Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Tamo na obronku, u jevtinijoj i tešnjoj grobnici, leži sestra gospa Nolina, lepa Julica, i s njom njen „Markiz”, njen srednji muž, drugi od trojice.
Mi smo od dve matere deca, i ja sam od Julice skoro osamnaest godina starija. Julica je tanka kao senka; vuče na glavi grdnu crveno-zlatnu kosu; koža joj bela, i hladna kao u ribe.
— Otac naš je bio sevdalija: lepo uzdisao, lepo pevao, lepo ćutao i kroz suzu gledao. Julica nema oko Boška Perčinovića, ali ima njegovu suzu.
Ko bi me od naših momaka uzeo, ovakvu ljudesinu! I još, ti stariš polako, i sve si više pod vlašću žene. Julica raste i biće lepa i fina devojčica.
Gos-Toša i njegova žena, na taj način, stekoše dete. Gospa Nola se iznenadila kako je Julica izišla devojčica čudne lepote i nežnosti. Lako se i prisvojila, kao sva zalutala i nesrećna deca.
Probudila se cela žena, majka i čuvarka dece. Pa se digla slutnja, ili bar pitanje, da li će Julica, tako drukčija nego i otac i sestra i poočim, da li će moći biti pravi izvor radosti u kući.
Na veliki odžak su usadili crvenu vrtešku, pticu sa dugačkim repom. To je želela Julica. Nameštaj su popunili, iako to nije želela gospa Nola. Ormane u hodniku su pretresli, i metnuli u njih mirisave travke.
Jȁ... Ništa nećemo kupovati, Todore; a ako umednemo sačuvati, nećemo biti siroti mi, ni iko naš, pa ni Julica. Veruj meni, koja sam ti iz tegotinje došla, nije siromah onaj koji nema, nego onaj koji je imao pa izgubio...
Gos-Toši nije bilo dobro, prilegao je i uvukao glavu u ćošak divana. Julica se zabavljala s dvema mladim mačkama i sa svojom dugom zlatnocrvenom viticom.
Ne dozivajući nikoga, ušla je. Muž njen, razbijene lubanje, leži na podu mrtav. Usta začepljena, pocepan, izgreben. Julica se kroz nesvest trza i ječi. Gospa Nola joj priđe, stade je tresti i jakim glasom po imenu zvati.
Nešto se mora zbiti, jer nije niko tek onako samo bogata udovica i univerzalna naslednica. A Julica, sirota, teško je nastradala. Devojčica je između dve zanesvešćenosti bila svedok najstrašnijeg momenta.
A što se škole tiče, gospa Nola je već ranije zapazila da Julica taj napor i odgovornost ne voli. Devojčica je bila nežna nekako od opšte nemoći, što se naučno kaže: bila vegetativno