Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Usred toga našeg razgovora dođe stari knez Nikola Grbović i vojsku prema nama uparadi, a Jovica Milutinović od marama barjak načinio i nosi ga tamo amo pokraj parade.
To sva vojska veće doznade, i kao gromom poražena ono veče sva pobeže niz Savu. Ovim načinom ostanemo ja i kapetan Jovica Milutinović, sadanji člen suda valjevskog, u našem šancu sa 18 momaka, puneći veliki top i na Turke bacajući, da bi naša
dođemo na koceljevačku ćupriju, tu se s Jovicom oprostimo i isplačemo jedan drugom, aki poslednje celovanije odamo. Jovica ode svojoj kući, a ja sa ono momčadi na Zabrežje, gdi se narod u Cesariju prevozi: kuda je i vojvoda Miloš Obrenović
Dok je moj otac ̓odao po selima bogovađskim i po drugim mestima podgorskim, selima oko Medvednika, dotle neki Jovica iz Vrbice sa 40-50 momaka pređe na Belom Brodu Kolubaru i preko valjevske ode u šabačku nahiju.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kad svane, videću. Pa se okrete družini: — Jovane! Jovica! Pripazite na njega dok ne svane. Iz prisenka se digoše dve prilike i priđoše Stanku. — Razjaglite vatru i sedite.
A ti, ako hoćeš, možeš i spavati — reče on Stanku. Onda nasta tajac. Samo se čulo puckaranje vatre koju Jovica spotače. Plavičasto rumen plamen obasja svu šumu, ali Stanko ne može raspoznati lica spavača u senci...
Stanko diže glavu i prekrsti se. Hajduci Jovan i Jovica digoše se na noge. Jovan uze čobanu i reče Stanku: — Hajde! Poslušno kao dete, diže se Stanko na noge i pođe za njima.
Onda Jovica poli Jovanu i Stanku, a Stanko opet njemu. Pošto se umiše, ubrisaše se svojim debelim rukama, pa se okretoše istoku te
Ali, evo, neću pitati! U ime mojih trideset drugova velim ti: dobro mi došao!... Jovica!... Daj hlebac i so! Jovica Ninković poskoči lako, dohvati jednu torbu, izvadi iz nje čitav hlebac i drven zastrug sa
Ali, evo, neću pitati! U ime mojih trideset drugova velim ti: dobro mi došao!... Jovica!... Daj hlebac i so! Jovica Ninković poskoči lako, dohvati jednu torbu, izvadi iz nje čitav hlebac i drven zastrug sa solju pa pruži harambaši.
A to su i bili mahom susedi njegovi: Nogić iz Sovljaka, Čonjaga iz Ali-aginog Salaša, Latković Jovan i Ninković Jovica iz Klenja, Ilija Zavrzan i Stanojlo Surep iz Glogovca itd., itd. Za razgovorom dođe šala, za šalom igra...
— Deva — reče Jovan. — Šta li nam nosi? — Nešto ima!... Deva ne dolazi džaba — reče Jovica. Deva nazva boga i pozdravi se. — Otkud ti? — pita harambaša. Deva samo manu prstom. Harambaša se diže i priđe mu...
— zapovedi on. Zavrzan zagrakta kao gavran... Dok dlan o dlan, i straža tu. — Surepe, Stanko, Ilija, Jovane, Jovica!... Vi ćete sa mnom... A vi... Nogiću, ..... Vodi ih na Drenovu Gredu i tamo nas čekaj...
Išli su ćuteći. Svaki je svoje misli premišljao. — Na Žuravu, dakle — reče Jovica. — Da neće biti kakog okršaja danas? — Pa... može biti. — Da nisu trgovci? — A... sa njima bih lako!... Nego beg.
— reče Zavrzan. — Ja sam ti, brate, morao čekati nekih mesec dana dok mi se dade prilika... — A ja petn̓est — reče Jovica. I počeše pričati o svojim prvim megdanima.
Ti, Jovane, do Ilije... još ovamo malo... Ti, Surepe, tu, blizu ćuprije... Jovica, ti ćeš ovde, a ja ću onde. Nas petorica smo sa leve strane puta. Ti, Stanko, ti ćeš sam biti s desne strane...
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Kad se, međutim, sa stvarima poigra na stariji, poznatiji način, utisak je kudikamo puniji, lepši: Šutnu loptu Jovica, lopta skoči kao ptica iz dvorišta. Ništa, ništa. Ko top puče trotoar - dočeka je odžačar.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Gle samo kako se, zbog njega, Jovica Stepanović rastorokao. Slušajte šta priča: — Živko, brate, Živko taj do tebe, niko drugi! — Ama pričaj nam, slave ti!
— Ama pričaj nam, slave ti! — 'Oću, brate, kako ne bih; da vi'š samo, da pocrkate od smeja. — Nemoj der ti tu, Jovica, da izvoljevaš ništa, veli mu Živko. — Rđa ga ubila ko izvolje'vo, sve ću da pričam, ka' što je bilo.
A Pero se privuk'o polako, pa srkuće iz ćase, a svoju čašu sa rakijom drži pored sebe. Jovica se pridiže, odmače se u mrak, pa se brzo vrati i ćušnu nešto u Perovu čašu. — Ko to dirka ćasu? viknu Blagoje.
— Daću mu nadnicu, ako mi kaže koji je ovo... — Pa ja sam, 'nako, ded' šta ćeš mi, veli Jovica. — 'Oćeš da srčeš tuđe, a tvoje da ne miriše!... — Šta, šta je to? povikaše mnogi ne znajući u čemu je stvar.
— Ne dam! — E, ja ću da pričam. — De, ako smeš! — Pričaj, pričaj slobodno, viču svi. — Što da ne smem! veli Jovica i ispriča, kako mu je poturio nešto u čašu, dok je on srkao iz Blagojeve ćase...
A pop Jovica me, u ovakvom slučaju, moli i da pročitam slovo narodu. Veli obnevideo je... Posle on uzme besedu od mene i svojom
u vrhu : »Sočinio i pred blagočestivim hristijanom izgovorio slovo sije u hramu svjatago Preobraženija svjašče nik Jovica Cuca«, pa to preda gospodinu proti, da, po nadležnosti i dužnosti, pošlje Preosvećenom na ocenu.
Ni čašice komovice da mi ponudi!... Još da nije sam đakonisao mnoge godine, pa da ne zna!... Samo me pop Jovica, onog dana kad mu predam izgovorenu besedu, pozove na čašu komovice, ali čak njegovoj kući.
Muči se čovek, šta će!... Lepo je tešio moju ženu, milovao moju dečicu i dao im šaku oraja... (Pop Jovica ima običaj da »lori« deci oraje, kad ih zatekne da igraju na ulici, ali odmah taj plen razdaje drugim mališanima koje
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
njihova kći Spira, Jevremov pašenog Spirinica Ivković, advokat Gospa Marina, njegova tetka Sekulić, policijski pisar Jovica Jerković Sima Sokić Sreta Prvi građanin Drugi građanin Treći građanin Govornik iz naroda Mladen, pokućar
) „Daj mu!” (Daje kesu šegrtu.) Na, nosi ovo kalfa-Joci. ŠEGRT: A uvraćao u dućan i gazda Jovica, pitao za tebe, gazda. JEVREM: Dobro! ŠEGRT (sretajući se na vratima sa Jovicom): A, evo ga! (Ode.
JEVREM: Dobro! ŠEGRT (sretajući se na vratima sa Jovicom): A, evo ga! (Ode.) IX JEVREM, JOVICA JOVICA (s vrata): A ja svratio u dućan, pa kažu momci otišao kući. JEVREM: Otkud ti? JOVICA: Otkud?
JEVREM: Dobro! ŠEGRT (sretajući se na vratima sa Jovicom): A, evo ga! (Ode.) IX JEVREM, JOVICA JOVICA (s vrata): A ja svratio u dućan, pa kažu momci otišao kući. JEVREM: Otkud ti? JOVICA: Otkud?
(Ode.) IX JEVREM, JOVICA JOVICA (s vrata): A ja svratio u dućan, pa kažu momci otišao kući. JEVREM: Otkud ti? JOVICA: Otkud? Otud, naišao, naneo me vetar! JEVREM: Sedi! (Odlazi desnim vratima.) Danice, deder još jednu kafu.
JOVICA: Otkud? Otud, naišao, naneo me vetar! JEVREM: Sedi! (Odlazi desnim vratima.) Danice, deder još jednu kafu. JOVICA (sedajući): Imam, znaš, neke napoleone, pa rekoh da ih ne dajem iz ruke dok tebe ne pitam za kurs.
Nego, ako si došao za neki posao, a ti govori! JOVICA: Pa... pa i za posao. Ti imaš, znaš, neke jareće kože. Jedanput si mi se žalio ne znaš šta ćeš sa njima, pa, rekoh, ja
Nego ti uvek tako: obilaziš devet sokaka dok stigneš u kuću u koju si pošao. Drugo si ti došao, nisi za kože. JOVICA: Ništa drugo, nego za kože! JEVREM: E, pa, deder sad, nemoj da mu kažeš!
JEVREM: E, pa, deder sad, nemoj da mu kažeš! Pa jesi li Ti, bre, pio alvaluk kad sam ih prodao? JOVICA (kao bajagi doseća se): Pa je l' to za kože bilo? JEVREM: Nije, nego za drenjine! JOVICA: Ja smeo s uma.
JOVICA (kao bajagi doseća se): Pa je l' to za kože bilo? JEVREM: Nije, nego za drenjine! JOVICA: Ja smeo s uma. DANICA (donosi kafu, ostavlja i odlazi). JEVREM: More, nisi smeo s uma, nego — znam ja tebe.
Ako hoćeš da kupiš konja, a ti prvo počneš razgovor o obručima i buradima. JOVICA: Pa, znaš kako je, trgovački red koliko da otpočne razgovor. A... jesi li slazio od jutros u čaršiju? JEVREM: Jesam.
A... jesi li slazio od jutros u čaršiju? JEVREM: Jesam. JOVICA: Pa biće onda i da si čuo što? JEVREM: A šta ima da se čuje? Ima l' što novo?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Malo zatim prođe kroz selo glas: da se pokojni Jovica povampirio, pa svaku noć dolazi na kmetova vrata i lupa. Stanka je i Jovicu čekala dve noći, pa, ne videvši ništa,
Ćipiko, Ivo - Pauci
A u varoš došao Jovica— tako su gazdu tada zvali i mnogi se toga svaju u uskim gaćama na kaiš i s crvenom kapom na glavi, čije duge kite po
Kad im se činjaše kakova stvar preskupa, kretao bi Jovica glavom, obazirao se oko sebe i kazao: — Tako hoće gospodar, a da je na moju, bilo bi drukčije!
I negdašnji Jovica postade gazda i gospodar; i pomalo uvuče se u društva i porodice, a otkad po objedu zaželi da pije crnu kavu,
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— rezonovao je Jovica Stanković. Znak divljenja i znak pitanja profesor nam je sa manje teškoća objasnio, ali smo docnije, u životu, videli da
lenjo misli i da dobroćudno žmirka očima, pa čak poče i koža da mu postaje neosetljiva a nos da mu se ispušta u surlu. Jovica Orangutan poče takođe da stiče neke čudne pokrete, koje dotle nije imao.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Dojčegić Vuk je (možda) Dojčević iz crnogorskog predanja. Boško Rajčević, Stojan (Stepojev sin), Jovica Resavac, Orlović Pavle i Radobeg Mijajlo nisu poznati istoriji. Golemović Đura je čelnik despota Đurđa.