Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
trepere vazdan kao breze, i mesečinom se zanose kao barka, za Jefimije, za svete Tereze, za svaku Safo i Jovanku od Arka, za sve zanete i nedovršene, i za mene.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ovo se, dakle, ne govori toliko za Mariju i Jovanku. I one će u malo vremena uvenuti i preminuti, ali je pravedno postarati se za budušte rodove.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Mladen se nadao tome. Nadao se da će i to jednoga dana doći, da će čuti kako nju, Jovanku, udaju za nekoga. I bio spreman. Čak se nadao da će njen otac doći da ga, pre no što je udadu, pita, savetuje se.
— Bio! — mirno, pouzdano odgovori. — Pa? — Pa — osmehnuvši se ravnodušno — pita za Stojmena. Traže Jovanku za njega. A i za espap što će trebati za udadbu, svadbu, na veresiju da uzme.
Kod same Jovanke takođe odlazila. I kao nikada dotle, razgovorna, čak i zadirkivajući Jovanku i muža joj, koji je, po običaju, onako slabunjav, ceo dan sedeo kod kuće.
razumevajući potpuno Mladena, njegovu snishodljivost, kao dajući im milost, opštenje, zdravljenje, odgovarala bi hvaleći Jovanku: — A sluša, sluša, naša Jovanka! Svekrva joj ne može da se nahvali. Vidim svekra joj kao da se podmladio.
Nisam ni ja baš tako vredna. I ako bi utom (otkako oženio sina, dobio Jovanku, nikako ne može da prođe a da u svakoj kafani ne zastane, ne časti za snahu prijatelje, poznanike) odozgo još sa
iz dućana, na ručak, odmor, dolazi, a uvek sa zavežljajem u rukama u kome je bilo darova, slatkiša, ponuda, za »njegovu« Jovanku; on, čim bi video Mladena na svojoj kapiji i sproću babu, odmah, ako bi pušio, cigaru bacao, muštiklu zavlačio i kao
kao izveštaj zašto je Mladen stao tu, stoji, raspituje se za snahu mu da li je vredna, poslušna — sve u šali, dirajući Jovanku, — svekar je odgovarao, kao uzimao je u odbranu: — A, vredna mi je ona, vredna. — I, čisto moleći: — Hajdemo, Mladene!
Bog Gospod! Bog! I ako je Bog! Bog naredi da se pati, muči. [Mladen je uspeo da natera Jovanku da se vrati mužu.] Ponekad se ustumara.
[Posle Mladenova nastojanja da Jovanku vrati mužu, a ne da je kao raspuštenicu zadrži u svojoj blizini.] Mladen oseti kako bi baba čak više volela da on to
I majka, ne kazujući nikome, dozva nju, Jovanku i, čisto pred njom optužujući ga i izdajući, tužeći se na nj, plačući, reče joj da ona sama, nasamo, u četiri oka, kaže