Jakšić, Đura - PROZA
To je Jeremijin posao — a gospodina katihetu svi ćemo lepo moliti da mi ne odseče jezika... Istina, malo sam se zatrčao, ali ko ne bi?... Opraštam se sa ostarelom namigušom, sa oklepanom cenzurom... ...
Obradović, Dositej - BASNE
Lastavica i proče ptice 238 BASNE ISTINA I PRELEST PUT U JEDAN DAN Ezopove i pročih raznih basnotvorcev s različnih jezika na slaveno-serpski jezik prevedene basne EZOPOVE i pročihъ raznihъ BASNOTVORCEVЪ, SЪ RAZLIČNI EZIKЪ NA
Ovakovi slavni primeri daju meni povod iz različnih starih i novih jezika najlepše basne izabrati, i na našem serpskom jeziku na svet izdati.
Ja sam ostario već sa mnogih naroda i jezika kaluđeri (i sam, da koja sam guja nego kaluđer, kad ovako sam živim, razve što u crnim haljinam obučen ne hodim),
Ja blagodarim tvorcu mojemu što me je uputio k nauci poleznih jezika, i učinio me naći slatku zabavu s knjigama; a inače u onom zemnom raju podobnom mestu, u prekrasnom Hopovu, kojega
njejzino naravoučenije tako je lepo i polezno, i toliko se k ovoj materiji dopada, da se ne mogu uzdržati s ingleskoga jezika da je ne prevedem i ovde napišem. Jedan egipetski sultan zlo življaše i svoje podane udručavaše i mučaše.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
na pekara sikće, rakidžija na vindžiju palaca, u danu crnjem od noći poljubac mi pruža verna ljuba, prepun zmijskih jezika i zuba, a o zmijama i da ne govorim!
Kad ćeš nas čuti, ako nas ne čuješ danas, kad nemamo ni jezika, ni glasa? DESET OBRAĆANjA BOGORODICI TROJERUČICI HILANDARSKOJ Majko Slova i Spasa, Trojeručice, neka naše čamce u
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— poče Stanko. — Kazao sam! — preseče ga on. — I mnogo sam ti kazao... Ja nikad ne puštam jezika iza zuba, jer on, đavo jedan, dosta puta odnese i samu glavu... Bos čovek može ići.
— Moram znati! Jelica je bila crvena kao rak. Onaj vajatić joj se okretao oko glave. Jedva prevali preko jezika: — Zbog mene!... Mati se trže. U trenutku je pojmila sve. Jelica je drhtala.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ja počeh da očajavam — šta da radim? Ona se odriče imena, narodnosti, jezika! I to sve samo mene radi. Ona tvrdo veruje da ću se oženiti njome. A ja?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Šacu je isterao katiheta, a Timu profesor latinskog jezika kad ga je ovaj (Tima) jednom u vrlo učtivoj formi zapitao kako se latinski kaže »šalaj!
Pa i malo suva jezika svinjeća iz odžaka ne bi Nići škodilo. Znaš, kad mi se ovaj moj jezik oduzme i izda me od pića, — nek mi se, velim, onaj
! — I slanine donesi — naređuje domaćin — i malo suva jezika i jednu okrajku ’leba. I dokle Đuka sprema za Niću, ovaj se razgovara s ukućanima i domaćinom.
Utom mu uneše i suva jezika i slanine dobar komad. — Eto ti, Nićo, suva jezika, taj te tvoj već izdaje — veli mu Rakila — već zaplećeš.
Utom mu uneše i suva jezika i slanine dobar komad. — Eto ti, Nićo, suva jezika, taj te tvoj već izdaje — veli mu Rakila — već zaplećeš.
A sem toga, sad se još odala i na učenje jezika. Uči francuski, jer je zdravo zavolela taj jezik izobražena sveta. Prilično je izgustirala nemački jezik, koji gđa
Gđa Persa nema ništa protiv francuskog jezika; štaviše, milo joj je, ali ipak kaže da ne treba bagatelisati ni nemački jezik kako to počinje Melanija, pa kaže: da je
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ljuba se sa frajla-Julkom u bašti šeće. Već mu je ljubav na vrh jezika došla. Dođu do vrata; Ljuba zaustavi frajlu. — Al’, molim, stanite samo malo.
Gospođa Evica Gledićka ima oko triest pet godina; prilična je, osobito udesno se zna oblačiti. Pameti je oštre, jezika uglađena, kad govori, misliš med joj iz usta teče; ali, u srcu joj leži sama pakost i sujeta.
štaviše, voli — bar joj se tim povod daje da može pred svetom Alku bockati, a da bude sama zavesom sačuvana od podlih jezika. Ipak joj Alka dužna ne ostaje, pa tu padaju sitne i krupne reči.
Afrika
uzbuđenih nota devojačkih, pištavih detinjskih i promuklih kliktanja ratničkih; i raduje živo i prozračno crvenilo njenog jezika koji joj se kao kakav vlažan cvet neprestano pojavljuje između zuba dok govori.
Ima nečega poetskog, proletnjeg i strašno sablažnjivog u rumenilu toga jezika, koji jedini na tome tamnom telu objavljuje tajnost i intimnost tog bića.
Ali ono što me uzbuđuje najviše to je vlažna divna ružičavost njihovog jezika, desni, koja se obznani iza njihovog brbljanja.
Ovi svi imaju retke prosede bradice, ne znaju ni reči drugog sem svoga jezika i dosta su nepoverljivi prema nama. Ne znaju zašto hoćemo da vidimo Komo-Tu.
se prvim slojem zemlje već nalazilo zlato, a u savani slonovača; gde se klalo hiljade kraljeva, plemena, fantastičnih jezika i običaja.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
“ Aja! Juca neći da mi čui! JUCA: On mene radi i ne dolazi, nego vas radi i zbog grčkog jezika. JANjA: O, škilji, oćiš da mi vučiš štrikla preko nos?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ich werde Euch das nach Moskou reisen vergessend machen.“ Garsuli je govorio nekom mešavinom nemačkog jezika, koji je bio nemački sa Krfa.
muža, a kad vide da ga nema, blizu, poče da šapuće kapetanu, prešav sa nemeckog na prigušene reči njihovog, maternjeg jezika. Držala ga je za ruku. Bila je prebledela. A gledala ga je pravo u oči, svojim krupnim, crnim očima.
Za ovako nešto, što je ovde učinio, kazna je teška u Rosiji. Ima tamo i usekovanija jezika, a neki su i u Sibir otpravljeni, zbog neposlušnosti.
Iako je on znao samo dve‑tri reči njihovog jezika, koje je bio naučio ranije, oni su znali da im od njega dolazi hrana, pa su se ponašali, prema njemu, sa žučnošću
Kad se ču, međutim, da oficir zna reči njihovog jezika, oko Isakoviča se načini vika: „Šta ti bi ime?“ Pitali su ga je li neki Raguzin, Albanez, Venecian, papežnik.
Isakovič je udovac, misli da je lako naučiti ruski, ima za to vremena, a vara se: Baš zato, što su ta dva jezika jedan drugom tako slični i bliski, teško će naučiti dobro ruski, pa će mu se Rusi smejati.
se, iz te vizite, pričao, Višnjevskom, da je tamo, na skelama, mnogo jada, da Trifun ne razume ništa, ni nemeckog jezika, da liči na razbojnika, a da ima mnogo bolesnika.
stari sluga, koji je čekao, da Isakoviča odvede, do Jaroslau, a koji je govorio samo hungarski i ni jednu reč drugog jezika. I njega je Pavlu bio našao Hurka.
Čovek, koga mu je Pfaler bio našao, a koji nije znao ni reči drugog jezika, nego rusinokog, i sam je skočio, i sam je počeo da viče, pa je i pevao i klicao.
Teodosije - ŽITIJA
Čuđaše se stariji brat sladosti jezika i sili reči blagodati Božje, koja izlazi iz usta mlađega, i reče u sebi: — Otkuda je ovome dana premudrost da ovako
ljubavi, i da ne bude kriv za prolivanje krvi i ubistvo mnogih, tako da su se svi koji su ga clušali divili sladosti jezika i sili reči svetoga, i premudro mu govorili: „Dobre su reči kao medno saće, a sladost je njihova duši isceljenje.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Osim toga one ne odgovaraju tačno podeli na Slovence, Hrvate i Srbe. Osim jezika osnovne su psihičke crte iste kod SrboHrvata i Slovenaca.
On se trudio da uvede narodni jezik kao književni namesto oblasnih dijalekata i namesto jezika tadašnje srpske književnosti, u kome su prevlađivali ruski elementi.
Sve Ere govore jekavskim ili ijekavskim dijalektom srpsko-hrvatskog jezika (mlijeko i vjera namesto mleko, vera i mliko, vira ostalih srpsko-hrvatskih dijalekata: ekavskog i ikavskog).
odavati se sevdahu ili naročitom bosansko-orijentalskom ljubavnom zanosu, pevati poznate bosanske sevdalinke srpskoga jezika a orijentalnih arija, jahati dobre konje, imati osobito kitnjast konjski takum i vežbati se u oružju.
Za sve su ovo Srbi morali imati pre turske najezde svoje nazive, ali su oni iz jezika izbačeni, jer su samo muhamedanci i Osmanlije za toliko vekova mogli imati najbolje konje i najlepši konjski pribor.
Kad su Crnogorci osvojili Plav i Gusinje, preveli su mnoge muhamedance srpskoga jezika u pravoslavnu veru, između ostalih i hodžu (turskog sveštenika) u Plavu, koji je, pokrstivši se, uzeo srpsko istorijsko
Oni nisu mogli podneti, da se ti „đauri“, ta „raja“ njihove krvi i jezika, usuđuju oteti se od muhamedanske vlasti, sa namerom da budu slobodni i njima ravni.
položaja osećaju se, naročito u južnoj Boki, tragovi romansko-mediteranske kulture, štaviše i uticaji talijanskoga jezika.
Niže i više škole srpsko-hrvatskog jezika, novinarstvo, književnost i političke borbe su znatnim delom doprineli da se dovrši ovaj razvitak.
Centralni je tip nepotpuno učestvovao u razvitku, koji je zahvatio ceo dinarski tip. Nema svoga književnog jezika i svoje vlastite književnosti. Uopšte do naših dana nije onoliko snažno svoj kao dinarski tip.
bi lako mogao poznati čoveka centralnog tipa, teže po njegovoj spoljašnjosti ali vrlo brzo po arhaičnim crtama njegova jezika i po njegovu mentalitetu. Zapaziće se da ima u ovom tipu slovenskog osećanja, malo neodređenog, ali neospornog.
Zatim je došlo usvajanje njihovih pokreta, ponašanja i samog jezika, tako da se na putu i na trgu nisu mogli razlikovati Srbi od Arbanasa.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
ti raspevane nokte Da mi ne crtaš školice po mozgu Napujdaću ti magle iz kostiju Da ti popiju kukute s jezika Videćeš ti šta ću da ti radim 8 I ti hoćeš da se volimo Možeš da me praviš od moga pepela Od krša moga grohota Od
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Razgovarala je s dragom rođakom Šarlotom o obliku šešira Gospođe Nadvojvodkinje, dok joj se seterka vrtela oko nogu, jezika opuštenog do zemlje. - Zar nećeš?
Seterka je ležala i zurila u Tisu a sa jezika su joj se cedile sline. Bila je polumrtva od toplote. Tauern-ekspres bio je čitave kilometre udaljen od nas, ali je
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
bilo je potrčalo mnoštvo seljačkih pasa, koji su posle, izgubivši trag za povratak, išli povijenih repova i ispalih jezika, među nogama vojnika. Ceo puk je smrdeo na loj, izdaleka.
Znajući svega nekoliko reči njinog jezika, on im je kao neka uhoda upoznao dušu. Dražio ih je i mučio, ne samo vojnike, već i oficire, da bi se posle plahovito
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Za razumevanje jezika magije plodnosti važno je znati vreme kada se obavljaju ovi obredi. Oni se često vrše u isto vreme kada i ljubavna
zagorelo jelo da ne bi detetu izgoreo jezik, a takođe ni donje kore od hleba što ostane u crepulji, jer će detetu ispod jezika izrasti još jedan jezičić.
Kosovu postoji verovanje da će malo dete koje pojede jezik ptice sojke biti govorljivo i da će znati „devedeset i devet jezika“.¹ U našem narodu detetu koje na vreme nije progovorilo, najčešće zamese kolač čeketalom i daju mu da ga pojede.
¹⁰ U Skopskoj Crnoj Gori vračara malim hirurškim zahvatom — podsecajem ispod jezika — razrešava problem progovaranja.¹¹ Kada dete ne može da progovori, u leskovačkoj Moravi čine sledeće: „Svi u kući
Isti ovaj odnos prema detetu ispoljava se i u nekim regionalnim dijalektima našeg jezika. U timočkom govoru, na primer, reč „pupavko“ znači istovremeno „tupav, malen, zakržljao čovek“, ali i dete.
veka, bilo pogodno za registrovanje onog arhaičnog sloja jezika koji se polako gubio u poslednjih sto godina. Najzad, merodavni stručnjaci ističu da je Vukova zbirka jedinstvene i
²⁰ Ona je rezultat bogate mašte, igre duha i jezika. Od jezičkih sredstava u zagonetki se koriste: logogrif, šarada, palindrom, metafora, homonim, anagram itd.
Lepši i bogatiji jezik od jezika bajke u celokupnoj narodnoj književnosti možemo sresti samo u epskim pesmama. Narodnom jeziku u kojem su ispevane
pesme civili su se, između ostalih, Gete, Grim, Mickijevič, Gezeman i mnogi drugi veliki evropski umovi i vrsni znalci jezika i književnosti.
„U našijem je narodnijem pjesmama za nas najdragocenija čistota i sladost našega jezika: kad bi književnici naši to poznavali, onda oni ne bi kvarili i grdili najveću dragocenost svoga naroda, svoj narodni
predstavljaju najpogodniju jezičku građu pomoću koje dete usvaja ne samo fonetske, morfološke i sintaksičke oblike svog jezika, usvajajući pri tom bogatu leksiku, već, a to je najbitnije, ovladava duhom i stilom poetskog kazivanja.
Dete, slušajući tvorevine usmene književnosti, lako usvaja leksiku i sintaksu maternjeg jezika; uči se na najboljem uzoru čistom, jasnom i sažetom, stilski doteranom govoru; razvija muzičko osećanje za zvučnost,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Neki romani podsećaju na naš sopstveni život. Mnogi junaci veoma liče na nas same. Ali, posle čitanja, na vrhu jezika ipak ostane neizgovorena najvažnija od svih priča – naša sopstvena!
Džemper može da zadrži. VI Traži se jedna reč. Traži se ona reč što mi je već danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim i, možda, napišem.
Samo ako uspeli momci prevedu sa ovog malog jezika moju priču na neki ogroman jezik. Samo ako Helen, Lu i Megi budu htele da je saslušaju...
Dozvoljavali su joj da se ponekad igra s nama radi jezika, pa smo je odvlačili dole do katedrale, bila je to sirotinjska četvrt Sarajeva, bez drveća, bez travnjaka, bez aleja,
mestu u celoj zemlji, izmenjujući kratke rečenice sa gostima na sve četiri strane pulta, na sva četiri svetska jezika.
Matavulj, Simo - USKOK
Možete ih uzeti. Pa dok ste ovdje, slobodno se služite i knjigama! Drugih nemam osim srpskih, jer drugoga jezika osim srpskoga ne znam, razumijem pomalo i ruski i talijanski, ali to je kao ništa!
Janko se pohvali i poče mu pričati šta će sve raditi. Prvo i prvo, vježbaće se u pisanju srpskoga jezika, učiće talijanski, sređivaće starinske spise, kojih ima mnogo, ići u lov s njekim od vojnika, najradije, razumije se, s
Doduše prijedmeti su bili slični. Ali već prvijeh dana imao je i krupnijeg posla, dva dugačka napisa u dva jezika, njemački za ministarstvo spoljnijeh poslova u Beču i francuski za Rusiju.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
površni opisi i nezlobive igre rečima — najčešće je nevažno i krajnje nezanimljivo sa stanovišta razvoja našeg pesničkog jezika.
silne poslove obavlja: piše sad lirske, sad satirične, sad prigodne, sad dečje pesme, prevodi i adaptira sa nekoliko jezika, uređuje listove koje često sam samcat ispunjava. I tako sve do smrti, bez odmora i zastanka.
Zmaj je pesnik preko koga nam dolaze prvi ritmovi, prva sazvučja našeg jezika. Naša osnovna prozodijska mera, osmerački trohej, u njegovim dečjim pesmama potvrdila se svom svojom pretežnošću i
Ti su stihovi postali refleksne reakcije, lirske aksiome jednog jezika, opšta mesta jedne duhovne zajednice. Zmaj je sredio i iskazao ono što je, kao slika, melodija i ritam, kao iskustvo i
) Pa i reči ljudožderskog jezika, kojima se smejemo, poznate su nam iz tih snova, i iz razbrajalica kojima se u igri začaravamo: Ek-Mek-Keka,
Igra sa sintagmama i izrazima je igra sa samim životnim iskustvom jezika; ono se, ovde, odupire nezasnovanoj, krutoj igri.
Teško je reći: šta je tu narodno, šta na narodsku. Deminutivi, ta pusta nežnost i samozaljubljenost jezika, posebno su Ćopiću dragi.
(prestravljenje); otklipsati (otkasati, otrčati); šiškavica (za varoško žensko čeljade, pogrdno); jezičko (čovek duga jezika, brbljivac, ili onaj koji ne ostaje dužan); džeka (nevaljalac, rđa); našušuren gaj; sjedećuv (sklon sedenju); onolikački:
o nekomunikativnosti se ne može govoriti; i najličnija leksika samo je deo zajedničkog detinjstva i zajedničkog jezika; u svakom slučaju, taj jezik bolje razumemo no ovaj, javni i novinski, koji je toliko svačiji da je postao ničiji.
a loviti miševe niko nije znao koje se uklapa u muzičku shemu, ali je po duhu suprotno elegiji: fraza je iz govornog jezika, i u njoj se oseća rđavo prikrivena poruga.
U veštini ponovnog istiskivanja začaurenog smisla iz davno okoštalih izraza može se videti prvi znak sazrevanja jednog jezika, kao i književnog izraza koji je na njemu izgrađen.
Tu se, zatim, javlja i rodoljubiva nota, koja se ogleda u velikoj nežnosti prema pismenima svoga jezika i svoga naroda. U igru je ušlo svečano uzbuđenje.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Hrvatska i srpska književnost su književnosti jednog naroda i jednoga jezika, ali to su još dve književnosti. To je paradoks, anahronizam, dokaz naše kulturno-nacionalne zaostalosti, ali to je
Hrvatska književnost, kao i lokalne književnosti srpskohrvatskoga jezika (dubrovačka, bosanska, slavonska), ovde nisu dodiravane.
srbska u Banatu« tako malo znaju i tako malo mare za bogatu i lepu dalmatinsku književnost, te pored »čisto naškog« jezika dalmatinskih pisaca upotrebljavaju tolike turcizme: »nije li bolje od jednokrvnog brata što uzeti negoli se turstvu
godine. Iako je Kiprijan Račanin čitao i podražavao ruske knjige, ipak se držao starog srpskog crkvenog jezika, u kojem se jasno oseća uticaj narodnog jezika. Pravopis mu je fonetički, udešavan prema osobinama srpskoga jezika.
čitao i podražavao ruske knjige, ipak se držao starog srpskog crkvenog jezika, u kojem se jasno oseća uticaj narodnog jezika. Pravopis mu je fonetički, udešavan prema osobinama srpskoga jezika.
Pravopis mu je fonetički, udešavan prema osobinama srpskoga jezika. JEROTEJ RAČANIN Kao i o Kiprijanu Račaninu tako isto malo zna se o njegovom sabratu Jeroteju Račaninu.
Bio je možda najobrazovaniji srpski kaluđer svoga vremena, znao je ruski i poljski, i prevodio je sa tih jezika. Njegov rad pada u doba od 1716.
Venclović jasno pokazuje kako je ruska teološka književnost počela da utiče na Srbe, ali on je naročito značajan zbog jezika kojim je svoja dela pisao. Upravo, on ima dva jezika kojima piše.
Upravo, on ima dva jezika kojima piše. Kada piše knjige za crkvenu upotrebu, naročito kada prevodi sa ruskoga knjige crkvene učenosti, on piše
pisci, ruska teologija, kod njih ima začetaka i svetovne književnosti, i kod njih se već javlja misao o upotrebi narodnoga jezika. Drugi stupanj u modernizovanju srpske književnosti predstavljaju pisci koji svojim radom ispunjuju doba od 1740.
Sve to ugušeno je pojavom ruskoslovenskog jezika u srpskoj crkvi, školi i književnosti. Glavni uzroci za to bili su verske prirode.
To preovlađivanje ruskoslovenskog jezika ide brzo, za petnaest godina. Od 1725. do 1740. to je svršena stvar i ruskoslovenski jezik otada postaje jezik srpske
Milićević, Vuk - Bespuće
kucnu, s mnogo prijateljskog osmjeha, najprije primirisa čašicu i miris ga očigledno zadovoljavaše, srknu malo na vrh jezika i pokaza licem da je više nego zadovoljan i kad ispi, on dobaci Gavri Đakoviću jedan ljubazan pogled.
Sremac, Stevan - PROZA
Od nepravde je mnogo pretrpeo i u gimnaziji. Ovde su opet mnogi profesori imali pizmu na nj. Iz stranih jezika su ga uvek pitali nepravilne glagole, a iz računice pravilo trajno.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Ilovača bar nema jezika... MAJKA HASANAGINA: Smiri se, kćeri. Vidiš li, svima im se dimi iz usta. BEG PINTOROVIĆ: Ti, stara, ćuti.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Odgovaram: koja je nami korist od jednog jezika, kojega, u celom narodu, od deset hiljada jedva jedan, kako valja, razume i koji je tuđ materi mojej i sestram?
boljara moldavski(h) za vospitanije i nauku nji(h)ove dece: ne ima sad mladić u Jašu koji ne zna, osim svoga jezika, jelinski i francuski, mnogi — latinski i talijanski.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
„u pisanju pripovijedaka već treba misliti i riječi namještati (ali opet ne po svome vkusu, nego po svojstvu srpskoga jezika), da ne bi ni s jedne strane bilo pretjerano, nego da bi mogao i učen čitati i prost slušati.
i reči nameštao, popravljao im stil i jezik, prerađivao ih, ali opet ne po svome vkusu nego po svojstvu svog srpskog jezika, kako ga je on osećao; a osećao ga je, u to se ne može sumnjati, do najnižeg treperenja.
na umu ono što je Vuka vodilo u celokupnoj njegovoj delatnosti; naime, njegovu zavetnu misao o nužnosti pobede narodnog jezika u pisanoj srpskoj književnosti.
Kao što su pjesme ugled jezika naše narodne poezije, tako će ove pripovijetke biti ugled narodnog jezika u prozi. Kao što sam pjesme štampao u
Kao što su pjesme ugled jezika naše narodne poezije, tako će ove pripovijetke biti ugled narodnog jezika u prozi. Kao što sam pjesme štampao u različnijem narječijama, kako sam koju gdje dobio, tako će biti naštampane u ove
ostataka kao svedočanstava za istoriju društvenog razvitka; čak ni kao neiscrpna riznica leksičke građe našeg jezika. Sve su to elementi koje ne treba ni potcenjivati ni odbacivati, ali elementi koji danas stoje u drugom planu.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR: Francuski jezik graniči na one žitelje koji portugalski (kći latinskog jezika s mnogim arapskim rečma pomešana) govore. No da pređemo na Englesku.
MANOJLO (Isajlu): Pa da bežimo iz službe. ŠALjIVAC: Ne, evo ovaj je gospodin lekar. ISAJLO: Oće l’ da mu seče ispod jezika? ŠALjIVAC: On će ga izlečiti; samo mu morate i vi pomoći. MANOJLO: Ja ne smem da mu više na oči iziđem.
(Čuva glavu.) DOKTOR: Šta ste naumili sa mnom? ISAJLO: Gospodine, ne bojte se ništa, oće da vam seku malo ispod jezika. DOKTOR: Meni ispod jezika! O, platiću ja vama za to! MANOJLO (ubinje se): Ne puštaj, Isajlo, ne šali se!
ISAJLO: Gospodine, ne bojte se ništa, oće da vam seku malo ispod jezika. DOKTOR: Meni ispod jezika! O, platiću ja vama za to! MANOJLO (ubinje se): Ne puštaj, Isajlo, ne šali se!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
se nigde ne miče iz kafane „Grande Oriento“, inače će načisto da se izgubi jer ne zna ni jednu reč ni jednog stranog jezika na svetu. Naruči mu još, kao bivšem pijancu, i čašu limunade sa slamkom.
deda Gavrila kao prokletog buržuja, uzimao redovno lekcije iz jedenja nožem i viljuškom, a na njegovo učenje engleskog jezika u lingvističkom centru potrošeno je toliko magnetofonskih traka da bi se u svečanim prilikama povodom rođendana grada
ne znam tačno šta; ali mogu vam reći da vam je to otprilike kao ono osećanje da vas neka reč golica na vrhu jezika, a ne možete da je izgovorite. Tako nekako! Ne znam ni sama kako sam preživela taj mesec!
čudno ako se zna da se moj budući poslodavac do odlaska iz otadžbine služio sa svega tridesetak reči svog materinjeg jezika. A šta je to tridesetak reči, pitam ja vas? Pa to se zaboravi dok kažeš — britva! — Jel ova kuca u pitanju?
Zaista, ako išta mrzim na svetu, to su svakako tri stvari: kiseo kupus, razmetanje znanjem stranih jezika i sedmi u mesecu. Zašto baš sedmi? Reći ću vam kasnije! Najpre o kupusu ... Mrzim ga, i to je jače od mene!
Zatim, o razmetanju: to je zbog nekog Bebike, maminog mezimčeta, koji parla toliko stranih jezika da, kada god se ugrize za jezik, to je uvek neki strani jezik, hoću da kažem!
Da se dete ne zamori, a da ipak ojača! Sem što mi je isponabijao komplekse zbog neznanja jezika i tih fazona, Bebika je redovno otkupljivao i moje izlizane stvari.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Neka se Rečnik sažme, skameni u Reč urotnu, kojom plameni zvone oblici, gde se treznije napast Jezika bokom prelama u sunovrate, gde opreznije rade slikovi - dok sa prevala, prla, ledina, oko tamino svetlost sabire
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
JELICA: Dakle, vi nameravate izdati vaš rajzebešrajbung? ALEKSA: Zasad u šest jezika; a po vremenu vidiću. JELICA: Toje vrlo lepo... Kako ste se unterhaltovali u Mesecu? ALEKSA: Ne može bolje biti.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Otklonite svoje trube anđeli, mamuzama ne gazite po humci Ja ostajem gde sam u zemlji jezika mog, neću da mi se na vašim saborima sudi, ni da me pod otvorena nebesa bacite na hladno rešeto večnosti.
iako to ne znači da izneveravamo prvobitni govor prirode u stvaranju; mi samo ponavljamo nejasnost koja je u prirodi jezika, mada je u našoj prirodi da jedino jasnost razumemo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— A, da ti pričam! — reče Aleksandar brzo, kao da mu je ta priča bila navrh jezika. — Dakle, ti znaš... ja sam je pregledao... — Šta, pregledao?... Ispipao! — dobaci ljutito Milutin.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
što je otela onda... A naše učiteljice su veoma zla jezika... jedva čekaju da čuju što za drugoga... Ljubica preblede i gotovo se uplaši.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
je bio krug mojih, katoličkih, drugova, plemića i njihovih namirisanih sestara, sa kojima sam uzimao časove francuskog jezika. Nije u tome bilo nikakvog snobizma. To je, u ono vreme, bilo uobičajeno uzimanje časova, posle podne.
To je, u ono vreme, bilo uobičajeno uzimanje časova, posle podne. Uzimao sam i časove engleskog jezika, kod jednog profesora kome je voz bio odsekao noge, pa se dao na davaše časova. Takav mu je bio i engleski.
Ja sam se držao jedne učiteljice francuskog jezika, na spratu nad nama, koja mi je čitala Bodlera, u zanosu. Kad bih pogledao neku drugu ženu u Beču, ona bi rekla: ,,La
Pokušavamo da nađemo ritam svakog raspoloženja, u duhu našeg jezika, čiji je izraz na stupnju feljtonskih mogućnosti! Stih je naš zanesena igračica, pa svoje pokrete čini u ekstazi.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ja drugi jezik ne volim, i nisam hteo nijedan učiti. A nije mi se ni ukazivala potreba za znanjem stranog jezika. Naročito na ovom položaju, to mi nije potrebno; a ako bi iskrsla takva prilika, lako je poručiti stručnjaka sa strane.
od neartikulisanih, životinjskih glasova dok nije dugim nizom vekova dostigao visinu savršenstva današnjih modernih jezika. Da bismo stvar bole i preglednije izveli, to ćemo se služiti ovim redom: I Opšti deo 1. Govor i njegov postanak 2.
Govor i njegov postanak 2. Poreklo današnjih jezika 3. Zajednički koreni (sanskrit) 4. Cepanje jezika na glavnije grupe 5. Jedan deo iz uporedne filologije b.
Govor i njegov postanak 2. Poreklo današnjih jezika 3. Zajednički koreni (sanskrit) 4. Cepanje jezika na glavnije grupe 5. Jedan deo iz uporedne filologije b. Istorija nauke o jeziku 7.
Stara postojbina (istorija) 2. Srodni jezici z. Zajedničke osobine i razlike srodnih bratskih jezika našem jeziku 4. Dijalekti zajedničkog jezika u staroj postojbini razvijaju se u zasebne jezike 5.
Srodni jezici z. Zajedničke osobine i razlike srodnih bratskih jezika našem jeziku 4. Dijalekti zajedničkog jezika u staroj postojbini razvijaju se u zasebne jezike 5. Dijalekti našeg jezika III Direktorov akt 1.
Dijalekti zajedničkog jezika u staroj postojbini razvijaju se u zasebne jezike 5. Dijalekti našeg jezika III Direktorov akt 1. Poreklo i istorija akta 2.
Dijalekti našeg jezika III Direktorov akt 1. Poreklo i istorija akta 2. Osobine jezika u njemu prema osobinama starog stradijskog jezika u starim poveljama...” I tako dalje.
Poreklo i istorija akta 2. Osobine jezika u njemu prema osobinama starog stradijskog jezika u starim poveljama...” I tako dalje. Ko bi još mogao sve to i popamtiti! To jest, ako je i ovo dobro zapamćeno.
Najzad: „Stil i osobine stila u aktu”, a završeno opširnim tekstom od nekoliko tabaka: „Paralela između jezika i stila u aktu direktorovu i stila u Omirovoj Ilijadi. (Tu su našli da je stil Omirov mnogo bolji).
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Utom oseti neku lakost u duši; kao da mu je s tom rečenicom, koja je slučajno sišla s jezika, spao i sav teret s namučene duše. Oseti se za trenutak lak i vedar.
To me naljuti. — Gospodine, rekoh mu, ja sam Nikola Nikolić, profesor ove gimnazije. Sad imam prvi čas latinskog jezika u VIII razredu, pa nemam vremena da se s vama duže razgovaram, — i pođoh u kancelariju.
— Moliću za vaše ime. — Nikola Nikolić, profesor latinskog jezika. Dama se odjednom trže; protrlja čelo, otvori jednu debelu knjigu i zagleda je.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Zastruje, iz ko zna kakvih dubina, Zeleni žmarci ce vitamina; Gricneš ga: s vrhom se jezika slije Listić električne baterije.
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
MOLjENjE GOSPODU ISUSU HRISTU Ot skvrnih ustan, ot mrskago srca, ot nečistago jezika, ot duše skvrnije primi moljenije, o Hriste moj, i ne otrini mene, rabu svoju, ni jarostiju tvojeju, Vladiko, obliči
Amin. MOLjENjE GOSPODU ISUSU HRISTU Od oskvrnjenih usana, od mrskoga srca, od nečistog jezika, od oskvrnjene duše primi moljenje, o Hriste moj, i ne odgurni mene, rabu tvoju, niti me jarošću tvojom, Vladiko, obliči
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Straža se prepala pa uzbunila vojsku, komandant nevješt, čovjek skoro došao, ne zna jezika itd.“ Palo je čudnijeh i smiješnijeh riječi o kontu Pjeru i družini njegovoj.
!“ reče mali pa mignu značajno na pecivo. Medik sastavio ruke iza šije, a promolio vrh od jezika na kraj usta, pa ih gleda i smije se. „Neće, valaj, no od ovoga moga brava zubima natući! Vidiš da se u nj zagleda...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Pretežan oblik govornih izraza je rečenica o čijem značaju za jezik uopšte prof. Belić veli: „Rečenica — to je život jezika, njegova dinamika, njegova ne samo pokretna nego i radna snaga. Sve što se dešava u jeziku, dešava se i u rečenici.
U rečenicama se vrši sporazumevanje jezikom, to je jezička radionica u kojoj svi delovi jezika dobijaju svoju formu, gde se oni kuju, sastavljaju i rastavljaju“.
); iz hazardnih igara (biti u buli, poslednji adut, igrati va bank, itd.); iz stranih jezika (biti šik, švorc, liht, doći na sicer itd.
I kamen bi rječma podigao. I oca bi za novce prodao. Jedva mu koža kosti drži. Jedna glava, hiljadu jezika. Jedne kapi poštene krvi nema u sebi. Jednom rukom daje, a dvjema uzima. Jedna mu noga drugoj dobra ne misli.
Na kurjaka stado ostaviti. Od gotovine praviti veresiju. Od jalove krave mlijeka tražiti. Od jezika lopatu praviti. Orla učiti letjeti. Po mački šiljati džigericu. Pijesak u more sipati. Plašiti mečku rešetom.
— Lonac ćeš poznati zvoneći, a čovjeka govoreći. — Lijepa riječ gvozdena vrata otvara. — Gora je rana od jezika, neg’ li od mača. — Ko hiti vrat lomi. — Hitnja je vražije pletivo. — Brza kučka slepe kučiće rađa.
— Laka pamet — brze noge. — Nek’ ti uši čuju, što ti usta govore. — Reč se meri, a ne broji. — Ne valja od jezika lopatu činiti. — Svačiju slušaj, a svoju smatraj. — Reci makar i jednu, ali vrijednu (riječ).
(Vatra i vatrište) 64 — Govori bez usta i jezika? (Pero kojim se piše) 65 — Golo momče proz goru promače i iznese kosu u zubima?
(Gusle) 80 — Zemlju rije, a živ nije? (Raonik) 81 — Zijeva, a jezika ne ima? (Makaze) 82 — Zimi gospođa, leti sluškinja? (Peć) 83 — Zimi putuje, ljeti hladuje?
(Srp) 328 — Koji pet’o nema kreste? (Onaj na pušci — pištolju) 329 — Ko kazuje mnogo priča, a nema ni grla ni jezika? (Knjiga) 330 — Kome je pamet u repu? (Kantaru) 331 — Ko na kupanje ide, a trbuh kod kuće ostavlja?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
ali u pisanju pripovijetki već treba misliti i riječi namještati (ali opet ne po svome vkusu, nego po svojstvu Srpskoga jezika), da ne bi ni s jedne strane bilo prećerano, nego da bi mogao i učen čitati, i prost slušati; a ja sam kazao u
pripovijedaka već treba, misliti i riječi namještati (ali opet ne po svo- | me vkusu nego po svojstvu Srpskoga jezika), da ne bi ni s jedne strane bilo pretjerano, nego da bi mogao i učen čitati i prost slušati; a ja sam kazao u
d.), tako da bi čovjek na mnogo mjesta mogao reći da su pripovijetke ove prevođene s Njemačkog jezika. — Poznato je da je G. Đorđije K.
Kao što su pjesme ugled jezika naše narodne poezije, tako će ove pripovijetke biti ugled narodnoga jezika u prozi. Kao što sam pjesme štampao u
Kao što su pjesme ugled jezika naše narodne poezije, tako će ove pripovijetke biti ugled narodnoga jezika u prozi. Kao što sam pjesme štampao u različnijem narječijama, kako sam koju gdje dobio, tako će biti naštampane i ove
osobito biti za mladež i mušku i žensku, a i stari ljudi i žene čitaće je s velikom radosti kako radi čistoga narodnog jezika tako i radi narodnijeh misli u ovoj struci umotvorine naroda našega.
Kao što su pjesme ugled jezika naše narodne poezije, tako će ove pripovijetke biti ugled narodnoga jezika u prozi. Kao što sam pjesme štampao u
Kao što su pjesme ugled jezika naše narodne poezije, tako će ove pripovijetke biti ugled narodnoga jezika u prozi. Kao što sam pjesme štampao u različnijem narječijama, kako sam koju gdje dobio, tako će biti naštampane i ove
osobito biti za mladež i mušku i žensku, a i stari ljudi i žene čitaće je s velikom radosti kako radi čistoga narodnoga jezika tako i radi narodnijeh misli u ovoj struci umotvorine nroda našega.
Po tom zaište od devojke maramu pa povadi svih jezika devet i veže u maramu, a devojci kaže da nikom ne kazuje ko je je izbavio, on će već doći kad bude vreme, pa onda ode.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
izdati Sovete zdra|bago razuma, koja će knjiga sadržavati najizbranije misli i sovetovanja učeni[h] ljudi s razni[h] jezika prevedene, o kom poslu počinjem s pomoću boga truditi se ovde u Lajpsiku, a, međutim, izdavaću ove moje slučaje,
Na nekoliko godina posle ovoga priključenija jedva se je u mom srcu, po drugi put, želja Omirova jezika probudila, te ti istom ujedanput pređem iz Srema u Dalmaciju, iz Dalmacije u Korf, iz Korfa u Moreju, iz Moreje u
Tamišvaru da govore nemački, i soldate Talijance — talijanski, počela se rađati u meni želja k[a]ko bi[h] mogao ova dva jezika naučiti.
Od toga časa — zbogom [H]opovo i sva tvoja krasota. Gdi učenija nejma, ni latinskoga jezika, tu nejma ni života. Nama[h] bi[h] kud u svet tumario da mi nije bilo žao ostaviti mojega dobroga i blagonaravnoga
A kako svi saznadu da ja nji[h]ova ne razumem jezika, svima dođe veća želja da sa mnom govore. Dobro za me što sam pri Kninu nekoliko [i]talijanski naučio bio; ovo mi je
Dobro za me što sam pri Kninu nekoliko [i]talijanski naučio bio; ovo mi je lasno bilo za veliko podobije ovoga jezika s vlaškim, te sam se mogao s kapetanom korablja i s nekima od korabljenikov razgovarati; a bez toga sâm ne znam što
Nigde ništa! Nikad doveka, pomislim u sebi, ne nauči[h] ja ovog jezika. Što je sitno — sitno preko svake mere i razloga.
” „I ja ću s tobom“, otveštam ja, „navlastito da bi črez tebe k većem soveršenstvu jelinskoga jezika postigao.” „Daj ruku!” „Na!” A kad ovo našim Hormovicem obznanimo, srdečno se vozraduju.
Učini me poznati se sa svojim dobrim prijateljem, latinskoga i ita|lijanskoga jezika učiteljem, popom Hrisantom Zakintijskim, pri kojem načnem opet, posle Zagreba, učiti se latinskoj gramatiki, koju on
je i sâm u mladosti, bez roditelja i ubog budući, dosta stranstvovao i namučio se za postignuti jelinski[h] spisatelja i jezika poznanstvo.
Sedme godine u Beču prebivanja usudim se već i u nemeckoga jezika uvesti učenje, kad u treći ovoga mojega pretprijatija mesec dođe u Beč naš arhiepiskop, Vikentije Joanović Vidak.
” A kakve knjige? Za one koje se tu prevode s učeni[h] jezika, sastavljaju i izdaju na slavenskom, ni kataloga nejma; barem da im se imena | znadu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Otkad pamti, tocilo više niko nije upotrebljavao. Tanki zeleni lišaje vi bili su prekrili njegovu nekad od psećeg jezika glatkiju površinu, tocilo je bilo veće i od najveće pogače, do zemlje ga izglodala vlaga i preklala trulež.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Razlika i vije tako velika, jer terdžuman je tumač. Sima je umeo da tumači govor sa sedam jezika i da govori na sedam jezika.
Razlika i vije tako velika, jer terdžuman je tumač. Sima je umeo da tumači govor sa sedam jezika i da govori na sedam jezika.
Kako je rastao, sve se duže igrao tako što je rečenice sa jednog jezika prevodio na drugi, treći, četvrti. Počeo je da veruje da mnogo zlo dolazi i otuda što ljudi nisu navikli ni da se
terdžumana sa sjajnim izgledima na uspeh, hrabrog više no što i legenda zahteva, jedinca, tumača koji je govorio sedam jezika, lepog, pratili su izrešetanog Simu i, takođe, izrešetanog Nišliju, plač i pojanje su se stapali sa gustom toplinom
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
- Broj obuhvata sve! On je pravi izraz svega bivovanja. Govor brojeva je viši i savršeniji no govor našeg jezika. Svi ostali naši pojmovi su nejasni i nestalni, a brojevi su večni, nestvoreni, neprolazni, nepokretni“.
Gramatika se učila zbog znanja crkvenog jezika, retorika da se njom Svevišnji hvali, astronomija da se sastavlja hrišćanski kalendar, muzika zbog pjenija Bogu.
Zgrabih veći od tih dvaju spisaka. Nosio je ovaj natpis: „Spisak dela što ih je preveo sa arapskog jezika na latinski Gerardo iz Kremone“.
A mladi Kopernik beše, kao što se ubrzo uverio, zaista vrlo učen čovek. Sem svog maternjeg jezika odlično je govorio italijanski i nemački, a vladao latinskim kao Cicero. Tim jezikom razgovarali su opat i njegov gost.
nalazilo se i naučnika koji donesoše sa sobom spise starih grčkih filozofa i koji rasprostirahu među nama znanje grčkog jezika. Oni nađoše kod Nikole V gostoljubivo utočište“. „Taj papa beše plemenita srca“. „Plemenit čovek, ali rđav papa.
na sve četiri noge, tako i naš Georgius izdejstvova svoje pomilovanje, vrati se u Rim i otvori ovde svoju školu grčkoga jezika koja se ubrzo napuni đacima iz celoga sveta.
„Ovo je“, reče, „moja desna ruka, Fra Đirolamo, odličan poznavalac grčkog jezika i grčke literature, sačuvane u našoj biblioteci; on će ti biti pouzdan vodič u ovom duhovnom svetu, probuđenom iz
Sa ove dve knjige otpočeću svoje studije. Ali ako me moje znanje grčkog jezika ili ovaj latinski prevod ostave na cedilu, zamoliću te za pomoć“. „Uvek ću ti rado stajati na raspoloženju“.
„Eto vidite, ovo ovde su pet tomova moje“ Uporedne anatomije životinja, koja je prevedena i na više stranih jezika. To je moje prvo naučno delo.
Nos mu je mesnat, no pravilan, usne su dugačke i nesimetrične, kao da ih je izgovor maternjeg jezika tako iskrivio. Odeven je skromno, no vrlo uredno; rublje blešti svojom čistoćom, pa se i u tome ispoljava pravi Englez.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Onda bi zavirila k meni, koji sam razmazivao akvarelom po listu papira zastave i jedrenjake, s vrškom jezika među zubima. — Što lijepo radiš, Ive? — Nešto slikam. — Slikaj, Ive, slikaj!
Čepukajući po blagovaonici, u času kad ga niko ne gleda, hitrinom kameleonskog jezika ugrabio bi kockicu šećera iz doze i zatim je polako otapao u ustima, sav unesen u slike na zidu.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Imao je izvanredno pamćenje i često je recitovao dugačke tekstove na nekoliko jezika. Često je u šali govorio da može da rekonstruiše neke od klasika ukoliko se izgube, recitujući njihova dela.
Naučio sam nekoliko jezika i koristio se knjigama iz nekoliko biblioteka sakupljajući iz njih manje-više korisne informacije.
Zahvaljujući mom znanju nemačkog jezika i stečenom iskustvu, poveren mi je težak zadatak da razmrsim situaciju i ja sam početkom 1883.
Ja sam učio desetine jezika, proučavao književnost i umetnost, a najbolje godine svoga života proveo sam po bibliotekama, čitajući sve što bi mi
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
“ ”Nema jezika, niti ima govora gde se ne bi čuo glas njihov.” Mislim da nema srpskog dečaka koji nije čuo za onu divnu rusku pesmu
kako mogu Sunce, Mesec i zvezde da izražavaju slavu boga i kako može, po Davidu, njihov glas da se čuje gde god ima jezika i govora? Na ta pitanja Kos nije hteo da odgovara. Nimalo čudno!
ili željeznicu i da se brinem kako ću putovati jer ne znam mađarski, a imam teškoća i sa skromnim znanjem nemačkog jezika koje sam stekao u Pančevu. U toku razgovora pred nama se u daljini ukaza jedan veliki crkveni toranj.
Posumnjao sam da ću ikada uspeti da naučim reč-dve ovog neobičnog jezika. Setio sam se seljaka iz Idvora i njihovog govora na poselima, njihovih krilatica od kojih je svaka prodirala pravo u
Kod doseljenika najviše se ceni znanje engleskog jezika jer tako se izdiže iznad položaja „žutokljunca”. U ovom slučaju pomoć mi je došla sa potpuno neočekivane strane, a za
Moj prvi ispit iz engleskog jezika položio sam vrlo uspešno. Pri kraju prvog meseca boravka na farmi u Delaveru moje samopouzdanje u znanje engleskog
Pri kraju prvog meseca boravka na farmi u Delaveru moje samopouzdanje u znanje engleskog jezika prilično je poraslo. U toku drugog meseca ohrabrio sam se do te mere da sam se upuštao u duge razgovore.
Jednom, kada mi je govorio o obuzdavanju moje naravi, srca i jezika, primetih da je po njegovom shvatanju ceo život samo jedan niz mera za obuzdavanje, ali sa kojima nije lako izići na kraj.
Mladi Lukanić me je uveravao da bih tim znanjem engleskog jezika, poznavanjem matematike i drugih nauka, mogao lako ući u koledž.
godine. Tada sam, uz svesrdnu pomoć Bilharca, savladao najveći deo gradiva iz grčkog i latinskog jezika u svojim pripremama za upis na Prinston - ili, kako sam govorio, u Nasau Hol.
Takvih nepravilnosti nije bilo u gramatikama klasičnih jezika, koje su mi ličile na određene i precizne stavove teorema Euklidove geometrije.
I zato nisam imao velikih teškoća u učenju klasičnih jezika sa Bilharcom. Kako je vreme odmicalo, sve sam više uviđao da se po znanju približavam uslovima potrebnim za upis na
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I htjela bi da požuri za njim.... Pa gleda u svijet po ulici ništa ne možeda je utješi; sluša kihot tuđega jezika, gleda neobična lica, i zasve što je u vrevi svijeta osjeća se sama, od svakoga zapuštena...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
počinje da zadire u same temelje ljudskoga govora uopšte, da dezautomatizuje i onu krajnje automatizovanu oblast ljudskoga jezika. Zabuna, izvestan, da tako kažem, komunikacioni šok i male eksplozije čuđenja ovde su bili neminovni.
u ljudskome svetu, moderna poezija, bar jednim svojim tokom, ispod oblika kanonizovane i formalne nacionalne kulture i jezika – na koje je usmerila svoje oblikovne postupke – ne prestaje da otkriva opšta čovekova duhovna iskustva.
koje obuhvataju novoštokavski govori, oni koje je Vuk posredstvom narodne književnosti uveo u osnovicu standardnog jezika.
Lingvisti sve ove jedinice posmatraju kao zaseban sistem u jezičkom sistemu, kao neku vrstu jezika u jeziku. Zato poznavanje gramatike i rečnika stranog jezika nije dovoljno da bismo razumeli njegovu idiomatiku i služili
Zato poznavanje gramatike i rečnika stranog jezika nije dovoljno da bismo razumeli njegovu idiomatiku i služili se njome. Međutim, još u prošlom veku Aleksandar Potebnja je
I izgleda da upravo one predstavljaju granicu između jezika i književnosti, ili tačnije: nalaze se na donjoj granici književnosti.
To je njena donja granica. Književnost proizilazi iz jezika podrazumevajući ga, ali ga i nadilazi. Gornju granicu Petrović je označio kao početak naučnog modelovanja, kad se
Ne treba tražiti bolji primer od srpskog jezika. On se dosad različito zvao: odvojeno srpski i hrvatski, pa srpski ili hrvatski, najzad zajedno srpskohrvatski.
razdvajanje počinjalo i najjače se osećalo u normiranome obliku koji služi za oficijelno opštenje u kulturi: dva književna jezika u dvema kulturama.
To je nesumnjivo kultura jer nam ona nikada ne prikriva, nego otvara pogled na odnos između jezika i književnosti, književnosti i drugih umetnosti, književnosti kao kulturne ustanove prema ostalim ustanovama od kojih se
Jednu od takvih manjih pojava iz književnosti i jezika, koju ćemo ovde pokušati nešto bliže da rasvetlimo, nalazimo kod srpskih književnih kritičara i istoričara.
naime, dosta dugo – i u devetnaestom i u dvadesetom veku – uporno prekorevaju srpske pisce zbog slabog znanja maternjeg jezika, nedovoljne pismenosti, pa i zbog stilske neveštine, koja nadilazeći sintaksičku ravan preseže u opštu kompoziciju
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
njegov sin Soja, raspuštenica Teča Jakov Sava Mišić Prvi žandarm G-đa Nata Stefanović Drugi Učiteljica engleskog jezika Prvi poslužitelj Policijski pisar Drugi iz ministarstva Anka, služavka Devojčica krojačica Štamparski šegrt Prvi
Ne bih nikad inače, al' moram reći, zamislite, opsovao mi mater. ŽIVKA: Nesrećni sine, zar učiteljici engleskog jezika da psuješ mater? RAKA: Nisam! ŽIVKA: Jesi, nesrećniče; jesi ubio te bog da te ne ubije! I zašto da joj psuješ mater?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
će se lakše otisnuti u pripovedanje, to je takođe značajno za razumevanje njegovoga neverovatno mnogo i oštro kuđenog jezika, naročito sintakse.
svojstven ni lingvističkom, nego po pravilu tek onom gramatičkome umu za koji su, sve dok traju, norme standardnog jezika vazda jednake same sa sobom, a ne samo pogodbe koje su već po svojoj prirodi podjednako date u potvrđivanju ko liko i
Tekstovnost ovde, moglo bi se reći, odnosi prevagu dopuštajući ono što inače u propisanoj upotrebi jezika nije dopušteno i isključujući ponešto od onoga što je dopušteno.
41 Iz tog su nerazlikovanja mnogi nesporazumi proistekli, pa i u tumačenju jezika. Ali je u međuvremenu sve razgranatija i složenija teorija proze provela dosta tanana razgraničenja u unutarnjem
razgraničenja u unutarnjem sastavu pripovednog teksta, među kojima nam neka omogućavaju da sa druge strane priđemo ulozi jezika i njegovome ponašanju osobito u romanu.
Ima, sem toga, još jedna važna okolnost koja je mogla znatno uticati na tumačenje jezika, stila i kompozicije Stankovićeve Nečiste krvi koliko i ostalih dela.
Nije, međutim, uvek dovoljno jasno šta se tačno pod njim razume, jer se jednom odnosi na upotrebu jezika, drugi put na sav umetnički sklop teksta.
književna vrednost ustoliči njena dojučerašnja protivnost; recimo, jezička „mucavost” namesto ,,otmenoga stila i izvrsnog jezika”, kako je to Skerlić kazao za najhvaljenijeg predstavnika beogradskog stila Slobodana Jovanovića; ili nepravilna
on, „shvatio šta je moja tema; ta tema je mucavost, koju ja neprestano savlađujem uz pomoć jednog veštački sazdanog jezika (moram izjedno da govorim naglas dok u ustima držim kamičke53); otuda i potiče usiljenost; kao i potreba da se dosegne
Dosadašnje analize Stankovićevog jezika nepotpune su i jednostrane najviše zato što su ga izvlačile iz pripovednog tkiva i posmatrale samostalno.
i proveriti odnose u sastavu njegove tipične rečenice, i odmah se razabira da tu, uz obavezna sintaksička pravila našeg jezika, saučestvuju i neka iz stiha preneta ritmička načela.
u složenoj narativnoj formi kao što je roman prevashodno služi potkodovima: socio-geo-kulturnom diferencijacijom jezika na podsisteme.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Cigani su igrali neke sobne arapske igre koje su naučili u nizamu i pevali na sva tri domaća jezika razne poskočice n sevdalinke. Hamza im je bacao čereke i bele medžedije kao pomaman.
Miljković, Branko - PESME
Zvonke ruke pružam gradu koji spava Pometenih jezika, sa suncem u bari, Uzidanih majki u zid muških glava, S anđelom u voću i oku što stražari Lukavstvo pozajmljenih
Petrović, Rastko - AFRIKA
uzbuđenih nota devojačkih, pištavih detinjskih i promuklih kliktanja ratničkih; i raduje živo i prozračno crvenilo njenog jezika koji joj se kao kakav vlažan cvet neprestano pojavljuje između zuba dok govori.
Ima nečega poetskog, proletnjeg i strašno sablažnjivog u rumenilu toga jezika, koji jedini na tome tamnom telu objavljuje tajnost i intimnost tog bića.
Ali ono što me uzbuđuje najviše to je vlažna divna ružičavost njihovog jezika, desni, koja se obznani iza njihovog brbljanja.
Ovi svi imaju retke prosede bradice, ne znaju ni reči drugog sem svoga jezika i dosta su nepoverljivi prema nama. Ne znaju zašto hoćemo da vidimo Komo-Tu.
se prvim slojem zemlje već nalazilo zlato, a u savani slonovača; gde se klalo hiljade kraljeva, plemena, fantastičnih jezika i običaja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
i Marko, i Radovan. — Njegove oči napuniše se suzama. On tužno mahnu glavom i teško prevali preko jezika: — Ostalo nas je malo, pa i to će izginuti. — Živeo! Živeo!
Povodeći se priđe Fjodoru. — Milo mi je... Sava Savić. — Ovoga moramo da vežemo — jedva prevali preko jezika kapetan „Fikus“. On se diže i oslonjen rukama o sto viknu: — Mirno! — Oči njegove smejale su se.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Odista, u njoj su se naši književnici previjali u pravim mukama: jezika nisu imali. Zapravo, a što je daleko gore, imali su čak dva jezika kojima su, katkada jedni te isti pisci, pisali
Zapravo, a što je daleko gore, imali su čak dva jezika kojima su, katkada jedni te isti pisci, pisali paralelno, i često iste pesme u oba jezika, većina od njih podjednako
gore, imali su čak dva jezika kojima su, katkada jedni te isti pisci, pisali paralelno, i često iste pesme u oba jezika, većina od njih podjednako neprecizno i nepouzdano na oba.
Jedan od jezika, kao što je poznato, bio je narodni jezik srpski — prostoserbski. Njega niko valjano nije poznavao, niko se njime valjano
Što je stvari samo osložilo, Vuk je kao uzor književnog jezika nudio — nametao — hercegovačko narečje, tuđe većini tadašnjih pisaca.
I rečnik, i sintaksa, i ubistveno shematična tehnika saopštavanja ovoga jezika, kraj obilnih mogućnosti svakovrsnih proizvoljnosti, i stvarnih iskorišćavanja tih mogućnosti, sticali su tokom vremena
U našoj književnosti nikada nije bilo toliko znalaca stranih jezika kao u ovo doba: nikada pentaglotija nije u nas cvetala tako raskošno kao tada.
Zanimljiva, skoro do potpune nesličnosti izdiferencirana dvojnost paralelnih jezika kod Srba početkom XIX veka i tokom čitavog XVIII retka je pojava u književnosti uopšte u novo doba.
kaže ne može se istovremeno i srkati i duvati; sudbina je svih pisaca da se mogu koristiti preimućstvima samo jednog jezika (a srećom, svaki od njih ima svoja, izuzetna i osobita).
Pogledajte Orfelina, Rajića, Mušickog, Vidakovića, tolike sirotane sitnije od njih: — oni paralelno pišu na oba jezika, nezadovoljni sa oba, ne prisvojivši, neki među njima, ni jedan od dva konačno. Šta sve to znači?
); da je pisanje na dva jezika u neku ruku i oprezno obezbeđivanje za slučaj da jedan od njih potone... Bitno je: već u ovoj pojavi, hteli-nehteli,
sistem u stvari već ljulja, kao što će se uskoro definitivno i srušiti, do u temelje potresen logikom živog i razumnog jezika.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Samo dosta je? I još ti nije mnogo, premnogo, Venčanoj ženi tebi na oči Kad porugama gadnog jezika Srce razdire?... „Dosta je samo?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
ja, gospodini moji, četrdeset gradi budala, već sam ja vami zato čudnovat što u meni ima miliіun srca i milijun jezika, jer sam danas pred ovim sudom plakô ispred milijuna duša koje su se od silnog dobra i miline umrtvile, pa jedva dišu!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Pobliži uvid u prošlost srpskog književnog jezika pokazuje da se ne samo u rečničkom fondu jezika i njegovoj sintaksi nego i u njegovoj morfologiji i glasovima ogledaju
Pobliži uvid u prošlost srpskog književnog jezika pokazuje da se ne samo u rečničkom fondu jezika i njegovoj sintaksi nego i u njegovoj morfologiji i glasovima ogledaju sve bitne promene u orijentaciji srpske kulture.
Staroslovenski jezik tvorevina solunske braće, ušao je tako u porodicu velikih sakralnih i književnih jezika hrišćanske Evrope, naporedo sa grčkim i latinskim.
Tadašnji glasovni inventar slovenskih jezika bio je daleko bogatiji od onoga u grčkom, a glagoljica je za sve te glasove imala različita slova.
alfabeta za latinski jezik još u antičko doba, ali su joj nedostajala slova za posebne glasove kasnijih evropskih jezika, što je pismenost tih naroda opteretila mnogim problemima, kolebanjima i nedoslednostima.
redakcija crkvenoslovenskog ( sada više ne staroslovenskog) jezika - rusku, bugarsku, srpsku. Tim intervencijama malog dometa nije oštećena uzajamna razumljivost tekstova niti je umanjena
Izražajni potencijal crkvenoslovenskog jezika stalno je rastao i dostigao je veoma visok nivo u oblasti religijskih i apstraktnih tema.
Pozajmljenica je u tom jeziku bilo vrlo malo. Prevodioci i autori, očigledno poštujući ideal čistote jezika, po pravilu nisu preuzimali grčke reči nego su ih zamenjivali prevedenicama.
Odstupanja srpskog, ruskog i bugarskog narodnog jezika od crkvenoslovenskog rasla su tokom vremena ali su u srednjem veku samo u ograničenoj meri smanjivala razumljivost.
Profani jezik bio je prihvatljiv samo kada je reč o profanim temama. Ustvari upotreba oba jezika u istom tekstu pokazuje da se oni nisu smatrali različitim jezicima, već funkcionalnim varijantama istog jezika.
oba jezika u istom tekstu pokazuje da se oni nisu smatrali različitim jezicima, već funkcionalnim varijantama istog jezika. Često se događalo i da se reč ili oblik iz crkvenog jezika unese u kontekst narodnog jezika. Oko 1400.
Često se događalo i da se reč ili oblik iz crkvenog jezika unese u kontekst narodnog jezika. Oko 1400. godine pravopisna norma u srpskim knjigama znatno je izmenjena u težnji da se
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
hrvatѕkoga іlі ѕrpѕkoga jezіka (Rječnik Jugoѕlavenѕke akademіje) RSA — Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika (Rečnik Srpske akademije) SEZ — Srpski etnografski zbornik Simonović — Dragutin Simonović, Botanički rečnik imena
Ćipiko, Ivo - Pauci
Padoše mu na pamet đačke razmirice sinova jednoga jezika, novinarski članci sve o „našem milom narodu” i druge besmislice ljudi koji misle da su pozvani da vode narod i da budu
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sa Grcima razgovaram francuski ili nemački, sa našima Srpski. Zamorna je stvar služiti se u isti mah sa tri razna jezika, naročito kad ti misli beže na drugu stranu; moje su letele bez prestanka ka ponosnoj lepotici koju sam kroz prozor
Godine 1866 pronašao je i objavio nemački egiptolog Lepsius jedan kameni natpis koji, na tri razna jezika, objavljuje ovu kalendarsku odredbu, i koji je datiran 7 marta 238 godine pre Hrista.
On je bio izrađen u tri jezika, srpskom, grčkom i francuskom. Tu ekspeditivnost omogućila mi je saradnja, znanje i iskustvo moga dragog mitropolita, a
On je dobro znanje nemačkog jezika smatrao za prvu osnovu vaspitanja, zato je u kuću dovedena guvernanta da kod nje učimo i govorimo nemački, a srpski
Ja sam bio voljan da ostanem još godinu dana u Oseku, uveren da za to vreme mogu naučiti oba jezika i položiti još i gimnazisku maturu, ali se moji profesori usprotiviše tome.
I na učenje francuskog jezika, za koji smo predmet imali dobrog profesora, uložio sam mnogo truda. Nemački jezik predavao nam je jedan profesor
I bez znanja latinskog jezika, pogodićete, pomoću francuskog, šta ova imena znače. Ovo je mare krizium, more opasnosti, ovo ovde, mare nektaris,
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
slaveno-serbska pesnarica Stefan Živković: Priključenija Telemaka, sina Uliseva (prevod Fenelonovog djela s francuskog jezika) 1815.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ali narav nije bila materina. Ponosit, plah, čistunac na sebe spolja i iznutra do inata, pametan, opasna jezika. Majstor Kosta je pravio figure u razgovoru, a sin njegov ih razbijao.
Ma gde bili, ma šta studirali, zajedno ćemo kasati... Spira Omega (profesor grčkog jezika) lepo reče neki dan: (Branko govori malko kroz nos): „Stanite, zaboga, Kaleniću!
— Dobro, za matematiku. Ali ima drugo. Trkunić me jednako proganja: „Vaš je zadatak iz srpskog jezika opet bio o b r a z a c Milanu Mariću. Milan prosto piše kao vi.
Ali to je onaj drugi njihov problem, grozno pitanje nemanja tla, nemanja jezika, nemanja debelog mirnog korena. Koren je za sve ljude, i životinje i biljke, duboko u zemlji.
U gornjim razredima opet ima interesantnih mladića. Davao je Branko privatne časove iz grčkog jezika, i zarađivao nešto preko plate. I to je donosilo radosti.
Pavle je primer energije i sposobnosti. On radi kao mašina. Gledao sam, piše novinske članke u tri jezika, kao mašina.
Jevrejin nema tla, nema tvrdog nepomičnog korena, nema jezika, i zato nema slobodu ličnosti. Jevreji su svugde improvizatori!
s kojom se nikada ne šali i ne improvizira, emotivnost oko svoje države, rodnog pradedovskog tla, rođenog, jedinog jezika... I tako dalje. — Interesantno si proširio moju ideju o jevrejskim improvizacijama...
Doduše, imala je ta varošica i drukčijih, boljih obeležja. Sem čisto palanačkih jezika i čisto palanačkih isturenih prozora koji su po dnu imali staklenu ploču tako da ni uza zid priljubljena mačka ne bi
” — Pauza. Ona dvojica se gledaju pravo u oči, sa izazivanjem: koji će od njih smeti prevaliti preko jezika više i jače. Uzdržali su se. Doktor-Milutin prolazi, oborenih očiju. Neko ga presretne, diskretno, radoznalo ćuteći.
Svi zajedno, koliko ih je još ostalo, zavlačili su se, više-manje, u čauru od svoga jezika i pisma, svoga bogatstva i svoje nezavisnosti bogatih ljudi, svoje tradicije i otmenosti.
Izrod!... Žena mu takođe izrod, govori francuski, i govori još tri puta više nego on... Deca, izrodi, mešaju tri jezika! ...
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Fama međutim uzme sebi dopuštenje da o njegovom zatvoru po gradu razglasi. Fama je jedna persona koja se iz sami jezika, očiju i ušiju sostoji i osobito ljubopitstvo nabljudava. Ženska naravno, jer šta je od ženskog ljubopitstva mirno ostalo?
Nije li jedan mađarskog jezika učitelj sočinitelju ove povesti zavidio što je pri dijeti bio i priliku imao svakojaki mamuza viditi?
« One su sasvim neobične žene, jer, prvo i prvo, ništa ne govore. — »Ah, sirote, valjda nemaju jezika?« »Molim, g. spisatelj, ako je mogućno da im od moje žene samo četvrtu čast jezika pošljem, pak će svima ženama u
— »Ah, sirote, valjda nemaju jezika?« »Molim, g. spisatelj, ako je mogućno da im od moje žene samo četvrtu čast jezika pošljem, pak će svima ženama u mesecu biti dosta!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
I profesori srpskoga jezika možda baš zato zadaju vrlo često takve zadatke kako bi što više upotpunili svoje kolekcije đačkih gluposti.
na toj stolici sedi sve dok se ne ispeče reč i za to vreme se uči srpska gramatika, kao najvažniji predmet, pošto bez jezika čovek ne može živeti!
Naprotiv, čas francuskoga jezika služio nam je kao prijatan odmor od ostalih časova i na njemu smo se vrlo lepo zabavljali.
je, na primer, kako je Mitridat VI, kralj pontijski, koji je vladao čitav vek pre Hristova rođenja, znao dvadeset i dva jezika, pa nam je pričao kako je on lično znao jednoga Crnogorca koji je mnogo lutao po svetu i znao pet stranih jezika da
i dva jezika, pa nam je pričao kako je on lično znao jednoga Crnogorca koji je mnogo lutao po svetu i znao pet stranih jezika da govori, ali ih je sve govorio crnogorskim narečjem.
od vas biti ministar spoljnih poslova, ali ako ko ima ambiciju da bude portir u hotelu, onda znajte da bez francuskog jezika to ne možete biti.
Zatim bi, posle ovako mudre besede, stavio preda se poznatu knjigu „Olendorfova metoda za učenje francuskog jezika“, koja je kao jedini udžbenik tada postojala i iz koje smo i mi i profesor učili francuski, i tada bi izmeđ' nas
što se iz ovo nekoliko primera može videti, ova je Olendorfova metoda neobično podesna i dobra za učenje francuskog jezika, a ja se sećam jednoga našeg mladog diplomate koji je po Olendorfu naučio francuski i koji je, prilikom jedne
Razume se da se mladi diplomata koristio znanjem francuskoga jezika po Olendorfu i prilikom diplomatskih večera. Tako je, jednom prilikom, papskome nunciju, koji je sedeo s njegove desne
Možete misliti kakvi su izgledali onih četvrt sata odmora, ispred časa nemačkog jezika. Nastala je jedna paklena dreka, zujanje i mumlanje, jer bi tada ceo razred zapeo da nauči zadatih dvadeset reči, kako
izumrlih naroda, rimskoga i jelinskoga, žive još i danas, rasuti po raznim gimnazijama, profesori latinskog i grčkog jezika.
I još, da taj jezik živi pod imenom mrtav jezik! Zamislite, molim vas, kakvo je to zanimanje: profesor mrtvog jezika? Jer ja mislim da mrtav jezik i ne može za što drugo biti upotrebljen do kao profesorska profesija.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
uzrasta i čudnih izraza, svi preplanuli, unezvereni i užurbani, promicali su u raznim pravcima i dovikivali na mnogo jezika. Bili su tu mali Anamiti, sa okruglim šeširima i sitnim podrugljivim očima.
Engleskinja ispi do pola čaše. Potporučnik Toplica zacenuo se od smeha na Živadinovo znanje francuskog jezika. — Ala se „ritaš“ francuski! — dobacuje mu Toplica. — Excuѕez — poče Dragiša. — Comment vouѕ appelez vouѕ?
zvuku sa koje strane dopiru pucnji, izveli smo zaključak da se ta haubica nalazi iza jednog grebena, koji je imao oblik jezika, na jedan i po kilometar pozadi sela Gorničeva.
Petrović, Rastko - PESME
higijeničari preporučuju i taman koliko traže sva moguća nadraženja creva, želudca, jednjaka, sluzokože u ustima i oko jezika. I jesti kakve hrane? Odabrane!
zaražen Suncem jurah zaplamljen Varoškim đonom tvrdim kvareći polja ječma Osećah u sebi grozno praotaštvo kako se strvi Jezika otečenog kukah i bejah žedan Da izvršim, o da izvršim već jednom Osvetu onu krvi Majko ja sam i tebe vređao svojom
krvi našoj, majko, u praotaca noć Neumitno, đonom ću gaziti polja ječma I pijan od besa juriti kroz ravnicu tu krečnu Jezika otečenog kukati i biti žedan sve većma Da izvršim već jednom Osvetu onu večnu Sunce, jedino tebi što sam žudeo biti
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
« Podanici su ubrzo shvatili da nije pametno otvarati usta. Deca su bila još mudrija: rađala su se bez jezika! Srećni život Carstva tekao je u potpunoj tišini, sem što bi Car, ponekad, nešto prošuškao, a doglavnici povikali: —
Vodu ispod jezika sam proguta i kliknu, okrenuvši se ka Smrti: — Šta sada? Ali, tu gde je Smrt stajala zevnu praznina: Smrt kao da je
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Neke stajaće reči su osobina pesničkog jezika: gospodar (m. muž), babo (m. otac), ljuba (m. žena), čedo (m. dete), dvori ili kula (m. kuća), dojka (m.
Potrebama stiha uslovljene su i mnoge druge osobine jezika narodnih pesama: elizija (zašt’ m. zašto, ak’ m. ako), afereza (’vako m. ovako, ’nako m. onako), sinkopa (do’dio m.
: a kad dođe Zadru na kapiju). U pesničke osobine jezika spadaju (pored onoga o čemu je u uvodu bilo reči) i apostrofa, personifikacija i hiperbola, ali to nisu osobine samo
o čemu je u uvodu bilo reči) i apostrofa, personifikacija i hiperbola, ali to nisu osobine samo narodnog pesničkog jezika. Ipak, treba istaći to da ih u narodnom ima više nego inače.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
MOLITVA PROTIV KRVAVIH VODA Beda na vodi, beda od haramija, bede od svoga roda, beda od jezika, beda u gradu, beda u pustinji, beda na moru, beda od lukave braće i među laživim društvom.
na usta, mučno mu je to sve jednim mahom izgovoriti, nego i nekoliko dana vala da razredi da i sam oblakša te ne smeta jezika, i ljudma neka je naslatko slušati i primati razbirajući im po redu o čemu je prikazivanje.
Pak i tamo u Jegiptu pred samim Josifom, svojim jezikom (njemu slušajući), mnedući im jer gospodin ne zna onoga jezika, koriše se među sobom ko je krivlji za Josifovo pogubljenje.
imalo vrstan i retko uči a dobro, pazite ga i drž'te bez promene; ne raskidajte načina pohvaljenoga ni zamučkujte toga jezika kojino usrdno božjem zakonu služi.
Kako so tim razdeljivanjem po sebi prvo i narod izrailjski za ukor i šegu podnašan bijaše, te jednoga roda, plemena i jezika, dvoji ljudi se učiniše s proznavanjem: ovi eto Izrailji a ovi Judeji. I osobite svoje kraljevine učiniše.
Tako i mi, kolicmina, s mala rad posla, razlika jezika, podretla li, i s nahije inače prozvane, — delimo se, vadimo jedni s drugim i mrzimo ka na tuđoverce.
Čovek s čovekom je tuđin i nepoznan, a žena to je za čudo svakoga roda i jezika, ako mu i poganka bila — je li isto malo leposlična — ona je poznana ka svojerodica, te što je bezpoglavito, so toga
Dokle li ćeš zid razmerivati? Ta kadgod započni i zidati! I poginuti lasno može čovek s jezika mu; zato dobro ga je iza zuba s razumom puštati. Da se ne ispušta bolje od gorega. Vernije su oči negoli čuvenje.
angelski, bestelesni, vrlo lep mi habar daje, jasniji od sunca, krasna je ugleda, a traga ni čuvenja hodu mu nejma. Jezika nejma a čestita mi sreću, ustima ne miče a lepo govori, ne znam našto će mi to izaći?
Kakav si, kanda te je sam Bog izobrazio i božija svetlost, vidim, blista iz tebe. Sad eto kogano jezika nikad nisam čula ni znala, govor mu razbiram, ni toga obraza što ga nikad ni na snu nisam videla, sad ga na jave pred
u glavi gornje nebo što mozak zakriva — vrlo slabo je i tanko, a ispod njega pak drugo nam je potvrđe donje nebo više jezika puno slina što no se grčki zove jurareniks, to jest nebesnik, a po bugarski zovu se laloci; po srbski zovemo nebo,
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
nj sve tetke, ujne i strine, — sve Uranije i Kaliope, Taske i Tašane, sva ta ženskadija — pa zadžakaše na nj na sva tri jezika, srpskom, grčkom i ciganskom, g. Ratomir je, tako reći, pre izleteo odatle nego što je ušao...
iz glave slika madmazelj d’Angulem, poznate u mestu učiteljice (sa osobitom metodom za lako i perfektno učenje francuskog jezika), koja se sa Lafontenovim Basnama često viđala po glavnim ulicama.