Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Pre toga ugovori s njima Jovan Čardaklija, i Đikić, i Vlajko [Stojković] Beograci, da im kapije otvore. Oni su bili mloge gradske topove ekserima
” „Ja odem u Valjevo — priča moj otac — i opet počnem čete skupljati, međutim dođe fendrik Jovan Vujadinović (on je prvi Srbin iz Srema, iz sela Tovarnika, čini mi se, dobar junak i pogibe posle na Sokolu, kad smo
Taj Jovan dovede sa sobom oko 30 frajkora. Međutim neki Guša, poglavica bačevački, skupio je bio svoju četu i došao u Leskovice,
Tu je bilo oficira iz Srema sve sami̓ Srba: major Lukić, kapetan [Đorđe] Kljunović i kapetan [Jovan] Bežanović; a iz valjevske nahije bio je: moj otac Aleksa obrlajtnant, Petar Rakarac, Lazar Ilić; Mali Janko [Petrović]
Obrenović s vojskom (jer je Milan u šancu) od istoka; ja s ono moga društva pređem od juga, i Mutap, Živko Dabić i Jovan Kursula.
Kako deputati iz Peterburga, ja i Jovan Protić, dođu oko polovine januara 1805. godine, — prvi oko Karađorđa, Jakova, Milana i kneza Sime i proči̓ starešina
Odma nam dođe knez Janko iz Konske za smederevsku, Đurica iz Resave za Ćuprijsku, Vukašin iz Sabante za jagodinsku, Jovan Protić za požarevačku. Svaki je doneo kako se zakleo, i od skupštine polnomoščije...
Tu nam dođe [Jovan] Savić (Jugović) u opakliji; i budući da je onde sedio vladika Leontije, i mislio je da vladika ima vlivanije u
se moj otac u Kaleniću oko Kolubare sa Crnim Đorđem i Jankom Katićem igrali klisa, dotle dočuje u manastiru kaonskom Jovan Vrbica, povrati se natrag.
(Ovaj arambaša Jovan Vrbica, posle za Karađorđeva rata, imao je dobar dar i sve je ranjene momke u Vrbici i po vojsci vidao i taneta iz
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Nećemo ja! — prihvati neki Jovan travar iz gornjeg kraja. — Nije to, bolan, šala, zakopati nahoče u seoski potes!...
— Ama ko li to naredi da se baš u naš potes ukopa? — upita Manojlo. — Naredi kapetan — eto ko! — odgovori Jovan gotovo ljutito. — »Našlo se«, veli, »u našem ataru...« A nije, zakona mi! Eno, sutra nek iziđu ljudi...
Samo kako bi? — Lasno, brate — upade u reč Jovan — iskopati ga, pa odneti u atar paštrićki, te ukopati gde se i našlo.
— Ako nećeš ti, ima ko će — reče Jovan. — Eto Marjan, on ga je i ukopao. — Ta ono jes'... ama ja, gazda Jovo... — uze Marjan da izvija, jer baš nije voleo
— 'Oće, 'oće Simica — znam ja! — navali Jovan. — A sutra mu ne gine napojnica — svi ćemo dati... — 'Oćemo, 'oćemo! Šta, zar mi našem Simi da ne damo?!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stanko diže glavu i prekrsti se. Hajduci Jovan i Jovica digoše se na noge. Jovan uze čobanu i reče Stanku: — Hajde! Poslušno kao dete, diže se Stanko na noge i pođe
Stanko diže glavu i prekrsti se. Hajduci Jovan i Jovica digoše se na noge. Jovan uze čobanu i reče Stanku: — Hajde! Poslušno kao dete, diže se Stanko na noge i pođe za njima.
A to su i bili mahom susedi njegovi: Nogić iz Sovljaka, Čonjaga iz Ali-aginog Salaša, Latković Jovan i Ninković Jovica iz Klenja, Ilija Zavrzan i Stanojlo Surep iz Glogovca itd., itd.
— Zavrzane, Zavrzane! — viče Jovan. — Šta je, Klempo? — odazva se Zavrzan Latkoviću. U Latkovića su bile velike i klopave uši.
— Sigurno kakav glas — reče. Ne potraja dugo, a iza grma se ukaza čovek. — Deva — reče Jovan. — Šta li nam nosi? — Nešto ima!... Deva ne dolazi džaba — reče Jovica. Deva nazva boga i pozdravi se. — Otkud ti?
— Neka mu to bude naš poklon za ovaj prvi megdan!... — Pravo je! — reče Surep. — Zaslužio je! — rekoše Jovan i Jovica. — Ko ovako puškom kolje, zaslužio je pašaluk! — viče oduševljeni Zavrzan. — Jeste gotovi? — pita harambaša.
Zbogom, Surepe, Nogiću, Stanko, Zeko... Zbogom!... — Zbogom pošli! I za nekoliko trenutaka nesta hajduka u gori. Jovan i Jovica se stadoše praštati. — Sad ćete! — reče Zeko. — Valja nam stići družinu... Zbogom!... Daj bože da se vidimo..
četrnaest... dobro! — računao je harambaša. — Onda neka pođe Surep... Ilija... Stanko... Zeka... Jovan i Jovica... To će biti dosta... — Dosta! — jeknu Stanko. — Ja ću im sam dati posla! Poklaću ih kao jaganjce!...
— Pazi! Oprezno samo!... Ilija! Ti ćeš zaići od česte sa Devom i Jovicom, a Stanko, Zeka i Jovan će sa mnom. Samo polako... Kad dođete pred sami han, vi stanite. Neka niko ništa ne počinje dok ja ne zapovedim.
Praštajte so i hleb!... Ako ima među vama koji ljuti osvetnik, neka pođe sa mnom. Ja bijem dok ne zatrem. Jovan i Jovica priđoše mu. — Šta, zar vas dvojica? — upitaše hajduci. — Jest.
— Evo šta je! — reče Zavrzan. — Bio je u njihovom selu subaša neki Ibro. Jovica je imao sestru na udaju, a Jovan, opet, bio momak za ženidbu, pa kao komšijske kuće... Znali se od detinjstva, pa se i zapazili.
Znali se od detinjstva, pa se i zapazili. Jovan, dakle, hteo uzeti Spaseniju, sestru Jovičinu. Ali, ne lezi đavole! Turčin ti jednom smotri devojku, pa naredi svojim
Dučić, Jovan - PESME
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Dučić PESME „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Dučić PESME Sadržaj KNjIGA PRVA: PESME SUNCA 2 SENKE PO VODI 4 ZALAZAK SUNCA 5 U SUMRAKU 7 PADANjE
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
MANASIJE 5 III LjUBA I NAZA 7 IV TAJA 12 V MITKA 17 VI BEKČE 20 VII 22 VIII BILjARICA 23 IX PARAPUTA 25 H JOVAN 27 XI MENKO 28 XII COPA 29 XIII STANKO „ČISTO BRAŠNO“ 31 XIV Č’A MIHAJLO 33 XV MASE 36 XVI
Prvo njemu da odnese ručak, večeru i sve što treba, pa onda sebi... I to joj je bila kao kazna, ispaštanje. H JOVAN — A, a... Jovane!
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Sterija Popović TVRDICA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Sterija Popović TVRDICA Sadržaj PREDSLOVIJE 3 DJEJSTVO PRVO 5 DJEJSTVO DRUGO 22 DJEJSTVO TREĆE 38
JANjA: Za ono Jovan, što sedi ceo dan u kafana i igra šervinclu? JUCA: Kakav je, takav je; bar je mlad i moja prilika. JANjA: O, lepo!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Austrija je bila zabranila tog leta, selidbu. Oberstlajtnant iz Čanada, Jovan Ševič, vodio je, već 1742. godine, deputaciju u Vijenu i pokrenuo pitanje iseljenja u Rosiju.
nad kojima su žene cikale i vriskale, a koje su kirasiri, iz Vijene, nabavljali, naročito, neženjeni, Isakoviču se Jovan Zlatousti dopao. Nije knjigu Višnjevskovu bacio.
Teodosije - ŽITIJA
A hoteći zaustaviti bratovljevo neprijateljstvo protiv njega, ukrasi ga anđelskim i inočkim obrazom, nazvavši ga Jovan monah umesto Radoslav.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Cvijić PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA „Antologija srpske književnosti“ je projekat
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Cvijić PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA Sadržaj PLAN I METODE 2 PRVI DEO: ETNIČKO JEDINSTVO I PSIHIČKI
Jedino dolina Žrnonice ima blaže strane. Pre nego što se dođe do manastira Sv. Jovan Bigorski nema selâ u dolini Radike ona je sasvim pusta.
Poginuo je 1840. godine. Poglavito je mijačka tvorevina manastir Sv. Jovan Bigorski, čije je ime više puta pomenuto. Oni su ga obnovili i izdržavali.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
” — Vi se zovete Sofronije Kirić, trgovac iz U.? — Na službi. Zabeleži. Sad priđe Krečaru. — Vi se zovete Jovan Krečar? Trgovac iz U.? — Na službi. Zabeleži. Sva trojica se čude šta to znači. — Vi ste putovali u Krakovu?
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Recimo, Jovan Miodragović piše: „Iako je prirodno da roditelji teže da imaju dece, opet ima slučajeva, gde roditelji, osobito majka,
Matavulj, Simo - USKOK
vojvoda Mićo Perka Šaletina i serdar Gardašević; iz Cucâ Šuto Pešikan; iz Bjelicâ vojvoda Marko Milić; sa Ćeklića knez Jovan Vicković; sa Njeguša sva tri brata vladičina, knez Drago i Lazar Proroković.
i časnoga krsta, tako vam on uvijek pomogao, tako ga se ne odrekli, tako vas ne pomamio, tako vas ne zatro bog, sveti Jovan, sveti Vasilije i svi sveci i ugodnici božji, tako vam trag po tragu ne poginuo, tako se ne razgubali, tako vam šljeme
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Sterija Popović ŽENIDBA I UDADBA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Sterija Popović ŽENIDBA I UDADBA Sadržaj ODJELENIJE PRVO 3 UGLED 1. 4 UGLED 2. 7 UGLED 3. 10 UGLED 4.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
K. Andersen , 1805—1875) se nadovezao na narodnu priču. Kod nas se za rodonačelnika dečje književnosti uzima Jovan Jovanović Zmaj (1833—1904), veoma plodan pesnik i urednik dečjih listova, koji se, moćnije no iko posle njega, obratio
Naš najveći dečji pesnik, Jovan Jovanović Zmaj (1833—1904) bio je, razume se, veliki prijatelj i ljubitelj zečeva. U sledećim stihovima oseća se ritam
a da se pritom ne razneži, zna da održi rastojanje; svaka se njegova sanjarija završava buđenjem, povratkom na zemlju (Car Jovan, Mama, Da li mi verujete, Venčanje, Rat). Za nj dečji život nije privlačan i uzbudljiv zbog tzv.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Sterija Popović RODOLjUPCI „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Sterija Popović RODOLjUPCI Sadržaj PREDGOVOR 3 DJEJSTVO PRVO 5 1. 6 2. 8 3. 11 4. 14 5. 16 DJEJSTVO DRUGO 19 1.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Skerlić ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIŽEVNOSTI „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Skerlić ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Sadržaj PREDGOVOR 2 POČETAK NOVE SRPSKE KNjIŽEVNOSTI 5 POLITIČKO I
VEKU 34 2) RUSKOSLOVENSKI JEZIK KOD SRPSKIH PISACA 37 HRISTIFOR ŽEFAROVIĆ 39 VASILIJE PETROVIĆ 40 PAVLE ĐULINAC 42 JOVAN RAJIĆ 44 ZAHARIJA STEFANOVIĆ ORFELIN 50 JOZEFINIZAM 54 DOSITEJ OBRADOVIĆ 58 JOVAN MUŠKATIROVIĆ 76 ALEKSIJE
PETROVIĆ 40 PAVLE ĐULINAC 42 JOVAN RAJIĆ 44 ZAHARIJA STEFANOVIĆ ORFELIN 50 JOZEFINIZAM 54 DOSITEJ OBRADOVIĆ 58 JOVAN MUŠKATIROVIĆ 76 ALEKSIJE VEZILIĆ 78 EMANUILO JANKOVIĆ 79 GLIGORIJE TRLAJIĆ 81 ATANASIJE STOJKOVIĆ 83 PAVLE
VITKOVIĆ 115 DIMITRIJE DAVIDOVIĆ 117 ĐORĐE MAGARAŠEVIĆ 118 TEODOR PAVLOVIĆ 119 SIMA MILUTINOVIĆ SARAJLIJA 120 JOVAN ST.
POPOVIĆ 126 PETAR PETROVIĆ NjEGOŠ 133 JOVAN STEJIĆ 140 JOVAN HADžIĆ 142 ĐORĐE MALETIĆ 144 JOVAN SUBOTIĆ 146 NIKANOR GRUJIĆ 148 VASA ŽIVKOVIĆ 150 MATIJA
POPOVIĆ 126 PETAR PETROVIĆ NjEGOŠ 133 JOVAN STEJIĆ 140 JOVAN HADžIĆ 142 ĐORĐE MALETIĆ 144 JOVAN SUBOTIĆ 146 NIKANOR GRUJIĆ 148 VASA ŽIVKOVIĆ 150 MATIJA BAN 151 MEDO
POPOVIĆ 126 PETAR PETROVIĆ NjEGOŠ 133 JOVAN STEJIĆ 140 JOVAN HADžIĆ 142 ĐORĐE MALETIĆ 144 JOVAN SUBOTIĆ 146 NIKANOR GRUJIĆ 148 VASA ŽIVKOVIĆ 150 MATIJA BAN 151 MEDO PUCIĆ 153 DANILO MEDAKOVIĆ 154 LjUBOMIR P.
KARADžIĆ 183 NIKOLA TOMAZEO 206 BRANKO RADIČEVIĆ 209 BOGOBOJ ATANACKOVIĆ 214 JOKSIM NOVIĆ OTOČANIN 217 JOVAN SUNDEČIĆ 219 JOVAN ILIĆ 221 ZMAJ JOVAN JOVANOVIĆ 223 ĐURA JAKŠIĆ 229 LAZA KOSTIĆ 234 STEVAN VLAD.
TOMAZEO 206 BRANKO RADIČEVIĆ 209 BOGOBOJ ATANACKOVIĆ 214 JOKSIM NOVIĆ OTOČANIN 217 JOVAN SUNDEČIĆ 219 JOVAN ILIĆ 221 ZMAJ JOVAN JOVANOVIĆ 223 ĐURA JAKŠIĆ 229 LAZA KOSTIĆ 234 STEVAN VLAD.
RADIČEVIĆ 209 BOGOBOJ ATANACKOVIĆ 214 JOKSIM NOVIĆ OTOČANIN 217 JOVAN SUNDEČIĆ 219 JOVAN ILIĆ 221 ZMAJ JOVAN JOVANOVIĆ 223 ĐURA JAKŠIĆ 229 LAZA KOSTIĆ 234 STEVAN VLAD. KAĆANSKI 239 STJEPAN MITROV LjUBIŠA 240 MILAN Đ.
KAĆANSKI 239 STJEPAN MITROV LjUBIŠA 240 MILAN Đ. MILIĆEVIĆ 243 MILORAD P. ŠAPČANIN 246 JOVAN GRČIĆ MILENKO 249 ČEDOMILj MIJATOVIĆ 251 PAVLE MARKOVIĆ ADAMOV 253 KOSTA TRIFKOVIĆ 255 KOSTA RUVARAC 257 IV
Sremac, Stevan - PROZA
jedno »Roždestvo tvoje«, nego da mi se desi na prvi dan Božića ono što se desilo Pavlu Postiljonoviću kad ga je pozvao Jovan Maksić, nazvan »Vatra«, da mu bude polaženik prvoga dana svetloga praznika roždestva Hristova. A evo kako je to bilo.
I Pavle Postiljonović i Jovan Maksić, i polaženik i domaćin, bili su činovnici jednog tunavog nadleštva u jednom istom mestu, ali u kom, to vam neću
Dakle, prvo ćemo početi sa domaćinom. Jovan Maksić, taj što je bio domaćin prvoga dana Božića bio je pošten čovek, i kad to kažem, ja ne govorim onako napamet,
»Tako, tako, jednomišljeniče, ne brini se ti! Neće ti propasti kod mene, ne boj se!« Radi te osobine svoje i dobio je Jovan Maksić nadimak sa kojim je poznatiji nego sa prezimenom svojim.
kojima je manje dužan, zovu ga: Jova Vatrica, a oni koje je većma zakačio, zovu ga: Jova Vatra, i uvek ponešto opsuju. Jovan Maksić je čovek od svojih četrdeset i pet godina.
Oca nismo spomenuli, jer ga, jadnik, nije imao. Davno ga je izgubio. I tu je naš Jovan bio malerozan; došao je na svet dve godine posle očeve smrti, i na taj način daje se razumeti zašto je jedna rubrika u
»Nije fajde! veli Jovan. Dok se dete ne zaplače, majka ga se ne seća!« I on poradi i sam, i preko svojih prijatelja. Digne užasan dundar i
Bude premešten u poštansku struku. »Među slepcima ćorav kralj!« reče Jovan kad ga zapitaše što je promenio struku. Dobio je i klasu, postao je poštar VI klase, pa tu ostao nekih petnaest
— Je l’ tu fabrika? — pita Jovan ulazeći u Nastinu kafanu. — Ooo, ja tošla, tavno! Ja tošla — smeje se dobroćudni Švaba, pa se zacenio od smeha što ga
Tek četvrtoga dana, a to je na badnji dan, Jovan je zaklao i ošurio prase najpre kod svoga šefa, a posle i svoje. Jova je bio čuven kao vešt da zakolje, ošuri i uopšte
Usput svratiše u furundžinicu čiča-Siljana, i Jovan uze česnicu i još neko testo, a polaženiku utrapi tepsiju s pečenim ćuranom, i tako se krenu doma: Jova s testom, a g.
— Ženo, čorbu na sto, a eto mene sad. — Zatim skide pištolj s čiviluka i ogrnu ženinu bundu (Jovan je uvek voleo da se raskomoti onako u prsluku kad ruča), i iziće napolje pred kuću.
Radičević, Branko - PESME
Juriš, brate, seci, tuci — Besna paščad, isti vuci — Juriš, juriš na zlotvore, Da ti ime ne obore! Mesto Jovan Janoš vele, Mesto Gliša Gergelj želje, Mesto Paja Palči ištu, Od Steve ti grade Pištu — Juriš, Srbe, juriš, brate,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Njega je obično pravio po svom licu i podobiju. Pored Nikole dosta je tražen i sveti Jovan, arhanđeo Mihail, sveta Trojica, mudri vračevi Kuzman i Damjan, pa čak i neki prastari, tamni, vučji sveci, zaštitnici
— Daću ga onome svom najmlađem sinu, koji se preklani odijelio od mene i skrpio kuću gore u krčevini. Nek mu i sveti Jovan lomi noge po onim panjevima, kao i on. Imaće bar o šta tupiti onu svoju svetu sikiru.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I zatim brzo se diže, i, kao bežeći, uđe u njivu, uze motiku i poče kopati. U tome dođe Jovan. — Radiš li? — oslovi je. Zatim skinu motiku s ramena, zabi je u zemlju, ostavi fenjer i sede na među.
Tobože, zaneta poslom, Nije čula. — Eto mučimo se, gazda, kao svaka sirotinja — odgovori mu Jovan i pomače se, te mu načini mesta do sebe. — Sedi. Odmori se. Hoćeš duvana? — Pa mogu. Daj!
Daj! — I, obzirući se, polako sede, skrsti noge i uze da savija i puši duvan, ali nevešto i brzo. Međutim, Jovan otpoče da mu se tuži na zle godine, rđava vremena, opštinu, vodeničare i na sve što mu smetaše, te ne mogaše da dobije
I ko zna dokle bi to tako trajalo, da Jovan odjednom ne đipi, nagnu se nad zemljom i oslušnu; pa kad ču kako voda izdaleka dolazi, ono njeno milenje, tih žubor, baci
— Voda došla, a ti? — trže je muževljev glas. Učas beše dotrčao Jovan, radostan što je jedva doveo vodu. Ali kad spazi kako ona nije pazila niti otvorala brazde, da bi voda u njih išla i
A od svuda, sa sviju strana, po komšiluku pesma, svirka, vesele. Pa čak se već zašlo i u piće. Eno: Jovan Palamar zaseo nasred kuće. Izbacio mangal i peć — vrućina mu, polomio sve čaše i privukao tendžeru i iz nje pije.
Majka skoči. Suza joj se skotrlja. Na našoj kapiji uđe zanoseći se, sa zavaljenom šubarom, naš č’a Jovan, ortak i pobratim pokojnog oca, a za njim, tiskajući se, svirači. — Ovamo, — govori im on i pokazuje na našu kuću.
Za majku ne znam kako je izašla preda nj u kujnu, samo meni znam da srce stade. — Ej, domaćine! — viče č’a Jovan penjući se. — Tu smo, tu! odgovara mu mati, grcajući i trudeći se da se pribere. — Hristos se rodi, domaćice!
Kamo, gde je domaćin?... — Tu je, tu je! — Pokazuje na mene i nudi, čak i Cigane propušta u sobu. Ulazi č’a Jovan; ljubim ga u ruku, on, saginjući se, mene u čelo, obuhvativ celu moju glavu u svoje suhe, stare ruke.
Majka ulazi i u prolazu šane: „Kaži: Đul miriše, đul se rascvetao!“ Kažem ja to Ciganima. — A! aferim! — Poskoči č’a Jovan od zadovoljstva, sam mu pogodio baš tu, njegovu pesmu. — De sad! To da svirite...
Ali hvala ti, hvala što si se bar ti setio i došô nam. — Ja! — vikne č’a Jovan uvređeno. — Zar ja da zaboravim ovu kuću?! — Pa, da bi posvedočio, okreće se i silno zapoveda: — Sviri, bre!
Bubanj bije, staklo igra u ćerčivima, kandilo prska i s greda, ozgo, pada crvotočina. Napolju mrak s vlagom. Č’a Jovan peva zavaljenim, istrošenim, sitnim glasom: Đul miriše, đul se rascvetao!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Objavljena u Vukovom izdanju od 1853. 14. TRI ČUDA: Zabeležio Jovan B. Zorić, sveštenik iz Bosne (selo Krnjeuša, srez Bosanski Petrovac).
I, uredio i naučno obradio Veselin Čajkanović, Beograd — Zemun 1927. 15. ALA: Ispričao je Jovan Draganović iz Slavinja pod Starom Planinom skupljaču Mih. St Rizniću.
19. KRAVARIĆ MARKO: Po pričanju Tome Vorkapića, ratara iz Vorkapića (Vrgin Most), zabeležio sveštenik Jovan Vorkapić. Pripovetka objavljena prvi put u zborniku Srpske akademije nauka, 1927 (ostali podaci kao pod 14). 20.
47. KAKVE SU DLAKE ONAKVE SU I ĆUDI: Zabeležio sveštenik Jovan Vorkapić po pričanju Tome Vorkapića, ratara iz Vorkapića (Vrgin Most).
N. Hercegovac (Stevo B. Zimonjić) i objavio u Bosanskoj vili za 1913, str. 189. 68. BISTRA BRAĆA: Zabeležio sveštenik Jovan Vorkapić po pričanju Tome Vorkapića, u vremenu između 1879 i 1903.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Sterija Popović IZABRANE KOMEDIJE „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Sterija Popović IZABRANE KOMEDIJE Sadržaj DžANDRLjIV MUŽ ILI KOJA JE DOBRA ŽENA 1 DJEJSTVO PRVO 3 1. 4 2. 5 z. 8 4.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Sterija Popović ZLA ŽENA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Sterija Popović ZLA ŽENA Sadržaj PREDGOVOR 4 DJEJSTVO PRVO 6 DJEJSTVO DRUGO 15 DJEJSTVO TREĆE 29 ZLA
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Sterija Popović LAŽA I PARALAŽA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Sterija Popović LAŽA I PARALAŽA Sadržaj DJEJSTVO PRVO 3 DJEJSTVO VTORO 30 LAŽA I PARALAŽA (VESELO
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Pozdrav ti šalje, najlepših želja pun Dedica Jovan, ratar, selo Slavujev Žbun. BAKINO PISMO Unuko moja, dete sunčanog lika, deda je srećan zbog tvojih
Ti možda ne znaš, bakin anđele lep, dedica Jovan — već je odavna slep. MALA MOJA IZ BOSANSKE KRUPE MALA MOJA IZ BOSANSKE KRUPE Bilo mi je dvanaest godina,
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Stvaranje se istanjuje i postaje nešto odrečno. Zato je provala mnogih reči u svet: apokalipsa, kraj sveta. Jovan Bogoslov je progutao knjigu da bi sasvim saznao njen sadržaj, i da ne bi govorio.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Rat smo zamišljali sasvim drugojačije. U neko doba puk se zaustavi da napojimo konje na jednoj rečici. Naiđe kapetan Jovan, te ga zapitasmo za situaciju. — Naša je divizija rezerva armije. A to je nešto najgore za nas.
— Svakako Austrijance... — A kada bi njihova bila onde? — zapita narednik Milutin. — Ih! — mahnu rukom kapetan Jovan. — Letela bi nam perdašina po ovoj ravnici. Izgleda mi kao da svima malo laknu. Išli smo lagano.
U ratu se nikad ne pita zašto ovo, zašto ono. Idi tamo gde ti se nareda! — veli na jednom zastanku kapetan Jovan. — Jer, bio na Drini, ili na Šapcu, ili na nekoj trećoj strani, uvek te isto čeka: popravnik, mesni ugao, plotun
A odaslana je i jedna oficirska patrola duž Save, u cilju osmatranja. Kapetan Jovan nam tom prilikom izloži svoja zapažanja i planove kada bi, na primer, on bio neki komandant: — Prvo i prvo, ja ne bih
Kada smo se pred podne vratili u bivak da raportiramo kako ništa značajno nismo videli, kapetan Jovan zaustavi konja pa nam se obrati: — Razume se, vi niste ništa razumeli, niti smo o čemu govorili!
Naiđe kapetan Jovan i poče da nam razlaže situaciju. — Do Kruševca bih terao ovako... — E, teško je ići ovako po kiši i razlokanim
Razgovaramo među sobom, kako će nas komandant sada razjuriti na sve strane da iznalazimo položaje. Kapetan Jovan već kritikuje: — Samo ćemo se namučiti noćas, jer ne možemo ništa videti. A glavno izviđanje biće zorom.
— Koristićemo se meštanima od sela do sela — teši ga kapetan Jovan. — Na pravcu Baroševac—Mladenovac videćemo koja se sela nalaze, pa će nas seljaci voditi. Stigli smo brzo u selo.
Stigli smo brzo u selo. Kapetan Jovan na zidu jedne kuće razape kartu i, gledajući prema slabom osvetljenju fenjera, povuče olovkom pravu liniju od Baroševca
— Razvaljuj vrata! — viče ljutito potporučnik Dragoslav. — Čekaj... polako! — umeša se kapetan Jovan. — Vikni, zovni: hej, domaćine! da vide ljudi s kime imaju posla.
Nego mi te, snajo, prvo molimo, a ako ne htedneš, bogami ćeš ići kao ptica — objasni joj kapetan Jovan. — Ama ne velim ja ništa. Ali još ima kuća u selu. — Ići će i oni, ali ti se spremi!
— Ama, i da džakamo malo. — Evo, džakamo sada... — Ali... onako nasamo... Tek se okrete kapetan Jovan. — Potporučnik Aleksandar, jašite! — progovori strogim glasom.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Duge njive i široke, Vazdan žesmo, kraj ne višmo.“ 101. Mobu kupi beže Jovan-beže U Budimu pod bijelom kulom, Niže kule u polju široku, Da mu žanju bijelu šenicu, Sve sabira momke i djevojke;
i djevojke; Mobu gleda sa istoka Sunce, Pak doziva Danicu zvijezdu: “Oj Danice, draga seko moja, Da gledamo bega Jovan-bega, Ima li što ljepše pogledati, K’o djevojke kako žetvu žanju, Za njim’ vežu momci neženjeni, Za njim’ šeće beže
Ima li što ljepše pogledati, K’o djevojke kako žetvu žanju, Za njim’ vežu momci neženjeni, Za njim’ šeće beže Jovan-beže, Te pogleda mobu nakićenu, Mobu gleda, a mobi govori: “Moja mobo, ne prosipaj klasje, Daleko je do Đurđeva
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Sve do moga oca pisali smo ga staroslovenski: Cernjanski. Znamo, sigurno, da mi se praded zvao: Jovan. Da mu je brat bio pop, i stric pop, a mlađi brat kaluđer.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
KRČAG 7 HRISTOS U KRČMI 10 MUŠICE 12 PRIČA O ĐAVOLU 15 KUKAVICA 17 SIROTINjSKA KRV 19 MUDRI SLUGA 23 NOĆ U PUSTINjI 25 JOVAN PUSTINjAK 27 HRISTOS NA PUTU 29 MIRJAM 31 MAGDALENA 33 GOLGOTA 35 LEGENDA O GLUVONEMOJ 39 MARIJIN
I dokle mati na grudi stiskava Čedo — zvezdama mala jata brode Anđelske duše nevinih žrtava. JOVAN PUSTINjAK 1. Ribizle Surovi asket što je mesto kruha Jeo skakavce — što je uništavo Plot mnogostrasnu za život duha, U
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Najedared, pred kućom se začu bat. Mačke poskakaše ka' oparene i, dok si trenuo, one već pred vratima. U kuću uđoše Jovan i Pavle, sinovi ča-Markovi, noseći među sobom zaklanu jalovicu. Sad tek otpoče mutljava i tumaranje.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Zatijem omjeri pogledom onu četvoricu što preostaše; stade kašljucati, kao što čovjek čini kad se nečem domišlja. Ali Jovan Vicković, Ćeklićki knez, šalčina viši no đakon, uđe govoreći: „Mogu ja, Ivo, i bez tvoje pjesme!
ha ko je momak!... U čas se sukobiše naši i njihovi...“ „Bogme, Gospodaru, u mal’ ne bi Kosovo“, nastavi Jovan. „Izmijenismo nekoliko metaka, kad ti stiže, da te Bog živi...
“ reče Vladika. Zatijem nastavi svečanim glasom: „Pristupite hrišćanski, pa cjelivajte!“ Jovan se odvoji od gomile, pa nasloni dugu pušku uza povisoki zid od gumna, a malu pušku i nož položi pri kundaku.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
više sebe na tavanu krušac soli pa stala u sebi govoriti: „Da se ja udam, pa da rodim sina, pa da mu nađenu ime Jovan, pa da se on ovuda stane igrati, a da padne onaj krušac soli s tavana i da ubije moga sina Jovana, što bi onda majka
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Pripovijetka je ova naštampana i u Ljetopisu u І. č. od godine 1842 s potpisom na kraju I. S. (Jovan Subotić), i ova se od moje najviše po tom razlikuje što u njoj o kravi nema ni spomena. G.
Jagić, profesor; — u Zemunu: Vasa Vasiljević, trgovac; — u Karlovcima (Srijemskijem): Jovan Živanović, profesor; — u Karlovcu (Gornjem): Nikola Begović, prota; — u Kotoru: pop Vuk Popović; — u Manastiru Hodošu
— u Pardanju: Đorđe Petrović, paroh; — u Franjevu: Mladen Madžarov, bilježnik, i Petračić, profesor; — u Sentomašu: Jovan Nastić, učitelь II.
Stanković, Borisav - JOVČA
sin mu od druge žene DEDA-VLADIKA MITA, Jovčin brat od strica MLADEN, sluga, odrastao u kući Jovčinoj uz Vasku JOVAN, sluga SLUGA (konjušar) STOJMEN, čivčija PRIJATELjI iz Prizrena, prvi, drugi, treći ANĐA, Jovčina sestra od
MLADEN (stoji u dnu i osluškuje, ako bi ga Vaska pozvala, da je posluša). JOVAN (dokrada se s leva): Mladene, zar se još kupa, još oblači? MLADEN (ućutkuje ga): Još, još. Ćuti, da te ne čuje.
MLADEN (ućutkuje ga): Još, još. Ćuti, da te ne čuje. JOVAN E, neka me čuje! (Prilazi bliže i ako ga Mladen sprečava, podiže se i proviruje): A bre, Mladene, može li što da se
MLADEN (odgurne ga): Jesi li lud? JOVAN Pusti me, pusti samo da navirim, da vidim. Možda je još gola, još se nije obukla... Oh, da samo vidim!
Oh, da samo vidim! Čuje se Vaskin glas. VASKA Mladene, donesi mi gornje haljine. JOVAN Pusti me, bre, da ja odnesem, da je samo vidim.
MLADEN (odgurne ga snažno i s odelom odlazi). JOVAN (vraća se bliže): Srećan si, Mladene, srećan što si njen, što nju dvoriš, služiš i što, kad je oblačiš, možeš rukom da
I htede da se izludi, da se presvisne, dok jedne noći... MLADEN (izlazi, unezveren). JOVAN (potrči da se ukloni, misleći da će i Vaska izići; vraća se): A bre, obuče li je? MLADEN Pa? JOVAN Ništa.
JOVAN (potrči da se ukloni, misleći da će i Vaska izići; vraća se): A bre, obuče li je? MLADEN Pa? JOVAN Ništa. MLADEN Što su ti oči vrele? JOVAN Čuješ, idi, miči se, jer sad ću te...
MLADEN Pa? JOVAN Ništa. MLADEN Što su ti oči vrele? JOVAN Čuješ, idi, miči se, jer sad ću te... MLADEN (udara ga, izgura ga i zatvori vrata): Odmah se vraćaj tamo, u
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
zelo — veoma zemaljac — zemljak, sunarodnik zlak — trava zlatno runo — španski i austrijski orden Zlatousti — Jovan Zlatousti (347-407), carigradski patrijarh, čuveni hrišćanski besednik zlobitelj — klevetnik zlovon — smrdljiv
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Zbilja, daleko se doteralo: Miloš se, u svom Konaku u Topčideru, već pripremao za odlazak iz zemlje, Jovan je u kući Baškalfića, u Beogradu, bio okovan, a on je išao na poklonjenje tom pokvarenjaku koji je sve zakuvao.
Otuda oko podne, kad polazi od ugla Francuske, Gospo– dar Jovan je uvek pomalo uvređen: u ulici koja nosi njegovo ime nema vi drveta, ni travke.
Prava i bez senke, ulica vodi na Kalemegdan, sav od senki. U doba kada je Jovan postao Gospodar to je bila druga priča: ovuda su, svuda unaokolo, bila zelenila, tamna i na suncu i na mesečini, a
I svuda kroz senke, divlje i pitome, koje su se mrsile oko kolena, zaplitale stopala, i mirisale. Dežmekasti Gospodar Jovan lakim hodom prelazi Dositejevu ulicu i čudi se kako mu mladost, u sećanju, obeležavaju dva mirisa sa kojima je rastao:
A pamćenje mu ne slabi, naprotiv: na tu misao, koja ga sustiže kod bifea „Papuk“, Gospodar Jovan sleže ramenima, epolete sa resama se zatresu.
Nije mario što za velikog brata obavlja neprijatne poslove: gde Miloš neće, ide Jovan. Ako u nevreme treba napasti Turke, zamisao je Miloševa, delo Jovanovo. Onda je hajduk.
Onda je hajduk. Ako treba, kad je knjaz Miloš u nemilosti, kod Porte zadobiti neku milost, opet ide Jovan. Onda je diplomata.
sila, suviše blagonaklona a Miloš, mali vladar, suviše sumnjičav, izraze blagonaklonosti od Porte ne prima Miloš, prima Jovan. Onda je mestozastupnik. U mladosti, umeo je da nosi glavu u torbi.
(Onda još nije znao da se najveće opasnosti ne odaju.) Gospodar Jovan stoji pred bifeom „Papuk“: predomišlja se da li da uđe i popije čašicu pred ručak.
) Ni psovka se nije izmenila. Ne, neće da uđe. Gospodar Jovan ubrzava korak duž tihih, sivih zgrada (njegova ulica je tu, između Dositejeve i Zmaj-Jovine, ćudljiva i nevesela) do
sivih zgrada (njegova ulica je tu, između Dositejeve i Zmaj-Jovine, ćudljiva i nevesela) do kuće u kojoj je stanovao Jovan Skerlić. Uvek se nada da će ga sresti, ali se to ne događa: u različite sate stiču se na uglu Zmaj– Jovine i Jovanove.
Gospodar Jovan stiže u podne: tako se razmimoilaze. Imali bi, zaista, o čemu da progovore. Jovan bi da pita svog imenjaka, mlađeg
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Jedna lepa slika koja visi na zidu moje sobe za rad, a što ju je izradio naš stari slikar Jovan Isajlović, mlađi, koji se rodio i živeo u dalju i bio prijatelj naše porodice, predstavlja Todora u njegovom
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Pedeset i tri, brate, samo pedeset i tri, a oni to cene na tovar žita — odgovori Jovan — pa eto, sad hoće da mi uzmu brava od dva dukata. — Nije, Đuro — upade mu kmet u reč — ovo smo mi tek ’nako...
— More, mnogo je to: neće svaki struk oseći po dva. Nek mi da osamdeset klipova, pa dosta. Jovan skoči veseo. — E, ’vala ti, Miloše, kâ bratu. To je pošteno i pravo.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
da ostaje bajka. To je najobičniji rečenični model: „Ko ostaje? – Rekao je da ostaje majka“. Stoga je u pravu Jovan Hristić kad u predgovoru izabranim delima Dušana Matića u ediciji Sto knjiga srpske književnosti kaže: u Matićevoj
Nesporazume, uostalom, koji su se duboko ukorenili. O tome nam je ostavio svedočanstvo čak i pesnik Jovan Dučić, koji nije štedeo pohvale Stankovićevoj umetnosti, ali je zato više o Nastasijevićevom jeziku nego Stankovićevom
su stranim – dvanaestercem i jedanaestercem iz francuske poezije – i pesnici koji su došli posle Ilića: Milan Rakić i Jovan Dučić. Ovakva nagla promena stila može se različito tumačiti.
godine ili oko 95. A kao mesto nastanka uzima se ostrvo Patmos, gde se tada u progonstvu nalazio apostol Jovan, autor Otkrivenja. On je autor i četvrtog jevanđelja.
reč, kako i stoji u prologu njegovoga jevanđelja: „U početku bješe riječ, i riječ bješe u Boga, i Bog bješe riječ“ (Jovan 1.1).
“ Sledi alegorističko tumačenje koje daje sam autor Jovan: „A on govoraše za crkvu tijela svojega. A kad usta iz mrtvijeg Štri dana posle smrtiĆ, opomenuše se učenici njegovi da
A kad usta iz mrtvijeg Štri dana posle smrtiĆ, opomenuše se učenici njegovi da ovo govoraše“ (Jovan 2.19“22). Crkva je, dakle, telo Isusovo, ali alegoristički.
Slika žene na nebu i slike nebeskih tela u koja je ona obučena izvorno su novozavetne, a tvorac im je Jovan sa Patmosa.
(2005) II IZ SRPSKE KNjIŽEVNOSTI DVADESETOG VEKA PESNIK „STRAŠNE MEĐE“ Neko je već rekao da Jovan Dučić nije samo pesnik nego u isti mah i kritičar. I to izvrstan.
s tim dobili smo moderan stih – i s njim poeziju – koji se sasvim odvojio od usmenoga, uvedenog posle Vukove reforme. Jovan Dučić je u tome imao veći udeo nego što se obično misli, a u samoj poeziji taj je udeo bio i presudan.
U poeziji takvo mesto zauzima Jovan Dučić. Srpski umetnički stih, strofa i kompozicija lirske pesme dobili su svoj puni, uravnoteženi oblik tek kod njega i
Sa ovog stanovišta ponovo dobija na vrednosti Jovan Dučić. Njegov razvoj od prve knjige, koje se odrekao, do Lirike iz 1943.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
A ipak, biće da je najpre u pravu Jovan Skerlić kad ističe impresionističke crte. Na impremonizam opominje obilje trenutnih senzacija, vizuelnih, akustičkih i
24 Dovoljno je navesti kako Jovan Skerlić veli da pri kraju „događaji nagle”, „u sunovratu” i „pričanje je u sko kovima”25 Premda je Skerlićeva kritika u
skraćuje ih, izražava se nejasno, pogreši u izrazu, pretera u opisu” 43 Premda ga je Nečista krv odbijala, pesnik Jovan Dučić za Stankovićeve je pripovetke, kad su se pojavile, mislio da im valja dati prvo mesto u srpskoj književnosti, ali
Verovatno je i zbog toga Jovan Dučić loše mislio o Sofkinom liku, primetivši uzgred da ona ne može predstavljati rasni tip naše žene.
Samoj Nečistoj krvi, koja se 1910. godine pojavila, Jovan Skerlić je odmah jasno odredio mesto u našoj književnosti rekavši da je to „snažno izveden moderan roman, jedan od
S druge strane, razumljivo je što je Jovan Skerlić mogao, digavši sintaksu visoko na lestvici vrednosti, tvrditi da je ona zapravo „geometrija misli”.
Razumljivo je takođe što se Jovan Dučić, koji je u svojoj besprekorno skladnoj putopisnoj prozi znatno unapredio i na viši stepen digao sintaksičku
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Jovanović Zmaj DRUGA PEVANIJA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Jovanović Zmaj DRUGA PEVANIJA Sadržaj I 2 OTKIDE SE 3 VOLEO BIH LEŽAT’ MIRNO...
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Sterija Popović POKONDIRENA TIKVA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Sterija Popović POKONDIRENA TIKVA Sadržaj PREDSLOVIJE 4 DODATAK 5 DJEJSTVO I 7 DJEJSTVO II 26 DJEJSTVO III 42
J.S.P. LICA: FEMA, bogata udovica EVICA, njena kći MITAR, Femin brat ANČICA, služavka JOVAN, šegrt SARA, čankoliza kod Feme SVETOZAR RUŽIČIĆ VASILIJE DJEJSTVO I POZORIJE 1.
(Evica otide.) Prokleti paorski rod, što je naučio, naučio; ne zna osećati kako je lep nobles. POZORIJE 6. JOVAN (veseo trči.) PREĐAŠNjA JOVAN: Evo me, majstorice! FEMA: Gledaj opet ovog! Sad da ne svisnem od jeda. (Podboči se.
POZORIJE 6. JOVAN (veseo trči.) PREĐAŠNjA JOVAN: Evo me, majstorice! FEMA: Gledaj opet ovog! Sad da ne svisnem od jeda. (Podboči se.
More, zar me ne vidiš kako sam obučena? Kad si jošt ovakovu majstoricu u tvom veku vidio? JOVAN: Pa dobro, a što sam ja kriv što me je pokojni majstor tako naučio?
FEMA: Tvoj je majstor bio, da ti kažem, magarac; ti treba da budeš pametniji. JOVAN: Šegrt od majstora? FEMA: Dakako, medvede! — Vidiš i ja kako sam se promenila. Da znaš, ja ti više nisam majstorica.
Gospođa, frau fon, ili ma... ma... kako, vragu, francuski kažu, ne mogu od ljutine da pogodim. JOVAN: Šta ste me dakle zvali, ma... majs... gospođa, oću da reknem.
majs... gospođa, oću da reknem. FEMA: Tako svaki magarac radi da ga viče milostiva gospoja po tri sata. JOVAN: E, šta mogu ja zato, kad sam imao posla. FEMA: Ti nemaš nikakva posla, nego da sediš tu, da slušaš zapovest.
FEMA: Ti nemaš nikakva posla, nego da sediš tu, da slušaš zapovest. JOVAN: A krava da crkne od gladi; zar joj ne treba dati sena? FEMA: Kravi sena, uh! uh! (metne maramu na nos) ala smrdiš!
Ančice, Ančice, daj malo vatre da se okadi soba. Idi ukraj, ne mogu da trpim smrad od tebe. JOVAN: Samo što sam dao kravi sena, a kako je bilo kad sam spavao u štali i s vama zajedno jeo?
FEMA: Ju! Mačak! Ne govori mi više takve reči, oću da padnem u nesvest. JOVAN: Niste li ga sami vašom rukom ubili kad je izeo kobasicu? FEMA: Uh, uh!
Krakov, Stanislav - KRILA
Ima inicijative. Inteligentan. Rđav ekonom. Odan piću. Preporuku zaslužuje. Z. ČETA. Komandir rez. kapetan II kl. Jovan Danović iz Užica. Ličnom hrabrošću i požrtvovanjem utiče dobro na sv činjene.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI Sadržaj ĐULIĆI 2 RAZGOVOR SA
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ti crni oblaci podsećali su na ogromnu, mračnu avet, iz koje su kla ubistveni plamen. Naš komandant, pukovnik Jovan, trči na tu stranu i viče na sav glas: „Napred!... Napred!... Ubiću svakoga ko odstupi!
Čujem nečije radosne povike. Otvorih oči. Ispred vojnika bio je pukovnik Jovan. Govorio je: — Čestitam, vojnici. Sada se nalazimo u našoj slobodnoj zemlji. Kapija Slobode otvorena je...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
LESKOVCA 1 ZAHARIJA ORFELIN 22 PLAČ SERBIJI 23 TRENODIJA 29 MELODIJA K PROLEĆU 34 JOVAN RAJIĆ 43 KANT 44 SERBLIJA 47 JOVAN AVAKUMOVIĆ 50 PAŠHALIJA NOVAJA 51 NEPOZNATI PESNICI 55 TISA SE MUTI...
LESKOVCA 1 ZAHARIJA ORFELIN 22 PLAČ SERBIJI 23 TRENODIJA 29 MELODIJA K PROLEĆU 34 JOVAN RAJIĆ 43 KANT 44 SERBLIJA 47 JOVAN AVAKUMOVIĆ 50 PAŠHALIJA NOVAJA 51 NEPOZNATI PESNICI 55 TISA SE MUTI... 56 O SAVKA, SAVKA...
137 BAGRJANOŠARNA OT VOSTOKA ZARJA 138 PJESN 140 JOVAN BERIĆ 142 ŽENIDBA PO MODI 143 EUSTAHIJA ARSIĆ 146 SLOVO NADGROBNOJE 147 MIHAILO VITKOVIĆ 148 LjUBOVI 149 SIMA
SAMOM SEBI 169 NA VIDOVDAN 170 GRIGORIJU GERŠIĆU 174 ODA K SAMOM SEBI 175 GLAS HARFE ŠIŠATOVAČKE 177 KLEVETNIKU 185 JOVAN PAČIĆ 186 LjUBI 187 TIBUL SREĆNIJI 189 TUŽBA 191 OČI LUKAVE 193 SNU 195 LALI 196 MUZIKI 198 JEZD KONjIČKI 200 PRI KONCU
STOJADINOVIĆ ČIKOŠ 226 KUPAC I PILjARICE 227 MILENKO I BLAGOJE 229 PESMA 231 SPIRIDON JOVIĆ 234 SPOMEN 235 JOVAN ST. POPOVIĆ 237 SAKRIJ BLEDE TVOJE ZRAKE...
320 MOJ GROB 321 JOVAN SUBOTIĆ 323 PESMA 324 SRPKINjA 326 SRBIN 328 SABLjA-MOMČE, CVET-DEVOJČE 330 EMBRIONU 353 OBLACI 357 IZ „BEČKIH
1873, kaljala jednoga od pesnika ove Antologije, Jovana Subotića, tada miletićevca: Crn đavo, a crn vrag — Post'o Jovan narodnjak, Pa se svakom fali Da se dobro rani: Pojeo je stara slova — Poješće i nova!
Zaharija Orfelin JOVAN RAJIĆ KANT o vospominaniji smerti Kolj žestoka, neumitna smert, groznaja, neumilna, vsjeh ravno vlečet, kosoju
Jovan Rajić SERBLIJA ishodjašči v Kesariju pojet pjesn siju: Priskorbna gorlice! Kamo namjeraješ, kamo l' odletaješ?
Jovan Rajić JOVAN AVAKUMOVIĆ PAŠHALIJA NOVAJA Hiljada sedam sto sedamdeset peto Hristova roždestva začinjajet leto, Koje
Jovan Rajić JOVAN AVAKUMOVIĆ PAŠHALIJA NOVAJA Hiljada sedam sto sedamdeset peto Hristova roždestva začinjajet leto, Koje vama, drage, sada
Jovan Avakumović NEPOZNATI PESNICI TISA SE MUTI...
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
KNjIŽEVNOSTI Pavle Ivić, Radmila Marinković, Nada Milošević-Đorđević, Jovan Deretić, Novica Petković KRATKA ISTORIJA SRPSKE KNjIŽEVNOSTI „Antologija srpske književnosti“ je projekat
ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Pavle Ivić, Radmila Marinković, Nada Milošević-Đorđević, Jovan Deretić, Novica Petković Kratka istorija srpske književnosti KNjIŽEVNI JEZIK KAO INSTRUMENT KULTURE I PRODUKT ISTORIJE
I 19. VEKA (AUTOR JOVAN DERETIĆ) 24 Između stare i nove književnosti 24 Evropeizacija i rađanje nove književnosti 25 Patrijarhalna i građanska
Ne slučajno, jer, kako je jednom prilikom veliki srpski antropogeograf Jovan Cvijić zapazio, svaki srpski seljak osećao se potomkom onog plemstva koje je na Kosovu poginulo.
Koliko je to bilo teško, požalio se još u Rječniku. KNjIŽEVNOST 18. I 19. VEKA (AUTOR JOVAN DERETIĆ) Između stare i nove književnosti Posle Velike seobe 1690.
Na tim temeljima u narednim decenijama izrastaju dva svestrana stvaraoca, Jovan Rajić (1726-1801) i Zaharije Orfelin (1726-1785), prvi teolog, istoričar i pesnik, drugi daroviti slikar, naučnik i
Iz te škole potekao je i jedan pesnik trajne vrednosti, Jovan Sterija Popović (1806-1856). On se odlikovao i u drugim žanrovima, a posebno u drami.
" Brankovom književnom pokolenju pripadaju filolog Đura Daničić, romantičarski pripovedač Bogoboj Atanacković, pesnik Jovan Ilić i, kao najznačajniji, putopisac Ljubomir Nenadović (1826-1895), sin Prote Mateje.
Prvi među njima, Jovan Jovanović Zmaj (1833-1904) ostavio je ogromno, tematski i žanrovski raznovrsno delo. Njegovu osnovu čini intimna
Zatim će drugi urednik "Glasnika" i najistaknutiji kritičar Jovan Skerlić (1877-1914) napisati Istoriju nove srpske književnosti (1914).
I nijedan pesnik nije je toliko dugo i tako strpljivo usavršavao kao Jovan Dučić (1874-1943). Najpre je bio Ilićev sledbenik, da bi zatim (Pesme, 1908) načinio oštar prelaz na simbolističku
Nastasijević, Momčilo - PESME
ina, što ni oštrovidni um sagledati ne može, ljubav sve prevashodi — i nije čudo, jer ljubav je Bog, kao što reče Jovan Gromovnik. 4 Svaka laža mesta u ljubavi nema, jer Kain, ljubavi tuđ, Avelju reče: „Iziđimo u polje.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Upotrebljava se u gatanju i vračanju. U Kupreškom polju, »uoči praznika Svitli Jovan (tj. Ivanjdan), kod pravoslavnih bere se onoliko krupnih cvetova margarite koliko ima čeljadi u kući, pa se zadenu u
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Bogdan Sklopila je oči i prošaptala: „Da li je tu Dorotej?“ Posle je to izgovorila glasno, da je svi čuju. Psar Jovan Krebulja i štalar Jakov Bosiljčić, ta dva ništaka, nastavili su da vade krvavim šakama komade ljudskog mesa i da ih
U jednoj ruci držaše plameni mač, u drugoj jagnje.“ Nikanor nije sveti Jovan pa je i njegovo viđenje šturije bez sveg onog tajanstvenog sjaja i čudesnih bića.
Ilić, Vojislav J. - PESME
CAR I ABAT STARA ENGLESKA BALADA Još u stara doba ona, Na prestolu Albiona, Ćudljiv, ljut i sed, i star, Vladao je Jovan car. I za vlade ove zveri, U predelu Kenterberi, Gde se lije slast i med, Živeo je abat sed.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Od te generacije Milankovića ostadoše u Dalju opet samo njih dvojica: Jovan, sin Georgija, i Milan, sin Antonija, moj otac.
U ono doba živeo je u Beču, kao prvi sekretar poslanstva kraljevine Srbije, i moj rođak Jovan, sin Dimitrija, brata moga dede. Tako se moja promocija, izvršena 18 decembra 1904 god.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
ORFELIN, MELODIJA K PROLEĆU 10 LUKA MILOVANOV, NA KNjIŽICU ZA NOVOLjETNI DAR 15 NIKANOR GRUJIĆ, MAJSKA PESMA 16 JOVAN SUBOTIĆ, MATI PEVA ŽARKU 17 JOVAN SUBOTIĆ, VIDA I ZLATAN SAN 18 JOVAN SUBOTIĆ,KOLEVKA 19 BRANKO RADIČEVIĆ,
MILOVANOV, NA KNjIŽICU ZA NOVOLjETNI DAR 15 NIKANOR GRUJIĆ, MAJSKA PESMA 16 JOVAN SUBOTIĆ, MATI PEVA ŽARKU 17 JOVAN SUBOTIĆ, VIDA I ZLATAN SAN 18 JOVAN SUBOTIĆ,KOLEVKA 19 BRANKO RADIČEVIĆ, CIC 20 BRANKO RADIČEVIĆ, DETE I
NOVOLjETNI DAR 15 NIKANOR GRUJIĆ, MAJSKA PESMA 16 JOVAN SUBOTIĆ, MATI PEVA ŽARKU 17 JOVAN SUBOTIĆ, VIDA I ZLATAN SAN 18 JOVAN SUBOTIĆ,KOLEVKA 19 BRANKO RADIČEVIĆ, CIC 20 BRANKO RADIČEVIĆ, DETE I TICA 21 BRANKO RADIČEVIĆ, POZDRAV 22 BRANKO
RADIČEVIĆ, POZDRAV 22 BRANKO RADIČEVIĆ, PUTNIK I TICA 23 BRANKO RADIČEVIĆ, AJDUK 25 BRANKO RADIČEVIĆ,MOLITVA 27 JOVAN SUNDEČIĆ, MATI 28 MILAN KUJUNDžIĆ ABERDAR, ĐAČKI JADI 30 LjUBOMIR NENADOVIĆ, JUNAČKI ODGOVOR 31 LjUBOMIR NENADOVIĆ,
POPOVIĆ (ČIKA STEVA), MOJE SELO 48 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), RANO RANI 50 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), KOVAČU 52 JOVAN GRČIĆ MILENKO, NESTAŠNI DEČACI 53 JOVAN GRČIĆ MILENKO, TICE SELICE 54 JOVAN GRČIĆ MILENKO, TEŽAKOVA PESMA U
POPOVIĆ (ČIKA STEVA), RANO RANI 50 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), KOVAČU 52 JOVAN GRČIĆ MILENKO, NESTAŠNI DEČACI 53 JOVAN GRČIĆ MILENKO, TICE SELICE 54 JOVAN GRČIĆ MILENKO, TEŽAKOVA PESMA U PROLEĆE 55 PETAR DESPOTOVIĆ (ČIKA PERA),
POPOVIĆ (ČIKA STEVA), KOVAČU 52 JOVAN GRČIĆ MILENKO, NESTAŠNI DEČACI 53 JOVAN GRČIĆ MILENKO, TICE SELICE 54 JOVAN GRČIĆ MILENKO, TEŽAKOVA PESMA U PROLEĆE 55 PETAR DESPOTOVIĆ (ČIKA PERA), VESELOST 57 PODACI O PISCIMA 58 HRONOLOGIJA
Naziv predzmajevski dovoljno je informativan: pošto se Jovan Jovanović Zmaj (1833–1904) smatra osnivačem srpske književnosti za decu, dela objavljena pre Zmajevih zbirki pesama ili
(izuzev Vukovih zbirki) reč o prevodima i preradama, najčešće sa nemačkog (najviše se prevode Kampe, Vajs, Salcman): Jovan Popović prevodi Kampeovog Mladog Robinsona 1807, Jovan Milošević Salcmanovu knjigu Dragoceno blago ili pravi način
najčešće sa nemačkog (najviše se prevode Kampe, Vajs, Salcman): Jovan Popović prevodi Kampeovog Mladog Robinsona 1807, Jovan Milošević Salcmanovu knjigu Dragoceno blago ili pravi način vaspitanja dece 1835, Milovan Vidaković prevodi dramsku igru
) čine sastavni deo poezije za decu predzmajevskog perioda. I rano preminuli „fruškogorski slavuj“, pesnik Jovan Grčić Milenko (1846–1875), u svojim pesmama je obrađivao motive po kojima se ubraja u pesnike za decu.
Predzmajevsku epohu je nužno poznavati pošto nam ukazuje na uslove u kojima počinje da stvara Jovan Jovanović Zmaj. Ne zaboravimo, i njegova poezija za decu nastaje na podsticaj školskih pedagoga i neretko predstavlja
Stanković, Borisav - TAŠANA
} Drugovi Saroševi I i II BRATSTVENIK Mladenov DVA DEČKA Tašanina MITA, unuk Tašanin DIMITRIJE, momak kod Tašane JOVAN, novi momak kod Tašane KOSTA RISTA III MOMAK } kafanski momci JEDAN OD TRGOVACA SELjAK-ČIVČIJA TAŠANA, bogata
Iza njih naziru se takođe nove štale i ambarovi, od dasaka i pokriveni novim crepovima. Jutro. Dvorište čisti sluga Jovan. Rije lopatom blato. Ispred češme izbacuje šljunak i raščišćava prolaz bari.
Iz kuće silazi sluškinja noseći velike teške ćilimove, da ih rastrese i ispraši. JOVAN (sluškinji): Je li ustala hadžika? SLUŠKINjA (i ne gledajući ga): Pa ti znaš kada ona ustaje.
(Pogleda u Paraputinu kućicu. Vidi da je prazna. Uplašeno): Pa njega nema, more! JOVAN (kao siteći se): Nema, dabome! Natrpa oko sebe sve krpe i kamenje što nađe, i uhvati maglu.
SLUŠKINjA (pokazujući gore na Tašaninu sobu): Crni Jovane, znaš li šta će biti kada vidi da ga nema? JOVAN (na sav glas, kao nešto što mu se odavna nakupilo): Pa ne mogu ni ja, brate. Otkuda mogu svaki dan da ga pazim?
Možda se za sevap, za spas duše svoje, zavetovala, da ne bi on umro negde na drumu, u polju ili od gladi? JOVAN (uvređen, prekida je): E pa ako je i za sevap, za dušu, onda je dosta godina, dve, pa i tri, a ne ceo vek.
SLUŠKINjA (i ne slušajući ga): Ta ostavi!... Nego, ceo dan tu sediš i istežeš se, pa zato možeš o tome i da misliš. JOVAN (prekida je pokazujući na Paraputinu kućicu): Ta ceo dan bih voleo orati i kopati, nego što moram na njega paziti.
mu se): I kao da sam ja ovde od juče i sve to ne znam, pa zato moraš ti svaki dan, svako jutro, da o tome pričaš! JOVAN (uvređeno): Ne mogu više, a krivo mi. A najviše mi je krivo na nju, na hadžiku, kad vidim kako se muči toliko oko njega.
U prolazu sproću sluge, zastaje): Jesi bio tamo? (Pokazuje na nove kuće gde su joj sinovi.) JOVAN (brzo, naviknut na taj svakidašnji odgovor): Jesam. Zdravi su. Mladoga gazdu sretoh na kapiji. Pozdravio te.
I već tebe traži. Viče: »baba«, »baba«. TAŠANA (zamišljeno): Što ga nisi doneo? JOVAN Htedoh, ali snaška ne dade. »Nemoj«, veli, »još je hladno, bojim se nazepšće, pošto je nešto slab.
(Prekida): A jesi li bio na groblju? Kako grobovi? Gore li kandila? Ima li zejtina? Da se nije koje ugasilo? JOVAN Sve je, sve je kako treba. Gore kandila. Juče sam baš zejtina odneo. I danju i noću gore kandila. I grobovi su dobri.
Ali, kad vide da je prazna, ona se bolno trza, upitno se okreće sluzi i sluškinji). JOVAN (krijući se i pravdajući se): Ode, hadžike! TAŠANA (uplašena, ide kapiji): Pa što ga, za Boga, ne čuvate?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Propade kod gazda-Gavre, kod principala (tako su ga morali zvati momci u radnji), propade jedan fini roman.” — Jovan Mimić, otac Janin, čovek koji „uvek zuri”, veli palanka, ili u patos ili u knjigu, Mimić odgovara, gledajući u patos,
i sestre, Jana je živela u kućici mirnoj kao zavod za gluvoneme, sa služavkom Ančom i sa svojim neobičnim roditeljem. Jovan Mimić je bio čovek školovan, čak i darovit, vrlo marljiv, vrlo ozbiljan, ali čovek koji nije imao sreće u karijeri:
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Sterija Popović ROMAN BEZ ROMANA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Sterija Popović ROMAN BEZ ROMANA Sadržaj PREDGOVOR 3 ČASTICA PRVA 5 VSTUPLENIJE 6 ZAGONETKA 14 ČASTICA
Petrović, Rastko - PESME
Naš sin, naš brat, naš unuk Nikad neprežaljeni, Jovan, Umre u cvetu svoje mladosti Na dvadeset i prve godine rođendan.
Naš sin Jovan Bio najbolji đak; Od svih drugova ljubljen I mio, Kao krin među devojke nosio muškosti znak. U jedanaest i po opelo,
Šantić, Aleksa - PESME
I dokle rano sviće doba, Mi ga ispraćamo, i mahalom starom Pred njim sluga Jovan krače s džeferdarom, I meni se čini, još ih gledam oba... 1912.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
VOJVODE PRIJEZDE 406 39 BOLANI DOJČIN 411 40 SMRT VOJVODE KAJICE 424 41 OBLAK RADOSAV 436 42 BANOVIĆ SEKULA I JOVAN KOSOVAC 440 43 SEKULA SE U ZMIJU PRETVORIO 446 44 VOJVODA JANKO BJEŽI PRED TURCIMA 451 45 POPIJEVKA OL
Mrnjavčević Jovan Uglješa „bio se učvrstio u istočnom delu Makedonije sa glavnim gradom Serom. U jednoj svojoj povelji iz 1368.
Osim toga, tako priča i vizantijski istorik Jovan Duka, koji je pisao posle 1463, a tako i dubrovčanin Crijević (Cerva, Tubero 1455—1527) po izvorima iz naroda koji su
A kad se Đurađ zakaluđerio (kao kaluđer zvao se Maksim), Jovan je postao despot. On je poslednji potomak staroga despota Đurđa.
Njega je mogao da stvori samo narod koji je stolećima vojevao protiv nameta, uvreda i beščašćenja. Jovan Kosovac je jedan od nekolicine junaka (pored Oblačića Rada i Zmaj-despota Vuka) koji unose optimizam u tragične pesme
stajaća imena po pravilu prijatno zvuče: Nedeljko (prota), Mara ili Janja (krčmarica), Ružica (crkva ili žena), Pavle, Jovan, Zlatija, Hajkuna, Jelica, Anđelija.
“ Jovan Kursula, Mihailo Gluvac i Lazar Mutap — da i ne pominjemo hajduke i uskoke — kao megdandžije i ljubitelji megdana nimalo ne
42 BANOVIĆ SEKULA I JOVAN KOSOVAC Vino piju dva dobra junaka u Sibinju, gradu bijelome; jedno mi je od Sibinja Janko, a drugo je Banović Sekula.
drugu knjigu Ivan opravio pokraj mora lomnoj Gori Crnoj na sestrića Jovan-kapetana: „Bre, sestriću, Jovan-kaletane, viđi knjigu, časa ne počasi, pozivlje te ujak u svatove, da si đever uz tanku
drugu knjigu Ivan opravio pokraj mora lomnoj Gori Crnoj na sestrića Jovan-kapetana: „Bre, sestriću, Jovan-kaletane, viđi knjigu, časa ne počasi, pozivlje te ujak u svatove, da si đever uz tanku Latinku, ti, sestriću,
Jovan-kaletane, viđi knjigu, časa ne počasi, pozivlje te ujak u svatove, da si đever uz tanku Latinku, ti, sestriću, Jovan-kapetane; No mi nemoj inokosan poći, kupi svate lomnu Goru Crnu, Goru Crnu i Bjelopavliće, neka bide barem pet
vidiš jutru na uranku: prije danka i jasnoga sunca podranila jedna poglavica, što je jednoj zemlji starješina, po imenu Jovan kapetane, što bijaše đever uz đevojku; podranio, polje ostavio, i u polju kićene svatove, a došao gradu na bedene.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Čuvajte se. Čovjek iz Jame.“ Kad se poljar vratio iz Gaja kneževoj kući, tamo je već uveliko razrađivan plan napada na Jovan- četov logor.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Potom toga oženi mu se brat Jovan i uze to despotstvo na se al' zamalo bi živ, skoro se prestavi ode k onom tamo boljem životovanju, a ne ostavi po sebi
Tadar on sasta se s ondašnjim vojevodom imenovatim se Jovan Njegojević, te š njegovim se dogovorom i s pomoću mu sagradi veliku lepu crkvu hram je učini imenovato se Blagoveštenije
Te mnogi ljudi će se poradovati za to čudo o rođenju tome. A ime onom detetu Jovan hoće se nareći. Uzmi što ti se od mene preporučuje, a ne kloni se govoreći ti sa mnom.
Tako i Hristos progoni jedovitu silu od čoveka. U jedno dobi sveti bogoslov Jovan znano popi otrovnu čašu vina u Hristovo ime što mu je bio dao rimski cesar Domicijan na silu popiti i ništa mu zlo ne