Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kad je gospa Nola omatorila, obesila je cviker o širokoj crnoj pantljici. Sinovi moji, koji se tamo vrzmali zbog Julice, opisivali su taj cviker: ogroman, strašan i kad visi i ljulja se, i kad se usadi na krupan nos gospa Noli.
A moja sestrica, sasvim druga, udarila sva na svoju majku. Mi smo od dve matere deca, i ja sam od Julice skoro osamnaest godina starija.
Hajd, hajd, ustaću ja valjda. — Julica zajeca iz sveg srca... — Ustani, Nano! — Julice! Lep si ti to moj treći sin! Evo, sad ću odmah da bacim ove pelene u koje me zaviste doktor Mirko i ti, i da se
Ima dva dana po dva sata apsa u gimnaziji... Molio me da ti ne kažem. Već znaš. kako on moli, Julice, vilice, i vilina kosice, nemoj reći Nani, dok ne ozdravi, moja Nána, moja brána.
I s kanabeta u mojoj sobi najedared nema deset kruna... htela sam da platim vešerku. — Dosta, Julice! — Pa trenutak zatim: — To ne može biti! Traži, naći ćeš novac. Ti si kriva što ostavljaš novac kojegde!...
— Pa trenutak zatim: — To ne može biti! Traži, naći ćeš novac. Ti si kriva što ostavljaš novac kojegde!... Julice, nemoj da ti je žao na mene sada; ja sam bolesna, nemam strpljenja... Evo ti ključ od male kasice, uzmi što ti treba...
Dosta šege i parade s Nolom Perčinovom!... Donesi, Julice, novine, da vidim šta me čeka u svetu i međ živim ljudima. — Julica se vrati s novinama i s tri pisma u rukama.
Nešto je raspinje. Ne voli sad ni društvo. — Šta radiš Julice? Je li ko dolazio? — Jednako pada kiša, niko nije bio, samo je pekar doneo mokre perece...
” Opšti smeh. Gospođica Kanački, česta poseta kod Julice, preuzima reč. — Svejedno sad crna kafa, nego što je to da i šesta nedelja prođe od venčanja, i ništa, baš ništa: ni
Doktor Mirko, ko i da nije ženjen; a Julice nema nigde. Kao kad, Bože sačuvaj, bacite kamen u vodu, pa se voda zaklopi.
— Pogledaj ga dobro, Julice: po liku, čista i jasna baba Talijanka, tvoja mati; a na tebe je tih i poslušan, i opet nekako svojevoljan i odlučan...
— Eto, vidiš, baš kao što si ti Milušića dohvatila za uši. — Nano, tebi je uvek do šale. — More Julice da vidiš, i nije; nego htedoh reći da je sreća što mali od oca nema baš ništa. I ne treba mu.