Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Iza niske kamene ograde pred džamijom, Mikanov brat Jovaš prepucava se s grupom ustaša koji ga gađaju kroz prozor jedne prizemnice opkoljene rijetkim šljivikom.
— Eh, gdje me ona banda iz kuće prikova uz ovaj zid, pa ni mrdnuti ne mogu! — otpuhnu Jovaš. — A baš bih se volio malčice umiješati u onaj gužvanjac, da onoj svojoj budalini Mikanu pokažem kako se tuče.
Krkljanac kod džamije odjednom procijepi nečiji snažan uzvik: — Ne dajte, braćo, odnesoše me! Jovaš čisto podskoči u mjestu, poznade glas brata Mikana, ali isto tako brzo sjede ponovo u zaklon i zlurado vreknu: — Aha,
Mikan se ponovo proguli, sad već sasvim iz blizine: — Jovašu, brate, ne daj me, živa me odnesoše! Skoro obradovan, Jovaš se okrenu.
Oni tamo s pendžera oči mi moje izvadiše. Neću, nek se sam vadi kako zna. Jovaš se okrenu i, kao da se više ništa oko njega ne dešava, produži da se prepucava sa „svojim“ ustašama.
— zadavljeno opsova Mikan gubeći nadu u bilo kakvu pomoć od brata. — I ja tebi dvaput! — u pola okreta vrati Jovaš i srce mu veselo zaigra kad krajičkom oka spazi kako se oniski Kozarčani, omladinci, prebacuju preko niske ograde za
Poslije desetak minuta, izgreban, gologlav i samo u čarapama, Mikan dopuza uzduž zida do bratova zaklona. Jovaš je ležao nauznak, kao da se odmara. — Eto ti, mamlaze seljački, ja se izvukoh i bez tvoje pomoći.
Jovaš je ležao nauznak, kao da se odmara. — Eto ti, mamlaze seljački, ja se izvukoh i bez tvoje pomoći. Jovaš s naporom prevali glavu na njegovu stranu i prostenja: — Neće grom u koprive ...A ja, vidiš, i bez tvoje pomoći pogiboh.
A ja, vidiš, i bez tvoje pomoći pogiboh. Jovaš tiho štucnu, naglo se preznoji i spusti pogled na bratove bose noge. — Eto ti, uzmi moje cipele, meni ionako neće