Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Nije onda ni čudo što su se veseli đaci Jovančetove družine sjetili i tako ozbiljnih stvari kao što su zakletva, drugarstvo ili izdaja.
Nije bilo druge, valjalo ga je povući iz sela. Onoga jutra kad je Paprika putovao iz sela, „stara garda“Jovančetove družine — Stric, Mačak, Potrk, Vanjka, Nik, Nikolica, Lunja, i sam Jovanče — bili su na okupu u jednom ljeskaru blizu
— Opet u četu, opet! — poveseli se Jovanče i skoči na noge. — Ustaj, idemo tražiti Mačka. VII „Stara garda“ Jovančetove družine sjedila je na okupu u hladovini pod samim Prokinim gajem.
Jesu li to baš ozbiljno puknuli u nj? XI Iz dana u dan stražarili su dječaci iz Jovančetove družine i njihovi signalni dimovi često bi se izvili nad Lisinom i Golim brdom najavljujući opasnost.
— zabrinuto upita dječak i saučesnički je pomilova po kosi. Dirnuta njegovom brigom, Lunja sakri glavu na Jovančetove grudi i tiho zaplaka. — Lunjo, dušo, šta ti je? — Svi ste vi mene ostavili, čitava družina! — promuca Lunja.
— Druže komandante, kako bi bilo da mi dadeš kurire iz bivše Jovančetove družine. — A zašto baš njih? — začudi se komandant.
— Pa dobro, Nikola, povedi ih sa svojim bataljonom. Pred polazak u bataljon, čitava družina iskupi se kod Jovančetove kuće. — Dječaci, sjutra ćemo svi u vojsku — reče Jovanče.