Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Vratimo se put k Valjevu, i u sunčevo rođenje dođemo na koceljevačku ćupriju, tu se s Jovicom oprostimo i isplačemo jedan drugom, aki poslednje celovanije odamo.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Hajduci već behu na nogama. — Pazi! Oprezno samo!... Ilija! Ti ćeš zaići od česte sa Devom i Jovicom, a Stanko, Zeka i Jovan će sa mnom. Samo polako... Kad dođete pred sami han, vi stanite.
— Teško tvome domu, Ivane Miraždžiću!... Hajduci se zdraviše sa Zavrzanom, Jovanom i Jovicom. Zavrzan se pravdao drugovima. — Šta ćete; ali, đavo ga znao, volim Stanka! Volim ga što ne miruje...
Sutra su Petrove poklade — reče on. — Vidiš, a ja i zaboravio! — reče Zavrzan. I diže se s Jovanom i Jovicom da nađe jaganjce. Petrove poklade padoše baš u nedelju 27. maja, te, 1806. godine.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
ŠEGRT: A uvraćao u dućan i gazda Jovica, pitao za tebe, gazda. JEVREM: Dobro! ŠEGRT (sretajući se na vratima sa Jovicom): A, evo ga! (Ode.) IX JEVREM, JOVICA JOVICA (s vrata): A ja svratio u dućan, pa kažu momci otišao kući.
XXII IVKOBIĆ, JOVICA, DVA GRAĐANINA i PREĐAŠNjI IVKOVIĆ (ulazi u svoju sobu sa Jovicom i još dva građanina i vrlo živo razgovaraju). MLADEN (seti se): A, jes', a ja zaboravio, evo i ovo. (Daje mu listić.