Radičević, Branko - PESME
De su krali gospodari? — U grobu. De je naša gospoština, Ona pusta carevina? — U grobu. A ti naši sivi tići, Jugovići, Obilići — Da li i nji kleta smrti Za naveki u grob sprti?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Pa sada kreni s njima u odlučni boj. Lazar gologlav, velik i nespretan mačem razmahuje, Jugovići ginu, odleti odjednom po sto turskih glava.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
S tom mišlju i s tim osećanjem Jugovići su stigli na Kosovo. A tada, kako je Filipović naslikao složnu braću, „devet belih poviše se pera, devet teških koplja
u Ženidbi kralja Vukašina, čestiti i bezazleni Gojko i njegova lukava braća u Zidanju Skadra, sluga Lazar i gospoda Jugovići u Ženidbi kneza Lazara, Uroš koji ćuteći čeka pravdu i tri brata Mrnjavčevića koji se bezobzirno zalažu za sebe u pesmi
Kad je Dušan ipak posredovao za takvu ženidbu, Jugovići zamalo što nisu posekli cara u stolici. Što je do ženidbe najzad došlo, za to treba zahvaliti „knjigama staroslavnim“,
Ali pogledajmo i Jugoviće, koji su — uz Lazara i Miloša — najizrazitiji predstavnici kosovskog ciklusa. Neosporno, Jugovići su velika gospoda. Narodni pevač to skoro uvek podvlači.
Njega je zamolio da pusti sinove da pođu zajedno s njime meću Turke. Jug je to odbio, a Jugovići su ćutali, pogledali u zemlju i pokorili se.
ljubom, ćerkom Jugovom a sestrom Jugovića, i kad im je saopštio da je ranu zadobio ne od Turčina — nego od žene, Jugovići su potrgli nože da na komade kuju iskidaju tek kad je to Jug izrikom zapovedio.
uvod, III, 5 ječerma — v. đečerma joldaš — drug jošt, jošte — još Jug Bogdan stari — ličnost nepoznata istoriji Jugovići (Boško, Vojin i dr.