Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Pucnjava iz džamije ojača i vagnu na Jovaševu stranu. Mikan se ponovo proguli, sad već sasvim iz blizine: — Jovašu, brate, ne daj me, živa me odnesoše! Skoro obradovan, Jovaš se okrenu.
Uzalud se ovaj otimao i nogatao. — Jovašu, brate! — Aha, Jovašu, je li! — dreknu momak zlurado. — Jesam li te ja zvao u partizane, a?
Uzalud se ovaj otimao i nogatao. — Jovašu, brate! — Aha, Jovašu, je li! — dreknu momak zlurado. — Jesam li te ja zvao u partizane, a?
— Udri, Jovašu, božiju ti kuvaricu! — ču se od džamije neki drugi glas, ali momak samo ljutito otpuhnu: — Šta udri! Imam ja i svoje
Jovaš se okrenu i, kao da se više ništa oko njega ne dešava, produži da se prepucava sa „svojim“ ustašama. — Jovašu, grebem ti dio matere! — zadavljeno opsova Mikan gubeći nadu u bilo kakvu pomoć od brata. — I ja tebi dvaput!