Crna Gora) ima jedno jezero, u kome su, veli se, živeli nečastivi, pa bi svakog umorili ko bi u stanu (bačiji) blizu jezera noćio.
Sva voda namah krvavo provre od izginulih nečastivih. U tome iskoči iz jezera jedan starac, pa zavapi k nebu: — Hej, Bukumire, krvav nož među vas pao! U tome ga i nestane.
se da onaj koji prvi završi svoj manastir drugom da znak da prestane sa zidanjem pomoću jednog užeta, zategnutog preko jezera od jednog sveca do drugog sveca. Zidanje manastira je napredovalo.
Sutra jeste nedelja, Jeste da, jeste da! Ženićemo medveda, E pa šta, e pa šta! Kraj golema jezera, Jeste da, jeste da! Zêc kolo vodio, Iju-ju, iju-ju! Ćuran barjak nosio, Puć-puruć, Puć-puruć!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad bude drugi dan u jutru, on se opet opravi sa slugom, sedne na konja, pa sve pored jezera šeće. Sluga opet nađe zgodu te mu dune za vrat iz meščića, a on odmah zaspi kao mrtav.
Kad treći dan osvane, on se opet opravi na jezero, usedne na konja, pa sve pokraj jezera, ali nije hteo šetati, nego sve stane trčati da ne bi zaspao.
” Onda ga car primi i stane ga svetovati i učiti: „Ima ovde jedno jezero, i pokraj jezera vrlo lepa paša, pa kako izjaviš ovce, one odmah idu onamo te se razvale oko jezera, ali kojigod čoban tamo otide, onaj
„Ima ovde jedno jezero, i pokraj jezera vrlo lepa paša, pa kako izjaviš ovce, one odmah idu onamo te se razvale oko jezera, ali kojigod čoban tamo otide, onaj se više | ne vraća natrag; za to, sinko, kažem ti, ne daj ovcama na volju kud one
Kako on izjavi ovce, odmah ih pusti k jezeru, a ovce kako dođu na jezero, odmah se razvale oko jezera, a carev sin metne sokola na jednu kladu a hrte i gajde pod kladu, pa zasuče gaće i rukave te zagazi u jezero pa stane
Kad dođe u grad, sav se grad slegne kao na čudo gde on dođe a pre nijedan čoban nije mogao doći s onoga jezera. Sutradan carev sin opravi se opet, i pođe s ovcama upravo k jezeru.
” Kad dođu na jezero, ovce se odmah razvale oko jezera, a carev sin metne sokola na kladu a hrte i gajde poda nju, pa zasuče gaće i rukave pa zagazi u vodu i poviče: „O
Gospod Bog zapovijeda, nego naumi da vjenča aždaju kako će više zlo činiti, i uputi se u nekaku pustinju đe su strašna jezera, ali ne pogodi puta, i tako ga noć stigne te u nekakoj pećini zanoći.
A sjutradan zovne oca i da mu litru stupe i reče: „Ponesi ovo caru i reci mu neka ovijem zatisne sve izvore i sva jezera, pak ću ja presekati more.” Siromah otide i ovako caru reče.
Nadnesavši se malo nad jezero ugleda krilata konja i na njemu krilata čoeka zlatnijeh kosa dugijeh do peta đe iz jezera izlazi. Kad ih car viđe, potaja se i stade virke da gleda đe će šta li će ovi čoek.
od oca, te po kazivanju očinu nabasa na jezero, ali ne dođe šumke nego sa zapetom strijelom, ali priđe nego dođe do jezera upazi izvan jezera jednu ženu sredoviječnu đe raspletenijeh kosa plače i njega gleda, te on na onome mjestu pade u
očinu nabasa na jezero, ali ne dođe šumke nego sa zapetom strijelom, ali priđe nego dođe do jezera upazi izvan jezera jednu ženu sredoviječnu đe raspletenijeh kosa plače i njega gleda, te on na onome mjestu pade u nesvijest kao mrtav.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ali, još više od veza slikara je očaravala lepota Zlatoprste. Jednoga dana on je naslika kraj jezera s rascvetanim lokvanjima. I ne sluteći da je to njen lik, Zlatoprsta prenese sliku na svilu.
A kada Carica odene haljinu, dvoranom prostruja žamor oduševljenja, sve dok neko ne reče da devojka kraj jezera podseća na lik Zlatoprste. Carica gnevno nabra obrve. — To je užasno! Još gore: to je nedopustivo!
Na carskoj odeći lik nekakve bedne vezilje! — Carica zatopta nogom, uporedi lik devojke kraj jezera s likom Zlatoprste, shvati šta mladić i devojka osećaju i reši da ih razdvoji.
Tim vezom ona je iščezlom mladiću govorila sve što rečima nije mogla da kaže. Blistala su na svili jezera kakva mladić i devojka zajedno nikada nisu videli; crvenio se krov kuće u koju nikada nisu ušli; trčalo stazom dete
Ko zna koliko je spavala? Šta sanjala? Kada je otvorila oči, bila je na obali nekog jezera, pred vratima dvorca načinjenog od svetlosti. — Kakva je ovo kuća? Gde sam?
— uzviknu dečak, pokušavajući da ubrza let, kad oseti kako mu se krila smanjuju i on pada na obalu nekog jezera, zaprepašćen. Otkuda ova voda ovde? Malopre je nije bilo! Riblja Glava bila je već na drugoj strani.
Popa, Vasko - KORA
veselom pijuku Svojih žutih sećanja Nestane Pred snežnim granama Što se za njom pružaju Presahne Ispod gladnih jezera Što nad njom kruže Odskoči Od svoje krvave glave Koja je u noć gnjura Odskoči Na legalo da uzleti MASLAČAK Na ivici
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Varoši, sela, naselja i gajevi palma pretvore se u ostrvca tog jezera, isprevlačenog pravolinijskom mrežom nasipa i visokih puteva.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Gle onaj pejzaž, ono divno parče!“ Pa ćemo sedeti na travi kraj jezera. Zamisli, sasvim sami u sasvim nepoznatom mestu, u sasvim nepoznatom svetu!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A naš osjećaj sustopce prati prelijetanje misli kao što odraz u vodi prati prelijetanje ptice nad ogledalom jezera; i osjećaj tako spremno odgovara misli, da se u nama rađaju, naizmjenično i neprekinutim slijedom, odrazi radosti i
skrivenim pod njihovim dugim suknjama, slične dvama kartonskim labudovima što između kulisa doklize glatkom površinom jezera. Obje tetke skupa sačinjavale su samo jedno biće.
Da, smrt je samo za druge. Ma koje od lica nadnesenih nad ogledalom jezera može da nestane. To će biti bolno, to će biti žalosno, ali, na koncu, to je samo nestanak jedne jedinke, i ništa više.
Čak i krasotica iz kakvog divljačkog plemena, koja nije nikad sagledala svoga lica u ogledalu jezera, ima to držanje, tu nesvijesnu samosvijest, taj instinktivni ponos na svoje biće, to nejasno osjećanje vrijednosti koje
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad bude drugi dan ujutru, on se opet opravi sa slugom, sedne na konja, pa sve pored jezera šeće. Sluga opet nađe zgodu te mu dune za vrat iz meščića, a on odmah zaspi kao mrtav.
Kad treći dan osvane, on se opet opravi na jezero, usedne na konja, pa sve pokraj jezera, ali nije hteo šetati, nego sve stane trčati da ne bi zaspao.
Onda ga car primi I stane ga svetovati i učiti: — Ima ovde jedno jezero, i pokraj jezera vrlo lepa paša, pa kako izjaviš ovce, one odmah idu onamo te se razvale oko jezera, ali koji god čoban tamo otide,
— Ima ovde jedno jezero, i pokraj jezera vrlo lepa paša, pa kako izjaviš ovce, one odmah idu onamo te se razvale oko jezera, ali koji god čoban tamo otide, onaj se više ne vraća natrag; zato, sinko, kažem ti, ne daj ovcama na volju kud one
Kako on izjavi ovce, odmah ih pusti k jezeru, a ovce kako dođu na jezero, odmah se razvale oko jezera, a carev sin metne sokola na jednu kladu a hrte i gajde pod kladu, pa zasuče gaće i rukave te zagazi u jezero, pa
Kad dođe u grad, sav se grad slegne kao na čudo gde on dođe a pre nijedan čoban nije mogao doći s onog jezera. Sutradan carev sin opravi se opet i pođe s ovcama upravo k jezeru.
Kad dođu na jezero, ovce se odmah razvale oko jezera, a carev sin metne sokola na kladu, a hrte i gajde pod nju, pa zasuče gaće i rukave pa zagazi u vodu i poviče: — O
Oni dva zaspe, a on ostane da čuva stražu. Ujedanput brčak udari iz jezera, kad imaš šta i viđeti! Aždaha sa dvije glave, pa juriš da ih sva tri proždere; ali on skoči i povadi nož, dočeka
Najposlije dođu porano opet kod jednog velikog jezera, i dogovore se da dalje ne putuju, nego tu kod jezera da prenoće, „jer — vele — može biti, ako dalje odemo, da vode ne
Najposlije dođu porano opet kod jednog velikog jezera, i dogovore se da dalje ne putuju, nego tu kod jezera da prenoće, „jer — vele — može biti, ako dalje odemo, da vode ne nađemo đe bi mogli zanoćiti“, pa tako tu i ostanu.
Prođe neko doba noći, dok se sve jezero stade ljuljati, pljusak od jezera udari po vatri i zagasi je polovinu, on potegne sablju pa stane do same vatre, al̓ eto se pomoli aždaha sa tri glave,
najstariji brat govoriti: — Kad sam pošao s mojom braćom po ovom putu, prvu noć kad smo došli konačiti kod jednog jezera u nekoj velikoj pustinji, kad braća moja oba spavahu a ja čuvah stražu, najedanput aždaha pođe iz jezera da nas
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Mogli bismo da navodnjavamo pustinje, da stvaramo jezera i reke i da dobijamo pokretačku snagu vode u neograničenim količinama.
vodopada dobijaće energiju, leteće mašine će leteti oko Zemlje bez prestanka i Sunčeva energija će uticati na stvaranje jezera i reka za proizvodnju energije i za pretvaranje pustinja u plodnu zemlju.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
simbolima Kolumbije i bele teniske pantalonice i čitavo popodne proveo istražujući razuđenu obalu ovog istorijskog jezera.
simbolima Kolumbije i bele teniske pantalonice i čitavo popodne proveo istražujući razuđenu obalu ovog istorijskog jezera.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pa odjednom, u obliku jezera, izbije more. Nigde kao ovde nisu tako sljubljeni život i smrt. Nigde kao ovde nisu tako verni jedni drugome: pravi
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
i smrti, „što deli pokret od mira“: Kada se jave na crti, Na kraju tuge i pira, Visoke planine smrti, I hladna jezera mira „ Ko čeka na međi?
sadašnjost: Kroz dušu otiču mi pesme u polja predaleka, Kroz dušu, kroz mlaka ogledala uglačanih reka, Sve do čudnih jezera kojima nebesa silaze u ponor [...].
]. Orahova dvorana produžena u ogledalu, ogledala uglačanih reka, nebesa što silaze u jezera i pesme što kroz dušu otiču do davnih predaka (do seni umrlih što ih voda čuva) – sve te slike čudesno je okupila
Miljković, Branko - PESME
i harfom probuđen slap Isceljen zabludom pretvoren u kip Javu kad zbuni pesnik i mag Krije početak tajnu i mig Od jezera dublja stoji kap Poverene boli dostojan stih Marljivim zaboravom izmenjen lik Veni u gromu kasna za lek Prognane šume
USNIH JE OD KAMENA Neka tvoji beli labudi kristalna jezera sanjaju, ali ne veruj moru koje nas vreba i mami. Prostore gde nevidljiva snaga sanja kojoj se suncokreti klanjaju vidiš
Al ludo ne veruj tome moru koje nas vreba i mami. Kristalna jezera sanjaj u tami TRAGIČNI SONETI I POČETAK SNA Neka me nedostojnog vetar obavije Kulo s vrhom van vremena na koju
Krakov, Stanislav - KRILA
Po dvorištima se pevci raspevali. Stražar pred štabom bio je dremovan. Zagledao se u vrhove od svojih cokula. Sa jezera se lagano dizala magla. Prelomljeno minare izbijalo je iz ruševina na ostrvu.
Čulo se šištanje i hrkanje zaspalih. Noć je mirna. Ni jednog pucnja. Samo dole kraj jezera potmulo tutnji. — Ne volim ovu tišinu. — šapće okrugli kapetan Buda ađutantu, koji kraj njega leži. — Ovo nešto znači.
Više šuma je izgrevalo letnje sunce, daleko pozadi među kamenim obalama crnila se duboka voda jezera, a po poljima, praćeni šibom zrna i praskom šrapnela, vukli se poslednji izne mogli begunci — ranjenici.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
U isto vreme sa Jezera odeljenje majora Mil. Pavlovića pomaklo se napred. Tako je Hrvatović 12 avgusta u veče imao: 16 bataljona, 12 teških i 4
Bojić, Milutin - PESME
DEORUM 52 SVAKIDAŠNjA PESMA 56 STRAH 57 SEVERNI BOGOVI 59 JESEN NA VARDARU 61 HIMNA POKOLENjA 63 POSLEDNjI IMPERATOR 72 JEZERA 75 OČI 76 MEĆAVA 79 KROZ PUSTINjU 80 KAO PROMETEJ 82 SINGIDUNUM 84 BEZ DOMOVINE 86 SEJAČI 88 NA OSTRVU 91 NERANDžIN
Kao urma što se večito zeleni, Daj mi moć da sišem jezera duboka Ispod vrela peska. Moja duša plače I plamene suze teku mi iz oka.
Pokolenje se Krvi tada rodi. 2. POHOD Preko jezera, ravnica i stenja S kitama ruža, grančicama vrenja, U trku jure sinovi Rašana, Pobedu kliču deca razdragana.
Gacaju gorde čete, koje Preko jezera stegove nose, Tutnje ponosne legije što se Po goletima fijučnim roje. I piju žudno dah mora sinja I, osenčeni
(1913) MUČE ME TVOJE OČI NIKAD STALNE JEZERA Greju me tvoje oči pune magle, Kô jezera su gde se ocrtava Predzimsko nebo, što nad njima spava, I mrke tise, što
(1913) MUČE ME TVOJE OČI NIKAD STALNE JEZERA Greju me tvoje oči pune magle, Kô jezera su gde se ocrtava Predzimsko nebo, što nad njima spava, I mrke tise, što se nad njih sagle Kô trepavice.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
V. ima veze i sa kultom mrtvih. U ljubinjskom kotaru v. se sade po groblju (GZM, 6, 1894, 154). U okolini Prespanskog jezera, kada se, o Svetoj Trojici, »daju krčazi za dušu«, u krčag se zadene, pored raznog cveća, još i obavezno, orahovo
»Tri bresta (koji, po narodnom objašnjenju, predstavljaju tri brata) više sela Svirca, kod jezera, narod je poštovao i pazio da se ne seku« (SEZ, 70, 1958, 569).
jezero kod koga su dva velika hrasta«, koje »niko ne dira, niti im grane podseca« i koji se poštuju kao čuvari jezera (SEZ, 70, 1958, 568). O h. kao svetom i senovitom drvetu kod Slovena v. R.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kada samrt stegne moje grudi bolne, I potone duša u večnome mraku, Vi pođite tamo, razmaknite volne, I na dnu jezera kopajte mi raku, I tamo sahran'te.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
njoj će, pre svega, nedostajati ono duševno raspoloženje koje je našim razgovorima na obalama plavoga alpijskog jezera, davalo tok i pravac.
Veliki osvojio persisko carstvo, položio je on, pre sto dvadeset i tri godine, na egipatskoj obali, između mora i jezera Mareotisa, temelje nove varoši, koja je dobila njegovo ime.
Jer i oni su ih imali. Jedan od tih džinova, kamarosaurus, isplivao je, jednog večera, iz svoga jezera na suvo, ali tu ga dočeka drugo čudovište, poznati razbojnik megalosaurus, i zgrabi ga za njegov dugački rep.
Sva voda Zemljina, njena današnja mora, jezera, reke, potoci, ledenjaci, pa i podzemna voda, bila je pretvorena u paru koja je bila glavni sastavni deo Zemljine
Sneg još pokriva planine, beli se, treperi i rumeni u zracima Sunca, a jezera se plave kao lepe oči koje gledaju začuđeno u nas, izgleda kao da nas se plaše i da beže.
Ovo poslednje ime dirljivo je glupo. Ta Mesečeva mora spajaju razne močari, paludes; jezera, lakuse i zalive, sinuse. Inače je cela Mesečeva površina prekriljena bregovima.
Sada vidimo već i jedan potok ili reku koja juri ka dolini. I njen veliki slap. Eno ravnice, pune jezera, ispresecane rečnom mrežom.
budućnosti; vozim se sa Vama po romantičnom Mesečevom jezeru, penjem na Gajsberg, razgledam njegovu okolinu i sva njena jezera, putujem u Išl i pokazujem Vam onde jedan lepi betonski mostić koji vodi u staru carsku vilu, a koji sam nekada
Njena vrlo vlažna atmosfera natapa te predele izdašno kišom i stvara onde potoke, reke, jezera i mora. Sve smo mi to na našem putovanju videli svojim vlastitim očima.
I na njima ima kontinenata i mora, ima bregova i dolina, potoka, reka, jezera, vetrova, kiše, snega i grada. A tim dalekim svetovima šalju toplotne zrake njihova sunca.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
da je Zemlja udaljena od Meseca toliko isto koliko je Mesec udaljen od Zemlje; da su planine uvek više no doline; da jezera, bila ona plitka ili duboka, moraju sa svih strana biti opkoljena zemljom, i mnoga druga korisna znanja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Iz divizije su javili da pomoć ide sa svih strana. Pre podne sa jedne kose osmatramo ravnicu preko Peterskog jezera. Oko osam časova pojavila su se dva bugarski puka pešadije i puk konjice. Kretali su se u kolonama ka Soroviću.
Cilj ovom bugarskom nastupanju je svakako železnička pruga, koja se probija između dva jezera: Ostrovskog i Peterskog. Pruga vodi pravo u našu duboku pozadinu i glavnu bazu snabdevanja, selo Ostrovo.
Bugari polaze. Čuju se puške. Naša dva topa su u punom dejstvu i gađaju jedan ćuvik, koji se nalazi između oba jezera, a koji su Bugari baš sad zauzeli.
“ — Samo toliko mogu da izgovore svojim odebljalim jezikom. Ima ih koji već tri dana nisu ni kapi vode okusili. A do jezera treba da idu, onako malaksali, pet časova. I mene mori žeđ takođe.
Usne su mi toliko izgorele i ispucale da jedva govorim od bola. Ali meni je ipak lakše, jer upućujem seiza na konju do jezera i on se posle putovanja od tri časa vraća.
Ali, na sreću, naši zaustave Bugare kod Gorničeva, iznad Ostrovskog jezera. Uspeh Bugara bio je, dakle, nepotpun. Da bi to nadoknadili na drugoj strani, reše se Bugari da izvrše napad sa
Sada je došla u pitanje bugarska ofanziva kod Ostrovskog jezera. Jer ako naši uspeju da ovladaju Kajmakčalanom, onda mi njima zailazimo iza leđa, i svi oni koji su se nalazili kod
naši uspeju da ovladaju Kajmakčalanom, onda mi njima zailazimo iza leđa, i svi oni koji su se nalazili kod Ostrovskog jezera, imali bi bezobzirce da beže. To vam je kao šah.
Petrović, Rastko - PESME
da luk zateže; Trulu mu kožu spiraju talasi pristižuć' iz daleka, Kao meka dlaka il' runo, alga po njemu leže; Sa dna jezera lovcu dižu se isparenja: Otrovan njima lovac malaksava, usamljen, bez leka; Kroz dušu otiču mi pesme u polja
bez leka; Kroz dušu otiču mi pesme u polja predaleka, Kroz dušu, kroz mlaka ogledala uglačanih reka, Sve do čudnih jezera kojima nebesa silaze u ponor, Silazeći maticom svojom ko šibljiku odnese i zeleni Bor Kome je žurio negda gospode zbor
deteta, za pokret njegov u hodu, A aeroplani i ptice proleću kroz oblak I cepaju ga ritmom dugih pesama Kraj Ohridskog jezera i manastira svetog Nauma Za mirni put beskrajni i duboku nabranu vodu, Raskidam oblak nad vama.
vremenu propinjanja ka savršenstvu, ili da mu se smejem kroz sva čuda zauvek, neka se seti da sam lovio medvede iznad jezera, drhtao, pisao pesme, hrkao sred oltara.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Tako i do jezera dođe i zaustavi se da još jednom, u jezeru, vidi nebeski cvet. Naže se nad vodu i kriknu. Iz vode, kao iz ogledala,
Jedva je mogao da poveruje da samog sebe u vodi gleda, kad iz jezera izroni Mesečev Cvet, dotače nežno dečakov obraz i reče: — Hvala ti, mali brate!
Duboko u sebi činilo mu se da vidi kako u tami neke pećine, na dnu jezera, na obali mora — blista izgubljeni ključ. Pamtile su ga, zatim, litice na koje se penjao i urvine niz koje je silazio.
Zvezda koja je prva stigla na obalu jezera ču nekakav tanani zvuk i začudi se. U svojoj nebeskoj bašti mnogo je toga mogla da vidi ili čuje, ali glas frule bio
momak od svirke umorio, stavljala mu je glavu sebi u krilo, zaklanjala ga slapom kose i čekala da se na pritihlim vodama jezera, kao rumeni lokvanj, javi prvi zrak sunca.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Već me ču li, kralju Vukašine! Ti podigni mlogu silnu vojsku, izvedi je na Jezera ravna, pak zasjedni u gori zelenoj. U Momčila čudan nauk ima: svako jutro u svetu neđelju rano rani u lov na Jezera, s
U Momčila čudan nauk ima: svako jutro u svetu neđelju rano rani u lov na Jezera, s sobom vodi devet mile braće i dvanaest prvobratučeda i četr'est od grada levera.
mu knjiga kaže, to je njemu vrlo milo bilo, pa on diže mlogu silnu vojsku, ode s vojskom na Hercegovinu, izvede je na Jezera ravna, pak zasjede u gori zelenoj. Kad je bilo uoči neđelje, Momčil' ode u svoju ložnicu, pa on leže u meke dušeke.
prvobratučeda i četr'est od grada levera, a ljuba mu izvede čilaša; dobrijeh se konja dovatiše, otidoše u lov na Jezera. Kad su bili nadomak Jezera, opteče ih ona silna vojska.
Kad su bili nadomak Jezera, opteče ih ona silna vojska. Kad Momčilo opazio vojsku, on poteže sablju od bedrice, al' se pusta ne da izvaditi, kao
onamo negdje u nekakom jezeru bio krilat konj, pa izlazio noću te pasao Momčilove kobile, koje su pasle po livadi oko jezera; no kako bi koju kobilu opasao, on bi je udario nogama u trbuh, te se izjalovi (da ne bi oždrijebila krilata konja).
to dozna Momčilo, a on uzme bubnjeve i talambase, i ostale kojekakve sprave što lupaju, pa otide danju te se sakrije kod jezera, a kobile natjera oko jezera.
i talambase, i ostale kojekakve sprave što lupaju, pa otide danju te se sakrije kod jezera, a kobile natjera oko jezera.
Kad noću iziđe konj iz jezera i opase jednu kobilu, pa pođe da siđe s nje, onda on počne lupati u bubnjeve i u ostale sprave te se konj poplaši i ne
— poziv mujezinov sa munare da se muslimani mole bogu jezditi — jahati: Naporedo jezde dobre konje jezer — jezero Jezera — polje u Crnoj Gori blizu Durmitora (zove se tako, jer na njemu ima preko četrdeset jezera) jel — jer jelika — jela
dobre konje jezer — jezero Jezera — polje u Crnoj Gori blizu Durmitora (zove se tako, jer na njemu ima preko četrdeset jezera) jel — jer jelika — jela jemenija — marama jemenije — plitka obuća jenjičar — v.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Kako se više nije moglo dalje, morali su opet natrag, u veliku dvoranu. Ona im sad, poslije čudnog ćutljivog jezera, dođe nekako poznata i bezopasna, pa počeše razgovarati mnogo slobodnije i glasnije.
Jovanče se morao dobro sagnuti da bi se unutra zavukao. — Ej, čuvaj se opet kakvog jezera! — glasno viknu Mačak koji se već bio odomaćio u pećini i prestao da se plaši. — Gledaj dobro preda se, ej!
Nemirna tvoja duša povukla te je jednog nedeljnog jutra do tajanstvene pećine, prema mirnoj vodi neispitanog podzemnog jezera. Ipak, nisi dolje sišao, bio si oprezan.
— začudi se Jovanče. — Tamo u onoj divljini sigurno nikog nema. Ubrzo mala povorka krenu preko podzemnog jezera. Naprijed je išao Mačak s fenjerom. Posljednji je bio Jovanče.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
klijanje i rastenje, vetrova razilazenje, širine i dubine morske stojeće, i po njemu hodeći putovi, tekuće vode i stojeća jezera, i planinski izvori? Ispod neba jasno proziranje, promahe i oduhe daleke?
Druga ljudska smrt gnjevna i grotlo puno gnjeva božija, širinom, dužinom i dubljinom jednako od dvesta milja: jezera, jezera, po njemu različnih muka vatrenih, ledenih, crvljivih, smrdljivih, grozljivih i gadljivih.
Druga ljudska smrt gnjevna i grotlo puno gnjeva božija, širinom, dužinom i dubljinom jednako od dvesta milja: jezera, jezera, po njemu različnih muka vatrenih, ledenih, crvljivih, smrdljivih, grozljivih i gadljivih.
BOG STRAHA Da vam se sve pijuće vode probrcnu s krvlju, i sva jezera! A kamo jošte mnogi jedoviti stršeni i kućnje ružna žabe, pasje muhe, ljute komarce, obadove i šaške!
— jedna sila tek božija sve to drži, kako je isprva bezdnu jednu vodu na mnogo struka razdelio te gore diže, mora, jezera, reke, potoke, izvore učini — tako i jednoviđen svet izrazliva svojom veštinom u sunce, u mesec, u male i velike
« — ostavite vi i man'te se tih vaših jezera glibovitih, te se dignite s vašim mrežami na jordansku bistru reku, posledujte rekšemu: »Satvoru vas lovce človekom!