Upotreba reči jezik u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Beše to vatra, vitrijol, što mi je usne i jezik oprljio. Utome se trgoh iza sna. Sva sam se tresla kao prut. A kad sam otvorila oči, videla sam moga Aleksu.

Obradović, Dositej - BASNE

BASNE ISTINA I PRELEST PUT U JEDAN DAN Ezopove i pročih raznih basnotvorcev s različnih jezika na slaveno-serpski jezik prevedene basne EZOPOVE i pročihъ raznihъ BASNOTVORCEVЪ, SЪ RAZLIČNI EZIKЪ NA SLAVENOSERBSKI EZIKЪ

one soveršeno pristoje kako najvećim filosofom i politikom, tako i najprostijem seljanom koji samo čitati mogu i svoj jezik razumedu.

(Neka mi|ko ne primi za golu sujetu što jelinski gdigdi mešam: ovi mi je jezik od mladosti mio, i rad bih da se mnogima od naših mladića smili; zato gdišto primešavam, ako ništa, na sreću: često

i pila Zmija uđe noću ujednu kovačnicu, Tražeći tu što za jelo; nađe pilu i počne je lizati: okrvavi jezik, no misleći da je ta krv iz pile, ne prestane ližući, dok sebi sav jezik ne izliže.

za jelo; nađe pilu i počne je lizati: okrvavi jezik, no misleći da je ta krv iz pile, ne prestane ližući, dok sebi sav jezik ne izliže.

i na njihovim istim razvalinam, naukam, mudrosti i dobrodjetelji akademije i carske gradove vozdvignuti i utverditi. Jezik bezumnoga što nije kadar reći? Veli da ni boga nejma! Kako i zašto? „Rastlješa v načinanijah svojih.

γιγνόμενον βλέπετε: Od vas svak do jednoga lisičjim tragom hodi, i u svim vam što vas je god slab se nahodi um, ibo na jezik gledate i na reč šarenu muža, a na delo nikakvo što biva ne smatrate.” No ovo što ću sad reći dobro znajmo.

” Naravoučenije Veliko će dobro rodu serbskom učiniti ko prevede na naš jezik malu Rafa fiziku što je za decu na nemeckom jeziku izdata.

Ko odveć mnogo govori, obično malo misli i sudi, i ono što misli sve mu je nepostojano i zamršeno, jezik mu pred pameću trči, niti je kadar sebi vremena dati da rasudi o onom što misli reći.

pretprijatiju potreba je dobro na um uzeti: s kim imamo delo, ko je ko, i kakav je, i kako se je dosad s ljudma vladao. Jezik je bez kostiju i zglavaka, lasno slaže reči kakve hoće, i svaki zao može slatko i lepo go|voriti; zato pravo ga se je

Pas koliko kasa, da sve uprav ide, otišao bi u Ameriku, ali on trči kojekud — dok isplazi jezik. Lenost, dakle, i besporedak jednako su štetne i vredovite, od kojih junost, kako mužeskoga tako i ženskoga pola, iz

će vremena sve druge postignuti i nadvisiti, zašto Grecija je prirodni dom i prijatnjejše obitalište musa, i jelinski jezik, on je sviju gracija po prevoshoditelstvu favorit-jezik, i bio je, i jest, i biti će.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

I koliko pepela od jednog sunca ostane? 2. Je li tvoj sjaj tvoj govor? Jesi li zasjala kad su te o jezik obesili? I kad mi se glava s blatom pomešala poruku mi šalješ s nebeskih vešala?

Mudrac međ nama ćuti, ćuti jer smo mu jezik iščupali, jer smo ga kamenjem i cepanicama jer smo ga dotukli. Al njegova se bela kosa u oblake nad Povlenom i sneg

u oblake nad Povlenom i sneg pretvara, njegova duga brada duboko u zemlju pušta hrastovo korenje, iščupan, njegov jezik, u nova vremena, iz svake grane izbija ko list, u hrastovoj krošnji s večeri na vetru, nikle iz vode, iz ptica,

i sveće od loja, tebi, zemno bogatstvo, i tebi, ljubavi moja, viseći na brezi iznad cveća i stada, obešen, plazim jezik veći od vodopada. 7. Pobeda će (s nama poleti u pad!) olovom u pilulama da ti leči glad. Zavičaj će (gini!

Poješće ti konje do potkovica! Poješće ti jezik, srce, krila, kandže, perje, i ostalo salo! I sve će joj, alo, biti malo!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

— „I ja sam iz Srbije” odgovori mu Čardaklija. — „Da tamo ideš, to verujem; a da si iz Srbije, nije istina: tvoj jezik nije srpski!” — I reče: „Hajdete, hajdete, da od mene ne nađete”. Mi ono naše pokupimo i u kotromanac odemo.

Znaš li, brate, kada smo se sastali na Dubokom u zbegu, i kad smo te zakleli da ideš u Rusiju i da naučiš rosijski jezik, i da ćemo mi poslati naše ljude tamo, pak da ti s njima ideš da im budeš tolmač i pisar? Eto i̓ sada šaljemo.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Zaroški pop nije bio ni onako rečit, a kad se nađe na kakvom veselju s ljudima, baš mu se nešto uzme jezik, te ne ume ništa više reći nego samo: »Može, može, ja!« — Dede ti, čiča-Mirko! — nudi Purko. — Odmeni našeg popu.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Smotrio je u voću Jelicu gde zalučuje telad. Priđe ogradi i zovnu je. A kad mu ona priđe, njemu se sveza jezik!... Tolike misli, toliki osećaji... a on ih ne umede kazati!... Ali je osećao da joj mora nešto reći.

Ako se ubode, on izvadi trn iz noge, a ko ga ne mogne izvaditi, on navuče čarapu pa sakrije. A kad se ubode na jezik... Ali, idi!... Idi!... I uhvati Stanka za ramena, pa ga poče gurati napolje... — Dakle, veliš: Turčin i Marinko?

” „Ne, ne!... Ne smem! I što će to?... Što da pričam kad me niko za jezik ne vuče.... „A mogu doći prosioci... Mogu me prositi, pa i isprositi... šta onda da reknem?...

— Slobodno mu reci da se ja na njega ne ljutim!... — Ama, ostavi ti to, dragi aga!... Nije meni majka jezik ispredala; umem i ja kazati šta mislim!... Videćeš kako ćemo se mi združiti i biti dobri prijatelji!...

Nijedna pametna misao da mu dođe u glavu... Kruška, kao vešt čovek, poče lepo oko njega dok mu jezik ne odreši. I on iskaza Turčinu sve, ama sve: i kako mu Jelica odrekla da pođe za Lazara, i kako ju on oterao.

To dođe nenadno. Stanko mu dođe, ali posrte, jer mu se smrče pred očima... Htede nešto reći, ali mu se sveza jezik... — Kako? Zašto? — zagrajaše sa sviju strana. Deva ispriča sve, od samoga početka. — Pa kakva mu je to tamnica?

— Sad puštaj!... — reče on. Pustiše. Marinko se koprcnu dva-triput, oči mu iskočiše, a jezik ispade iz usta. Stanko pogleda Krušku. — Jesi video, Turčine? Ali Kruška ni da bi reči. — E, sad je na tebe red.

— Hoćemo li, harambašo? — upita Zavrzan. — Ne... Samo za mnom!... I dovede ih na kraj česte, što se kao jezik u polje pruža. Tu na brzu ruku postavi busije, pa stade gledati borbu... Oko se naviknu da gleda u tamu.

Međutim, Sulejman, ili Kulin, vodio je vojske preko 50.000 ludi. I to beše sam poturčenjak, junak, brat, jer jezik mu je maternji srpski jezik!...

000 ludi. I to beše sam poturčenjak, junak, brat, jer jezik mu je maternji srpski jezik!... Kara-Đorđe je u samom polju mišarskom iskopao šanac, baš na onoj ravnici na vrhu brdašca mišarskog.

U tolikim je borbama bio, pa mu svaku beše lakše početi nego razgovor s Jelicom... Svezao mu se jezik!... — Pa šta mi ti radiš? — upita je, koliko da rekne štogod. — Eto... — Jesi me poželela?

Dučić, Jovan - PESME

I ja razumem te glase što huje, Taj jezik Bića i taj šapat stvari... Često sve stane; još se samo čuje Kucanje mog srca.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Moje ranjeno srce poče klecati i najzad pokušavati da se poštapa na jezik, ali on se već uzeo i obamro. U taj par pade mi na pamet što mi mati reče u jednoj prilici kad sam se zbunio:

Oh, bože, ti koji si svemogući; ti koji si vaskrsnuo Lazara i koji si čak od vode načinio vino! Ti! Ti mi odreši jezik! Nećeš? E, hvala ti bar što si mi poslao pomoćnika! Pomoćnik, to jest bolnički pomoćnik uđe. Dovraga!

On pozelene i — isplazi mi jezik. Video sam da nije za razgovor i ostavio sam ga sve do posle kupanja, i tek kad smo i pivo popili, učini mi se da ću

nijednog kočijaša ni nosača Kapetan htede mnogo štošta pitati ženu, ali nikako da otpočne; naposletku mu se odreši jezik: — Međer, ti si živa! On je uhvati i steže za mišicu, kao htevši se uveriti. — I ovaj mali! Ti, ti vojniče!

Učitelj se ujede za jezik: — Molim, molim, gospodar-Ninko i kume, i vi, gospodin-popo i ostala gospodo! Ja velim, ako dozvolite, da se dijete

Nego sam vas zovnuo da se dogovorimo za neke stvari. Kum Ninko hoće da sokoli popa, ali mu se jezik zavezao, i samo guta pljuvačku. Aksentije sa Stanojem pokunjio se, pa se samo primakoše postelji.

ni govori, ni romori, samo briše oči, i tek postariji ljudi što je po štogod pripitaju, a mlađima se čisto vezao jezik. Nije šala, kao neka gospođa! Pa kake su joj one haljine, pa kako ide!... Sutradan ustala ona, stala na vrata pa gleda.

— htjedoh reći: s Marom, ali me sam jezik povede, te rekoh: — šta je, bogati, s Pavlom Đerićem? — E, seljače i gospodine, njega je onu noć, kad škola izgore,

Uostalom, lako je to razumeti, jer vam je jezik vrlo srodan s našim! — reče ona. — Oprostite, gospođice, što vam moram protivrečiti.

— reče ona. — Oprostite, gospođice, što vam moram protivrečiti. Srpski jezik nema apsolutno nikaka srodstva s nemačim. Ja pogledah Anu. Ona beše pocrvenela.

Srbi su Sloveni. — Ah, tako! Molim, oprostite — izvinjavaše se gospođica. — Znam, sad se sećam. Vaš je jezik srodan s mađarskim? Ana mi ne dade odgovoriti, ona se uplete. — Klaro, Klaro — reče ona usiljeno smejući se.

— Klaro, Klaro — reče ona usiljeno smejući se. — Zar su Mađari Sloveni? To je kao kad bi neko tvrdio da naš jezik ima srodnosti s persijskim. Gospođica Vedel beše crvena kô paprika. Ja se nisam ništa srdio.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

« On samo ćuti, zažmiri očima, razglavi vilice, zavrne jezik pa zeva kao kakav blaziran aristokrata koga se taj svet baš ništa ne tiče, a gđa Persa da se izede živa.

(A takva je bilo i gđica Jula.) G. Peri se zavezao jezik, pa ni reči da rekne, nego je uzeo pa razgledao jedan nož koji je ostao tu na stolu i pročitao je u kojoj je fabrici

Mislim, dakle, da se varoške gospođice ne mogu ni sravnjavati sa gospođicama na selu — veli Pera, kome se odrešio jezik. — Ili upravo: varoške su prema onima sa sela kao...

— Očitaću ja njemu već... — da mu očitaš, jest — hrabri ga gospođa Persa — te još kako da mu očitaš. Ej, da ti ja moj jezik pozajmim! — Te još kako ću da mu očitam! Zar je to lepo da se mi kao komšije i parosi tako mrzimo?!

Do’će vreme, pa će vas dete proklinjati! Badava, što jest-jest; al’ za ljubazne stvari — samo je nemecki jezik stvoren, slatka! Nije to da govorim i držim stranu što mi je mama bila Nemica,... al’ sasvim je tako. Zar ne?

Pa i malo suva jezika svinjeća iz odžaka ne bi Nići škodilo. Znaš, kad mi se ovaj moj jezik oduzme i izda me od pića, — nek mi se, velim, onaj svinjeći u torbi nađe kao ciguracija!

— Ta nije baš ni trebalo, samo ste se zabadava trudili — veli Nića, i trpa suv jezik u rukav od kabanice, koji je dole zavezan i lepo služi i kao torba.

— Neću ništa ni govoriti; samo ću duvati u rog, a za to mi ne treba ni Nece Muckalova jezik! A ovo parče slanine ću za ujutru da ostavim, — veli Nića i meće slaninu u onaj zavezani rukav od kabanice...

— Ej, da mi je, Ćiro, da ti ja moj jezik nešto mogu da pozajmim!... A kad ćeš morati tamo? — Prekosutra se krećem. — A jesi l’ se postar’o za kola?

A sem toga, sad se još odala i na učenje jezika. Uči francuski, jer je zdravo zavolela taj jezik izobražena sveta. Prilično je izgustirala nemački jezik, koji gđa Persa još jednako brani, pa se radi toga često

Uči francuski, jer je zdravo zavolela taj jezik izobražena sveta. Prilično je izgustirala nemački jezik, koji gđa Persa još jednako brani, pa se radi toga često prepiru mati i kći.

Gđa Persa nema ništa protiv francuskog jezika; štaviše, milo joj je, ali ipak kaže da ne treba bagatelisati ni nemački jezik kako to počinje Melanija, pa kaže: da je francuski jezik baš tako nobl-jezik, zar ga ne bi govorila i gđa

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Al’, molim, stanite samo malo. Već ima sat jedan kako hoću nešto da vam reknem, pa opet nisam mogao, kanda mi neko jezik zavezao. Sad sam se malo raskuražio. Kažite, molim vas, hoćete li vi za mene poći?

Neko je kazao da je čoveku jezik dat da njime misli sakrije svoje. Ako ikome, to je doista gospođi Evici jezik za to dat.

Neko je kazao da je čoveku jezik dat da njime misli sakrije svoje. Ako ikome, to je doista gospođi Evici jezik za to dat. Svojim licemernim načinom u prvi mah svakog je zadobiti znala i ne jednog je žednog preko vode prevela.

Afrika

Inače, sve su ove žene strahovito brbljive, uočljive, goropadne. Moj prijatelj govori sa njima bambara, što je jezik sudanski, ali koji, kao Evropljani francuski, govore svi trezveniji crnci u zapadnoj Africi.

Crncu bi čak bilo nemoguće i izraziti na prost način da je zemlja samo njegova; jezik ovih plemena uopšte ne raspolaže prisvojnim genitivom; sam pojam toliko im je stran da čak, i kad nauče naše jezike,

Pivo ljuto, banane vruće, ananas koji prži jezik. Onda pribegavam čaju, koji jedini gasi žeđ. I već se spremam da legnem kad mi Fontenov crnac, još uvek u plavim

On dolazi, posle, da govori sa mnom. Kitnjasti jezik kakav izmisle samo crnci kada postanu otmeni. „Mi smo najdalja francuska zemlja na zapadu a koliko je samo šteta što je

Uveče veliko pakovanje i tabaren. Volim jezik kojim se crnci izražavaju na francuskom. „Le pene futi; loto ne pa futi!

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

da ja ljubov moju k vami dosta prosto i bez upotreblenija tekstova iz romana izražavam, no s otim mislim da što je jezik prostiji, to su čuvstva prirodnija. Od vas, dakle, sada očekivam, smem li zacelo želji mojoj nadeždu davati.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Bili su ostali otvorenih usta. Većina tih ljudi razumela je nemački jezik, kojim je reskript bio napisan, ali kao što su papiste, među njima, razumeli latinski, u katoličkoj crkvi.

Mali nos, koji je štrčao ružičasto, mala usta, u kojima se jezik, kad bi pevala, valjao. Osmeh veseo. Ali su se naročito njene oči pamtile, dugo.

Ruke su im drhtale, dok bi mu prinosile tikve i hleba. Ali, iako nisu znale njegov jezik, ni on njihov govor, one su mu donosile hranu, iako sa strahom u očima, koji, u ljudskom oku, izaziva strah od ubica.

Došla je kod njega da ruča. Isakovič joj je pričao, nemecki, koješta, o koječemu, tek da joj pokaže da taj jezik razume, i zna, a ona ga je ispitivala samo o ženama, o ljubavi, o oboljenju koje ima, a nije ga pitala o vojenim stvarima.

Imala je samo kao neki slap od zlata, na sebi, dugu, bujnu, plavu, kosu. Isakoviču se bilo grlo steglo, a jezik sasušio.

Ich so. Ihro Hochwohlgeboren wie Sie wollen!“ Volkovu je trebalo uvek nekoliko trenutaka, da razume Pavlov nemecki jezik, a kad razumede, pomisli da se taj oficir jako promenio. Sat je odbijao u predsoblju, kad ih je lakej uvodio ambasadoru.

A teško onom ko ih budi nehatno. Može da, u trbuh, dobije brisu! Psi, u takve dane, lutaju po Temišvaru, a jezik im visi, i dahću, kao da su progutali slanu ribu na pesku. Reže, i na decu.

Pa ipak, njen se crveni jezik sad valjao na njegovim ustima, tako ludo, a njene su ga ruke milovale po licu, tako toplo. Čuo je kako mu, kao izdišući,

Višnjevski mu odgovori, ruski, iako je morao primetiti da Isakovič ne razume taj jezik: Treba da se odmorite. Ja sam po godinama star, ali srcem, mlad. Kako reče: „Vam nužno otdohnut!

Upozorili su Isakoviča da Višnjevski nerado govori nemecki, slabo razume svoj jezik maternji, a govori ruski. I one se trude da govore samo ruski, iako slabo znaju taj jezik i često ga zaborave, sasvim.

I one se trude da govore samo ruski, iako slabo znaju taj jezik i često ga zaborave, sasvim. Pri kraju te prve večere, u kući Višnjevskovoj, Isakovič vide da će, do dolaska svoje

Taj Srbin, sin Srbina, koji je svoj jezik bio zaboravio, i govorio još samo ruski, raskošan, kao neki grof, sačekivao je svoje, bivše sunarodnike u Tokaju i

Teodosije - ŽITIJA

reči anđelske hrane, vas, prave sluge bogatog Vladike i Boga, o oci, podstičem da se molite, reč što znanjem teče i jezik jasan iz neoskudnih njegovih riznica da mi da, a pre svega zraku svetlosti, kojom bismo, mrak duše i uma očistivši u

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Prema obliku zamenice što ovaj je jezik podeljen na štokavski i čakavski dijalekat i smatralo se da štokavski dijalekat karakteriše Srbe, a da je čakavski

govore takođe kajkavskim dijalektom, koga uostalom nestaje pred štokavskim, koji se širi kao književni srpsko-hrvatski jezik. Kajkavski se dijalekat još dobro održao u Kranjskoj, u okolini Trsta, u Štajerskoj i u Koruškoj.

Književni jezik i književnost postali su zajednički Srbo-Hrvatima naročito od početka XIX veka. Međutim su Slovenci i Hrvati imali već

Kad se izuzmu neki arhaični oblici, jezik dubrovačke književnosti je isti onaj koji je u XIX veku usvojen kao književni srpsko-hrvatski jezik.

arhaični oblici, jezik dubrovačke književnosti je isti onaj koji je u XIX veku usvojen kao književni srpsko-hrvatski jezik. Ova je akcija počela već krajem XVIII veka.

On se trudio da uvede narodni jezik kao književni namesto oblasnih dijalekata i namesto jezika tadašnje srpske književnosti, u kome su prevlađivali ruski

On je upotrebio za srpski književni jezik govor zapadne Srbije, jezik Jadra. To je štokavski dijalekat skoro isti sa hercegovačkim. Oko 1830.

On je upotrebio za srpski književni jezik govor zapadne Srbije, jezik Jadra. To je štokavski dijalekat skoro isti sa hercegovačkim. Oko 1830.

Oko 1830. godine Ljudevit Gaj je uveo kod Hrvata štokavski dijalekat kao književni jezik. Ljudevit Gaj je bio, kao i mnogi njegovi saradnici, poreklom iz Zagorja, iz oblasti severozapadno od Zagreba, gde se

Počevši od ove epohe ostvarilo se jedinstvo u jeziku i književnosti kod SrboHrvata i srpsko-hrvatski jezik i književnost počeli su se širiti i kod Slovenaca. Ali je Ljudevit Gaj u isto vreme bio sebi postavio prostranije ciljeve.

godine, obrnula se u suprotnom smislu. Posle nekih ustezanja, Bugari nove Bugarske usvojiše za svoj književni jezik jedan dijalekat koji ih je najviše udaljavao od Srba.

U isto doba javila se u novoj državi velika figura Vuka Karadžića, koji je, napuštajući stari slovensko-ruski književni jezik, digao narodni jezik na visinu književnog i stvorio potpuno fonetsku azbuku.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

drugi zatim bude klin Neko drugi klešta Ostali su majstori ŽMURE Neko se sakrije od nekoga Sakrije mu se pod jezik Ovaj ga traži pod zemljom Sakrije mu se na čelo Ovaj ga traži na nebu Sakrije mu se u zaborav Ovaj ga traži u

ti na ramenima blede Vrati mi ih u nigdinu svoju beži Beži čudo od čuda Gde su ti oči I ovamo je čudo 10 Crn ti jezik crno podne crna nada.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Ja neću to što ti hoćeš! Jedva skupivši pljuvačku da pokrenem jezik zapitao sam je šta je to što ja hoću a ona žestoko i naglo me udarajući pesnicama u grudi reče: - To. To. Ti znaš!

Ona je dovoljno luda da čoveku pokloni tako nešto. - Da nije možda jež, Rašida? - osetih kako mi se suši jezik, ali ona reče da nije, neka pogodim.

Ataman nije imao šta da izgubi: njega su već izbacili iz škole. A ti? — ćušnula mi se pod jezik moja savest. Šta bi ti mogao da izgubiš? Od tebe su đavoli i ljudi digli ruke!

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Nije ni čudo: Šamika, takav dandy, pokraj finih Talijankinja! Naučio je brzo i Talijanski, jer talijanski se jezik lepi. Gotovo svaki dan je išao u pozorište, i to najviše u „Fenіce”, i to kroz „vodenu” kapiju.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

I pošto im nisu znali jezik, oni su im govorili mumlanjem, jaukanjem, rikanjem i rzanjem, kalamburima, sastavljenim od svakojakih glasova što su ih

Oficiri, međutim, behu to veče gosti u dvorcu pečujskog biskupa, koji je znao jezik puka, jer je u okolini imao na hiljade vernih svojih Slavena, katolika.

nalevo, razbarušena, sa gušom svom podnadulom i punom krvi, modrom, i oteklom, iznad užeta, do kog je visio poplaveo jezik.

Turci su mu bili iščupali jezik, zato je sad ćutao. Inače, nije trebalo da ga se plaše, miran je i krotak, samo plače.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

DEO VEROVANjA I MAGIJSKI POSTUPCI U ODRASTANjU DETETA 2 PRE SVADBE (RODITELjA) 3 LjUBAVNA MAGIJA 4 VRSTE LjUBAVNE MAGIJE 5 JEZIK I LOGIKA LjUBAVNE MAGIJE 9 PSIHOLOGIJA LjUBAVNIH ČINI 11 SVADBA I POSLE SVADBE 13 MAGIJA ZA PLODNOST I

LjUBAVNIH ČINI 11 SVADBA I POSLE SVADBE 13 MAGIJA ZA PLODNOST I NEPLODNOST 14 VIDOVI MAGIJE ZA PLODNOST 15 LOGIKA, JEZIK I PSIHOLOŠKA POZADINA MAGIJE ZA PLODNOST 20 MAGIJA ZA DOBIJANjE MUŠKOG DETETA 23 MAGIJA ZA DOBIJANjE ŽENSKOG

Kasnije, „ako li se njom takne devojka, ona će se strastveno zaljubiti u onog mladića koji ju je dotakao.“) JEZIK I LOGIKA LjUBAVNE MAGIJE Ljubavna magija nije nikakav skup proizvoljno izabranih, bizarnih postupaka, nego predstavlja

koju je izvrsno izveo Ljubinko Radenković, pokazuje da se u njima koristi jedan razrađen i čvrsto fiksiran simbolički jezik u kojem su ključne metafore — promena, metamorfoza i plodnost, rodnost.

LOGIKA, JEZIK I PSIHOLOŠKA POZADINA MAGIJE ZA PLODNOST U magijskim radnjama za plodnost koristi se veoma čudan, šarolik skup izvesni

⁴⁴ „Teška žena“ trebalo bi da izbegava da jede zagorelo jelo da ne bi detetu izgoreo jezik, a takođe ni donje kore od hleba što ostane u crepulji, jer će detetu ispod jezika izrasti još jedan jezičić.

A ako gleda kada ubijaju zmiju, onda će joj dete „plaziti jezik kao zmija“.⁴⁵ Za trudnicu je čak opasno i da jede hranu koja je došla u dodir sa zmijom (koju je zmija ugrizla) jer će

Kod Srba na Kosovu postoji verovanje da će malo dete koje pojede jezik ptice sojke biti govorljivo i da će znati „devedeset i devet jezika“.

A kad se dete na pragu kuće izvuče iz vreće, treba mu reći: ’Mučenje nek stoji u vreći, a tebi jezik u reči’.“¹³ U Foči, u Gackom i u drugim mestima „ako dijete ne može odmah početi da govori, nose ga na Badnji dan uveče

jeziku jednog naroda najbolje se ogleda sama suština svekolike njegove duhovne kulture, i zato Sapir s pravom kaže da je jezik „simbolički vodič ka kulturi“.

U jeziku je otelotvorena predstava sveta specifična za narod koji se služi određenim jezikom. Ali jezik ne samo da izražava, već i uobličava viđenje i tumačenje sveta.

“) i dokraja je izbrušen slikovit, sugestivan pesnički jezik prebogat metaforama („Kuća ti se iskopala“!), hiperbolama („Koliko ti na glavi dlaka, toliko ti Bog dâ jada!

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

ljuti, koje vređa pomisao da bi mogli umreti, koji će u grob poći zabrinuti kao oni što idu u tuđinu gde ne znaju ni jezik, ni običaje, gde ne poznaju duše žive; za ljude koji pred smrću negoduju kao da ih ni dužne ni krive šalju na robiju

Za ljude koji priželjkuju da sudba nanese na čardake veće od njihovih zemljotrese, da jezik požara stogove nečije slave lazne, a oni da ga motre negde izbliza.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Prezime se završavalo na ich. Tako se na francuskom kaže ić Bio je nesrećan zbog svog prezimena. Francuzi su lomili jezik dok ga izgovore. A Francuzi ne vole da lome jezik ni zbog koga ko nije njihov.

Francuzi su lomili jezik dok ga izgovore. A Francuzi ne vole da lome jezik ni zbog koga ko nije njihov. Pa je posle skratio prezime, da ga ne lome, jer se ljute kad moraju da ga lome. Francuzi!

Samo ako uspeli momci prevedu sa ovog malog jezika moju priču na neki ogroman jezik. Samo ako Helen, Lu i Megi budu htele da je saslušaju...

Preveo je tu rečenicu sa engleskog na svoj maternji jezik. razmišljajući pri tom kako neke sasvim obične stvari zvuče različito na drugim jezicima.

— Diži se! — prosikta momak. A možda je ovo samo stravičan san iz koga će se probuditi u čistoj postelji i isplaziti jezik noćnim morama?

Matavulj, Simo - USKOK

A bog zna razumiješ li sve što zborim? — Razumijem — odgovori gost, zvonkim glasom. — Moj materinski jezik dosta je sličan vašemu, a vaš sam prilično naučio za ove dvije godine otkad sam s vašim ljudima, Graničarima.

Srećom, bio sam u graničarskom puku, među dobrim momcima vaše krvi, od kojih naučih vaš jezik, a pomalo i pismo. Najzad, jutros mi pođe za rukom da učinim na što sam se odavno spremao, umakoh iz grada onoga časa

— Čitam, ali pisati ne umijem! — Naučićete lasno! Muka je to što je jezik u našim knjigama više ruski nego naš ovaj obični, kako narod govori!

Francuzi su u našem Primorju zadržali talijanski jezik u službenom saobraćaju, pa ga zadržaše i Ćesarovci. Janko uze čitati napise.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

); bakit (konjski hod); mirničak (mirno detence); ćutkac (jezik za zube!); glotan konak (rđav, neudoban konak); vujaljka (vučja kucaljka, gungula); ohohnuti (uzviknuti oho-ho); paspalj

ne može govoriti; i najličnija leksika samo je deo zajedničkog detinjstva i zajedničkog jezika; u svakom slučaju, taj jezik bolje razumemo no ovaj, javni i novinski, koji je toliko svačiji da je postao ničiji.

Posredi je posebna vrsta satiričkog nadahnuća: društvena stvarnost dotiče se sasvim ovlašno, kroz jezik, onoliko koliko se odražava u gotovim jezičkim kalupima.

Moderan čovek doživeo je i taj, među drugim neobičnim prizorima: video je jezik koji se sam sebi smeje! U ciklusu Vukova azbuka dve pesme, začete u igri i iz igre, najbolje pokazuju obilje i kvalitet

Parodičnost, humor i igra tu su tautološki pojmovi, razmenljivi činioci. Područje ove igre pre svega je jezik. Ono se proteže od dobrodušnog poigravanja rečima i pojmovima, do samoubilačkog gnušanja nad jezikom kao takvim (U

Svejedno: jezik vam već otkriva deo svojih neiscrpnih čari, omamljujućih mogućnosti. Jezik počinje srećno da vas služi.

Svejedno: jezik vam već otkriva deo svojih neiscrpnih čari, omamljujućih mogućnosti. Jezik počinje srećno da vas služi.

Stil i jezik kojima se deca u tim kompozicijama služe odavno su napušteni i u književnosti i u novinarstvu, a životare još jedino u

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ŽUTILOV: Vidite, vi u Madžarskoj živite, a ne znate madžarski. To je sramota! Čiji lebac jedete, onoga jezik treba i da naučite. GAVRILOVIĆ: Bogme, gospodine, ja jedem svoj lebac. ŽUTILOV: Arulo, izdajica otečestva!

NANČIKA: A šta ćemo s onom obligacijom kod Nađ Pala? ŽUTILOV: Ja sam ti kazao da je madžarski jezik kasirat. Sve što je njime pisato, ništa ne važi. 3. SMRDIĆ, PREĐAŠNjI SMRDIĆ: A ko je pustio Humla iz zatvora?

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

BRANKOVIĆ 29 I RACIONALIZAM 32 RUSKOSLOVENSKI PISCI 33 1) RUSKI UTICAJI KOD SRBA U XVIII VEKU 34 2) RUSKOSLOVENSKI JEZIK KOD SRPSKIH PISACA 37 HRISTIFOR ŽEFAROVIĆ 39 VASILIJE PETROVIĆ 40 PAVLE ĐULINAC 42 JOVAN RAJIĆ 44 ZAHARIJA STEFANOVIĆ

ALMANASI 171 KNjIŽEVNI UTICAJI 174 KNjIŽEVNE IDEJE 175 KULT NARODNE POEZIJE 177 OSNIVANjE STALNIH NARODNIH POZORIŠTA 179 JEZIK I PRAVOPIS 181 VUK ST.

DANAŠNjE SRPSKE KNjIŽEVNOSTI 345 POEZIJA 346 PRIPOVETKA I ROMAN 348 DRAMA 349 KNjIŽEVNA KRITIKA 350 KNjIŽEVNI JEZIK I STIL 351 1) PESNICI 352 JOVAN DUČIĆ 353 MILAN RAKIĆ 355 STEVAN M.

predavanje 3načajnost dubrovačke književnosti i tvrdi da su Srbi, još u XVIII veku, trebali usvojiti, kao književni jezik, jezik kojim su pevali dubrovački pesnici.

3načajnost dubrovačke književnosti i tvrdi da su Srbi, još u XVIII veku, trebali usvojiti, kao književni jezik, jezik kojim su pevali dubrovački pesnici.

Rajić, učitelj »dolno-osječke junosti«, preštampao je crkvenim ćirilovskim slovima Satіra, ali pokvarivši čisti i lepi jezik Reljkovićev, udešavajući na hibridni i nakazni slavenosrpski jezik.

slovima Satіra, ali pokvarivši čisti i lepi jezik Reljkovićev, udešavajući na hibridni i nakazni slavenosrpski jezik. Dobra knjiga Reljkovićeva našla je čitalaca među pravoslavnim Srbima, i 1807. godine pojavilo se novo izdanje u Budimu.

kako su, pored Kačićeve pesmarice, i Reljkovićev Satir i Došenova Aždaя sedmoglava pobudili ga »svoj isti prostonarodni jezik pisati u knjige...

U svim tim improviziranim školama učili su se poglavito crkveni predmeti, nešto malo latinski jezik5 i svetovni predmeti, i u njima su se poglavito spremali sveštenici.

iz 1764, pećki iz istoga doba, tronoški iz 1791, u kojima je narodna knjževnost našla materijala za svoja razvijanja. Jezik stare srpske književnosti živeo je još u početku XVIII veka, i u Ugarskoj se javljaju nekoliko pisaca koji su pokušavali

i kmetovskim sinovima«, sa komoranskim šajkašima, on ne govori »knjiški skriveno«, no »prostim dijalektom«, »na serbski jezik radi razumenija prostim človekom«, »na prosto urazumitljnoje znanije srbskoje za seljane i proste ljude«.

I značajno je da je on tim jezikom pisao naročito posle 1740, kada je kod Srba stao preovlađivati ruskoslovenski jezik.

Milićević, Vuk - Bespuće

Milanove oči sjale su i lutale po tavanicama i kad se najednom njihove oči sretoše, njemu se jezik zaplete, pričanje posta smeteno i zbunjeno i naglo se završi, gotovo prekide. On ućuta i gledaše preda se.

u nju sve svoje nade i muku i jade i znoje, zemlji iz koje su se rodili generali koji su zaboravljali i svoje kuće i svoj jezik i svoju narodnost, čim su pripasali sablje, i lomili ih po krvavim razbojištima Solferina, Mađente, Kustoce i

Sremac, Stevan - PROZA

A Jovi je to lako išlo, jer je bolje vladao srpskim jezikom nego Švaba Kristijan, a naš, opet, maternji jezik pun je takvih finesa da još malo pa nećemo jedan drugome smeti ni boga nazvati!

Hoću i ja pomalo narodski da se izražavam; ako mi ne pohvale priču, a ono bar jezik u njoj da me spase. Neka bar kažu da je jezik čist kao suza, pa niko srećniji od mene!

Neka bar kažu da je jezik čist kao suza, pa niko srećniji od mene! U tom selu, na brdašcu leži škola. Ja nisam revizor, pa je baš i ne moram

— Sreda, gospodine! — ustade jedan i reče. — E, lepo, danas, dakle, imamo u trećem i četvrtom razredu: srpski jezik, lepo pisanje, hrišćansku nauku, i istoriju Srba. Otpoče s decom gramatiku.

Radičević, Branko - PESME

Ako jezik oće da sačuva Pa toljagom po glavi ga gruva... Bolje, bolje da ga Višnji primi, Da nam više po izbi ne dimi...

I meni duši nije bilo lako, A srce moje teško meni kuca, Ja gledeć u nju, sam sam s njome plakô, Što god sam rekô, jezik meni muca; A opet zato, bilo makar kako, Mada mi srce tužno kako puca, Ja zbogom njojzi morao sam reći, Na moje

„Za njom, za njom!“ jezik muca, Ma srce im čudno kuca. Oni idu, ma što bliže, Većma im se kosa diže, Pod kožom im strava mili, Dela pomoz',

iskra života u njemu, A ruke stoje pola saklopljene; — On ovaj ne mož' da podnese ugled Nerazgovoran suznog oka jezik. On njemu pruža drktajuću ruku, I — je l' on njemu, što on želi, kazô?

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Kako sam samo lep u času kad me niko ne vidi! Tuđi mi pogledi menjaju lice, daju mi drugi oblik, trpaju mi drugi jezik u usta! Sutra ću opet ustati kao glupak koji se upinje da se pokaže pametan, ko slabić koji bi da se pokaže jak!

A ni Imotski nije daleko, čuće se. Bolje da ja gledam svoja posla. Niko me ne vuče za jezik. Moj Ahmede, pravi se ti lud, ako si pametan! (Glasno) Šta misliš, da l će ovo odelo da nam skidaju?

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

se vrati u kuću; kako nije davala da me zovu bojeći se, da se ne „pometem“ od učenja; kako me je, kad je počela da gubi jezik i svest, ovog večera, dok sam ja putovao, zvala: „Kojo, Kojo, hajde brzo“...

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

godinu: i mislim s pomoću boga, i kojeg dobrog Srbina, dati na štampu, s graždanskimi slovami, na naš prosti srpski jezik, jednu knjigu koja će se zvato «Saveš zdravago razuma», na polzu mojega roda, da mi nije zaludu muka i toliko puotovanje.

premudri(h) knjiga francuski(h) nemecki(h) i talijanski(h), najlepše misli kao cveće izbirati nameravam i naš opšti jezik izdati.

naroda jeziku pišu, onda prosveštenije razuma i svet učenija ne ostaje samo pri onima koji razumevaju stari književni jezik, no prostire se i dostiže i do seljana, prepodavajući se najprostijemu narodu i čobanom, samo ako znadu čitati.

Znam da mi može ko protiv reći; da ako počnemo na prostom dijalektu pisati, stari će se jezik u nemarnost dovesti, pak malo pomalo izgubiti.

Koliko je oni(h) koji imadu vreme i sposob za naučiti stari književni jezik? Vrlo malo! A opšti prosti dijalekt svi znadu i na njemu svi, koji samo znadu čitati, mogu razum svoj prosvetiti, srce

svi znadu i na njemu svi, koji samo znadu čitati, mogu razum svoj prosvetiti, srce poboljšati i narave ukrasiti. Jezik ima svoju cenu, od polze koju uzrokuje. A koji može više polzovati nego opšti celoga naroda jezik?

Jezik ima svoju cenu, od polze koju uzrokuje. A koji može više polzovati nego opšti celoga naroda jezik? | Francuzi i Italijanci nisu se bojali da će latinski jezik propasti, ako oni počnu na svoji jezici pisati; kako i

A koji može više polzovati nego opšti celoga naroda jezik? | Francuzi i Italijanci nisu se bojali da će latinski jezik propasti, ako oni počnu na svoji jezici pisati; kako i nije propao.

Nije manja čast sveta u kojej se slavenosrpski jezik upotrebljava nego zemlja francuska iliti | ingleska; isključivši vrlo malu različnost koja se nahodi u izgovaranju, koja

sledovatelje, ne isključavajući ni same Turke, Bošnjake i (H)ercegovce, budući da zakon i vera može se promeniti, a rod i jezik nikada.

Moja će knjiga biti za svakoga koji razumeva naš jezik i ko s čistim i pravim srcem želi um svoj prosvetiti i narave poboljšati Neću nimalo gledati ko je koga zakona i vere,

A to što želim, nikako bolje ne mogu učiniti nego prevodeći na naš jezik zlatne i prekrasne misli učeni(h) ljudi: i takovim sposobom i roditelje u nji(h)ovom blagom namereniju ukrepljavajući i u

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

CARA TROJANA KOZJE UŠI 80 SEDAM VLAŠIĆA 82 ZLATORUNI OVAN 88 TRI ČUDA 93 ALA 94 MILOŠ i DIVONjA 97 NEMUŠTI JEZIK 101 ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT 105 KRAVARIĆ MARKO 109 VEZENA MARAMA 119 DVANAEST MRVA 126 KO MANjE IŠTE VIŠE MU SE

Karadžića i njegove borbe za narodni jezik. U tom vremenskom razdoblju, ne mali a često i odlučujući doprinos oceni i poštovanju narodne poezije uopšte a srpske

radio sa onim dobijenim od Vuka čobanina, činio je to i sa ovim drugim: razmišljao i reči nameštao, popravljao im stil i jezik, prerađivao ih, ali opet ne po svome vkusu nego po svojstvu svog srpskog jezika, kako ga je on osećao; a osećao ga je,

). i, najzad, jezik kojim se sve to, kao oruđem, obrađuje! Bujan a konkretan, sočan a netražen, raznolik kao cvetanje u prirodi i

NEMUŠTI JEZIK U nekakva čoveka bio jedan čoban koji ga je mnogo godina verno i pošteno služio. Jednom idući za ovcama, čuje u šumi

mome ocu, on će tebi davati šta god zaišteš: srebra, zlata i kamenja dragoga, ali ti ne uzimaj ništa, nego išti nemušti jezik. On će se dugo zatezati, ali će ti najposle opet dati.

Čoban odgovori: — Ništa drugo neću nego da mi daš nemušti jezik. A car reče: — Nije to za tebe, jer da ti to dam, pa da kome kažeš ti bi odmah umro; nego išti drugo štogod hoćeš,

Na to mu čoban odgovori: — Ako ćeš mi što dati, daj mi nemušti jezik, ako li mi to ne daš, a ti zbogom ostaj! Meni drugo ne treba ništa. — Pa pođe da ide.

i tako tri puta pljunu jedan drugome u usta, pa mu onda zmijinji car reče: — Sad imaš nemušti jezik. Idi zbogom, ali za glavu svoju nikom ne kazuj, jer ako kažeš kome god, odmah ćeš umreti.

Objavljena u zborniku Srpske akademije nauka, 1927 (ostali podaci kao pod 14) 17. NEMUŠTI JEZIK: Sve kao pod 3. 18. ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT: Sve kao pod 3. 19.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: Ništa, ako ti kuću propučkam, zajedno ćemo gladovati. MAKSIM: Ej, pusti jezik, đon bi njime mogla uglačati. SOFIJA: E, dosta, dosta, nemoj bar pred stranim čovekom.

MAKSIM: Slušajte, slušajte, kako joj ide jezik! SOFIJA: Neka slušaju. Žena je u kući mlađa, to svaka pametna treba da prizna, i kao takva dužna je uvažavati i

prevoda i podražanija tuđi dramatični dela, a podlini, kao što je Tvrdica i Sudbina razuma, koje se ne mogu na tuđi jezik prevesti, malo; premda je g.

Urma? To sam i ja znao? DOKTOR: Urmu nisam hoteo upotrebiti, jer je reč turska, a od takovog đubra treba jezik čistiti. (Na strani.) Ovaj bi mi dečko mogo pomagati pri pisanju zemljeopisanija. (Jasno.) Otkuda si ti, dragi?

DOKTOR: Umoči u moralnost tvoj zalazeći jezik! ISAJLO: Da ga ne budete ostavili kod kakve prijateljske devojke? DOKTOR: Ti znaš da ja razum ne nosim sa sobom.

DOKTOR: Francuski jezik graniči na one žitelje koji portugalski (kći latinskog jezika s mnogim arapskim rečma pomešana) govore.

Planine su Miroča. MANOJLO: Nije Miroča nego Miroč. DOKTOR: Omolin. MANOJLO: Omolje. DOKTOR: Tvoj calajući jezik uzdrži. MANOJLO: Bar to znam, jer sam tamo odrasto. DOKTOR: Perzerin.

PUTNIK. Ko bi reko kod toliki planina. DOKTOR: Vladajući je jezik srpski, crkovni staroslavenski. Poglavar je crkve mitropolit. PUTNIK: Dakle vi niste crkve istočne? DOKTOR: Jesmo.

DOKTOR: To je čaušluk. Ti si lud. ŠALjIVAC: Kad god vašim jezikom i mislima govorim. DOKTOR: Na šta je moj jezik oskudan? ŠALjIVAC: Na pravilama, a bogat na pogreškama. DOKTOR: Moj jezik bogat u pogreškama?

DOKTOR: Na šta je moj jezik oskudan? ŠALjIVAC: Na pravilama, a bogat na pogreškama. DOKTOR: Moj jezik bogat u pogreškama? Koji je kudožestvo — načinjet. ŠALjIVAC: I gdi gviri i gamiži neznanje.

Koji je kudožestvo — načinjet. ŠALjIVAC: I gdi gviri i gamiži neznanje. DOKTOR: Znaš li ti, u koliko moj jezik učestvuje na izobraženje narodnje?

Znate, gnjizda se mogu sama jesti; jer izgledaju kao usta. DOKTOR: Ovaj jednako svoj calajući jezik u podsmej umače. ŠALjIVAC: da namaže vaše Zavedenije suđenih s pameti.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

pola zadobio; imao sam sreću sopstvenim ušima slušati kako je gdikoja lepa gospodična svoj udivlenija dostojni jezik protiv mene pružila, ali — ruža ostaje ruža, ako će nas dvadeset redi na dan ubosti.

Dokle ćeš me jesti, Luciferu, tako da ti reknem! Tri stotine vraga iz tebe se vitlaju, kad pomoliš taj tvoj jezični jezik. — Oh, Bože! Zašto sam došla u ovu kuću? Zašto me nije mati bolje umorila, nego što me za ćoravca dala!

SULTANA: Gledaj ti špiona, kako bi tela da se i u tajne moje pleće! Škoda što nemam rđavu narav da ti taj jezični jezik do kraja iščupam, da ne progovoriš nijednu reč, dok si god živa. (Oda gore i dole.) Šta si se usićila?

SULTANA (pokaže mu staklo): Vidiš ovo? Ni reči, zašto će ti se odma prekinuti jezik! Kad nisi za služitelja, a ti k vragu, nemoj mi život jesti. Šta srljaš u sobu kao goveče? Šta ćeš sa mnom?

STEVAN: Zapovedate jošt štogod? SULTANA: O, što mi nije narav zapovedati, da ti jezik iščupaju! — Idi mi zovi Pelu. STEVAN: Koju Pelu?

STEVAN: Fala bogu, sad je došlo vreme da i gospođe sluge tuku. (Otide.) SULTANA: Uh! (Persidi.) Taki ga zovi da mu jezik mojom rukom iščupam. (Plače.) Bože, bože, zar sam to dočekala da mi se i đubre što ga gazim (lupa nogom) ruga?

Lalić, Ivan V. - PISMO

ne ostane prazan, More se poti u svojoj lepoti Kojoj je samo užas saobrazan; Rastvarač zvezda i rastvarač ploti, Jezik anđela izdrobljen u cveće I proključali katran, karakazan, Bogu na službi za strašno umeće.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Ode! Zamače iza ćoška... Trebalo je da ponese džemper! Naći će ona već nekog da je zagreje... Jezik pregrizo! Što? Danas deca brzo sazrevaju... Moja je, bogami, još pravo dete... Videćeš ti jednog dana svoje dete...

Na kraju, evo te knjige koja će konačno pokvariti vaš odnegovani književni jezik. Dva bela medveda iz Zoološkog vrta i ja tonemo u zimski san. Toliko mi se spava, nemate pojma!

Ista je kao i u ono vreme kada sam bila devojčica i kada sam mislila da na svetu postoji samo jedan jezik i da se on zove beograđanski.

Zar je učtivo da se ponašaš prema meni kao da me ujeo besan pas? Pogledaj, potpuno sam zdrava! Evo, isplaziću i jezik: a. a. a. a. a. a....

da je prilično glupavo izgledao dok je tako zurio u Žerara Filipa, jer mu je ovaj, prema pričanju moj matorog, isplazio jezik u prolazu! Moj matori tvrdi da mu je to bio prvi susret u životu sa izvornim francuskim jezikom!

prljavi i, uopšte, nikakvi, kako im pokazuju goli dupinger, kako se vataju, kako dva muškarca uvaljuju jedan drugom jezik, kako se svlače i pokušavaju da rade ono pred svima...

Proveo me je kroz desetak soba. Ovo je living-rum! Htedoh da ga upitam za living-špajz, ali se ugrizoh za jezik te tako preskočih to kobno pitanje. — Kampari? — Hvala najlepša.

o razmetanju: to je zbog nekog Bebike, maminog mezimčeta, koji parla toliko stranih jezika da, kada god se ugrize za jezik, to je uvek neki strani jezik, hoću da kažem! Do osamnaeste godine tata je radio gimnastiku umesto njega!

Bebike, maminog mezimčeta, koji parla toliko stranih jezika da, kada god se ugrize za jezik, to je uvek neki strani jezik, hoću da kažem! Do osamnaeste godine tata je radio gimnastiku umesto njega! Da se dete ne zamori, a da ipak ojača!

lajao nabacio nove njupavce, preko Socijalnog: kaže, sad ću i ja napredovati u životu, kaže, mogu i ja da držim sada jezik za zubima, a ne kao do juče, nigde njupavca ni od korova! Čak i on.

slikari što su im farbali tavanice, svi oni sekretari što su im okretali listove da potpišu, svi oni što su plazili jezik da oni zalepe marku na pismo, svi oni intervjui, šoferi, vrtlari i dadilje, kolekcije slika; što im vrede njihove

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Iz Budima u Santovo sentandrejsko svedem kolo. Izgrejao lastar s panja. Zagasito jezik diše, dišu Čanad i Batanja a romori Pomorišje. Prožmi, ružo Sentivana, nad Sirigom krst iz Deske!

(Čija ruka pod orahom konja u zrak preže?) Topal nar će pući u koprenki pod drhtajem tornja, što će jezik u oblast odvući kojom žiži pečal nevestina. Sentandreja, Іrіѕ florentina. Graditeljstvo: mramor i plastika!

o žiško lipe c jasenovog hrasta, embrion ti si utrojenih sila, što traju ritmom simfonije bilja, u čijem rondu jezik nije farsa, već šum je trešnjev, gušći nego smola, kad Sreda vrisne: Topla sam - a gola!

) Ne prestaj, teci, diktaturo s gaja jer mogu, učas, šume da oneme, da bude zbrisan jezik čavke, kreje, da vidik zastru krljušt i peraja; u škrgut može da se zgrči žamor „I protka juni kao žila mramor“.

Mute se boje bistrih vokala. Jezik je mućak - bleskanje kala. Gradovi hukte. Gužvanje, rulja. Smetovi smeća. Navire kvarež.

Dežura negde Majstor bez alata da srcem sluša tajni jezik Oca, dok oknom zukti izgubnica osa. Októbar pali bregove Banata.

VI Popodne svetli mudro, staroslavno, a jezik ćuti opuštenih krila mogućnost svoju gubi integralno. To budi oči odbeglih milina, u čiji lan se, preko ugaraka,

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Aleksa: Vi šalu provodite. MARKO: Bože sačuvaj; nego bi rad znati kakvim to jezikom govorite. Aleksa: Ovo je jezik slaveno-serbski; to jest serbski, no po pravilama uglađen, kojim su se najveći duhovi, kao Stojković, Vidaković, Vujić

Nemecki i francuski sam u mom detinjstvu čitao. JELICA: Dakle, vi i francuski znate? O taj sam jezik ja želila učiti. Mora da je vrlo lep. ALEKSA: To samo onaj može čuvstvovati koji ga razume.

JELICA: To je teško. ALEKSA: Zato se francuski jezik i zove izobraženi dijalekt. JELICA: Rihtig! Eіne gebіldete Ѕprache... O, kako bi ja rado taj jezik učila!

JELICA: Rihtig! Eіne gebіldete Ѕprache... O, kako bi ja rado taj jezik učila! ALEKSA: To je lako. Jednog iskusnog šprahmajstera! JELICA: Ovde nema takovi. ALEKSA: Ili dobru gramatiku.

No, naravno, na španskom i francuskom jeziku. JELICA: Ah, francuski jezik, nikad ga neću naučiti! 7. MARKO, PREĐAŠNjI MARKO: No, jeste li pretresli sve vaše rumane?

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

„Jeste li, deco, svršili priču, spavati valja, dosta je graje. Čitave noći tupite zube, leti vam jezik u gnevu ljutom, ako vas nije složila vila, složiće čiča — vrbovim prutom.

evo vola, ne zbori baš ni reči, očurde samo beči, a zatim sliku liznu i muknu: „Pamet jaka, naoko — pravi kupus, na jezik — komad džaka! Pazi đavoljeg đaka! Gde li su kerovi naši, pa da mi poljem nagare slikarsko glupo magare!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Razlika nešto znači samo kad se kaže: njih razdvaja jezik, običaji. Vi ste videli u ratu, retko je da vojnik nije osećao sažaljenje prema zarobljeniku.

Usta su mi takođe puna sveže i gorke vlage. Kao kakva poluakvatična životinja jezik ushićeno diše u ovoj svežini. Preda mnom se širi jezero osvetljeno mesecom i njegove su granice tamo gde je noć

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Ne hore se pesme tamo Sa laganih tamburica, Sumorne su pesme njine I sumorna njina lica, Al' im jezik slatko zvoni. Kojim zbore milioni. Oni štuju običaje.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

na steni misle da su nebovladni ovi mršavi i čedni smeta im hrana neće da vide majku kažu ovaj svet ne vredi jezik to je trula hrana na ovoj zemlji za njih nema stana ne znaju da zemlja nije ženskog roda ona je sve za svakog

bude odozdo al njen pol je tajna inače bi svako mogao da je ima ona se čudi našim saborima i našem neznanju da lije jezik u misli ili misao u jezicima vreme se produžuje kaže ona vreme je tu da traje kaži ti njima ko čeka da se

Pa inije rečenica prođe sled oblaka tu i div pristaje na ljudski jezik te stavlja ovcu na ramena otac u sasvim maloj kući osvrće se u kožuhu gde je smok na putevima veliki promet oni

mlaz za mlazom od Rtnja, Ozrena i Zapadnog Venca ostaje goli greben noć bez petla lelek koji se sam sebi smeje i jezik mučen u njemu nada: neće morati da govori sve ispočetka.

je navala Nestaju umetnička dela povlači se kritika vozovi probijaju brane rekama ne treba izvor korenje plazi jezik svome bilju niko ne iznosi đubre prazne se poslednje flaše ikone po muzejima i zlato sa kupola sve postaje naše naše

žića isposnici silaze iz pećina vedri i besposleni se skupljaju na trgu i vade svoje glave iz torbe i govore šaljiv jezik spasonosnih basmi prestaju i mnoge druge stvari na primer vodovod struja i PTT obred i sl.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Narednik mu se unese u lice. — Slušaj: za jezik ću te obesim, ako mi u toku noći ne pronađeš točak. Jesi li razumeo? — Razumem, gospo’n naredniče! — I to onaj isti!

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

to, opet pognu glavu, pa prođe pored nje u školu, čudeći se svojoj prisebnosti i zahvaljujući slučaju što mu se jezik tako odreši. Ljubica planu, vrisnu i osu grdnje na njega, ali on zatvori vrata za sobom i nastavi rad.

Gojko se u početku spletao, mucao, ali mu se posle razdreši jezik i on dosta živo ispriča gotovo sve, što je se moglo pomenuti. — Zašto niste došli k meni ranije ?

Kod Gojka beše šarenila: neki mu predmet obrađen dobro i prešao ga taman koliko je trebalo. Takav mu je srpski jezik u svima razredima. A neki predmet, kao račun, obrađen je slabo, a neki nije još ni dirnut. — Pogrešili ste mnogo...

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Ovo je saslušanje, a ne ćaskanje! VASILIJE: Kad ne možemo da nađemo zajednički jezik... MAJCEN: Ja s tobom ovde ne tražim nikakav zajednički jezik, ja tebe saslušavam! Postavljam ti pitanja!

VASILIJE: Kad ne možemo da nađemo zajednički jezik... MAJCEN: Ja s tobom ovde ne tražim nikakav zajednički jezik, ja tebe saslušavam! Postavljam ti pitanja! I ti si dužan da na moja pitanja odgova-raš! JELISAVETA: A ne da raspravljaš!

GINA: Jezik presekla! DARA: ...ili, još gore, zato što je sve priznao i izdao, pa više nemaju šta od njega da izvlače!

grobar, kopajući i pevajući, izbaci iz Jorikovog groba, i kad god je Hamlet uzme u ruke i kaže: ‘Ova je lobanja imala jezik i mogla je nekada pevati’, biće to moje vaskrsenje!” SOFIJA: Je li to sve? VASILIJE: Sve.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Ja sam u njegovom društvu upoznao i jezik, i kuću, i porodični život radnika. Kad bismo putovali na utakmice, Sidon me je smeštao u mrežu za prtljag iznad

Princip nas je tako povezao bolje nego što smo bili povezani, dotle, crkvom, tradicijama, krvlju. Jezik kojim je atentator govorio bio je jasan. Austrijskom carstvu bilo je odzvonilo.

Najviše mi je pomoglo to što sam govorio jezik islednika. Policija me je, posle saslušanja, prosto uputila u Bečkerek, u regimentu, koja je, za mene – zavičajnog u

Ja onda pristadoh da isplazim jezik, na koji mi je spuštana hostija. Stvar je bila jako ceremonijalna. Meni, ravna do Kosova.

Svoju ekstazu pretvara u gole pokrete. U lirici to nešto vredi! Oslobodili smo jezik banalnih okova i slušamo ga kako nam on sam, slobodan, otkriva svoje tajne.

“ Njine reči su, katkad, teške i hladne, bez latinske čulnosti i boje; ali ovaj je nemački jezik neizrecivo nov, gibak i sjajan, kao, nekad, šina pozajmljena gotika.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Što je još najčudnije za mene, reči su ispisane mojim maternjim jezikom. „Jest, to je jezik kojim je govorio i moj otac, i njegovi stari, i ja, ali nije ta zemlja; on mi je pričao o sasvim drugoj zemlji.

“ Buni me što je isti jezik, ali pomislim da to mogu biti dva daleka naroda, jednog porekla, bratska, ista, koji imaju jedan jezik, ali i ne znaju

me što je isti jezik, ali pomislim da to mogu biti dva daleka naroda, jednog porekla, bratska, ista, koji imaju jedan jezik, ali i ne znaju jedan za drugog.

Malo-pomalo presta čuđenje, pa se i ja počeh osećati ponosan što je slučajno i moj maternji jezik isti takav, i baš sa tom istom krasnom osobinom.

— Na kom jeziku najviše čitate? — upitam. — Pa, na našem jeziku. Ja drugi jezik ne volim, i nisam hteo nijedan učiti. A nije mi se ni ukazivala potreba za znanjem stranog jezika.

Uzeh čitati: „Uviđa se kako se kojim danom sve više i više počinje kvariti jezik u našem narodu, i da čak neki građani toliko daleko teraju te su, zaboravljajući odredbu zakonsku koja glasi: 'Narodni

u našem narodu, i da čak neki građani toliko daleko teraju te su, zaboravljajući odredbu zakonsku koja glasi: 'Narodni jezik nijedan građanin ne sme kvariti, niti izvrtati red reči u rečenici i upotrebljavati pojedine oblike protivno propisanim

— E, vidite, ja sam sada izdao raspis da se, sem privrednih knjiga, nabavljaju i udžbenici za grčki i latinski jezik, te se seljaci posle poljskog rada mogu učeći klasične jezike oblagorođavati.

razvijanjem i usavršavanjem dugim nizom vekova dolazi do najsloženijeg organizma čovečijeg tela, tako se isto i jezik razvijao od neartikulisanih, životinjskih glasova dok nije dugim nizom vekova dostigao visinu savršenstva današnjih

Jedan deo iz uporedne filologije b. Istorija nauke o jeziku 7. Razvijanje nauke o jeziku uopšte II Naš jezik i zakoni njegova razvijanja 1. Stara postojbina (istorija) 2. Srodni jezici z.

su: tašte, svekrve, i glavna kontrola i sporedna, leteći državni i privatni dugovi, cvekle, pasulj, grčki i latinski jezik, Truli krastavci, padeži svi mogući, s predlogom i bez predloga, žandari, svinjsko pitanje, pamet, zajedno s logikom.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— Da, tako je, 1895 godine predavao je u ovoj gimnaziji latinski jezik Nikola Nikolić. On je sin... i tu poče ova gospa da mi čita celu moju biografiju.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Kad je inat, umem i ja! DANICA: Manj ako to ne pomogne! PAVKA (krsti se): Ju, ju, ju! E, jesi čula, ti si pustila jezik kao prava opozicija. Zar te nije sramota tako da razgovaraš s majkom? DANICA: Pa, ne, ali...

SRETA: Pa tako lepo, ustaneš pa govoriš. JEVREM: Jest, ustaneš! A vilice ti se stegle i jezik odebljao, a suze ti naišle na oči... SRETA: More, oslobodiš se, polako!

moram da postavim svaku stvar na svoje mesto, a ti, ubuduće, pazi se: čim ti na jeziku naiđe reč „vlada”, a ti odmah jezik za zube! IV MLADEN, PREĐAŠNjI MLADEN (dojuri usplahiren i razdere se): Gazda!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Katkad stane tako s Mićom »Oficirom« (kome je od toga vremena jezik bio sav ispečen i crn kao đon od silnih kafa mufte popijenih), stanu obojica pa gledaju premeštenu sudnicu i nove

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

kao Vuk Karadžić, nemilosrdan ko kondor: U jednosobnom stanu, sa ženom Milicom, vodio je bitku Za pravopis, za dobar jezik, za reč jasnu i britku.

Više nego Univerzitet i najviši jezički odbor Sam samcat, za mesec dana, za jezik učini Todor. U kasnu noć svetli prozor jedan jedini Kao svetionik u aljkavoj i nepismenoj sredini.

Tebi, čiji sluh beše osetljiv i drhtav kao brezik, Ovu pohvalnicu sačini ne Pesnik, nego Jezik. SIROMAŠNI I BOGATI Nimalo ne zavidim svim tim bogatašima Milionerima i njinim pajtašima, Koji drhte, danju i

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

iznenadilo kad sam, na keju pristaništa u Hemiltonu, prošavši pored jedne grupe radnika te vrste, začuo čist srpski jezik i klasičnu srpsku psovku.

Rakić, Milan - PESME

Takva je sudba! Niko neće znati Da nekad besmo prvi, premda mali, Kolenu našem da smo, kao mati, Nov jezik s novim osećajem dali.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

pričat: kad pričanju tvome pokaže se stvar sasvijem protivna pred oči, slast i silu izgubi pričanje, um se smuti, a jezik zaplete, — češće ne znaš što si htio reći.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Lepšega u varoši nije bilo. Lepše turski, grčki i arapski govorio nego svoj maternji jezik. Za sve je bio tuđin i stran, naročito za toliku rodbinu.

Evo ja ću, ja ću da je hranim i čuvam. A ti, ti? (To se sigurno odnosilo na mater, njenu sestru.) Usta nemaš, jezik nemaš. Što mu ti ne govoriš? Nego — muž ti je! Samo on, slatki muž, da je kod tebe, pa sve drugo neka ide!...

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Kad ih tako priugotovi, onda započe da im predaje najprije materinjski jezik (koji doma govorahu onako po uhu), pa račun, povijest itd.

Svi se prekrstiše po nekoliko puta, pa onda posjedaše. „Ma što ti, Cuca, ne progovori đavolje, noćas, kao da ti se jezik slijepio?“ zadjede ga serdar, pošto nekoliko založiše. „Možda si pogodio; danu mu ga oblijepa!

Toliko je serdar bio natmuren, da mu kroz to vrijeme Joka ni pomenuti nije smjela o proscu, premda joj je to jezik peklo. Ona nagovori snahu da svekru pomene. „Š đavolom i prosci i udaja i — sve!

On je gledaše preko čibuka, ali prema slaboj zvjezdanoj svjetlosti, ne moga razabrati šta joj barem lice kaže, kad jezik ne govori.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

). Pretežan oblik govornih izraza je rečenica o čijem značaju za jezik uopšte prof. Belić veli: „Rečenica — to je život jezika, njegova dinamika, njegova ne samo pokretna nego i radna snaga.

izgovoriti, one su pogodno sredstvo da se i normalno dete kroz zabavu uči pravilnom i smišljenom izgovoru, lomeći jezik i kazujući stvari po logičnom redu; osim toga naročito kod defektne dece, kod one koja teško izgovaraju pojedine

Nalik kô jaje na jaje. Namiče kao mati s jedinčetom. Namrgodio se kao da će mu kiša iz čela udariti. Nigda mu jezik ne stoji kao vodenično kolo. Objesio ruke (niza se) kao pištolje. Obradovao se kao siroče suncu.

Udaren mokrom čarapom Udarila ga šljivova grana u glavu. Uzjahao na veljega ata. Ujela ga pčela za jezik (tj. opio se). Utočio bi ti krvi ispod grla. Što mu oči vide, ruke mu ne ostave.

I gô i bôs, i opet mu je zima. I ja sam tamo bio, i vino pio — i još mi je jezik mokar (završetak u pričanju za decu). Junak ispod Jorgan-planine — (tj. nejunak).

— Porani mišlju, a pokasni riječju: nećeš se pokajati. — Ispeci, pak reci. — Jezik — dželat. — Pogledaj niza se, a paka reci. — Cijeni cijenom, a mjeri mjerom. — Riječi treba mjeriti, a ne brojiti.

— Što pošten čovek reče, ne poreče. — Obećanje sveto dugovanje. — Vo se veže za rogove, a čovek za jezik. — Bolje je obreći, nego riječ ne držati. — Bolje je sirotovat’, no sramotovat’. — Veru ko lomi, njega će vera.

(Glava, usta, zubi, jezik, nos, oči, čelo i kosa) 27 — Danju sam laža, a noću istina? (San) 28 — Dva lokvanja oko panja?

(Zenica u oku) 40 — Mojih je roditelja sin, a nije mi brat? (Ja) 41 — Najviše zla čini, niko ga ne kara? (Jezik) 42 — Na čelu ti sjedi kad radiš? (Znoj) 43 — Oni preli, oni tkali; oni vazdan, jadni, goli?

(Očni vid) 46 — Svatko ga treba, ali samo jedanput? (Grobar) 47 — Sablja bez gvožđa, a junak bez kosti? (Jezik) 48 — Tatino dijete, majčino dijete, a ničiji sin? (Kći) 49 — Ti ga imaš, i ja se njim služim?

Četvora vrata su uvijek zatvorena? (Glava, oči, uši, nos i usta) 54 — Što si god od koga čuo, ja sam ti kazao? (Jezik) 2 (PREDMETI) 55 — Bez kože uđe, s kožom izađe? (Hleb u peći) 56 — Bijesna kuja leži u ’rastovom panju?

(Prozor) 91 — Jaše vrabac mečku? (Katanac na kovčegu) 92 — Jedan jezik sve selo prevelo? (Veslo) 93 — Jedan prut sve polje ogradi? (Kajiš na nozi) 94 — Jedno grlo, a sedam glasova?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

MEĐEDOVIĆ. 40 2. ČARDAK NI NA NEBU NI NA ZEMLjI. 43 Z. NEMUŠTI JEZIK. 45 4. ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA. 47 5. STOJŠA I MLADEN. 52 6. ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT. 56 7.

zamišljeni Solarić istražuje i dokazuje, kakim su jezikom govorili zemljaci i vrsnici Rema i Romula; kome Srbinu Srpski jezik ne valja, neka ga popravlja po svome vkusu, i novi neka gradi; „Ne zavidim, na čast svakom svoje“; a ja ću samo gotovo

96. Sir u kaci. 97. Pismo. 98. Tikveno sjeme, i vriježa i cvijet i tikve. 99. Kosa, čelo, oči, usta i jezik. 100. Vino u buretu. 101. Pijevac. 102. Vrata na kući. 103. Vatra kad se zapreće. 104. Lonac. 105. Mravinjak.

109. Ovca u toru, i kurjak i pas. 110. Lađa. 111. Kokoš na gnijezdu. 112. Repa. 113. Vatra i dim. 114. Zubi i jezik. 115. Varnica. 116. Mlada pod vijencima. 117. Želudac kokošinji. 118. Lastavica. 119. Grozd na čokotu. 120.

137. Pr..ž. 138. Peć sobna. 139. U svijeće. 140. U bisaga. 141, 142. Jagnje i rep mu. 143. Vodenica. 144. Jezik. 145. Pijevac. 146. Igla i konac. 147. Zvono crkveno. 148. Bua. 149. Katanac. 150. Trn. 151. Kantar. 152.

zamišljeni Solarić istražuje i dokazuje kakijem su jezikom govorili zemljaci i vrsnici Rema i Romula; kome Srbinu Srpski jezik ne valja, neka ga popravlja po svome vkusu, i novi neka gradi; „„Ne zavidim, na čast svakom svoje;”” a ja ću samo gotovo

Obrenović, kao što je on slušao u djetinjstvu od svojijeh dadilja; 3. (Nemušti jezik), 4. (Zlatna jabuka i devet paunica), 5. (Stojša i [VІІІ] Mladen), b. (Đavo i njegov šegrt), 7.

Atanasije Nikolić naštampao je u Biogradu 1842 i 1843 godine dvije knjižice: „narodne Srbske pripovedke”, ali šteta što jezik u ovijem pripovijetkama niti je čist narodni niti je jezik našijeh narodnijeh pripovijedaka, nego u njima ima i

dvije knjižice: „narodne Srbske pripovedke”, ali šteta što jezik u ovijem pripovijetkama niti je čist narodni niti je jezik našijeh narodnijeh pripovijedaka, nego u njima ima i gramatičnijeh pogrješaka u našemu narodnom jeziku (kao n. p.

Z. NEMUŠTI JEZIK. U nekakva čoveka bio jedan čoban koji ga je mnogo godina verno i pošteno služio. Jednom idući za ovcama čuje u šumi

mome ocu, on će tebi davati štagod zaišteš: srebra, zlata i kamenja dragoga, ali ti ne uzimaj ništa, nego išti nemušti jezik. On će se dugo zatezati, ali će ti najposle opet dati.

” Čoban odgovori: „Ništa drugo ne ću, nego da mi daš nemušti jezik.” A car reče: „Nije to za tebe, jer da ti to dam, pa da kome kažeš, ti bi odmah umro, nego išti drugo štagod hoćeš

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Ajde vamo u kujnu, bićeš komotniji! PROSJAK: A kakva je ono predikaonica napolju? IKONIJA: Paz ti šta govoriš, jezik preseko! Ne navlači mi nesreću na kafanu! Ponesi ovu flašu!

čačkaju zube noktima, šibicama, pričaju gde idu, od čega boluju, čitaju naglas recepte, upute, nalaze, plaze jezik, mere temperaturu, pokazuju rezove od raznih operacija... IKONIJA: A i ne pitah te! Što ti vučeš tu nogu?

A baška miriše zaprška iz tiganja! Za astalom čuje se jezik srpski, jezik rumunjski, madžarski, stolarski, kovački, svinjarski, srednjotehnički, poljoprivredni, iz dvorišta

A baška miriše zaprška iz tiganja! Za astalom čuje se jezik srpski, jezik rumunjski, madžarski, stolarski, kovački, svinjarski, srednjotehnički, poljoprivredni, iz dvorišta kokošiji i kravlji,

Stanković, Borisav - JOVČA

Ali, ti to znaš, i zato ovoliki jezik i imaš. A sada, hajd idi, i tamo u čaršiji pokupuj pa metni u bisage i posle razdaj svima, kao da sam i njima doneo.

JOVČA (od besa ugriza se za jezik.) Av! (Naglo otvara vrata od gostinske sobe, staje na osvetljena vrata.) Prijatelji!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

A kako ćemo jedan s drugim prebivati, ako jedan drugoga ne poznamo? Lašnje je živiti s jednim narodom kojega jezik ne znamo, (premda i to nije malena muka), nego provoditi sve svoje življenje s ljudma koji[h] svojstva, narave i ćudi ne

i priklad vozljubljenoj junosti srpskoj, koju promisal neba spodobi svetom učenija osijati i prosvetiti, da na svoj jezik prevo|de, sastavljaju i na štampu što izdaju; da se postaraju za matere svoje i sestre, za supruge i kćeri, prevodeći

Što dete čuje, to uči i prima, kako god i svoji[h] roditelja jezik; što vidi da se pred njim svaki dan čini, tome mora naviknuti; tako prisvojava običaje, tako narave, tako sve misli i

pre mnogo hiljada godina u kom P[i]tagorevu učeniku bila i kao da je znala jedanput zlatni i slatki Sokratov i Omirov jezik, pak kao da ga je bila, po napitku vode zaboravljenja, zaboravila, pak istom ujedanput opet kao da se je s medotočnom

Ova sva čitanja tu su mi polzu prinela, da sam [se na] naš stari slavenski jezik privikao; a s druge strane, bila su mi štetna kao svima onima koji najmanjega razumenija logike ne imajući, kako bi

i višepomenuti Vasilije, kad bi se god sa mnom razgovarao, pohvaljivao bi mi nauku i žalio bi što ne zna latinski jezik, kojega je počeo bio malo učiti i znao je nekoliko dijaloga iliti razgovora, pak bi i[h] sve preda mnom govorio i

Padne ti istom moja gordost, aki bi[h] i ja nešto znao. Latinski jezik, to je jezik; a ja, bedni durak, ni reči ne znam!

Padne ti istom moja gordost, aki bi[h] i ja nešto znao. Latinski jezik, to je jezik; a ja, bedni durak, ni reči ne znam!

Tu provedem jesen i zimu, a na proleće pođem opet na more za preći u ostrov Patmos, čujući da se onde predaje jelinski jezik. Nameri se korabalj za Smirnu u Aziji Maloj, a odatle kažu mi da se svaki dan može prigoda imati za preći u Patmos.

učeni Greci po Italiji i po Franciji razbegnu i te zemlje začnu prosveštavati, za malim je ostalo bilo da se jelinski jezik i nauka u istom otečestvu i domu svome, to jest u Greciji, sasvim ne zaborave i ne pogibnu.

Posle toga, ko je od Grekov hoteo svoj stari jezik znati, prinužden je bio u Italiji, u Siciliji ili u Franciji tražiti ga ili u malim ostrovom Zantu i Kefaloniji, koji

Ja sam već mogao dosta dobro albaneski govoriti. Nji[h]ov je jezik prost i zato lasno se daje naučiti; a s našim slovami piše se koliko da su za njega načinjena.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Zašto se jidi, ako mu je duša mirna? — veli Rdalo. — Taa-ko!... — A najglavnije je da drži ruke pri sebi i jezik za zube, on i Osinjača, jer... — Rkalina zaškrguta zubima. — Taa-ko!...

One prozorke nose ljudi koji dobro ne vide. A onaj se pepeo šmrče da se osnaži vid. Onaj jezik što je slušao zove se talijanski i njim govore svi učevni ljudi. „Prke“ znači: zašto; „ši“ znači: da!

!? Šta će sad re... ći o... vi na... ši is... ko... pa... ni... ci! O! o! o! Tada se i knezu odriješi jezik. — A, nesritno dite, ubija te grom!... Znâ sam ja, znâ!...

Sad ga svi okupiše, zadijevajući ga na stotinu načina. A on, brblja nješto, brblja, dokle mu poče zapinjati jezik. U njeke reče mu Boban: — Ajde, Grgo, obađi naslon i štalu, jer je red da niki od nas to čini, a ti si najmlađi po

Dundak prišapta nješto govedaru, koji se izvrati nauznak od smijeha. Kad se povrati tišina, Kušmelj, kome takođe bješe jezik otežao, poče: — Virujte, braćo, ove mi svete krvi Isusove, nikome to nisam kazivâ ima dvadeset godina, ali viđu da

— I Bakonja pokri lice rukama, a Bujas izađe, tobož i on pogružen. — Ja da moje dite unesrićim? O, o, o! Jezik mi se slepija, ako ja o tome više spomenem! O, o, o, bog dâ i Divica...

Ćosić, Dobrica - KORENI

Kriv sam, kazuju njegove sitne oči. — Što me tako gledaš? Ne boj se. Ovo neće dugo. daj mi samo suzu vode. Da okvasim jezik, umreću. Dohvati sa stola šolju mleka i pruži joj. — Neću mleko. Otrov je mleko. Vode, samo kap vode. — Ne smeš vodu.

A on kroz raskrvavljene zube protnuo jezik i ruga joj se. Nije ni jela ni vodu pila. Niko je nije video ni da spava. Sažališe se žene, pa su joj svako veče

Otac u velikoj šubari, plazi jezik i sav je iskićen jataganima. Nije otac, već bagrem, rascvetao se, a samo nekoliko listića na njemu.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

a devojčica, napokon, shvati da to on govori, priđe i izvuče ga iz pukotine, zaprepašćena kako to da ona razume jezik ptica i buba. — Kako da i ne razumeš? — cvrčak se tiho nasmeja, kao da čita njene misli.

— cvrčak se tiho nasmeja, kao da čita njene misli. — Raskovnik ti je vratio hod i podario nemušti jezik, ali vrapca ne čekaj! On je u 3emlji Plavih Vetrova, a mene je poslao da te tamo odvedem. Zatvori oči i broj do deset...

— seti se neko najstarije stanovnice grada koja je pamtila šest kraljeva i tri rata. — Ona zna jezik ptica i trava! — Tu je potreban drugačiji jezik! — odmahnu starica glavom. Tek sad se zavrte kolo!

— Ona zna jezik ptica i trava! — Tu je potreban drugačiji jezik! — odmahnu starica glavom. Tek sad se zavrte kolo! Bacao je Đavolak čičak, bacao, a ljudi su jedni druge već otvoreno

Možda ona i nije samo čarobnica, već veštica? — planu sumnja. — Jedino veštice znaju jezik zveri i trava... — nagađali su susedi šapatom, ali za ta nagađanja ubrzo ču celi grad.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

su mu i danas zgrade u kojima su boravili činovnici (sada se to zvanje nekako drukčije zove, ali se on ne ceća kako, jezik se izmenio) neprijatne.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Ovdje vam svako bratski ruku steže U tuđem sv'jetu za vas pelen cvjeta; Za ove krše sve vas, sve vas veže: Ime i jezik, bratstvo i krv sveta. Ostajte ovdje!...

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Kratke moje obratim poglede u prostore nebesne ravnine: pogledi se u prelesti tope, a jezik se od čudestvah mrzne. Ko će tebe razumjeti, tvorče, ko l' mogućstvo voobrazit tvoje?

Popa, Vasko - KORA

si svod žednih nepaca Nad mojom glavom Trako prostranstva Ne obavijaj mi se oko nogu Ne zanosi me Ti si budan jezik Sedmokraki jezik Pod mojim stopalima Ne idem Disanje moje bezazleno Disanje moje zadihano Ne opijaj me Slutim dah

nepaca Nad mojom glavom Trako prostranstva Ne obavijaj mi se oko nogu Ne zanosi me Ti si budan jezik Sedmokraki jezik Pod mojim stopalima Ne idem Disanje moje bezazleno Disanje moje zadihano Ne opijaj me Slutim dah zverke Ne igram Čujem

vazduh ujeda Stena koja ga je rodila Ima pravo Bode bode bode KROMPIR Zagonetno mrko Lice zemlje Ponoćnim prstima Jezik večnog podneva Govori U zimnici uspomena Iznenadnim svitanjima Proklija Sve to zato Što mu u srcu Sunce

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Ne beše mi teško da i ja stignem onamo, da naučim egipatski jezik i da proputujem ceo Egipat“. „O, srećni čoveče!“, uzviknu Glaukos, koji čučaše pored nogu svoga učitelja, pa pocrvene

Njeni glavni udžbenici bilu su spisi Hipokrata i Galena, prevedeni od Arapa sa grčkog na arapski jezik i donešeni posredovanjem Saracena u Salerno.

Oči mu zasvetliše. „Počeh kod svojih saracenskih prijatelja da učim njihov jezik, da cenim duhovne sposobnosti arabljanskih naroda, da razumevam njihove poglede na svet i život“.

ovog kalife, pametno posavetovanog od filozofa Amribn-Ubaida, otpoče onde, posle prethodnog prevoda na siriski jezik, prevođenje grčkih dela i na arapski jezik.

od filozofa Amribn-Ubaida, otpoče onde, posle prethodnog prevoda na siriski jezik, prevođenje grčkih dela i na arapski jezik.

Onda ih dade prevesti na arapski jezik, učestvujući lično u radu učenog kolegiuma kojem beše poverio to prevođenje“. „To je bio, zaista, prosvećen vladalac.

I tu su se oslanjali na Grke i sva važnija njihova dela preveli su na svoj jezik“. „Arabljanska učenost proširila se i u podjarmljenu Španiju i počela samostalno da se razvija kada se godine 755 na

On je bio taj koji se svojski zauzeo za prevođanje tih dela na latinski jezik koji je mene, i sve one koji su imali sposobnosti i ljubavi za taj posao, oberučke dočekao i očinski se za nas brinuo.

A nije bilo dovoljno razumevati arapski jezik, već je bilo potrebno savladati nauku, izloženu u tim delima. Ispomagasmo se uzajamno kako smo umeli, a ja nađoh u

„A koliko ste dela vi, učeni gospodine, preveli na latinski jezik?“ „Biće ih preko sedamdeset“. „Preko sedamdeset!“, uzviknuh začuđen.

„A da li je to baš istina?“ „Da li je istina? - Neka mi kaplja oduzme jezik ako vas lažem!“ „Imate li takvih knjiga ovde, kod sebe?

Nikola ga je razdragano slušao, pa kad opat dovrši svoje deklamovanje, zapita ga gde je tako savršeno naučio latinski jezik. „U lavri našeg benediktinskog monaškog reda“. „U Monte Kasinu! - Pričaj mi oče, o tom slavnom manastiru!

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Iako se trudio da ne muca, vežbao, naprezao, znojio, sve je uzalud bilo, jezik je ostao uporno neposlušan. Koliko bi puta drumom ka školi ugledao iz daleka kakvog starijeg čoveka, koji mu ide u

A tada, oh tada, jezik bi mu se najedanput nemilostivo ukočio, i on bi, ćuteći i utučeno, prolazio čoveka bez pozdrava.

A trećeg dana opet je pržilo sunce i tice su pevale oko njega kad ga je krvavi jezik psa nekog zalutalog, što mu je krv i gnoj lizao po ranama, osvestio, te se tako do sela dovukao i previo.

Na patriotske, veli, sednice! Kao da je to teško ići na patriotske sednice. Ama mazgu bi' ja tebi da utrapim, što naš jezik i ne razume, pa [da] je na leđa, preko jendeka, zajedno sa tovarom moraš da izneseš!

Ulazi on, dakle, i predstavljaju ga oni jednom takom nepoznatom kao Engleza i lektora za engleski jezik na našem univerzitetu. Pa Ilija Vasić brzo steže zube, i prilazi onome: — Aj em čarmet. Haudujudu! — kaže on.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

tamo u selu — namignu on i mahnu glavom. — Dovedi, dovedi!... — viknu Đurica zagušenim glasom i osećajući da ga jezik izdaje. Beše se dobro napio. Kad iziđe Maruška, Đurica se naže k Novici i stade mu poverljivo šaptati. — Znaš...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Đurić ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA Sadržaj BEKSTVO OD SMRTI 2 SOLDAT I SMRT 8 BESMRTNI STARAC 11 NEMUŠTI JEZIK 15 ČUDOTVORNI PRSTEN 19 ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA 28 ČARDAK NI NA NEBU NI NA ZEMLjI 38 AŽDAJA I CAREV

I tako stari ostane u raju. NEMUŠTI JEZIK U nekakva čoveka bio jedan čoban, koji ga je mnogo godina verno i pošteno služio.

mome ocu, on će tebi davati šta god zaišteš: srebra, zlata i kamenja dragog, ali ti ne uzimaj ništa, nego išti nemušti jezik. On će se dugo zatezati, ali će ti najposle opet dati.

Čoban odgovori: — Ništa drugo neću, nego da mi daš nemušti jezik. A car reče: — Nije to za tebe, jer da ti to dam, pa da kome kažeš, ti bi odmah umro, nego išti drugo šta god hoćeš,

Na to mu čoban odgovori: — Ako ćeš mi što dati, daj mi nemušti jezik; ako li mi to ne daš, a ti zbogom ostaj! Meni drugo ne treba ništa. — Pa pođe da ide.

I tako tri puta pljunu jedan drugome u usta, pa mu onda zmijinji car reče: — Sad imaš nemušti jezik. Idi zbogom, ali za glavu svoju nikom ne kazuj, jer ako kažeš kome god, odmah ćeš umreti.

Ja sam u svatovi bio, io i vino pio, i sad mi je jezik mokar. Ko ne vjeruje, evo ga, nek dođe pa nek ga vidi! TRI JEGULjE Bijaše jedan ribar, koji jednom za tri dana

Kad nađe onaj prah u hartiji, vidi da je nekakav prah, ali ne zna kakav je, pa onda metne prst na jezik te pokvasi, pa umoči u onaj prah i lizne malo da bi doznala što je, potom ga opet zavije u hartiju kao što je i bio i

Kad bilo ljeti, izvali se u lad od vrućine, te prući sve četiri noge i glavu, a isplazi jezik, pa promisli što je o kući govorio, i reče: — Gle, ma jesam li ja lud? Ko će za mene ovoliku kuću ograditi?

— Meni se, brate, duše mi, ne mili u pustu kuću uljasti zato što imam nesretnu ženu, i prosta turska sablja ma ne njezin jezik, i ko bi me ubio, dušu bi stekao.

Treći: — A ja najvolij njezine crljene stvari: usnica, jagodice i jezik. A četvrti: — A ja njezine tri vitke stvari: ruke, kose i đerdan.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

4. Veština individualizacije. Ovaj Teslin izum je u odnosu na 'primitivno podešavanje' isto što i savršeni jezik u odnosu na neartikulisano izražavanje.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

A šta može pružiti mladi doseljenik koji nema para u džepu, nije vičan bilo kakvom poslu, nema zanat i ne poznaje jezik zemlje u koju je došao? Očigledno ništa.

Obuzdaj svoj buntovnički jezik ili ću ti obezbediti besplatan put do tvoje Vojne granice, gde bi pobunjenike kao što si ti trebalo držati iza brave.

- Da, zaista - rekao sam ja, to i nameravam da učinim čim naučim bar malo engleski jezik. Pitao sam se da li ovaj Švajcarac koji nikad nije čuo o Bendžaminu Franklinu i njegovom zmaju, uopšte zna nešto iz

I tako, ne znajući engleski jezik, nisam bio u stanju da razumem ni jednu reč njihovog razgovora. Engleski jezik mi je naličio na nerazgovetno spajanje

I tako, ne znajući engleski jezik, nisam bio u stanju da razumem ni jednu reč njihovog razgovora. Engleski jezik mi je naličio na nerazgovetno spajanje reči, slično kao i zglobovi nepokretnih delaverskih farmera.

Moji srpski nazori su moja majka, moje rodno mesto, moja srpska pravoslavna crkva i moj srpski jezik. Ko od mene očekuje da se odreknem svojih srpskih nazora, to je isto kao da mi oduzima život.

Razumeo sam njihov jezik, i ono što su govorili ostavljalo je prijatan utisak na mene. Ovo putovanje podsećalo me je sada na putovanje Dunavom pre

Dobar kukuruz i bujna polja duvana davala su utisak bogatstva, ali jedini svet koji se mogao videti, bili su crnci čiji jezik nisam bio u stanju da razumem.

Engleski jezik nazivao je “jezikom Sjedinjenih Država”. Kristijan je ponekad uspevao da napusti hotel i da me prati na mojim dugim

Treća bi isplazila jezik na mene ili bi napravila neku ružnu grimasu. To je bio odgovor na moje besne poglede koje sam im upućivao.

Pomislih da to mora biti Srbin, pa uđoh unutra željan da čujem jezik koji nisam čuo već više od tri godine. U radnji se prodavala gvožđarija, većinom turpije i alat od kaljenog čelika.

Pored toga, naučio sam nešto i u večernjoj školi u Kuperovoj uniji, a moj engleski jezik smatran je dobrim ne samo po mnoštvu reči koje sam znao i poznavanju gramatike, već i po izgovoru, što najviše dugujem

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

POEZIJA I NACIONALNA KULTURA 3 SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI 11 BALKANSKA KULTURA 18 CRPCKA KNjIŽEVNOST, JEZIK I KULTURA 22 JEZIK, KNjIŽEVNOST I KULTURA 27 O NEBESKOJ ODEŽDI ANĐE KAPIDžIJE 34 II IZ SRPSKE KNjIŽEVNOSTI DVADESETOG

I NACIONALNA KULTURA 3 SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI 11 BALKANSKA KULTURA 18 CRPCKA KNjIŽEVNOST, JEZIK I KULTURA 22 JEZIK, KNjIŽEVNOST I KULTURA 27 O NEBESKOJ ODEŽDI ANĐE KAPIDžIJE 34 II IZ SRPSKE KNjIŽEVNOSTI DVADESETOG VEKA 45 PESNIK

55 PUKOTINA U JEZIKU 57 PESNIK SNA I DEKONCENTRACIJE 82 MATIĆEVO PESNIČKO ISKUSTVO 87 STIH I JEZIK SKENDERA KULENOVIĆA 98 SLIKOVNA PODLOGA POPINOGA STIHA 105 MIŠIĆEV PRILOG RAZVITKU SRPSKE POEZIJE 122 NA IZVORU ŽIVE

se ovde dobro poznatom slikom znamenitoga nemačkog lingvista Vilhelma fon Humbolta: oko svakoga čoveka njegov maternji jezik opisuje krug i iz tog se kruga može izaći samo ako se u neki drugi krug uđe.

Treće ime koje bih ovde pomenuo jeste Edvard Hol, američki antropolog, autor i kod nas vrlo poznate knjige Nemi jezik. On je razlučio, kao što se zna, tri sfere u kulturi: formalnu, neformalnu i tehničku.

malu i laku ilustraciju navešću, namerno, krajnje očiglednu i banalnu pojedinost iz jezičke oblasti: pošto naš maternji jezik ima glagole vabiti i vikati (koji se i na osnovu stilskih obeležja oponiraju sa glagolom zvati), mi ta dva glagola u

blizine i sličnosti (koje prikrivaju funkcionalnu razliku) manje je verovatan kad je u pitanju istorijskogenetički dalji jezik: nemačko eindladen, na primer, ne daje nam nikakve mogućnosti za kriva vrednovanja.

periferiju zato što je stilsko područje, doduše, u jeziku potrebno i neophodno, jer ga imaju svi prirodni jezici, ali jezik bez njega ipak može obavljati svoju osnovnu funkciju u intersubjekatskoj komunikaciji.

kad u predgovoru izabranim delima Dušana Matića u ediciji Sto knjiga srpske književnosti kaže: u Matićevoj poeziji, jezik nas dovodi do saznanja ne samo svojom izjavom, nego i – da upotrebim modernu reč – čitavom svojom strukturom“.

Da nas jezik dovede do saznanja čitavom svojom strukturom, to je izuzetno krupan i izuzetno teško postižan cilj najznačajnijega dela

Ali nijedan trop ovde nije plod čiste pesnikove volje i svaki od njih saodređuju slike koje naš jezik i naša kultura pamte.

(1990) CRPCKA KNjIŽEVNOST, JEZIK I KULTURA2 Izlaganje ozbiljne teme dobro je, možda, početi nečim što nije ozbiljno, ili bar na prvi pogled ne izgleda

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA (unese mu se u lice): Kao šta? ČEDA (gunđajući): Ta već... ŽIVKA: 'Ajde, 'ajde, lani, ako hoćeš da ti počeše jezik paragraf sedamdeset šesti. ČEDA: Oho, ho! Pa vi govorite kao da ste vi ministar.

RAKA: Pa, odsad, kad me tata istuče, ja samo skupim demonstracije, pa se razderemo: dole vlada! ŽIVKA: Pregrizô jezik ti, dabogda!... RAKA: Dole vlada!... ŽIVKA: Kuš, kad ne umeš da govoriš kao pametno dete! RAKA: A nisam ti ni kazao!

DACA (plane): Eto je, ona opet pruža jezik. VASA: Ama, mir, kad vam kažem! SAVA: Smirite se, jer ako meni mrkne, zapušiću vam obema usta!

ŽIVKA: Šta kažete?!... Ju, pregrizla jezik dabogda! Kakva ostavka? NATA: Kažem samo: ovaj nasigurno piše. ŽIVKA (uzruja se): Ama, je li to moguće?

RAKA: Dole vlada! ŽIVKA (ščepa štosove novina sa stolice i gađa ga njima): Kuš, štene jedno, pregrizô jezik dabogda... (Raka pobegne. Prilazi Simi i unosi mu se u lice.) – Zbog mene, je li, zbog mene?

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

I zaista, ako Stanković nešto nije bio, onda nije bio pisac od discipline; pisac koji bi negovao jezik ne žaleći truda oko nameštanja i najsitnije pojedinosti; najzad, pisac koji bi dovoljno polagao na veštinu komponovanja

Kad se na jezik odnosi, ne možemo a da ne primetimo sa kakvom se pažnjom u ono vreme posmatrala sintaksa, i kako se jako isticao njen

Još manje se vodi računa da i jezik piščev, ma kakav on bio, čim je ušao u sastav književnog teksta, zajedno sa tim tekstom dobija promenljivu vrednost

Štaviše, ono što bi se možda najmanje očekivalo, i što će kod stručnjaka za jezik svakako naići na podozrenje, čak i „nedovoljna pismenost”, „nesigurna sintaksa” ili „mucava rečenica” Stankovićeva može

rečenica, razume se, ima specifičan sklop, kojim se savremena lingvistika nešto više bavi kad proučava razgovorni jezik (Umgangssprache kao zaseban predmet istraživanja prvi put se, izgleda, pojavljuje kod L. Špicera).

to često nije činio ili, drugim rečima, činio je to sa primetno malom gramatičkom disciplinom, što mu stručnjaci za jezik lako mogu upisati u „nedovoljnu pismenost”, a stručnjaci za književnost moraju objasniti uzajamnu vezu, ako postoji, sa

godine, pa dodaje: „Njegove ličnosti slabo i govore artikulisanim zvucima; one imaju svoj mišićni jezik. Kad čovek čita njegove priče, izgleda mu kao da gleda kakvu pantomimu”.

U poeziji, moglo bi se kazati, jezik je uopšteno-apstraktan; u prozi, međutim, on je situativan, budući da se ne odvaja od zamislivog konkretnog čoveka

njegovim unutarnjim formama, i ne postoji ništa što bi za potrebe svoga izraza iziskivalo pomoć drugoga, tuđeg jezika. Jezik pesničkog žanra predstavlja jedan i jedinstven ptolomejevski svet, izvan koga ništa ne postoji, niti je šta nužno”.

282 Treba dodati i odnos prema jeziku: „Oslobodili smo jezik banalnih okova i slušamo ga kako nam on sam, slobodan, otkriva svoje tajne.

Pošto je u ovom slučaju bitna sintaksa, zadržaćemo se letimice na njoj. Najpre, jezik nam stavlja na raspolaganje ograničen broj sintaksičkih obrazaca, koji se mogu shvatiti i kao skup pravila o tome kako

Postoji, pre svega, normirani oblik govora, takozvani književni ili standardni jezik, koji služi za zvanično opštenje. Upotreba jezika u zasebnim sociokulturnim područjima daje funkcionalne stilove, kao

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

U gorici lišće kô da drukče šušti — Razumete l’, Srbi, jezik taj nemušti? To su srpske vile, to j’ blizina njina, Podigle se žile iz svojih pećina; Nad glavom nam leću letom

DUHOVSKA PESMA Danaske je onaj danak, Kad se seća veliki i mali Da su razni jezici Baš sa neba dole pali. Zato jezik makar koji Ima s neba svoje pravo: Ko mu krati ovo pravo Taj se Bogu greši zdravo.

To nek’ čuju, to nek’ znaju Svi narodi, sve države. Sveti duše, ti pomozi! Hrani, brani jezik svači! Samo jezik seka Pelin Mogô b’ biti — malo kraći. »Starmali« 1881.

To nek’ čuju, to nek’ znaju Svi narodi, sve države. Sveti duše, ti pomozi! Hrani, brani jezik svači! Samo jezik seka Pelin Mogô b’ biti — malo kraći. »Starmali« 1881.

trabun, bunilo, nesvest: govoriti u trabuni, trabuniti. trubadur, pesnik. filolog, naučnik koji proučava jezik i književnost jednoga naroda. fora!, usklik za odobravanje i izazivanje. friše-fire (nem.), igra s kartama.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

preporučujem se. FEMA: Službenica. (SARA otide.) FEMA: To je žena! Kako govori francuski, kanda joj se jezik oparizio. Kako ono reče? Aha! Komi fo!... (Viče.) Evicken, Evice! POZORIJE 4. EVICA, PREĐAŠNjI EVICA: Evo me, majko!

(Na prsi pokazujući.) FEMA: Riftik, riftik, Ančice, ovaj prokleti francuski jezik zabunio mi je glavu. Sve o njemu mislim, pak u drugom moram da falim. (Pridene sat.

ANČA: Jedan šteher. FEMA: Prokleti francuski jezik, tako mi je zabunio glavu da sad upravo ne znam šta je to šteker. ANČA: Od beli kostiju, što se gledi kroz njega.

ANČA: Lepo. Igraju vista, taroka, šaha, bostona. FEMA: Moram ovaj vraški francuski jezik sasvim ostaviti. Tako mi je glavu zabunio da ne mogu ništa da pogodim. (Tare čelo.) Šta je to, bestraga?

Johan, Hanc, Žan! POZORIJE 2. JOVAN, PREĐAŠNE JOVAN: Evo me, majstor... (Stisne usta.) Da ti đavo nosi takav jezik, kad sve na bedu ide! FEMA: Gurbijan, ti nisi rođen za pedintera, nego za kakvog šegrta.

MITAR: Bre govori ljudski, zašto ako te okupim, nećeš se znati ni ti, ni tvoj jezik. Reškontu daj ovamo! RUŽIČIĆ: Da pretvoritsja v kamen moje tjelo, ašče znam za kakovu reškontu.

Miljković, Branko - PESME

Iščupajte mi jezik i stavite cvet: počinje lutanje kroz svetlost. Reči zaustavi! Sutra će sigurno i kukavice moći ono što danas mogu samo

napuštajući je Čudni dijalog između vatre i ptice Obećava pticu čarobniju vatru pametniju Ako pronađu zajednički jezik Ptica i vatra mogu da spasu svet ZEMLjA I VATRA Dubina je sama svoj neprijatelj Moje oči bez mene lepšu zoru

Petrović, Rastko - AFRIKA

Inače, sve su ove žene strahovito brbljive, uočljive, goropadne. Moj prijatelj govori sa njima bambara, što je jezik sudanski, ali koji, kao Evropljani francuski, govore svi trezveniji crnci u zapadnoj Africi.

Crncu bi čak bilo nemoguće i izraziti na prost način da je zemlja samo njegova; jezik ovih plemena uopšte ne raspolaže prisvojnim genitivom; sam pojam toliko im je stran da čak, i kad nauče naše jezike,

Pivo ljuto, banane vruće, ananas koji prži jezik. Onda pribegavam čaju, koji jedini gasi žeđ. I već se spremam da legnem kad mi Fontenov crnac, još uvek u plavim

On dolazi, posle, da govori sa mnom. Kitnjasti jezik kakav izmisle samo crnci kada postanu otmeni. „Mi smo najdalja francuska zemlja na zapadu a koliko je samo šteta što je

Uveče veliko pakovanje i tabaren. Volim jezik kojim se crnci izražavaju na francuskom. „Le pene futi; loto ne pa futi!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

— Šatori se zabeleli kao pečurke. Vojnici su založili vatru. Ali belaj!... Nigde vode, što reče drug Vlajko. A jezik se zalepio za nepce. Naiđoše neki vojnici, te ih zapitasmo za izvor.

— Ko, je l’ ja? — odgovara Pera i podražava svoga posilnoga, za koga je pričao da uvek isplazi jezik kad završi rečenicu. — Znao sam ja da su to komordžije, ali se samo vežbam — pravda se. — Batali!...

Njihove oči su mutne, jezik kao da je podaduo, svaki govori za sebe, i smeju se glasno jedan drugom. Misli se trenutno ukrste, onda svaki peva

— Živeo! — Ura! — Je l’ ja? — upade „Đevrek“ i isplazi jezik. Sergije Nikolajevič se zasmeja i ispusti čašu. Nališe mu drugu. „Eks!“ — viknu neko.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

268 MATIJA BAN 271 MOLBA POTOKU 272 VUKAŠIN RADIŠIĆ 274 PRIČA 275 NIKOLA BOROJEVIĆ 277 SLAVENOSRPSKI JEZIK 278 TVRDICA 280 TERPSIHORI 282 ČUDNOVATI LjUDI 285 OBILNI 287 NEMARNOM ČOVEKU 295 KARNEVAL 297 BAL 299 REČ U SVOJE

Jedan od jezika, kao što je poznato, bio je narodni jezik srpski — prostoserbski. Njega niko valjano nije poznavao, niko se njime valjano nije umeo ni služiti, iako je o tome

(Na svoj poznati bezobzirni način, Vuk je pisao: „... a kome se dopadne ono šta pišem, onaj nek uči moj jezik i dijalekt.

“) Gete je, svojim poznatim neustručavanjem, otvoreno pisao da su za njega govorni i pisani jezik oduvek bili dva nespojiva fenomena, iako je i on slušao adelungovske savete o tome da treba pisati kako govoriš, a

epohe nije se htela — nije se smela a nije ni mogla — prikloniti novome zahtevu: oni su branili onaj drugi, književni jezik.

Ni taj jezik niko nije znao, a što je stvar još teža, niko ga živi uopšte ni znati nije mogao, nikada. Jezik taj se ipak, pored

Ni taj jezik niko nije znao, a što je stvar još teža, niko ga živi uopšte ni znati nije mogao, nikada. Jezik taj se ipak, pored svih apsurdnosti, izgrađivao tokom čitavoga stoleća i predavao s kolena na koleno kao najveća

Taj naš čudni slavenoserbski jezik, svojim strukturalnim postankom i studenom konvencionalnošću, najviše podseća na one veštačke jezičke tvorevine kakve

“ Samo jedan jezik ti pisci nisu znali: svoj rođeni. Već pred Brankov dolazak, u osećanju kajanja, užurbano će se osvešćivati, pa će čak i

Preredak je odista slučaj da bi neko — reč je naravno o pravim piscima — mogao odabrati za svoj pesnički jezik neki drugi sem maternji. Slučaj engleskog pisca Konrada tako je usamljen i osobit da zapravo ne kazuje ništa.

bez mnogo superlativa — poređenje sa kamernom muzikom nije, čini mi se, nimalo neumesno —, njen preciozna i barokni jezik i stil, oprezna postupnost njihova napuštanja, čine je takvom.

Bilo je to neizbežno. Pre svega, već jezik ove poezije unosio je u onakvo gledište oštar i neumoljiv korektiv: on se nije mogao izbeći.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

O Bože moj veliki i silni i nedostižni, daj mi jezik, daj mi krupne i goleme riječi koje dušmani ne razumiju, a narod razumije, da se isplačem i izjadikujem nad crnim

“ O, teške riječi, krst joj ljubim! Prije bi' slomio jezik, nego što bi je izgovorio... „Jesi li, Davide, taki Srb?“ „Šta je to, gazda? Kakva je to sad nova vjera nastala?

Bojić, Milutin - PESME

pun je zime, starost krv mi truje, S raspuklih usana ruj mi vreme strlo, Srce mi je vosak, gnojava mi nedra, Suv jezik prionu za uvelo grlo. Tisuće inoča stezahu mi bedra.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Ja, vidiš, još nisam kazao ovu tajnu svojoj ženi, a ti je kažeš čaršiji. Ako te počem svrbi jezik, a ti uzmi četku od cipela pa ga pročeši, a nemoj ga češati na državni račun. Razumeš li? TASA: Razumem!

KAPETAN (seti se): A jest, bome! A jesi l' ti, gospodine Vićo, kazao ovim građanima da drže jezik za zube? VIĆA: Rekao sam im!

VIĆA: Rekao sam im! KAPETAN (građanima): Obesiću vas za jezik, razumete li, ako čujem da ovu državnu tajnu krčmite u čaršiji! (Opet gleda Đoku.) Dakle, ti si to, golube moj, a!

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Marinković, Nada Milošević-Đorđević, Jovan Deretić, Novica Petković Kratka istorija srpske književnosti KNjIŽEVNI JEZIK KAO INSTRUMENT KULTURE I PRODUKT ISTORIJE NARODA (AUTOR PAVLE IVIĆ) 6 Srednjevekovne prilike 6 Crkvenoslovenski i

INSTRUMENT KULTURE I PRODUKT ISTORIJE NARODA (AUTOR PAVLE IVIĆ) 6 Srednjevekovne prilike 6 Crkvenoslovenski i narodni jezik 7 Ruski uticaj 10 Kretanje ka narodnom jeziku 11 Reforma Vuka Karadžića 12 Ekavica i ijekavica 12 Moderni književni

jezik 7 Ruski uticaj 10 Kretanje ka narodnom jeziku 11 Reforma Vuka Karadžića 12 Ekavica i ijekavica 12 Moderni književni jezik 14 SREDNjEVEKOVNA KNjIŽEVNOST (AUTOR RADMILA MARINKOVIĆ) 1 NARODNA KNjIŽEVNOST (AUTOR NADA

i međuratna književnost 40 Savremena književnost 43 KRATKA ISTORIJA SRPSKE KNjIŽEVNOSTI KNjIŽEVNI JEZIK KAO INSTRUMENT KULTURE I PRODUKT ISTORIJE NARODA (AUTOR PAVLE IVIĆ) Jezik je osnovno oruđe kulture svakog naroda.

potkategorijama vizantijska; ruska i nemačka; francuska; angloamerička), aristokratska (elitistička) ili narodnjačka. Jezik kojim govore Srbi najčešće se u nauci naziva srpskohrvatskim.

Hrvati nazivaju taj jezik hrvatskim a Srbi srpskim. Srednjevekovne prilike Srpskohrvatski jezik pripada slovenskoj grupi, jednoj od tri najveće

Hrvati nazivaju taj jezik hrvatskim a Srbi srpskim. Srednjevekovne prilike Srpskohrvatski jezik pripada slovenskoj grupi, jednoj od tri najveće grane indoevropske jezičke porodice, uz romansku i germansku.

Do kraja desetog veka jezik tih prevoda postao je bogoslužbeni i književni jezik većine Slovena, u prostoru od Jadranskog i Egejskog mora do severa

Do kraja desetog veka jezik tih prevoda postao je bogoslužbeni i književni jezik većine Slovena, u prostoru od Jadranskog i Egejskog mora do severa Rusije.

Staroslovenski jezik tvorevina solunske braće, ušao je tako u porodicu velikih sakralnih i književnih jezika hrišćanske Evrope, naporedo sa

je stvoren instrument kulture daleko podesniji od latinice, koja je nastala adaptacijom grčkog alfabeta za latinski jezik još u antičko doba, ali su joj nedostajala slova za posebne glasove kasnijih evropskih jezika, što je pismenost tih

, dok ćirilica ima jedno slovo za taj glas, i to isto svugde gde se ta azbuka upotrebljava. Crkvenoslovenski i narodni jezik ajednički crkveni jezik i zajednička azbuka u Bugara, Srba i Rusa omogućili su lako prelaženje književnih i učenih dela

Nastasijević, Momčilo - PESME

HOR Iz srca moga leti pesma, Za kralja mog je delo to. I peva jezik moj proročanstvo, Kao što trska peva u književnika ruci.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Lexіkon der grіechіѕchen und römiѕchen Mythologіe LMS — Letopis Matice srpske Prilozi — Prilozi za knjževnost, jezik, istoriju i folklor RIA — Rječnіk hrvatѕkoga іlі ѕrpѕkoga jezіka (Rječnik Jugoѕlavenѕke akademіje) RSA — Rečnik

GAVEZ Wallwurz (ѕyrnphytum offіcіnale). Gavez (opašica; pijavica; pčela kolinca; volovi jezik, Šulek). Ima u sebi izvanrednu spasonosnu snagu. Žile od crnoga g.

Ko bi našao četvorolisnu d. na Ivanjdan, razumeo bi životinjski jezik (ZNŽOJS, 6, 319). Takva detelina može se naći ovako: ogradi se kornjačino gnezdo prutovima; kornjača kad dođe i vidi da

Jagode sanjati znači žalost ili bolest (SEZ, 13, 1909, 442; 32, 1925, 119). Jedenjem (mitskih) j. dobija se nemušti jezik (u pripovetki, SEZ, 41, № 17).

P. je mitska biljka po čudotvornom cvetu i semenu: po narodnom verovanju, ko se njih domogne znaće nemušti jezik. Ali je teško domoći se, jer p.

Ćipiko, Ivo - Pauci

—Ja? — čudi se doktor. — Oprostite, ja ih samo razumijem — i, nakrenuvši glavu i prekliještivši jezik između zuba, nasmija se na društvo, pogledavši krišom na gazda—Jovu.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Već u toku drugog dana molitve su mu postalo razvučene i trome. Odebljali jezik mu se teško pokretao, reči su postajale sve nerazgovetnije. Mučila ga je žeđ.

pričao o tome, a i on je bio tada uzbuđen, zbrkan i rasut, a da i ne govorim o tome da je očajno loše govorio naš jezik. Izgleda da je glavni majstor Stikrios zamerio Jakosu što je Judu naslikao suviše odvratnim.

Nije zgodno sagovorniku stavljati na uvid jezik, resicu i ždrelo, ako taj već nije nekakav vidar. — Pa da, zašto ne na Saborište?

Dorotej je ispekao rakiju od tako kiselih divljaka da mi se jezik potprištio kad sam slučajno jednu zagrizao. Niko me neće ubediti da ti nisi bdeo nad džibrom dok je previrala i da nisi

Jesi li siguran? Da li je bila sama? Koliko je ostala? Kuda je otišla? Ali nenaviknuti Dorotejev jezik ostao je zabravljen iza čvrsto stisnutih zuba, a pitanja su mu ionako prolazila licem kao ospa.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Odbrana zadrhta gradska, jer tavni oblaci dima Pokriše, u času, nebo i sunce ognjeno njima. Kô strašan, ogroman jezik, plamen se pod nebo diže, Ljuto se povija, pršti i sjajne dvorove liže.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

naredi kalif Almanzur da se dela grčkih naučnika, pošto se prethodno prevedu na sirski, prevedu i na arapski jezik. Razvi se živa trgovina sa starim grčkim spisima njihova cena skakaše iz dana u dan.

Tu prevede slavni matematičar i astronom Tabit-ibn-Kurah naš grčki tekst na arapski jezik. „Kad su Arabljani, svojim neumornim radom, spasli od grčke nauke što se još spasti moglo, pa kad se usled toga

sam ih pratiti uzmogao, ekavskim dijalektom no verovatno samo zbog toga što su uz pismenost primili i naš književni jezik. Milanko je ostavio iza sebe jedinca sina Nićifora, zvanog Nićeta.

Tu su bile i njegove tamnice i one strašne odaje za koje naš jezik nema, hvala Bogu, naziva. Već su skoro puna četiri veka onda bila prošla otkako su rimske pape dale, 1252 godine,

“ I Keplerova supruga razveza jezik, razjapi vilice i zasu ga grdnjama. Ali on ne slušaše šta ona govori, nego mišljaše, zaista, na svoje zvezde i brojeve.

U ono doba vladao je u Austriji poznati Bahov sistem: nastavni jezik u svima školama bio je nemački. Zato su i školske svedodžbe moga oca, koje su se očuvale, sastavljene na nemačkom jeziku.

U svedodžbama škole u Vinkovcima spominje se kao nastavni predmet i „ilirski“ jezik, a u svedodžbama realke u Pančevu „srpski“ jezik.

škole u Vinkovcima spominje se kao nastavni predmet i „ilirski“ jezik, a u svedodžbama realke u Pančevu „srpski“ jezik.

I na učenje francuskog jezika, za koji smo predmet imali dobrog profesora, uložio sam mnogo truda. Nemački jezik predavao nam je jedan profesor „Švaba“ koji, na našu sreću, nije znao srpski ni reči.

Nisam potpuno siguran da ih tako zovu Marsovi žitelji, jer ne razumem njihov jezik; po našoj naučnoj terminologiji, zove se jedna od tih dveju zvezda Venera, a druga Zemlja.

mapom Marsove površine, izrađenom u bojama, koja je izgledala autentičnija nego mapa Evrope, bi prevedeno i na kineski jezik.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

vek) prevode i pripovedaju širom Evrope. Krajem 18. veka neka od ovih dela prevode se na srpski jezik – čitaju ih, pre svega, deca Srba u Austrougarskoj.

Ritamsko-intonaciono ustrojstvo pesama i jezik jednostavan za razumevanje olakšavaju mladim čitaocima prihvatanje romantičarskih pesama.

Potpisivao se kao „Srb Milutin“ (Milutin mu je svetovno ime) i pokazivao je interes za narodni jezik i poeziju. Pisao je rodoljubive i sentimentalne pesme i prevodio poučne knjige (Pripovetke mojoj kćeri i Saveti mojoj

knjižica za dečicu Gospodinom Joakimom Hajnrikom Kampe Njemeckim jezikom sočinjena, a s njemeckoga na prostij serbiskij jezik prevedena 1807.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

sve češće cima ugnute grudi i klimatavu glavu; naposletku, pri kidanju konca, zadrma glavom tako da vilice zveknu i jezik dođe u opasnost.

Ču li, na pogrebu kapetanovu, onog vašeg đavolskog gospodin Joksima? Jezik mu zmija, ali pamet mu valjasta, što mi kažemo.

Gospa Nola se ponekad trzala: — Ama to dete kleca tamo pred oltarom u švapskoj crkvi; to ne zna čisto moj jezik; to luduje za tirolskim šeširom. Šta ću, volim ga, i sve što jeste kao i da nije. — Odnekud se tu upleo i župnik.

— Goruština, zalepio mi se jezik za nepce; a na ruke, noge i glavu mi se nastavio bol, da već u krevet ovaj ne mogu da stanem.

Vlasnik je sve prodao, i otišao bratu u Mađarsku. Odande je mladić pisao drugovima sve dok nije zaboravio maternji jezik. A veterinar se propio.

Niti ćeš učiti latinski, niti ćeš biti profesor za latinski jezik, niti ćeš meni pomagati i petljati se u moj pos'o! nego ćeš ići onamo gde maločas reče, i svršićeš školu za inženjere...

— Ti dakle ostaješ u tuđem svetu? — Mladić se smeši. — To je otadžbina moga oca, pa i moja, naš jezik i naši običaji... Sećate se kako ste se radovali što ću govoriti francuski?

— Imaš pravo, potpuno. Svaki čestit čovek ne da svoj jezik i svoje običaje. Ja bih, dete moje, umrla, da mi na usta dođe tuđa reč... U koliko je sati sahrana?

Primili ste tuđina koji slabo zna vaš jezik, evo jedva ume kazati vam što misli i što je dužan kazati vam. To je velika stvar.

— Učim, ali kao dopunu uz istoriju. Vi znate, ja volim istoriju nada sve, jer volim nauku o ljudima. I grčki jezik učim tako i zato. Grčka književnost, grčka filosofija, to je sam Božji čovek i čovekov život.

Tvoja mati važi kao uzor kućanice. Baba moja tek zaokupila moju mater: „Jednako po komšiluku oštriš jezik. Pitaj frau Rozu kako se kuća kući...” A što se tiče neke prisne porodične sloge, nije, moj Pavle, ni kod nas slavno.

Evo malo teksta: „Države i građana ima tamo gde ima tle otaca i rodni jezik. Jevreji nemaju ni jedno ni drugo. Oni ne brinu prisne, lokalne brige građana i uskih patriota, oni brinu hladnu,

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Nek i prevodi svaki kako mu na jezik dođe: šala, dosetljivost, ili lakrdija, meni je svejedno. Međutim morao sam konac i namerenije imati, kao i svaki koji

Mlogo govorenje pak, kojim se njiov jezik vodeničnom kamenu podobno okreće, pričinjava krugodviženije krvi, i s tim zamenjuje ono što mi odeći pribavljamo, i bez

« Sredstvo, dakle, kojim se tajne otkrivaju nije žabiji jezik, kao što je Demokrit svojim blagorazumnim Abderitima preporučivao, no neka trava koja u mesecu raste i svake sedme

Ima stotinu stvari koje se tek male dopadaju: mala usta, male noge, male uši, mala brada, mali jezik, to jest kratak jezik, mala lula, pak zašto se ne bi i mala knjiga kom dopala?

Ima stotinu stvari koje se tek male dopadaju: mala usta, male noge, male uši, mala brada, mali jezik, to jest kratak jezik, mala lula, pak zašto se ne bi i mala knjiga kom dopala?

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

još ne zna Ko je on Nosi na ramenu ćivot Svog svetog kralja Iz groba u grob Hrastovina cvili I na uvo mu tumači Jezik zvezda vodila On sluša mršteći se Premešta ćivot S jednog ramena na drugo I levom rukom se krsti On budući kralj

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

PRVOGA ZUBA DO PANTALONA 12 ČOVEK U PANTALONAMA 20 SUĐAJE 26 ŠKOLOVANjE 31 OSNOVNA ŠKOLA 36 HRIŠĆANSKA NAUKA 41 SRPSKI JEZIK 44 ISTORIJA 50 GEOGRAFIJA 56 JESTASTVENICA 61 STRANI JEZICI 65 MATEMATIKA 69 FIZIKA I HEMIJA 77 MRTVI JEZICI 82 PRVA

Kako je po struci bio prirodnjak, to mu je odmah, čim je postao nastavnik, dodeljeno da predaje nemački jezik i gimnastiku, i u tom pravcu je razvio toliko svoju delatnost da je čak i izradio jednu iscrpnu naučnu studiju o

Kao nastavnik nije predavao nemački jezik i gimnastiku, već hrišćansku nauku i notno pevanje. Pokojnik nije pisao studiju o tragovima srpskih reči u sanskritskom

moj otac pljunu, počeša se iza uha i opsova nešto ružno, što ja onda nisam razumeo ne poznavajući dovoljno maternji jezik.

cela celcata sarma od kisela kupusa u dušnik, majka mi je dobila lupanje srca, a najmlađa tetka ubola se viljuškom u jezik te čitave tri nedelje zatim nije mogla da progovori.

— Oh, to nije ništa, — primećuje Hezis — po ceo dan lepi marke pa mu se jezik uštirka kao kragna. — To jeste, lepi marke i guta tutkalo, — brani svoje mišljenje bakalin — priznajem, ali mu, brate,

— Doktor je odista zgodna stvar, — dodaje teča. — Isplaziš mu jezik, naplati ti tri dinara; zavuče ti dršku od kašike u usta, uzme ti pet dinara; pipne te za ruku, uzme ti deset dinara,

SRPSKI JEZIK — Beše li ti ono magare što ni prošloga puta ne znađaše lekciju? — Jest, ja sam taj! — odgovaram ja ushićen zadovoljs

na prvome mestu korisna i stoga što se đaci kod nje vežbaju da izgovaraju strahovite reči, te se tako, pošto tu prelome jezik, osposobe da mogu izgovarati razne vratolomne definicije iz hemije, fizike i više matematike.

Sećate se svi možda onoga nesretnoga Artakserksesa, na kome su tolike generacije lomile jezik? Sve dok nismo prvi put čuli za reč Artakserkses, mi smo lomili jezik onim narodnim: „Pop poseje bob“ ili „Ture bure

Sve dok nismo prvi put čuli za reč Artakserkses, mi smo lomili jezik onim narodnim: „Pop poseje bob“ ili „Ture bure valja, bula Ture gura, niti Ture bure valja, niti bula Ture gura!

“ al' otkako smo čuli ime Artakserkses, napustili smo sve narodne brojanice pa se dočepali Artakserksesa i na njemu smo jezik lomili i kladili se.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

i kao neka živa neman polete levo i desno, dok iz gomile ne suknu plameni mlaz cepajući se pri vrhu kao da je zmijski jezik. Jara udari u lice. Vojnici se razmakoše i, po staroj navici, skloniše neke stvari, kao da one neće goreti.

— dira ga Luka. — Pre bih ja očitao molitvu da se tebi jed nom zaveže jezik. — A-ha... Kipislcauf, pope! Između vatri su vojnici slagali borove grančice, preko njih su razastirali ćebad i

Najvažniji lek Farіna trіtіcі vulgarіѕ ili, na prosti jezik prevedeno, hleb, nemamo. Šta mogu! Iznureni i iznemogli vojnici vraćaju se pod šatore i leže bespomoćno na vlažnoj

Drugoga pića i nije bilo. Tada postanemo govorljivi. Lukino lice se tada obično opusti, njegove oči zavodene, jezik mu odeblja, on se vraća povodeći se u šator, i zove svoga posilnoga Isajla.

Potporučnik Dragiša dodaje: — Francuski jezik je melodičan. Ako bismo hteli da nekako i materijalno izložimo, francuski je kao lepo ukrašena torta.

— Šta ona zna o čemu mi govorimo! — odgovara ozbiljno Toplica. Ona samo vidi da je Živadinu odebljao jezik. Naiđe baš tada potpukovnik Petar, donese kolača u tanjiru i stavi ih pred Engleskinju. — Mercі, mercі — zahvaljuje ona.

Pošto naši objašnjavaju na srpskom, a on naš jezik ne razume, njemu se sve čini da ta objašnjenja nisu dovoljno stručna, kad ih i prosti redovi kao od šale shvataju.

— rekoh joj. Ona hop, sede mi na koleno, i poče nešto da govori. — Na koji bre jezik govori? — pitao sam onoga pešaka. — More, gledaj si posla, vodi je u sobu, pa ćete se lako razumeti.

Uzeli smo kartu i osmatrali. Pred nama je Subotsko polje. U početnom delu široko, a potom se sve više sužava i kao jezik uvlači u Moglenske planine.

Zatim poče da mrda grlom kao da ga priprema, stisnu vilice i zažmure. Onda otvori usta i isplazi jezik, na kojem je i dale stajala pastila. — Nanovo. — Ama šta će mi, gospodin poručnik.

Petrović, Rastko - PESME

”Zovem se Selim. Rodio se u Bosni. Gonim trista ovaca. Govorim ovi jezik, i mnogi su naši ođe u brdima, Il su u Brusi dućandžije. Od Livna sam.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Odgovorio bi Vedran, ali mu se jezik zamrzao kao ribica u ledenoj vodi. Starac će strogo: — Ili ćeš reći kamo ideš, ili nećeš izaći iz ove šume!

Ispred njega išla je njegova senka. Iza njega pas čiji mu je vreli jezik lizao čas listove nogu, čas dlan. — Zar taj pas toliko vredi? — potrča Zlatokosa za mladićem.

U poslednji časak se trže, zgrabi košuljicu, pa dobar gutljaj vode otpi: pola pod jezik stavi, drugom polovinom napuni usta, pa potrča nazad.

Seljaci su bili ubeđeni da on zna jezik ptica, da je u dosluhu s njima i da mu one najavljaju nailazak boleština i nepogoda.

močvare razgovara s trskama, odnoseći u svet priču o zvonu koje je opominjalo, o dečaku i rodi, o starcu koji je znao jezik ptica.

krilima, priteže uzdu jahač, i reče: — Spasio si me, momče, traži od mene šta hoćeš, ali ne zahtevaj da razumeš jezik stvari. To ne bih mogao da podnesem! — jahač na zlatnom orlu vinu se u visinu, a dečak viknu za njim: — Baš to hoću!

Lepotica je breza, srebrnasta u proleće, zlatna u jesen, ima prava na malo duži jezik! Da nije nje, onemeo bi od ćutanja, ogluveo od tišine.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

KATA (bolno, prekorno): Oh, čoveče... TOMA (ustremi sena nju): Ćut! Sad te zaklah! Usta da imaš, a jezik da nemaš! Ti! Takvoga sina imaš. KATA (pogruženo odlazi, kršeći ruke): Crna ja! TOMA »Crna!

Šantić, Aleksa - PESME

vam svako bratski ruku steže — U tuđem svijetu za vas pelen cvjeta; Za ove krše sve vas, sve vas veže: Ime i jezik, bratstvo, i krv sveta. Ostajte ovdje! ...

Na visini zvezde stoje; Vekovima gledaju se S nemim bolom čežnje svoje. One zbore jedan jezik Tako bogat, tako mio; No nijedan filologa Još ga nije razumio.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Izlaganje je njihovo prosto i zbijeno; jezik je u njih prost i krepak, nimalo retorski. — Možemo smatrati da se ovaj ciklus proširuje pesmama koje pevaju doba posle

Zemljama ću drume zaprašiti, a vodama zamutit brodove. Smrzlo mi se srce u njedarca, a umrle ruke do ramena, zamrznuo jezik u vilice. Toke razbi, srce mu raseče. Turski konji noge iskidaše šetajući jutrom i večerom.

Godine 1966, u napisu Junačke pjesme i vlastela („Zbornik Matice srpske za književnost i jezik“, str. 308—363), Zogović ovako spominje svoju vulgarizaciju iz vremena pre rata: „... N.

ja s Turcima mogu progovorit, mogu turski, i mogu manovski, i arapski jezik razumijem, i nakrpat sitno arnautski. Provodiću đecu kroz Kosovo, svu ću vojsku tursku uvoditi, dok ja nađem dušmanina

O JEZIKU Jezik narodnih pesama po nekim svojim osobinama razlikuje se od književnog. Svaki pevač, bilo da stvara novu pesmu ili da

godine na njemački jezik. Tako je ona prva naša narodna pjesma koja se pojavila u učenoj Evropi. Iz Putovanja Fortisova ja sam je 1814.

kod tvrđave Zečeva (između Knina i Skradina) manit — mahnit manovski — jezik nekog plemena u turskoj vojsci (možda: mongolski) Maoča — selo u Bosni marva — blago Marica — izvire ispod planine

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Samo je malo potegnem za jezik, a ona se rastoroče. — Je l' takva i tvoja Lunja? — Ih, đavo je odnio, dabogda crkla!

je dugo godina u Americi kao rudar, farmerski radnik i kauboj (čuvar stoke) a kad se otuda vratio, miješao je u naš jezik mnogo engleskih riječi, ženu Maru zvao je „Meri“, oca Đurđa „Đan“, a sina Nikolu „Nik“.

Već unaprijed se sladio svojom pričom o pucnjavi, trci i o svom izrešetanom šeširu. — Ih, a ja se samo okrenem i jezik im isplazim, a oni iz pušaka — pras, pras! — pa kroz moj šešir.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

SMRT I ŽIVOT U JEZIKU STOJI Koliko je maečak oganj, a kolike li velike stvari požiže; tako i čovečiji jezik — mala je vešt u nami, a vrlo golemo zlo čini. Otvoren je grob njino grlo; sa svoji jezici lagahu, sudi im za to, bože!

Bojim se za moj jezik, kad nije sebe moj jezik poučavao tvojoj pravici, za ceo dan nije se bavio na tvoju hvalu; nego moj jezik je lažu

Bojim se za moj jezik, kad nije sebe moj jezik poučavao tvojoj pravici, za ceo dan nije se bavio na tvoju hvalu; nego moj jezik je lažu spletao na ostalu mi braću.

se za moj jezik, kad nije sebe moj jezik poučavao tvojoj pravici, za ceo dan nije se bavio na tvoju hvalu; nego moj jezik je lažu spletao na ostalu mi braću.

ljude urazumljuje, Tome razumu njegovu nejma kraja; Ko zna potajnu Što leži u čijem srdcu, Kako taj knjige ne bi znao?... Jezik mu je Kano pero skoropisca književna — Ne piše ni s perom, Nego sa svojim prstom Bez mastila.

Očadi i smrče se. Lepe, duge kose opadoše, Duga šija ckloni se, besedljiv jezik premuknu. Ruke i grudi rasuše se, Telesni ceo stas raspade se. Kamo skupo i cifrasto odelo?

Tako ni pamet sve učene knjige ujedanput ne može smestiti u mozak svoj, ako ne po malo dokle se sve sruči. I sluh i jezik s merom se drži. Svašto je mnogo čoveku dosadno ako bi što i najslađe bilo.

onde u plenu jednu krasnu novu šarenu haljinu i nađoh jošte dvesta drama kojekakve srebruštine i jedan od suha zlata jezik, da ima do pedeset drama zlata u njemu. Pomislih na to i uzeh. Gde sam, tu sam, što da činim već!

A na tom putu što je od mene stajalo se, ne mogu ti ni iskazati. Koji li jezik može to izbrojiti, koje li uši slušati, u korabu i putem na suhu što sam ja činila zlostavstvo!

Prođoše u tome Indiju i arapsku zemlju, Liviju i Špansku; sve morem dođoše i u mavrusijski jezik. Ponajposle već sustigoše i k Carigradu.

Kako i svaki jezik imenuje se kroz prvopostaloga im deda podretlu i imenu. Asirjani nazvati su po Asuru, dedu njihovu.

A to se i samo zna, jer kad se žena s mužem združi, onda jezik pruži! Ama dotle od svašta strepi te ne smi ni svoga zuba pomoliti. A za koje veliko poštenje muževlje?

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

A kad je Manča vikne da ponese dadi alvu, a ona se okrene i samo isplazi jezik na njega, pa produži put. Kad je svršila školu, a bilo joj je tada dvanaest godina, zadržali je kod kuće.

i ona ne zna šta da radi ni kako da stane: odmah prebacuje kurjučić s leđa preko ramena, napred na prsa, i zavrće jezik, a ne zna ni sama zašto to radi, kao što opet i ne zna kako silno steže svojom znojavom ručicom ručicu svoje drugarice

Na desno rame pala mu duga tanka kićanka od nakrivljena fesa, a na levo rame isplazio jezik, pa mu landara leva šapa mu na leđima, a desnom nakrivio fesić; isprsio se, pa silno zapleće nogama, a na nogama mu