Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
sve na kola, zaokupili stoku, pa smo se onda svi krenuli i dođemo u selo Skelu prema Kupinovu, i tu u kačari Jovana Zazića naložimo vatru i malo se stanimo; pak posle preko Save pređemo u Ašanju i tu malo nešto posedimo, gde sam počeo
Mi predstavimo Petra Čitaka iz Mušića, Grbovića knežine, i Jovana Rabasa iz sela Rabasa. Sva skupština odobri da su oni pošteni i pravi kmetovi, i da im se dade vlast da budu i sudije.
Najpre smo od sve nahije sastavili na Reljinu Polju skupštinu, odredili Petra Čitaka iz Mušića, Jovana Rabasa i popa Matu iz crkve brankovičke, jerbo je u crkvi brankovačkoj onda bilo četiri sveštenika; i dali smo im dva
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— viknu Živan, jer ču Purkov glas. — A stanide, more! — pa skresa na onaj glas. — Ne na kuma i svetog Jovana! — učini Purko, pa i nehotice opali pištolj. Osuše se puške i s jedne i s druge strane. Digoše viku i jedni i drugi.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stanko se osvrtao tamo-amo. Oko mu je tražilo nekoga, ali ga ne beše među leševima. Vide Jovana i Jovicu zagrljene, naboli na nož jednu glavu pa se smeju. To je bila glava Ibrina. — Harambašo! — reče Jovica.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Trifun onda poče da priča – a kao da to prvi put čuju – kako se čuje da, iz Rosije, dolazi sin rosijskog generalmajora Jovana Stojanova, koji je neki njihov daljni rođak, pa će mnoge ljude da povede.
Propustio je sreću. Iduće srede, osmoga marta, te godine, uoči praznika glave svetog Jovana, Isakoviči su bili pozvati brigadiru Vitkoviču da čuju imja i čin kojim su primljeni u Rosiju.
Sluškinje su ga uveče videle, kako, uz sveću, pilji u neku knjigu. Bio je to život Jovana Zlatoustog. Knjigu mu je bio poslao Višnjevski.
Teodosije - ŽITIJA
umi ljenjem blagodareći Hristu pokloni se na mestu gde se Vladika Hristos Bog, ne znajući greha, telom kpcti od sluge Jovana, hoteći omiti naše grehe, gde je viđen i Duh Sveti kako silazi na njega u vidu golubijem, a ujedno i glas od Boga Oca,
Prešavši Jordan, i u crkvi Svetoga Jovana Krstitelja pokloni se, i u njoj svetu službu svršivši bio je ljubazno primljen od igumana i bratije.
Odatle ode u Jopu, i tako opet po drugi put dođe u Božji željeni, u sveti grad, Jerusalim. Uđe u svoj manastir, u dom Jovana Bogoslova, koji uz svoje učešće, prvi put došavši, iskupi od Saracina.
A sveti se pokloni u crkvi svetih mučenika i čudotvoraca Kira i Jovana, i u crkvi svetoga i velikoga i divnoga mučenika Mine, i obdarivši nište iziđe iz grada Aleksandrijskog.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Od izvora pa do manastira Sv. Jovana Bigorskog nigde nema ravni oko reke. Duboka 300—400 metara Radika se useca u paleozojske škriljce u koje su umetnuti
Vrlo su česti brakovi između Rekanaca i Mavrovaca. Rekanci pokazuju veliko poštovanje prema pravoslavnom manastiru Jovana Bigorskog, koji su pored Mijaka i oni branili.
su sela Galičnik, Lazaropolje, Tresonče, Selce, Rosoka, Sušica, Gare i Osoj, a ima ih još na Radici, oko manastira Jovana Biogorskog, gde su retka sela čisto hrišćanska, kao Bituša, Gornje Kosovrasti i Gornje Melničane, dok ostala imaju
Ogromni ikonostas manastira Sv. Jovana Bigorskog, izrađen pre 110—120 godina, delo je dva majstora iz Osoja. Neki od ovih drvorezaca dali su vrlo lepe motive
Ali su imali i silnih tipova, od svoje ćudi, koji opominju na neke Dinarce. Još se i sada sećaju Jovana Opute iz sela Bituše, koji je umeo da ulije strah Turcima, tako da su se pred njim dizali na noge i pozdravljali ga kada
Svaka porodica ima slavu („službu“). Središte mijačkog duhovnog života je manastir Sv. Jovana Bigorskog. Sve što u njemu ima vezano je u nacionalnom pogledu za srpsku istoriju.
Ovo iseljavanje pada u isto vreme sa nestajanjem nekih mijačkih sela, kao sela Orehova, kod manastira Sv. Jovana Bigorskog, Starog Sela kod Sušice, Glavinog Sela nedaleko od Lazaropolja i Lopušnika iznad Tresonče.
Od najpoznatijih ću pomenuti filosofa Obradovića, lingvistu Daničića, pesnike Jakšića i Zmaja Jovana Jovanovića i načelnika štaba srpske vojske za vreme ratova 1912—1915. god., vojvodu Putnika.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kad ga ostaviše za časak kod jednog prozora, u izbi u kojoj ne beše ničega, sem jednog, na zid nafarbanog, svetog Jovana Pustinjaka, sa velikom sekirom, primeti, pod prozorom, tri kaluđera, od kojih je jedan, ogroman i debeo, ležeći
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
sa isto tako snažnim odbrambenim svojstvom, u narodu se ovako peva: „Da mi ne bi ive i omana, ne podranih jedinka Jovana.“¹⁴⁶ Kao preventivno sredstvo za odbranu od veštica, u Srbiji se uvek drži u kući glogov kolac ili trn.
Prilikom strižbe upali se sveća, kum uzme makaze, prekrsti se tri puta i kaže: „U ime Boga i Svetog Jovana, šišam Milorada (ili kako mu bude ime).
Matavulj, Simo - USKOK
Bješe bjelolik, velikih crnijeh očiju, lica dostojna da bude ugled kakvom dobrom slikaru za lik Jovana Preteče (kao dijete) — kakve slikahu stari talijanski majstori!
I njih se dvojica osmjehnuše i ispiše. Stavši pred ćeklićkoga kneza Jovana Vickovića đakon poče kašljucati, ali ga knez preteče: — Mogu ja, Milobrukoviću, i bez tvoga čaćenja!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
dalmatinskagω яzыka na Slaveno-Serbskій«, — kao što je Ivan Ambrozović, 1808, u Pešti izdao »ilirski« »prevod« Pričta Jovana Muškatirovića. Vuk Karadžić je 1817.
I pored tih usamljenih slučajeva, [izuzimajući donekle Jovana Došenovića i Opit Luke Milovanova,] nema primera ranije veze slavonske književnosti sa novostvorenom književnošću
7 do 1810. štampati na 70 srpskih knjiga, crkvene i svetovne sadržine, među ostalim i pojedina dela Zaharije Orfelina, Jovana Rajića, Pavla Đulinca, Dositeja Obradovića i Pavla Solarića.
Isto tako štampano je u njoj prilično dela svetovne sadržine, od Pavla Đulinca, Jovana Rajića, Zaharije Orfelina, Aleksija Vezilića i Jovana Muškatirovića.
je u njoj prilično dela svetovne sadržine, od Pavla Đulinca, Jovana Rajića, Zaharije Orfelina, Aleksija Vezilića i Jovana Muškatirovića.
do 1794), Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй Dositej Obradovića (1793), velika istorija Jovana Rajića (1794. do 1795), kao i druge manje važne srpske knjige.
istorije dokazala su da on nije bio potomak Brankovića, da je bio »samozvanac«, neka vrsta Dimitrija Lažnog, cara Jovana i Šćepana Malog, i da su njegove povelje čist falsifikat.
književnosti, čitana je, prepisivana čak i kod katolika, delimično preštampavana, i sve do pojave velike istorije Jovana Rajića bila glavni izvor istorijskog znanja kod Srba.
Sva bogoslovska učenost Jovana Rajića je iz ruskog izvora. On je đak ruske skolastičke teologije koja se u toku XVI i XVII veka razvila u
Naučnog i književnog interesa bogoslovski spisi Jovana Rajića nemaju. RAD NA LEPOJ KNjIŽEVNOSTI. — Jovan Rajić je za života bio naročito slavljen kao veliki pravoslavni
22 Ali najglavniji pesnički rad Jovana Rajića jeste spev Boй zmaя sa orlovi, koji je izišao u Beču 1791 (drugo izdanje u Beogradu, 1840; treće, u Pančevu,
Glavna ideja Jovana Rajića je srpsko rodoljublje. Njegov cilj je: »Serbski Narod po dostojaniju i priličiju perom opisav v kratcje proslaviti
Sremac, Stevan - PROZA
peva domaćin i zagrlio svoju Penelopu. »Dede, ovde, ovde poljubi tvoga đidu, tvoga Jovana! Eh, da mi je sad ona moja podnarednička »jegerska« persona, ne bi’ te ni molio; ne bi ti ni došla na red.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Svetog Jovana! — dosjeća se bradonja. — Pa da, brate, njega. Taj, kanda, ni sebi nije znao pomoći, a kamoli će tek meni.
— Daj ti njega samo, druže komandiru. Moga Jovana, onoga što sad radi u Zemunu, kod „Elipa“, ja sam tri mjeseca svojom rukom pѝtao dok mu je mater bolovala.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sramota je! — — — — — — — — — — — — — — — — — U NOĆI Na njivi je sedela Cveta i očekivala muža, Jovana, da dovede vodu, te da natope duvan, što su još prošle nedelje zasadili, a nikako do sad „navádili“.
Sedi ti, tako, do mene. I pomiče se da joj načini mesto. Majka seda, klekne, i nudi č’a-Jovana, a ruka joj drhti... — Kusni, Jovane. Obiđi. Ja baš za tebe ostavih. Fala ti što si nas se setio.
Tomča, pognut, na iznenađenje sviju, upade i produži, više kao za sebe: Najviše majku Jovana! Zakla ju sina jedinca. I tako iz dubine, tupo, oštro, poče celu pesmu: kako je, kad je zaklao Jovana, oca njegova
Zakla ju sina jedinca. I tako iz dubine, tupo, oštro, poče celu pesmu: kako je, kad je zaklao Jovana, oca njegova nagnao da ga peče. Otac ga pekao i plakao: Jovane sine, Jovane! Ti si mi, sinko, prvenac!
Lalić, Ivan V. - PISMO
FATІ 49 RIMSKA ELEGIJA 50 V PLAVA GROBNICA 55 PLAVA GROBNICA 56 VI 60 ŠAPAT JOVANA DAMASKINA 61 AVE MARІЅ ЅTELLA 63 NIKADA SAMLjI 65 RAVNODNEVICA 66 KAO MOLITVA 67 PIETA 69 PISMO 70 SLOVO O
A istorija košta: Krv ipak nije voda. Krf 1985 — Beograd 1989. (9. VII 1989) VI ŠAPAT JOVANA DAMASKINA Oprosti, majko sveta, oprosti Što skrušeno se obraćam u bdenju, Što utuk sveukupnoj mojoj zlosti U
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
sjajnoga mjeseca, Isprosiću munju od oblaka, Okumiću Boga jedinoga, Djeveriću i Petra i Pavla, Starog svata svetoga Jovana, Vojevodu svetoga Nikolu, Kočijaša svetoga Iliju.“ Što se fali zvijezda danica.
to joj i Bog dao: Oženila sjajnoga mjeseca, Okumila Boga jedinoga, Odjeveri i Petra, i Pavla, Starog svata svetoga Jovana, Vojevodu svetoga Nikolu, Kočijaša svetoga Iliju.
241. Niša majka malena Jovana Nišala ga pa mu govorila: “Rasti, rasti, maleni Jovane Rasti, rasti, da golem porasteš: Da otmemo caru carevinu,
“ Al’ dočuše carevi dvorani, Car ih prati Jovanovoj majki: “Id’te, id’te, sluge i vojvode, Doved’te mi malena Jovana.“ Iskaše ga i danci i noći, Iskaše ga al’ ga mati ne da. “Daj ga, daj ga, car da se nazivlje.
“ Lagaše je dok je prevariše, Pa uzeše nejakog Jovana, Uzeše ga, pa ga odvedoše, Odvedoše, pa ga pogubiše. Pišti majka i danju i noću I proklinje cara i dvorane: Što
Pišti majka i danju i noću I proklinje cara i dvorane: Što uzeše nejakog Jovana, Što uzeše, majku prevariše, Uzeše ga, pa ga pogubiše. 242. Ninaj, ninaj, zlato moje!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ona je bila udata za Jovana Putnika, čiji je sin, Gavrilo, bio general u vojsci Marije Terezije, a Mojsije, vladika Bačke.
U porodici popa Nenada, najmlađeg sina Jovana Putnika, naročito su se ponosili bratancem moje babe, Pajom. Taj Paja Putnik bio je u vreme revolucije godine 1848.
“ Pri početku XX veka naš narod je bio zaostao u XIX veku. Partije su prežvakale ideologiju Jovana Ristića, Svetozara Miletića, Starčevića, Natka Nodila.
Gospodo, ovu čašu onom bosiljku što smo ga našli u svilenoj vrpci oko njegova vrata. Ovu čašu u slavu svetog Jovana, slave njegove, ikone stare, koju je poljubio pre smrti.
Paul de Leon da vidim crkve. U St. Jean du Doigt‑u gledao sam jednu iz četrnaestog veka, i prst svetog Jovana u zlatu, pa sam se zaželeo gotike.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Taman oni sa ovcom gotovi, kad eto ti Jovana sa pilićima (za našu grešnu dušu). Urediše i njih i sve pristaviše... Razgorela se žeravica, pa već gotovo pocrvenela
Al' istina mi ćemo se menjati. E tu se Anđa baš istinski naljuti, al' devojke je brzo pripevaše za Jovana č'a Markovog, te je tako odobrovoljiše. Stadoše pripevati sve redom. Izrediše sve, pa i samog č'a Marka i strina Saru.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— O, o... tetka amamdžike, pusti Vaski onoga njenoga Ristu. Eno ga dreždi i čeka pred amamom na mostu. — A tebi Jovana! — odazva joj se uvređen i srdit Vaskin glas. — Mitu, Mitu, puštajte!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
pa da mu nađenu ime Jovan, pa da se on ovuda stane igrati, a da padne onaj krušac soli s tavana i da ubije moga sina Jovana, što bi onda majka kukavica?“ Pa onda udri u plač i u tužnjavu iza glasa. Uto joj dođe mati i jedva je uteši.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Poslije toga đavoli nađu svetoga Jovana štaku i kapu i odeždu, pa se svade ne | znajući kako će to podijeliti, i najposlije reku: „Hajdemo k Premudrome da nas
to uzme dijete, povije ga, i objesi mu dragi kamen o vratu i na jedan listić karte zapiše: „Primi kume Boga i svetog Jovana a dar uzmi“, pa iznese dijete i ostavi na raskrsnicu blizu nekake rijeke, i otolen doma u ono | ga čoeka.
“ „Tako, tako, kume, vazda govori“, reče mu kum, a on mu opet reče: „Ma zbilja ti govorim, kume, tako mi svetoga Jovana koji je među nama.“ A kum opet: „Tako, tako, samo, kume, vazda govori.“ „Ali se ne šalim, čuješ?
Sveti Sava - SABRANA DELA
Nije li vam tamno delo koje se čini sakriveno? Svakome je poznato i ovo, a i od Jovana božastveno jevanđelje objašnjava ovako govoreći: „Svaki koji čini tajno, ne izlazi na svetlost, da se ne razobliče od
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
“ jopet će Jureta minjajući glas, pa odjednom zatutnji, kâ ono prije: „Dosta je! Što reko, ne poreko, jer u Jovana Kutlače nijesu dvije riječi, đeco! Ded, putnici, ne premišljajte mnogo, jali ću ja puštiti društvu na volju.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Onoga koji je bez sumnje bio najodaniji Knezu, Gospodar-Jovana, trećeg Obrenovića, na prevaru je doveo u Kragujevac i javno ga osumnjičio da je i on protiv rođenog brata.
To Bogdan, Pavle i Dimitrije Popović dolaze kod Jovana Jovanovića, naučnika i diplomate, na Pižonov vtornik. Ovaj drugi slavni imenjak Gospodar-Jovanov koji se prezivao kao
noktom o okno i okrenuo se: pričinilo mu se da je, zaslepljen belinom spolja, lelujavom a ogromnom, ugledao pred sobom Jovana Dobraču kako stoji, i on sav beo, zasut nekim praznim snegom koji veje tu, među njima.
tim igrama okrnjene tame i okrnjene svetlosti, Kneginja lako pristaje na sećanja i odmah vidi sebe kako, između Jevrema i Jovana, Gospodareve braće, čije je ulice i sada opkoljavaju kao da je štite, ulazi u dugu, manastirsku trpezariju.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Tek što beše kročio na ulicu, ču kako se sa tornja obližnje crkve Svetog Jovana trubi na uzbunu, razabra iz daleka tutnjavu i pucnjavu iz pušaka.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ovo moje uverenje ojačavala je moja majka izgovarajući reči svetoga Jovana: ”U početku bijaše riječ, i riječ bijaše u Boga, i Bog bijaše riječ.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pogledaj kako se iza zida išćućurio Danilo Jovanov, taman šaka jada... Gledaj Jovana Milivojeva do njega!... Gladni, goli. Domalo i ti ćeš ogoleti, a ko će te narediti k'o tvoja majka?.. .
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Vi ćete se lako setiti da je Laza Kostić voleo pozne Snohvatice Jovana Jovanovića Zmaja, i u njima posebno pesmu „Pčele i protopop Nedjeljko“.
A božansko, pa i sam Bog za Jovana nije ništa drugo nego otelotvoreni logos, reč, kako i stoji u prologu njegovoga jevanđelja: „U početku bješe riječ, i
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Tako, na primer, u pripoveci U noći Cveta voli Stojana, ali roditelji žene Stojana drugom i Cvetu udaju za Jovana; u Pokojnikovoj ženi Anica voli Itu, ali je braća daju Miti; u pripoveci Oni Mita voli Maru, ali ga roditelji žene
Koji redak ranije, uostalom, rečeno je u autorovo ime da Zlata ide „u sredi”, između Stojana i Jovana, no na to se kanda zaboravlja samo da bi se istaklo kako je „išla bliže” - sve iz nekog straha - „uz onu stranu puta
Takva se pojava ne zapaža kod Jovana Dučića, ni kod ostalih srpskih pesnika koji su krajem XIX i početkom HH veka ritmički usavršili naš vezani stih, ali
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
) (Otidne.) FEMA: Uredću ja drugojače moju kuću, neće se meni takav saueraj praviti. Idi mi zovi Jovana! (Evica otide.) Prokleti paorski rod, što je naučio, naučio; ne zna osećati kako je lep nobles. POZORIJE 6.
JOVAN: Da ne bude ova? (Pokaže reškontu.) VASILIJE: Ha (zagrli ga), slatki, medeni Jovane! EVICA: Kod Jovana reškonta. Ah, ah! Kako si je našao? JOVAN: Dao mi je ovaj filozof. RUŽIČIĆ: Bozi, vskuju az ne vjedal toje.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
od njih, sročena u mračnoj redakciji Srpskog naroda, ovako je, godine 1873, kaljala jednoga od pesnika ove Antologije, Jovana Subotića, tada miletićevca: Crn đavo, a crn vrag — Post'o Jovan narodnjak, Pa se svakom fali Da se dobro rani: Pojeo
No, bez obzira na poetske rangove, uzmimo beskrajno zanimljivu pojavu Jovana Pačića. Šta pouzdano znamo o njemu? Kada se ostavi na stranu ono anegdotsko u njegovu životu, a što je tako sveže, i bar
poznate nemačke pesme, nego možda i samo toliko da je pisana po njenome metru; da ju je pak imala Jelisaveta, ćerka Jovana Muškatirovića, otkriva nam se jasnije društveni krug u kojem se ta muzičko-lirska kultura negovala i čuvala.
Jugoslavije I, Zagreb 1955, 248b—249a i onde navedenu literaturu, zatim sledeće radove Borivoja Marinkovića: O pesmama Jovana Avakumovića, Zbornik MS za književnost i jezik, VI— VII, 1958/9, 265—8; Jovan Avakumović u svetlosti novih podataka,
Sadu 1937, H, 339; Velikokikindski dištrikt, Novi Sad, 1950, 94), pretpostavljao da bi ova pesma mogla možda biti i Jovana Avakumovića (v.
o tome i: Borivoje Marinković, O pesmama Jovana Avakumovića, Zbornik MS za književnost i jezik 1959, VI—VII, 265), „pošto stihom i tonom [...
Vuk je međutim objasnio ko je autor pesme: Đorđe Rajković je (v. njegov članak Uspomena na Jovana Berića, Večernjača, 1881, str.
aprila 1817. god., a koji je dnevnik u doba objavljivanja pesme bio svojina dr Jovana Andrejevića (v. nepotpisani rad Iz dnevnika Sime Milutinovića, Letopis Matice srpske 1863, knj. 108, str.
PRVI PRELAZAK CRNOGA ĐORĐA IZ SERBIJE U SREM (str. 192). Preštampano iz Dela Jovana Hadžića u knjižestvu nazvanoga Miloša Svetića. Knjiga I. Pjesne izvorne. Novi Sad 1855, str. 108—13.
197). Prvi put objavljeno u Golubici II, 1840, str. 124—6; bez izmene preštampano u knjizi Dela Jovana Hadžića u knjižestvu nazvanoga Miloša Svetića. Knjiga I. Pjesne izvorne. Novi Sad, 1885, str.
Zbornik MS za književnost i jezik VI—VIII Novi Sad 1959, 133). EMBRIONU (str. 255). Štampano u knjizi Djela Jovana Subotića, knj. I. Pjesne lirske, Karlovci 1858, str. 281—3; ispod pesme je naznačeno da je napisana 5. aprila 1841.
Letopis Matice srpske avgust—septembar 1963). OBLACI (str. 257). Tekst je preuzet iz knjige Djela Jovana Subotića, knj. I. Pjesne lirske, Karlovci 1858, str. 194— 5; onde je označeno da je pesma napisana 17. decembra 1856.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Od ostalih pisaca treba spomenuti nežnog liričara Jovana Grčića Milenka, virtuoznog komediografa Kostu Trifkovića i crnogorskog kralja Nikolu Petrovića Njegoša, pesnika junaka.
Jedini istaknuti pesnik tog razdoblja, Vojislav Ilić (1862 - 1894), sin Jovana Ilića, iako ima dosta zajedničkog sa suvremenim pripovedačima (objektivni karakter njegove poezije, njena deskriptivnost
Njegova krhka lirika povremeno podseća na M. Dedinca. Na drugog starijeg pesnika, D. Matića, podseća poezija Jovana Hristića (1933).
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
L. sanjati znači jed (ljutinu) i bolest (SEZ, 32, 1925, 119). Na dan Svetog Jovana Glavoseka (29. IX) ne jede se l. (SEZ, 14, 72; 19, 65). 2. Zuckermelone. Dinja. Badnjidanska d.
G. je tabuirano na dan Usekovanja, naročito crno, »jer to podseća na krv koja je tekla iz glave svetoga Jovana« (SEZ, 14, 72; 19, 65; ZNŽOJS, 5, 278). Na dan Jeline Gorčice (14. IX p. n.
Kad je Bogorodica htela da okumi svetog Jovana, ona je uzela kitu i. c., i otišla svetom Jovanu, poklonila mu se »krotko i smerno«, i zamolila ga da primi kumstvo
Ne sme se prati na Veliki petak (ZNŽOJS, 10, 46). Ne valja je presti od Badnjeg dana do Svetog Jovana (SEZ, 32, 1925, 131); isto tako, od Svetog Nikole do Badnjeg dana, i od Božića do Svetoga Save, nije dopušteno snovanje
Kad momak hoće da ga zavoli devojka, treba da radi ovo: da na dan Usekovanja svetoga Jovana uzabere u ma kojoj devojačkoj bašti s.
stajališta Srčanik«, jedna livada zove se Srčanik — zato što je na njoj nekad bilo mnogo srčanika, koji je bran »na Sv. Jovana ili Usjekovanije, a danas se na njoj održava veliki narodni sabor« (SEZ, 84, 1972, 192).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Verujem da je ležao nepomično i gledao je svojim krupnim pitomim očima, miran kao jagnje u rukama Jovana Krstitelja. Jednom sam, kao slučajno, ušao k njemu dok je ona tu bila. Zatekao sam ih usred razgovora.
Nije se mnogo zadržavao na opisivanju anđela, jagnjeta i mača, te tako nikad ne saznadosmo da li je jagnje kao u Jovana imalo sedam očiju i sedam rogova.
U redu: jagnje u polju, na ražnju pa čak i u rukama sveca. Ali zaboga, otkud jagnje koje žari i pali. To mesto kod Jovana je odveć nerazumljivo: „I opazih silna anđela gde jakim glasom viče: 'Ko je kadar da otvori knjigu i razlomi njezine
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
sačuvana dva vrlo lepa portreta; onaj koji se nalazi u mom očinskom domu, izrađen je od našeg poznatog starog slikara Jovana Isajlovića koji je živeo dugo godina u Dalju i bio prijatelj naše porodice.
Posle večere igranka, koncerat ili pozorišna pretstava u paviljonu, sve u režiji pukovnikovog sina Jovana, kasnijeg diplomate, virtuoza na violini i klaviru i stručnjaka za sva pitanja umetnosti.
ode u politiku i postade ministar, fakultet mi ponudi jednoglasnom odlukom, a na predlog Mihajla Petrovića i Jovana Cvijića, katedru primenjene matematike. To beše za mene velika čast, ali skopčana i sa materijalnom žrtvom.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
). Zbirka pesama prote Jovana Sundečića Niz dragocenijeg bisera ili duhovne i moralne pesme za decu, izdata 1856. u Zadru, prva je originalna zbirka
Preteču Zmajeve poezije za decu može predstavljati i poezija za najmlađe Jovana Subotića (1817–1886), zasnovana na elementima narodne lirike, koja peva o ljubavi roditelja prema deci („Pesme za malu
Književno delo ovog pisca je veoma obimno i raznovrsno: piše pesme (Lira Jovana Subotića 1837, Bosilje 1843. i dr.), klasicističke ode, epove (Kralj Dečanski 1846, spev Potopljena Pešta 1838), drame
Šaljivo-poučni članci za srbsku mladež i njene prijatelje (prevodi i izvorni radovi) Jovan Subotić: Dela Jovana Subotića, knj. 1. Đorđe Natošević pokrenuo Školski list; u prvom broju J.
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA (prolazi pored Jovana ka Paraputinoj kućici. Ali, kad vide da je prazna, ona se bolno trza, upitno se okreće sluzi i sluškinji).
ARSENIJE (pokazujući na njegov džep): Pa nema, dedo. Otoič isprosipasmo sve. TAŠANA (Arseniju): Idi kod Jovana u čaršiju i kaži da ti za našu kuću dâ duvan. ARSENIJE (polazi).
Vide se kako promiču pored kapije i ubacuju ovamo upaljene žižice vičući: Žiž! Žiž, Paraputa! PARAPUTA (otrgne se od Jovana i izvan sebe beži po dvorištu): Izgore Paraputa, izgore! TAŠANA (ide ka Paraputi): Nećeš, ne! Ne boj mi se!
Udariće te, umrtviće te! TAŠANA (odgurne Jovana): Idi ti, idi! (Prilazi Paraputi): Nećeš izgoreti, nećeš. Ja ne dam. Ne boj mi se!
TAŠANA (jednom rukom grleći ga, pridržava Paraputu, drugom ga prska vodom po čelu i licu): Napij se malo. (Uzima od Jovana testijicu i meće na usta Paraputi da pije.) PARAPUTA (žedno pije vode i umirujući se zanosi se i hoće da padne).
Stanković, Borisav - KOŠTANA
I mnoge majke ucvilio, rasplakao, u crno zavio, a najviše majku Jovanovu? Sina, jedinca, Jovana joj zaklao. Pa... majku, oca, sestre, sve ih naterao da igraju i da pevaju.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Svojim neobičnim rukovanjem oružjem on podseća na Jovana Kursulu, koji nije nosio sablju „o bedrima, kao što se nosi, nego zaturenu na rame, kako mu je lakše potegnuti je“.
Turke strelce, kao lakše oružane, prema lakše oružanim neprijateljima, na koje će strelama udariti; na levo krilo metne Jovana Asena, svoga šuraka, s Grcima oklopnicima, koji se bore izbliza; a po sredini smisli da pođe sam s odabranim Grcima i
pripisao njoj, zato što je bila strankinja (Grkinja iz porodice morejskih despota, potomaka vizantijskog cara i pisca Jovana Kantakuzina), sve teškoće pod Đurđevom vladavinom.
dvore, i iznese krstat svilen barjak, na kome je dvanaest krstova, svi dvanaest od čistoga zlata, i ikona svetoga Jovana, krsno ime Musića Stevana; prisloni ga uz gospodskog dvora, pa se šeće gore na čardake, da probudi gospodara svoga.
Zlo je poći, a gore ne poći: da s' ne bojim cara i carice, ja se bojim boga i Jovana; baš ću poći, da neću ni doći“. On opremi natrag tatarina, nit' mu reče doći, ni ne doći, a on ode na tanaku kulu, te
Prođ’ s’ đevojke, da je bog ubije!“ Kad to čuo Crnojević Ivo, planu Ivo kako oganj živi, te on kara sestrića Jovana, njega kara i ljuto ga kune: „Zao sanak, sestriću Jovane! Bog godio i bog dogodio, na tebe se taki sanak zbio!
Al̓ ga Ivan naći ne mogaše, no on nađe sestrića Jovana, što je đever bio kod đevojke, što ujaku sanak kazivao u Žabljaku jutru na pohodu.
Dok pogubim kneza Palaliju iz lijepa sela Begaljice, — on je paša, a ja sam subaša. Dok pogubim i Jovana kneza iz Landova, sela malenoga, — on je paša, a ja sam subaša.
Dok pogubim Stevu Jakovljeva iz Lijevča, gn’jezda hajdučkoga, — on je paša, a ja sam subaša; i Jovana kneza iz Krsnice.
Pesmu Predrag i Nenad dobio je Vuk od Jovana Berića iz Budima. Osim Vukovih pevača, valja ovde spomenuti i Leku Mastilovića, „uskoka i slavnog gudca i pjevca iz
Iz istorije je poznato da se Dušan oženio Jelenom, sestrom bugarskog cara Jovana Aleksandra. Todor vezir je Dušanov doglavnik za koga ne zna istorija; pevač ga naziva vezirom zato što su taj naziv
Rajko je, po jednom mišljenju, čelnik Radosav iz XVI veka, koji je bio u službi cara Jovana u Subotici, a zatim turski vazal u Sremu i najzad u službi mađarskog kralja Ferdinanda.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Naš bjegunac, zadihan i crven, već je bio na ivici Prokina gaja. Kad je stigao pod staru krušku do groba hajduka Jovana, svog čukundjeda, on sjede u prezrelu jesenju travu i pomilova rapavu nadgrobnu ploču.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« Sotim je zasrami te se već odbi od njega. Imaše on jošte jednoga mlađega brata mu svoga Jovana, a otac im onde se bijaše prestavio. Oni tek sama dvojica kod cara se boravljahu.