Jakšić, Đura - PROZA
BANAĆANKA 12 JEDNA NOĆ 41 KOMADIĆ ŠVAJCARSKOG SIRA 57 MOJA LjUBAV 62 BELA KUĆICA 65 PROZA USPOMENE DRUGU JOVI JOVANOVIĆU GODINA 1849. Svačiji je život knjiga. Početak joj je uzdisaj i krznica; svršetak joj je pokrov i uzdisaj.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— „Pomozi Bože — rekosmo mi — to je jošt bolje, jer mi ionako nismo Đerdapu vešti.” Sad pišemo Milenku, da on piše Jovi Protiću u koji će nas dan dočekati u Ramu na Dunavu. Dođe urečeni dan za polazak, i dođe i čamac sa tri vozara.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
„A... izmiriću ga ja!... Dok samo ispričam popu i Jovi kako je to sladak čovek!... Bogami smo se ogrešili o njega!... Pa, još kako se brine o mome Lazaru!...
— Kažem ti, razgovara ti, brate, o svemu i svačemu kao da nije Turčin. Eto, sa mnom je govorio i o tebi i o Jovi... — A šta je govorio? — zapita pop, ali preko srca... — Veli: dobar vam je onaj pop. Krasan čovek!
— Ali, popo... — Šta ali?... Pa ti si danas po njegovoj volji izabran za kmeta. On je jučer pretio Jovi čak i smrću ako se danas kmetovanja ne odreče... I Jova se odrekao, a tebe kmeti Marinko Marinković!...
Kuću će ti zapaliti i pobiti sve živo. To su naumili i popu i Jovi... Kad sam video Lazara da konja pojaha, ja se kretoh ovamo; znao sam da si ovde. — Stanko se tresao kao u groznici.
Pa te pozvah da još koju prozborimo. Hvala i tebi i Jovi!... — Jova beše kod mene kad mi tvoj dečko dođe. — Baš dobro!... Sedite!...
— pa naže. — Na spasenje Hristovo!... — reče popa, primajući čuturu. On nazdravi Jovi i onda metnuše čuturu preda se. — A je li Stanko kod kuće? — upita pop. — Nije...
On uze glavu Stankovu, privuče je k sebi i poljubi nekoliko puta... Popa, iako beše tvrd na suzi, proplaka, a već o Jovi i Petri da ne govorim!... Aleksa mahnu rukom preko očiju, pa reče: — Što jest — jest: mio je život!...
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
duva vetar preko svega i svačega, dok ne doduva san bogodan našem Jovi (ili kakvo bude ime detetu).³⁶ Ili uveče, kada majka uspavljuje dete, valja se da uzme malo vode u usta, pa da tom
Sremac, Stevan - PROZA
se tako ponavljalo iz godine u godinu nekih desetak petnaest godina — dok se nije najzad dosadilo i šefu i praktikantu Jovi.
puškar uvardao i, što kažu, »pofatao« mu marifetluke, pa je posle i on sam krišom pisao »nadgrobna slova« i konkurisao Jovi. Ovaj je osetio da mu se umalio prihod, ali zadugo nije mogao da uhvati otkuda dolazi to.
! Mrdni malo! Javni se, zdravlja ti! Tvoje se stvari ovde rado čitaju! Ti spavaš, Brute!!« A toliko je dosta bilo Jovi. Dvared se nije dao opominjati, nego sedne odmah pa napiše dopis. — »A gde vam je gospođa Kajo, Jova?
laskalo što se tako brzo i dobro upoznao sa jednim kraljevsko-srpskim beamterom, da je s njim bio »per-tu«; a i našem Jovi dopalo se sve kod Švabe, i njegova mala ženica Katika, a još više voleo je da čuje kad Švaba stane da govori srpski,
Švaba ne razume, pa se samo smeje, a društvo još više. A Jovi je to lako išlo, jer je bolje vladao srpskim jezikom nego Švaba Kristijan, a naš, opet, maternji jezik pun je takvih
puta užasnom larmom dočeka i baci se za njim motkom, koja ga malo dohvati, tako da mu neće skoro pasti na pamet da dođe Jovi. — Sad je Jova bio bez brige za pečenicu.
— prekida ga gospoja Kaja — koja je imala mnogo zanimljiviji razgovor s gospodinom Pajom, jer je opazila da je Jovi već otišla mašlija na rame, a to je bio pouzdan znak da njen Jova sada ništa nit’ vidi nit’ čuje.
— Zar ti meni to! Tvome Jovi! Vidiš li, more, onaj pištolj? Sad ću ti ga skresati u čelo! Ti mene znaš! Kad me na ovom stepenu vidiš — mani me!
— A vidiš li, priko, ovo? Nije kome je rečeno, već kome je suđeno. Isto k’o i tvoje! Ne znam baš pouzdano je li Jovi sve jasno bilo, ali tek nekako posle ovoga razgovora postade nešto ozbiljniji.
Možda bi bio i čuven spisatelj! pade Jovi na pamet danas na Božić. Sedeo bi tako, pa bi samo pisao knjige, prodavao bi ih i tekao pare.
— Možda će sad ko, začuđen, zapitati: otkud sad Jovi Poljoprivredni kalendar, i šta će baš taj kalendar njemu, kad Jova niti je kad bio niti će biti poljoprivrednik (jer osim
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Za razliku od njegovih ostalih imenjaka, ovome najnovijem Jovi dadosmo nadimak „Veliki“. Bila je to plećata momčina, okretna i poduzetna.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ Kad to čula šećerli djevojka, Otporuči Karanfilu Jovi: “Oj Boga mi, Karanfile Jovo! Ja sam čula, da si kujundžija; Poslaću ti sitnu trepetljiku, Sakuj meni statve i
159. Što sam mlada, da sam voda ladna, Ja bih znala đe bi’ izvirala — Kraj dućana Jove bazarđana; Ne bi l’ Jovi žeđa dodijala, Ne bi li se vodice napio, Ne bi l’ mene u vodi popio, Ne bi li mu na srce panula I na srcu ranu
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
KALENIĆ: Sasvim! Zapiši, ujka-Vaso, da se Jovi pop-Arsinom da služba kako bi se državi dala prilika da iskoristi njegovo znanje. ŽIVKA: A šta bi ti, teča-Panto?
Ćipiko, Ivo - Pauci
Stari Ilija pod zimu prodade gazda—Jovi žito i sijeno, kao i svake godine. Ostavio je samo toliko koliko mu se činjaše, onako po prilici, da će preko godine
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Branko je morao na čast se zakleti da će ćutati. Jovi je prosto naređeno. — Pavle ima da radi, i da od kuće čuje samo dobre glase. Ozdraviću ja.
O toj vrsti pomaganja gospodin Tome, frau Roza nije ništa napomenula ni Pavlu svom, a kamoli nekome u varoši. A Jovi je bilo zabranjeno da o tome i u snu sniva, inače je kraj kartama i u kući i van kuće.