Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
To je staro selo. Priča veli da se negda zvalo „Jordan“. Tu se, u jednoj drinskoj otoci, Starači, koja iznad sela teče, udavila devojka, jedinica u majke, koja beše s majkom
u jednoj drinskoj otoci, Starači, koja iznad sela teče, udavila devojka, jedinica u majke, koja beše s majkom došla u Jordan, u goste. Kažu da je majka tako tužno naricala da niko ko ju je čuo ne mogaše zaboraviti njene zapevke.
U zapevci nazvala je otoku „Crnom Barom“, a okôna sela nazvaše i sam Jordan tim imenom. Uostalom, to ime gotovo i dolikuje.
Teodosije - ŽITIJA
Prešavši Jordan, i u crkvi Svetoga Jovana Krstitelja pokloni se, i u njoj svetu službu svršivši bio je ljubazno primljen od igumana i
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
i humorističnih pripovedaka, štampanih u zasebnim knjižicama, valja pomenuti: Božićna pečenica (Beograd, 1898), Čiča-Jordan (Mostar, 1903), Jeksikadžija (Mostar, 1904), Tri pripovetke (Karlovci, 1904), Skice (Mostar, 1905), humoristični spev,
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
! Beše to monumentalna zgrada, ta mehana. Pravoslavni Srbin jurio je danonoćno u nju, kao, bože me prosti, na Jordan, a bilo je tako udobno u njoj, da se čovek nije mogao da odvoji od nje. A to se i po meblu, odnosno jediku, moglo videti.
Nastasijević, Momčilo - PESME
9 Vetri da sukobe se s rekama, i da isuše, kao za Mojsija more, sudije kao za Isusa, ćivota radi Jordan. 10 I snova da sastavimo se, i snova da vidimo se, i snova u Hristu da sjedinimo se, samome tom, kome slava sa
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Zapreti moru i presuši ga. Rekne što bezdni i zapusti je. Vide ga u telu na zemlji more i od straha mu probeže. A Jordan zaustavi se od izvora svoga i poteklo mu vrati se natrag, da nije duboka i golema voda dokle se u njemu krsti.
Preuzimljući hanansku zemlju pređoše ka po suhu Izrailji Jordan. Rasta im se voda na dvoje pred njima ka i prvom more što im se bijaše razstupilo... Odoše pod grad Jerihon uzimati ga.
I te reči mi k njojzi izgovarajući, dočuh poizdaleka dođe mi neki glas govoreći: »Ako pređeš Jordan, tamo će ti dobar otpočinak biti.« Kako ja taj glas dočuh, sverovah se jer se meni to kazuje.
te tko si, te ne prima te u sebe, nego beži natrag i suho ovde ostaje More, kako te vide, ta smesta i probeže. Jordan smotre pri sebi svoga tvorca, povrati se s tečenjem natrag otkud no ističe; više dole ne napreduje s tečenjem svojim.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I kako ga je ona više izvodila nego otac, to su po drugim mahalama mnogi zadugo mislili da čorbadži-Jordan ima ćerku. Kao ono što se priča za onu staru Rimljanku, plemenitu Korneliju, majku braće Graha, da je decu svoju
— Sag su skupe pare! — ponavlja mali Manulać. — Sag je oskudacija! Kad ču reč „oskudacija“, čorbadži-Jordan se samo lupi šakom po kolenu od silna čuda, pa se prosto zablenu u sina.
Ovoj će kuče, Perso, banćer da mi bidne. Otkud ga izvadi pa taj reč, magare jordansko?! — kliknu blaženi Jordan. — Kako ga kaza onuj reč, ešeku nijedan?... — navađa ga otac da još jednom kaže... A, što je sag za pare? A...
Aha, magarence tatino! — zacenio se od silna smeha zadovoljni Jordan... — Oskudacija! Pa bre, dete, ja sol tri tovara poliza’, pa si ne znado’ za taj reč, a ono, pazi kolicno je, pa veće
Bre, bre, bre, bre! — čudi se Jordan i jednako se šeta uzduž i popreko po sobi, poglêda svoga sinčića, vrti glavom i jednako pušta uzvike: Bre, bre, bre,
Ovoj će magare, — nastavlja oduševljeno Jordan kad bude golem, s čaršiju — em beogradsku — da drma; ubavo da zapantiš ovaj moj sagašnji reč, Perso! ... Oskudacija!...
Oskudacija!... Kad gu naučilo, bre?! — čudi se jednako Jordan reči koju je doista sad prvi put čuo (iako se svaki dan tužio kako „nema stare godine i stari pazar“), pa se diže u