Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I ko zna gde bi se zaustavio da ga ne prenu poznat glas: — Ne mene!... On poznade Jovicu. I kao svuče mu se ona magla s očiju. On pogleda oko sebe i vide svoje drugove. Harambaša mu priđe i uhvati ga za ruku.
Stanko se osvrtao tamo-amo. Oko mu je tražilo nekoga, ali ga ne beše među leševima. Vide Jovana i Jovicu zagrljene, naboli na nož jednu glavu pa se smeju. To je bila glava Ibrina. — Harambašo! — reče Jovica.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
I njemu nije ostao dužan!) U tom dopisu je dobro očepio i Jovicu terziju samo zato što ga je sve jednako viđao s kapetanom.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Stanka je i Jovicu čekala dve noći, pa, ne videvši ništa, ostade razočarana i još zlovoljnija. Neprestano je potom mislila i pitala se:
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ao desna kolena elčibašu Dojčetića Vuka, pa do Vuka Boška Rajčevića, pa Stojana, Stepojeva sina, pa do njega Jovicu Resavca, kučajinska bojna kopljenika od Resave, lepe vode ladne; pa do njega Golemović-Đuru, pa do Bure Orlovića