Jakšić, Đura - PROZA
Poslednji otpor srpski u Banatu beše na Tomaševcima. Malo se junaka skupilo da golemu silu madžarsku sa svoga ognjišta potisnu — al’ zalud borba!
Ima li u istoriji dva karaktera koji bi jedan na drugi više ličili nego ta dva junaka?... Da i danas žive, Vidovdan bi kazao: „Dva crkvenjaka!“ Ali oni poginuše slavno, pošteno, viteški!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
A tek ćemo na Lijevče polje! ISTOČNICE Ko kaže da će sveci i junaci? Idu udovice junaka, idu majke svetaca, pekara, bojadžija - bežite s puta! - idu verenice i sestre mrtvih đaka i regruta!
od koga hvata vrtoglavica, kroz glave im sevaju zlatne livade Argolide, međ nogama se otkriva zrno pšenice, ali junaka nema, ni njihovih lađa pred Nauplionom nema!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
A i starac malo je više valjao nego njegova puščica, ali prokleti ubi opakoga mudroga i preko mere hrabroga junaka, Katića Janka. Ovoga Turčina starca, kako je došao u logor Marko, brat Jankov, za svoga brata poseko je.
” — a on siroma briznu plakati i suzama lice mu se obli. Daj mi sad onoga junaka i inoverca, koga se ništa ne kasa kao nas, da se drži i ne zaplače, ako ima i kameno srce.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Što? — Što ne možeš! Znaš li ti da je Stanko hajduk? — Znam. Al̓ ja ću njega šamarom! — Oho!... Vidiš ti junaka!... Ne smeš jednom krkljavom Kruški ništa, a hoćeš šamarom gorskog cara!... — Pa ja znam njega od ovolicnog.
pa do 1813, ja zovem dobom herojskim... Gledajući na njega, možemo s ponosom svetu u oči pogledati. Ono nam je dalo junaka kakvih može imati samo mitologija... Ne mogu nas začuditi Termopile, jer smo ih imali u najskorijoj prošlosti.
A oni... valjda strine?... — Gadovi!... Šteta što im bog dade onaj lik čovečji!... Ja, babo, volim junaka, pa neka mi je krvni dušmanin!
— Jest. Junaka treba... Grehota bi bilo ostaviti mu telo nezakopano... — A ovo!... — I Stanko pljunu i odmahnu rukom. — Ovo su smrdljiv
Stade onako divan i ponosit, pa viknu: — Dobro veče!... Sve poskoči na noge lagane i otpozdraviše junaka, koji se sa svima mirbožaše kao da iz tuđine dolazi.
Da ih polovina rodi muškinje, to bi bilo pet junaka!... Turci su, brate, pametni!... — Jadna im pamet a gora godina! — ukopistio se Ivanko.
Strašna je sila udarila pa Loznicu. Veseli podrinski vojvoda, Bogićević Anta, zatvorio se u šanac sa 1200 svojih junaka. Šta će, jedan, sa „šakom jada” protiv tolike sile?! Šta je mogao drugo nego potražiti pomoći od braće!...
Svakad oni tako! Mišar... Loznica... Ali beže!... Pravo vele: Boj ne bije svijetlo oružje. Već boj bije srce u junaka. i stade sokoliti svoje ljude... I pomože to. Reč posta življa, oko svetlije a lice vedrije...
Dučić, Jovan - PESME
Dok nad Paunima blisnu zadnja zraka U zlatu jednoga konja i junaka — To despot Oliver od Lesnova, minu. Posut draguljima u ruci mu sinu Teški krst za Solun, kad padne od mača:
Nego herojima otvoriste rakâ. Podaviste više njih u posteljama, Nego što ste u krv srušili junaka. Uzeli ste oči freskama sa svoda, Glave kipovima herojâ iz bajke; Spržili ste seme u strahu od ploda, I reč
Zastavu ideje u ruci podlaca! Mesto mač što svetli, uvek nož što para! Borca što se blatom mesto kopljem baca, Junaka što pljačka i žreca što hara!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A ona mu kaže: da se onda, kad je uz njega, ne boji nikoga na svetu. A njemu milo što ga tako drži za junaka, pa onda od nju poljubi, a ona se otima pa mu kaže: »Sram te bilo!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Šta će bolje nego da leži u crkvi? — E nije tako, Dušo. Majka sam. Majčinom je srcu lakše ovako. Preneću junaka kod nas. Mi imamo našu grobnicu, i tu ćemo, kad Bog rekne, ležati skupa.
Čujte, gospodine Jurišiću, ja volim čoveka, ja volim junaka, ja volim . . . ja volim hrabrost i snagu. I ona široko otvori oči, pa ga pogleda nekako nepomično čvrsto-ukočeno i
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Na dan Visariona Čudotvorca, godine 1752, Isakovič je pošao. Trandafil je opisivao Božiča, kao poštenu starinu, junaka, ali pijanicu i bojdžiju pregorku.
Božič je primio Isakoviča, ceremonijalno, u kola, ali je Isakovič, kraj sve ljubaznosti majora, čuvenog junaka, osećao da su, čovek čoveku, čak i sunarodnici, jedan drugom, zagonetka, i pustinja.
Mislio je da je pošao u šetnju, sa ćerkom junaka, majora Joana Božiča, a eto ga vodi, u špacir, unuka voskara Despotoviča. Pitao se s kim to putuje i kuda?
U opštoj graji, Božič je predstavljao Isakoviča, kao rođaka, sunarodnika, čuvenog junaka, imućnog, udovca, ali koji ne misli da se ženi. A Pavle je ušao u tišinu svoje odaje, kao da će noćiti u grobnici.
mlada, lepa devojka, iako je hramala, bila dobra prilika, tom udovcu, koga je, kao starijeg, kao bogatog rođaka, kao junaka, mnogo cenio. Pavle ga je rado sretao.
Nego ima majora, lancmana, komersanata, šišobrka, kockara, kurvara, pa i ždera, svinja, ulizica, a pored bezumnih junaka, i mnogo turonja, gorostasnih kukavica.
Teško je razaznati se, posle te zime, u papirima, o kretanju, i doživljajima, junaka našeg romana. A naročito Pavla Isakoviča. Neizvestan je i sam broj iseljenika.
Teodosije - ŽITIJA
dobrodetelj podstiče, isto kao što i ljubitelji ratova ono što se u neznabožačkim spisima nađe napisano o mužastvu nekih junaka u drevnim ratovima, sada o tome rado čitaju, i odande se uče da budu usrdni, iskusni i neustrašivi u boju protiv
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Izražavaju se očima punim sjaja ili suza, zlih ili radosnih suza. Ima mnogo junaka okorelih u borbama koji su zaplakali pred nevoljama drugih!
svoje nacionalne pretke: smatra da ima još jednu stariju i slavniju lozu, onu svojih kraljeva i careva, svojih slavnih junaka iz doba Nemanjića i Kosova, velikih vitezova, hajduka i uskoka iz turskog vremena, koji su živeli između Kosova (1389.
On zna ne samo imena kosovskih junaka već isto tako i kakav je ko bio i koje su mu mane i vrline. Ima krajeva u kojima čak osećaju i rane kosovskih junaka.
Ima krajeva u kojima čak osećaju i rane kosovskih junaka. Pogubiti mnogo Turaka za dinarskog čoveka znači ne samo osvetiti svoje pretke, već i ublažiti njihove bolove koje i on
Svaka je grupa obožavala po koga junaka. Svi Crnogorci Stare Crne Gore smatraju Miloša Obilića kao svoga duhovnog pretka, i ne samo da misle o njemu i da mu se
U najvećim okršajima šumadijski seljaci se sećaju svojih starih junaka koji im služe za primer. I pesma kaže: „pomislite na stare junake.“ Nacionalna svest i nacionalna zadaća.
Tako je izvršeno prirodno odabiranje junačkih tipova od Miloša Obilića do bezbrojnih bezimenih junaka u godinama 1912—1918. Uvek je među njima bilo velikih vojničkih talenata, od Karađorđa do najnovijih.
Šumadinci kao i svi Srbi imaju genealogiju koja ide do u srednji vek, čitav niz careva, kraljeva i junaka, ali to nije genealogija nekih porodica kao u zemljama gde postoji plemstvo.
One katkad liče na basne Nastradin-Hodže. Erski se junaci često odlikuju od junaka drugih krajeva ovom mešavinom hrabrosti, duha i lukavstva. Da navedemo jednu od starovlaških pesama.
Sekula mu se kaže: on je bio poznat junak, nećak Sibinjanin Janka, prisnog prijatelja ovog nepoznatog junaka. Tada se i on sam predstavlja.
svima ostalim preovlađuju dva osećanja: plemenska slava i čast i nacionalna misao ili „vera Obilića“, glavnog kosovskog junaka. Crnogorci su ispunjeni „verom Obilića“ kao Jevreji Staroga zaveta verom u Jehovu.
Žena nerotkinja mogla se promeniti, naročito ako je udata za junaka i poznatog čoveka čija se „loza“ ne sme ugasiti. Ona može ostati u kući pored druge žene.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Pokušah da ga zamislim u mundiru kao nekog od Tolstojevih junaka, kao kneza Nehljudova, na primer, ali to mi ne pođe za rukom.
Fudbal i ja razilazili smo se na nultoj tački, iako je jedan od junaka mog romana bio fudbaler. Taj me je preznojavao kad god bih seo da pišem.
Za mene je razmišljanje o sudbinama mojih junaka bilo galvanizirana žaba mog oca. Pokušah da svoju pamet prekopčam na neki drugi kolosek, bez nekih naročitih
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Kao fiškal, mogli ste taj paragraf bolje izvesti. Niste zaslužan moje Lujze; tako odvažna devojka treba junaka đuvegiju. Da ste mi sin, morali bi za kaštigu osam dana suknju nositi. Polaček.” Šamiki se vilice tresu.
Kakav mu je to život? Znaš šta to znači: — imam deset dece, dvaest momaka, trideset junaka, četrdeset ljudi, pedeset ovaca, šeset škopaca, sedamdeset purana, osamdeset jaja?
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Neobično junaštvo Banović Strahinje, Miloša Obilića, Alije Đerzeleza i drugih junaka narod objašnjava time što su ih kao decu vile zadojile i tako im ulile natprirodnu snagu.
103, br. 166) — Kud će iver od klade? (od kakva je ko roda onakije). (Vuk, 2743) — Obila majka rodila obila junaka. (Vuk, 3890) — Što je čija ćud, nikad je neiskoreni; ako će pas i kralj biti, opet će kosti glođati. (LMS, 1860, knj.
Kada se rodi sin, nastaje veliko veselje. Majka koja je „Srpstvu pridala junaka“ srećna je i beskrajno ponosna.⁴⁶ Dok se rođenje sina dočekuje sveopštim veseljem i radošću, rođenje kćeri praćeno je
nudi model identifikacije, uzor za ugledanje koje je od ogromnog značaja za socijalizaciju, s obzirom da ličnost junaka svojim osobinama i postupcima upečatljivo i jasno pokazuje kakvo bi ono trebalo da bude.
Neki od najpoznatijih legendarnih junaka epske poezije (Miloš Obilić, Marko Kraljević, Vojvoda Prijezda, Banović Strahinja i drugi) ujedno su, kako to pokazuje
Za njega Gete kaže da je „najveći i najjači od svih srpskih junaka, bezgranične snage, neumitan i zborom i tvorom“.⁵⁰ Marko je strah i trepet za Turke i uopšte za sve nasilnike, on je
Njegova izuzetnost je u velikodušnom praštanju koje je retko u patrijarhalnoj kulturi („Pomalo je takijeh junaka / Ka što bješe Strahinjiću Bane“).
psihološki i umetnički istančano, u vidu spoljašnjih događaja: napuštanja roditeljskog doma, lutanja, avanture i sukoba junaka sa nadmoćnim silama (zli dar, opaka maćeha, zavidljiva braća, div, aždaja, veštica itd.
Za ove priče s pravom je rečeno da su uzor narodnog junaka u prozi. U njima se ne nalazi samo zakopano blago, drago kamenje i čisto zlato, već i najlepše jezičko blago: sočne,
Deci su bliske i hiperbole kojima se u narodnim pesmama često ističe ogromna snaga nekog junaka ili njegovog konja.⁶¹ Banović Strahinja, na primer, samo „jedanput britkom sabljom mane, / britkom sabljom i desnicom
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Dušane, za nekoliko poslednjih dana i sumraka Dečanskoga kralja Stevana, za poslednji čas nesrećnih vladalaca i junaka kad potonula detinjstva barka odnekud ispred njih isplovi puna tuga i junačkih igara i igračaka, kad se pozledi svet
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Dočekuju ga kao zverku. Potpuno zapanjena prizorom maskiranih junaka, Ljiljana sedi užasnuta na kolenu vođe razbojnika. Maki je ponosan što je ona jedino dete iz sale koje izbliza može
Matavulj, Simo - USKOK
Osobito se tu odlikova sokolasti Krcun Serdarev, sin oglašena junaka, serdara Nova Bojičina, koji pogibe pod Dubrovnikom i koga vladika ne mogaše prežaliti.
dobri junaci i za života bivaju zduhači, koji se biju sa zduhačima drugih narodâ; vjerovao je da nad Crnogorcem nema junaka, da Crnu Goru nikakva sila ljudska ne može zavazda pokoriti, iako je može pregaziti kao ono Bušatlija; bojao se vladike
Hoću! Ali ti meni sad reci čisto, otvoreno: hoćeš li ga za zeta? — Hoću, božja ti vjera! Kako neću onakog kućića i junaka i moga osvetnika! Da mi je ište njeki od Petrovićâ, ne bih bio zadovoljniji!... — E, ljubim ti ruku za to!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Samo četiri decenije kasnije, Aleksandar Vučo (1897—1985) će stvoriti novi, suprotni tip dečjih junaka; od pitome i poslušne dečice neće ostati ni traga ni glasa.
Bio je to nekad i moj djetinjski voljeni svijet i zato sjećanje na toga neznanog junaka iz mog sela uvijek me ponovo rastuži, pa se i nehotice pripitam: - Šta li sad radi moj Maligan?
vreme kad je delo nastalo, takvi su poduhvati bili skopčani sa brojnim opasnostima, što nije odvratilo divnog Defoovog junaka da krene u neizvesnost.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Vidite: žena... ona će dobiti drugog muža, ili će se dičiti što je udovica za narodnost poginuvšeg junaka; mati... ona bi, kao Srpkinja, morala plakati kad bi joj sin na postelji umro.
Je li to istina, zaboga? GAVRILOVIĆ: Zasad je tako. ZELENIĆKA: O, seni Miloša Obilića, Ajduk Veljka i drugih junaka, čujete li?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
nevinom srcu blagoprijatne, a oni ne samo što na pamet dovode mnoge bojne slučajeve i imena hrabrih muževa i srbskih junaka (koje svaki Srbljin sa osobitim čuvstvovanijem čita i sluša), nego se u njima čini spomen mnogih nekada znamenitih
1837. dao je Jovan St. Popović novu komediju, Tvrdicu, koja je docnije ostala poznata pod imenom glavnog junaka Kir Janja. Ovo »šaljivo pozorište« imalo je velikog uspeha, još 1838.
ljude«, kako veli Turgenjev, navika da u pojedinostima i opširno raščlanjava razna stanja svesti i savesti kod svojih junaka. On je u tome često bio nevešt i išao tako daleko da su mu pojedine stranice pisane jezikom psiholoških udžbenika.
Sremac, Stevan - PROZA
Izgledao je u tom trenutku kao kakva statua, kakav spomenik junaka nekog, onako od tuča saliven. Jovan okide. Ja strašno li je zapraštio stari kremenjak, jedina zaostavština od dede po
Radičević, Branko - PESME
MORAVO, ŠTO BI BEZ SRBINjA) 278 (BERAČICE) 280 (NjENI JADI) 282 DVA KAMENA 284 (TA NAPI SE) 288 USPOMENE STAROG JUNAKA 289 (BOLESNIKOVA TUŽBA) 291 (DE SU NAŠI DIVNI CARI?
“ „Oj srećice iznenada! U moga me išti ćaka, Tela bi te moma mlada, Tela bi te ja junaka.“ Putnik ište, otac daje, Eto putu dođe kraj, Al' i moja ruka daje, Dragi rode, pesmu naj! 1843, 5. dek.
Ona beži — za njom s' vini, Ljubni, brate, pipni, štini, Taka igra, šala taka Taman, brate, za junaka! Ajduk Veljko zna ljubiti, Al' i sabljom divno biti, Ajduk Veljko ljuti vuja, Turci stado jaganjaca, Ajduk Veljko kâ
Al' se krenu to čudo iz mraka, Te spopade u strahu junaka. Medved beše — zaman on se brani, Nikako se ne mož' da odbrani, — Već noktima spopao ga teško, Već mu kida to meso
već iskupilo, Već i Gojko ozgo je sišao, Te po drustu razgledati stao; Traži junak Bogom pobratima, Al' u četi junaka ne ima, Glednu dalje, i zaman bejaše, Već za njega zapitati šćaše, Al' eto ga, eto sivog tića, Ide Stojan i vodi
žestoka Turkinja, Ugledala krasnoga Srbinja, Ugledala i zape joj oko, Al' i jeste Radivoje soko, Baš je malo takovih junaka I u Srba, kamol' u Turaka.
neće evo Hajka bela, Njeno sunce ostalo nazada: „Puštaj, puštaj!“ povikuje mlada, Otima se, ma zaman joj muke, U junaka jakosnije ruke.
Gledni žive, gle krasnih junaka Na sve strane cika od pušaka, Svatovi su — gle pustog čauša, S njim čutura, ta svatovska duša.
„O Milune, moje sunce jarko, Ne udaraj starog Mustaf-agu, Zlotvor tvoj je, ama otac mi je, Ako padne od tebe junaka, Kô da pade baš od moje ruke.“ Veli njojzi Milun četovođa: „Miruj, Fato, miruj, dušo moja, Čuvaću ti oca rođenoga.
USPOMENE STAROG JUNAKA Prelepo stoje sve mi njive, U voćnjacima lepe šljive, Na brdu onde pase stado, — De ne bi na nj'ga gledô rado?
50. De junaka ja ostavi? Ko zna, brže, gle i jako! Brže, ludo da s' ne bavi... Pa baš niko i nikako? E pa dobro, ajd' od oka
Ukraj dvora rast jedan zapali: Valjda tela dvoru gospodara, Da se malko s njime razgovara, Pa kad doma ne našla junaka, Tela mu je ostaviti znaka, Da poznade da je dolazila, Da je seja brata polazila.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
noćima s najviše mjesečine, ti si naslutio tu apokaliptičnu neman s kosom smrti i progovopuo si o njoj kroz usta svoga junaka, Brke. Jednog dana ti si je i vidio, realnu, ovozemaljsku, ostvario se tvoj strašan san, tvoja mora.
Kostić, Laza - PESME
Jevanđelije mi na stolu, najbolje takoj bedi tešilo. Badava! svaka vrsta, svaka seća reč na onoga junaka jaganjastog što umrtvi svoj život besmrtni da njim oživi grob.
bi trkom pregazit je mora, izleti i brzo nestade u gori, cura se krsti, u sebi zbori: „Da crna konja, da crnja junaka, iz svetla je doma, al' je čedo mraka!” Tako zbori cura, pa se čudom krsti, u krst se već slažu nehotice prsti!
” Pa kô potop od bujice kad ustavu prvu svali te poplavom bujnih vali ruši, dere neštedice, po uzdasih tako prvi' u junaka reč povrvi: „Oh Delila! kakva li si, pusta, bila, kad pogubih tebi vojna, od gazanski što je vrata odbijao nesavlada!
Pa sve zbog jedne žene! Žene zar? — U tamnici junaka sviju car, i glava, snaga, nada roda svog i božji narod i u njemu bog. U tamnici?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
i početkom XIX veka bio je tako zasenio oči tada vladajućeg u umetnosti pravca, romantizma, da njegovi ljubitelji pored junaka deseterca i biser-grana lirskih narodnih pesama nisu videli ničeg vrednog u stvaralaštvu masa na čemu bi se valjalo
S narodnom pripovetkom stoji sasvim drukčije. Ona je delila sudbinu svog čestog junaka pastorka i trećeg brata, ali i njegovu izdržljivost u nemilosti i iskušenjima. Teškoće su otpočele još od oca.
Kad ovo dozna carska kćer, onda ona piše svom ocu i kaže mu, da ona ni za koga drugog neće poći no za onog junaka, koji džilitom bedeme njinog grada prebaci.
Sad car videći ovakovog dobrog junaka i ne mareći što je on rob bio i od niskog roda, pozdravi ga linom muširom i potom dade mu svoju ljubaznu i prekrasnu
— E, slušaj, pa onda reci da li je nepravda, — kaže sveti Savo. — Jesi li vidio onoga junaka, ođevena, naoružana, što jahaše poljem i što se u onoj vodi kupa.
— Jesi li vidio onoga junaka, ođevena, naoružana, što jahaše poljem i što se u onoj vodi kupa. Otac onoga junaka bio je rsuz, pa je pokrô jednoga seljaka i tako se obogatio.
Otac onoga prosjaka bio je hajduk, pa je na pravdi ubio oca onoga junaka, pa eto vidiš sad se na njegovu sinu vratilo. Sad reci da nije pravda to bila!
mu: — Bogu vala, pope, evo otpade od vas jedan valjatan junak i odabra našu tursku vjeru i, turske mi vjere, takoga junaka u naše selo danas nema, niti je od kad ja znam bilo.
— Iz Sarajeva, — odgovori mu. Berberin nastavi: — Čuo sam da ima takovih junaka u Sarajevu, koji se puštavaju bričiti bez sapuna i vruće vode, no samo studenom vodom, je li istina?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Svi će pljunuti lovu u gromnim količinama. Jer, šta? Pazi da ne tresneš u nesvest — to je lično keva Neznanog junaka, koja živi u potpunoj, ali potpunoj, bedi, mada delegacije svaki dan bacaju ogromnu lovu na vence i ceremonijal na
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ponoćna jeza i sati hudi, jezero vrije i neman gudi. Ko će junaka od sna da budi? Blista u gori, pod samim vrhom, vrelo pod jelom tankovrhom. Markov je Šarac na njemu pio.
U šumi ovoj i ja sam bio s deset junaka vino sam pio, išao doljom i uzbrdicom, s čarobnom kapom nevidljivicom, s lukavim Ćosom vodio borbu, donio priča
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Mnogo se bunara u kneževini otvara noćas da posečene glave junaka sutra u bistrinu veka vekova prime. I vuk je kroz kobi pitom postao, a trave u podrumima mog dvora podivljale
Male su ruke junaka kao u devojke, pod stolom svi osećaju neravne ivice groba i čuju lepet pogrebnih ptica. Oči su knezu širom
čador vode i zadivljeno gleda tog azijskog pastira mišica dvostrukih i kože ko pečena zemlja: tu se prepoznaju dva junaka i jedan drugom u zagrljaj padnu, jedan bez glave, drugi bez stomaka.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 135. Asan-aga niz Užice sađe, Gledale ga užičke devojke, Gledale ga, pa su govorile: “Mili Bože, da čudna junaka! Na njemu je zelena dolama, Izvezena od suvoga zlata.
“ Cura sađe u polje zeleno, Sunce skoči na brdo visoko — Od sunca je gora usahnula, A od cure srce u junaka. 150. Vudi majka svog Ivana sina: “Ustani se, moj mili Ivane!
U neđelju, koja prva dođe, U mom dvoru, a na krilu mome. 199. Kujundžija, tako ti zanata! Sakuj meni od zlata junaka; Maziću ga, k’o rođena majka, Ljubiću ga do samoga mraka, A grliti do sutrašnjeg danka. 200.
Ljub’o bih te, ama si malena. — Ljubi, dragi, biću i golema: Prepelica malena je rasta, Pa umori konja i junaka. I sokola na desnici ruci, Kamo l’ neće jednoga junaka! 206.
I sokola na desnici ruci, Kamo l’ neće jednoga junaka! 206. U livadi pod javorom voda izvire, Tu dolazi mlada moma, vodu zavata, Beogradu pod zidove vodu donosi,
Muška glava i šušnjata grana — Udri granom po zelenoj travi, List otpade, a grana ostade; Onakva je vjera u junaka. Dok poljubi — uzeću te, draga! Kad poljubi — dok upitam baba!
Gledala ga s čardaka devojka, Gledala ga, pa je besedila: “Bože mili! da čudna junaka! Da li mi ga Bog u sreći dade!
“ Al’ govori momče neženjeno: “Id’ odatle, jedna otrovnice! Kad si svoga brata otrovala, Otrovaćeš i mene junaka.“ 224. Sunce zađe za Neven, za goru, Junaci se iz mora izvoze.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Otuda tuberkuloza kod junaka romana u Dnevniku o Čarnojeviću. Na divizijskom previjalištu, sutradan, pronašli su da mi nije skrhana kost u nosu, a
za žensku modu, Vogue, doneo je sliku skulpture, o kojoj kaže da predstavlja Kraljevića Marka „čehoslovačkog“ narodnog junaka, od „ruskog“ skulptora Deškovića. Izvolite pogledati januarski broj.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Priđem radoznalo bliže misleći da ću još tu pročitati imena slavnih junaka o kojima mi otac pričaše. Kad tamo, kakvo iznenađenje!
Videćeš ti samo naše junaštvo! Nema naše kuraži nadaleko, kažem ti. Prošao si mnogi svet, ali sam siguran da većih junaka nisi video. Hajdemo tamo zajedno. Ja moram požuriti. Taman mi da pođemo, kad se, tek, pred vratima ču pucanj biča.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Tako je i bilo. U XXI VEKU »Tuš... ura može — ne može rodila majka junaka... gaudeamuѕ... sitnu Malenu.« i još trista čuda brujaše mi u ušima, a u glavi beše strašniji lom i okršaj od sviju
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
počasti prema ćir-Đorđu samo njemu posvećena; to jest, samo će o njemu govoriti, pošto je on odmah posle Srete, glavnoga junaka, a uz Miću »Oficira«, jedna od najglavnijih ličnosti u ovoj pripoveci.
Na sreću čovek natrapa, a nesreća ga sama vija. A kod našega Srete, junaka ove pripovetke, bilo baš obratno; njega sama sreća poterala pa ga vija, pa mu pune šake sreće!
Rakić, Milan - PESME
I prezirem tugu, zaboravljam bolju, Jer u meni teče krv, predaka moji̓. Mučenika starih i junaka koji Umirahu ćutke na strašnome kolju.
svežih grana I kalema novih, da, ko nekad jaka, U korenu starom struji snažna hrana, Neiscrpna krepkost starinskih junaka. Sve iščezne tada.
Pandurović, Sima - PESME
tešku razastire tamu I sodomsku kaznu vrh naroda svega; A s trijumfom njenim i s padanjem mraka Sitnica valja leševe junaka, Slomljeno oružje, sjaj vremena bolja, Preko tužnog, gluvog i tragičnog Polja.
I samo gnev prazan pokatkad se peni. Daleko od doba kad se lepo sanja, Daleko od snage slavljenih junaka, Naša je snaga snaga očajanja, Bolesna, kratka, tragična i jaka. Sve je sad drugo.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ono jest „konj do konja, junak do junaka“, ali konji bjehu natovareni drvima, sužbinom, perjadi — i drugijem stvarima što seljaci lacmanima prodaju; a do junakâ
Bog dragi zna, a i ti, jesu li tvoji jadi i naši jadi! Ama nećemo tako! Nećemo da svijet reče: ’gle junaka i junakovića serdara Peja Grubanova, kako ne može da se utješi za sinovima što junački pogiboše, no nariče kao žena’!
u nekoliko dopuniti i objasniti ono što već iznijesmo, jer je potrebito da se čitalac upozna sa prošlošću glavnoga junaka naše pripovjetke.
Ljubav, kakva se samo jednom u životu može osjećati. Ljubav, koja od čovjeka može da učini junaka, umjetnika, ili inače slavna čovjeka, a bogme ako mu je istrgnu u izroda i zlikovca.
Serdaru se zarosiše oči, jer toga gvozdenoga junaka, ništa na svijetu nije tako diralo kao Stanine suze, kao što ga je ona, mimo ikoga, mogla razvedriti i razveseliti.
A, zašto? Milun će imati majku. A, zašto je ne bi taj Primorac uzeo, a? Moju snahu, ženu onakoga junaka, mladu, zgodnu... Pa ponudi ga! Može mu biti, hoće li, neće li!“ Joka se slatko nasmija, čujući sve što on izasu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Lijepi glas po svemu svijetu nosio, kako što nosi pčela po medenom cvijetu! Nada te se ne našlo junaka! Ni za kamen se zaludu ne dohvatio! Od neba mu rosjelo, te mu dobro i lijepo rodilo!
— Ubogu šavcu i igla se krivi. — Najgore su prazne jasle. — Čega nije, ni car ne ije. — Junaka nema od gladi. — Glad očiju nema. — Glad je najveći gospodar. — Glad i vuka na zlo natera.
— Ja aga, ti aga: ko će konja vodati? — Jedan konop planinu ne okruži. — Jedno kolo iz kala, a drugo u kao. — Junaka nema od gladi. — Kad velikaši buzdovane lome, narodu kičma puca. — Kad lisica predikuje, pazi dobro na guske.
5) ŠTA JE NAJGORE Sindžir gvožđe muka je velika, Dȁ velika muka na junaka; Tavnica je gora od sindžira, A zla pamet gore od oboje, A zla žena gore od sve troje.
Malo ruka malena i snaga, Malo druga — malo i junaštvo. Malena je tica prepelica, Al’ umori konja i junaka. Mila majka svoju ćerku kara, Ćerku kara, nevi prigovara. Mujo umro, Bojčić oboljeo: Sam Alija vojevat’ ne more.
Onda car rekle: „Međer, obila majka rodila obila junaka“. MARKO KRALjEVIĆ Za smrt Marka Kraljevića različno se pripovijeda: jedni vele da ga je negdje u selu Rovinama ubio
govori se uveče, na Velike poklade): Zaspao kralj Karaulac na Ciceno brdo, na meteno guvno; čudan sanak snio: trideset junaka preko Spasenika predu mreže tonote, da hvataju slepačke. One im se molile: „Nemojte nas hvatati, mi ćemo vam platiti.
delija, Poljem bježe dva pečena zeca, Ćeraju ih dva ’rta odrta, Čekaju ih dva slijepa lovca, Vino piju dva mrtva junaka, Služi vino bez ruke đevojka, Čudne laži, da je bog ubije!
mudra: U gospoda Boga umoljena, a u gospode udvorena: na divanu božijem štimana i pribrana: ko sretnoga i bogu miloga junaka.
božija; te mu vazda u njedrima igrala puna i izobilna ćesa, a u njegovu domu igrala svaka dobra sreća; ko u sretnoga junaka.
Vojvoda se okrene ulacima i počne pevati: Id’te, id’te, dva ulaka, Dva ulaka, dva junaka, Dovedite lepu Micu (ili kako bilo ime) I uz Micu kondir vina, I ogledalo, i ogledalo!
Red dece peva istim glasom: Id’te, id’te, dva ulaka, Dva ulaka, dva junaka, Odvedite lepu Micu I uz Micu kondir vina, I ogledalo, i ogledalo!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Ovi prvi glasnici još i ne odu da traže onoga junaka, a to dođu drugi i kažu da je to njegov Ćela. Car se udivi kad to čuje, i nije hteo verovati: „Kad bi on bio, on bi
Kad ovo dozna carska | kćer, onda ona piše svom ocu i kaže mu, da ona ni za koga drugog neće poći no za onog junaka, koji džilitom bedeme njinog grada prebaci.
Sad car videći ovakovog dobrog junaka i nemareći, što je on rob bio i od niskog roda, pozdravi ga linom muširom i potom dade mu svoju | ljubaznu i prekrasnu
reče mu: „Bogu vala, pope, evo otpade od vas jedan valjatan junak i odabra našu Tursku vjeru, i Turske mi vjere, takoga junaka u naše selo danas nema, niti je od kad ja znam bilo.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Obojica pak od lupeža strica Jurete napraviše njekoga znatnoga junaka, koji je bio strašilo rkaćima. Poslije njih dođoše: Osinjača, Kriva, Čmanjak i stric Čagljina.
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ — „Ništa mu ne fali. Muško je, i sluša. Kad smo sami, on me još uvek zove gazdarica. A muža treba imati ili junaka ili slugu.“ „Moja mati je i dažbine plaćala i kmeta birala. Ona me je i oženila tvojom majkom, Živanom.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
da u pokretu kojim bronzani Vasa hoće da istrgne svoj mač, pored one zmajevske silovitosti ima i mnogo od zamaha junaka socijalističkog rada iz kasnih četrdesetih godina ovog veka, i da je umetnost socijalističkog realizma svojim
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Jevanđelije mi na stolu, Najbolje takoj bedi tešilo. Badava! svaka vrsta, svaka seća reč Na onoga junaka jagnjastog Što umrtvi svoj život besmrtni, Da njim oživi grob!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Osluškujem. Kolika sličnost između tog španskog narodnog junaka i našeg Kraljevića Marka! Kao istoriske ličnosti, stajali su obojica pod tuđim gospodarem, ali ih narodna poezija
Svet se divio džinovskom stasu junaka koji je, prema veličini tih kostiju, morao biti visok bar trideset stopa. Ja sam razorio romantiku te bajke, a iz
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Bilo je, kao što rekosmo, među tim vođstvom istinskih junaka i ratnika, nema govora, ali mnogo više one takozvane debele pozadine, koja bolje poznaje puder od baruta i mnogo bolje
Mi smo pojahali naše mokre konje, i krenuli se za srednjom kolonom, pukom p. pukovnika Vasića, junaka s Merdara i Prištine. Već dva dana u divizijskom štabu govori se samo o p. pukovniku Vasiću.
u tome: ne dopustiti i ne dati nikome drugome, ma ko bio, ni u jednom jedinom komadu, ulogu glavne ličnosti ili junaka, pa čak i bez obzira na to što se tu, upravo na licu mesta, očekujući kod svojih roditelja novi angažman, nalazio u
I opet se zbi kako reče Gospod. I Srbi pobediše braću i vratiše se kućama svojim ovenčani slavom junaka, ali još slađom od prve baš zato što to behu braća koju su pobedili. A posle toga opet prođe godina dana.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
ĐAVOLSKI 143 OČINA ZAKLETVA 156 USUD 160 PRAVDA I KRIVDA 167 PRAVDA 169 OKLEN INGLESKOJ KRALjICI TOLIKE PARE 174 IMA JUNAKA NAD JUNAKOM 179 VILOVSKA KOČIJA 181 ČUDNOVATA DLAKA 183 TAMNI VILAJET 185 KAKO JE POSTALA KRTICA 186 OTKUD ČOVJEKU
On uzjaše na njega, pa bjež̓ s njime u careve dvore. Čudi se sav carski dvor i dvorjani: da čudna junaka, da lijepog zlatnoga konja!
Kad ovo dozna carska kćer, onda ona piše svom ocu i kaže mu da ona ni za koga drugog neće poći no za onog junaka koji džilitom bedeme njinog grada prebaci.
Sad car, videći ovakovog dobrog junaka i ne mareći što je on rob bio i od niskog roda, pozdravi ga linom muširom i potom dade mu svoju ljubaznu i prekrasnu
Niti sam tu bio, ni očima vidio. IMA JUNAKA NAD JUNAKOM U jednom selu živeo jedan junak, ali pošto nije znao nikava zanata, pasao je goveda.
Osilio se govedar, pa će jednoga dana reći majci: — Draga majko, da li ima boljeg junaka no što sam ja? Vidiš šta samo topuzom radim?
I pođe na put da traži boljeg junaka od sebe. Putovao je dugo dok ne dođe do jedne reke. Voda je nabujala, te junak nije mogao preći.
Vide sad junak da je u sredini junaka, i da mu je sad prilika da oproba svoje junaštvo. Poče sad junak pričati zašto je pošao u svet, a starac jedan, koji
Devojka sedi kraj izvora, a delija legao na njen skut te zadremao. Čim stiže naš junak, poteže topuzom i udari junaka tri-četiri puta po glavi.
Skoči i pojuri junaka da ovaj nije znao gde da se sakrije. Nasusret mu je išao jedan čovek koji je zavezao dvanaest natovarenih kola za
Produži kolar da vuče svoja kola, pa i zaboravi na junaka u čakširama. Kad bi veče, htede kolar da sedne, a poče junak iz čakšira da viče: — Polako, pobratime, da me ne
Kolar oslobodi junaka čakširine tamnice, a junak zastiđen otide kući, i više se nikome nije hvalio o svome junaštvu. VILOVSKA KOČIJA Bio
Petković, Vladislav Dis - PESME
predeo mira, u zavičaj mraka: Ostaviću suncu moje srećne dane I velike želje, još nedopevane, I buktinju vere, k'o pesmu junaka, Dok mi srce spava u predelu mraka.
A iz venca, a iz snova, Melodija i zvukova Zabrujaše pesme cveća, Pesme sunca i oblaka I anđela i junaka I mladosti i proleća: To je bila pesma straha I padanja i uzdaha.
kocu sa imenom Boga, Pet vekova srama, uz prokletstva mnoga, Pet vekova nada, pet vekova raka — I da opet dođe najezda junaka!
Šetajući dugo, uz dolazak mraka, Pričao je meni on, kapetan vojni, Koga su bojevi digli do junaka, A slučaj ne htede da bude pokojni — Pričao je stvari iz prvoga rata S rečitošću onom što mu vojska dala: Od njegovih
danas, pri pojavi svake Nevolje, da se iz podzemnog mraka Zao duh diže, k'o mrtvac iz rake, Nad zemljom bola, kolevkom junaka.
Mogila raste i nikada soko Dići se neće sa hladnog trzanja, S junaka, koje ne poznaje oko, S pira topova, s presvislog rzanja, S krvavog kljuna što žuri visoko.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
U to vreme bio sam pod uticajem srpske narodne poezije i pun divljenja prema podvizima junaka. Imao sam običaj da provedem sate koseći svoje neprijatelje u obliku stabljika kukuruza, što je upropašćavalo letinu, pa
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Srpske junačke pesme koje je recitovao Baba Batikin veličale su legendarnog narodnog junaka Kraljevića Marka, snažnog čoveka koji je branio slabe i ugnjetavane.
Njena pojava me podseti na mladu ”srpsku vilu” koja ima izvanrednu ulogu u starim srpskim pesmama i pričama. Junaka, koji stekne prijateljstvo vile, nikakva zla kob neće zadesiti.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Svi događaji kao da su juče bili ostavili su na mestima svoj upečatak. Prostota i veličina pastira i junaka prvih vremena, pa divlja verska fanatičnost, pa velike strasti, pohote, blud i sjaj...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ali je zanimljivo da oči njegovih junaka ne opažaju onu tananu razliku između stepena prostorne otvorenosti/zatvorenosti kao što to čine Sofkine ili
Niti se tela Sremčevih junaka smeštaju i kreću po opažajno aktiviranome prostoru varoši, čaršije, avlije i gornjih (na sprat) i donjih (prizemnih)
mah aktivan, kućni i varoški prostor koji postavlja ograničenja ne samo na kretanje nego i na držanje tela Stankovićevih junaka u stvari je istorodna kolektivna tvorevina kulture.
Nije slučajno što ga kritičari ponekad nisu razlikovali od glavnog junaka romana Petra Pajića. Može se peći da je u našoj književnoj kritici razjašnjen odnos između ova dva lika.
[...] onda mi je dosadno, onda sam opet stari Sloven u čunu koji jezerom sivim brodi, i pun junaka čija pada sen na vodi. [...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
vezuje, nego se, naprotiv, sama za se odnosi na celinu radnje, sama raskriva pogled na sav ispripovedani život glavnog junaka: „Celog života, uvek, samo je radio ono što jedan čovek treba da radi.
u pripovednom su tekstu već po prirodi stvari vezane za imaginiranu konkretnu govornu situaciju i za konkretnoga junaka-govornika.
svetom satkanim sve od samih subjektivnih projekcija kojima ju je pisac darivao štedrije no bilo kog drugog svog junaka.
prerane očeve smrti, pa ulaganje velikog napora da se trgovina očuva i podigne - ima značajnog udela u sudbini glavnog junaka, ali ono što tu sudbinu iznutra oblikuje opet se nalazi u porodici: baba Stana kao oličenje porodičnog načela vešto
Idući od epizodičnog junaka ka glavnom, Stankovićev opis sve dublje seže u prigušenu junakovu ličnu volju, osujećene želje, potisnute nagone i, vrlo
Po tome je ona poseban, gotovo usamljen, a čini se i zagonetan lik. Ali i kod glavnog junaka drugog Stankovićevog romana, Gazda-Mladena, takođe nalazimo jedan oblik jakog potiskivanja.
Više no bilo gde drugo, Stanković je ovde dramu glavnog junaka razvio u dramu osujećivanja sopstvenih emocionalnih i čulnih pobuda.
Ne razlikuje se, međutim, po tome junakinja Nečiste krvi od nekih drugih Stankovićevih junaka. Nego, štaviše, veoma podseća recimo na glavnog junaka - u isti mah i pripovedača - Kostu iz Uvele ruže, za koga se
Nego, štaviše, veoma podseća recimo na glavnog junaka - u isti mah i pripovedača - Kostu iz Uvele ruže, za koga se oduvek držalo da je u visokoj meri autobiografski lik.
”176 Strah koji mali Kosta oseća otkrivamo - katkad vrlo duboko skriven - kod mnogih Stankovićevih junaka, ako ne i kod svih značajnijih; to je strah od gubljenja najprisnijeg dela ličnog života pod pritiskom roditeljskog
dva moguća, polarna razrešenja one specifične psihičke napetosti koju, u manjoj ili većoj meri, nalazimo i kod ostalih junaka. Ukratko, sudbina Aničina u ovome je.
Jaka suprotnost stvara visoku tenziju, koja pokatkad navodi junaka da izgubi kontrolu nad samim sobom. Tada postupa neočekivano, pa i nerazumno; pogibeljno po sebe koliko i po bliske
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Samo da se Arnauti ne slade!..“ Onda povika: — U, đeco, napokon vam bilo!.. Umuknite! Ne sramite mi mrtva junaka! Vidite li kako je divan i kako se ljuti na tu vašu slabićku kuknjavu! Natrag, umuknite jednom od Kosova!..
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Od kuda knjiga pod stȅgom mraka?... Učitelj — spomen starih junaka. I taj bi spomen slomila hala, Al’ nije dala struna gusala.
Dok god bude srpskih sina đakâ, Školom đaka a borbom junaka, Vidaće se mnoge rane gorke Uspomenom srpske dobrotvorke. »Starmali« 1883.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Josipović, Josipović. — ponavljalo se svugde ime junaka tog dana, slikara—vojnika. Bataljon je celoga dana ostao tu pripijen uz padine duboke jaruge.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A kod konjanika!... Kad pogine komandir, oni ga proglase za nacionalnog junaka. Međutim, kod pešaka je smrt tekući posao. Sahranjuju nas kao neznane heroje.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ja sam hteo Jugoviće, hteo pjeti Janka, Slavu srpskih obnoviti s' starine junaka, Ali strune, kad se mašim do moje samvike, Vostrepeću o ljubovi, nježne zveknu like.
Sad nek' sudi tko mu drago i na koju stranu, Ljubov mora sve pobjede održati granu; Više ima koji ljube mlada i junaka Nego djece s drjahlih starci i matorih baka; I veselih čada više u silnog Peruna Neg' ugrjumih mudričara i svetih
Opet ruža u gradini cveta! Opet karanfil Kiti devojke kipeća prsa ljubvom, Stidljivoželjno pogleda na mlada i lepa junaka, Da ga nedram’ grli, u kojima veselo Srce kuca.
Sablje zveče, Brda ječe; Krv se lije, Srce bije. Konji vrište, Majke pište, A junaka rane tište. Složno, braćo, Srbin bije; Miloš gdi je? Murat leži, Turčin beži, Srbinu se sreća smeši.
reži a ludost se smeje, — Ja i ti ćemo, mili srpski pobro, Da opevamo što nam srce greje, Da opevamo slavnoga junaka, U mišci krepka, srcem, duhom jaka.
Sunce sinu na istoku, Pred kolebom dva junaka, S njima majka, stara baka, U njenom je suza oku. Preko brega izdaleka Jutrenja se začu jeka Sa crkvene kule zvona.
god., str. 153a: Pevao sam pesmu davoriju, Da proglasim novu istoriju Sviju naših na peru junaka, Boreći se za zoru skoriju; No kad vidim slova svakojaka u naglosti koja načiniše, Da se lakše piše, teže
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Sad vidim Da me je nekad otac varao Izborom divnim priča lažljivih U koje mi je tebe upleo Kao junaka najjunačnijeg U ovom poludivljem plemenu. — I ti si junak, ti?... Gospode moj! A ovamo te gazi slabiji!...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Zađo' u Medenjak, pa zagrokta': Medenjače, visoka planino, ne 'raniš li u sebi junaka koji bi mi na mejdan izišô? Simeun u oduševljenu odista i otpjeva, a neko dočeka iz mraka.
— Mićane, natoči mi jednu, post joj njezin, da razbijem stare derte! — Ljudi moji, nit je tak'ije' junaka kad bilo, a kakav je vakat nastô teško da i' i bude! — čudi se i krsti onaj za kacom.
Stanko Taković uze gusle, prevuče dva-tri puta gudalom, pa kliknu: Svaka staza žali po junaka, ravni Azić Zalovaru starog, a Tramošnja Tomu Đakovića, Gomjenica Partu igumana, i junaka Simeuna Đaka.
kliknu: Svaka staza žali po junaka, ravni Azić Zalovaru starog, a Tramošnja Tomu Đakovića, Gomjenica Partu igumana, i junaka Simeuna Đaka.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Poetsko viđenje prošlosti kroz epske likove narodnih junaka moralo je u usmenom sistemu biti veoma razvijeno, moralo je postojati jaka potreba za poetizacijom istorije, kad je
Stoga je Sava bio slobodan u izboru žanra kojim će svoga junaka opisati, dok će Stefan svoj spis Život svetog Simeona (1216) ostvariti po svim propisima hagiografskog žanra,
i razvijajući retorične elemente pozajmicama iz Pohvale knezu Vladimiru od Ilariona Kijevskog (iz 1049) utvrdio svog junaka kao izabranog "ravnoapostolnog" srpskog vladara.
Teodosijevi junaci uvek su u stanju povišene osećajnosti, koja se prenosi i na čitaoce. Duše svojih junaka Teodosije podvrgava prefinjenoj psihološkoj analizi.
ličnom duhovnom podvigu, jer je ideal čoveka i vladara sada viđen u Aleksandru Makedonskom, s kojim on poredi svoga junaka. Srpski vladar nije više brižan otac Nemanja, nego moćan vladar jedne države na pragu carstva.
Ta raspoloženja će dati osnovni ton i literaturi kosovskog podviga. Podvig kneza Lazara i kosovskih junaka (1389) izazvaće čitav ciklus poetskih sastava.
Tako u dvorskoj sredini, kao i pre, nastaju spisi koji kroz lik jednog junaka objašnjavaju položaj i idejne osnove Lazarevića. Nova dinastija stvara svoga svetog pretka.
Nova dinastija stvara svoga svetog pretka. A on je nov tip junaka, on je vladar s jednim podvigom, jednom bitkom. Ta je bitka izgubljena, ali knez Lazar je pao viteški, braneći pred
Hrišćanski podvig kneza Lazara i kosovskih junaka dovoljan je za njihovo proslavljanje. Traži se nova forma i nov uzor. Podvig kosovski blizak je ranim hrišćanskim
U bezbrojnim megdanima između slavnih hrišćanskih junaka i isto tako slavnih muslimanskih krajišnika dele se pohvale i jednima i drugima, ali epska pobeda zavisi od toga čija
svim važnijim epskim junacima raznih vremena ili im se suprotstavlja i svojim prisustvom postaje merilo važnosti i tih junaka i tih događaja, sve do oslobodilačkih ratova.
sprovedena i u stilsko-izražajnim postupcima, na primer, u stihovima o brojnosti turske vojske (Kon do konja, junak do junaka,/ Bojna koplja kano čarna gora,/ Sve s' vijaju po polju barjaci,/ kano mrki po nebu oblaci).
Jakšić, Đura - PESME
ljuti, Zazvečaše puške tanke, Crne puške belgijanke: „Buljubašo, žena beži, A u našoj krvi leži Krv kosovska, krv junaka, A krv taka Ne zatrepta od Turaka!...“ Tako reče pet stražara Krajišnika, graničara; A puške im oganj bljuju.
“ „...Ja nikada!“ „Na spalište! Na spalište! Pakô svoju žrtvu ište: Dušu, telo i spisove, I junaka vere nove! Sve nek’ ide na spalište! Na spalište! Na spalište!...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
O postanku b. pričaju se razne skaske. Po jednoj, b. je bio najpre bele boje, ali je na Kosovu od krvi srpskih junaka dobio crvenu boju, i posle se kao crven cvet svuda raširio (Sofrić, 15).
se i inače prinose žrtve, i kao takvu treba (u svakom slučaju bar po formi) smatrati jedan postupak poznatog srpskog junaka iz prvog ustanka, Vase Čarapića: kad je on, hajdukujući, video u proleće na Avali prvi g.
o nevernoj ženi, majka, ili sestra, ili žena pretvaraju se da su bolesne i kao sasvim prirodnu stvar traže od junaka da im donese j., ali j. koje je teško ili nemoguće dobaviti (v. prim. malo docnije). Vuk spominje običaj, kad se j.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Dospeo si, evo, u rajske visine. Evo ovde ima blaga svakojaka, I učenih ljudi, i dobrih junaka. Nek te, dakle, briga i tuga ne guši, No slobodno išti što ti drago duši.“ A Srbin će njemu: „O Gospode jaki!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ja vam se divim... Ja ću srpsku ženu zapamtiti... ja ću junaka zapamtiti. Vi niste mogli trpeti hladnu bogatašku prazninu oko sebe, i ispunili ste je živim bićima...
da otera svoga junaka u vrstu askeze, on je smatrao neophodnim da mu u dušu metne neku mistiku. Ne! Razum vodi i u aksezu!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
dosta ste morali jecati i plakati, i ahova, i ohova i uhova preko očiju prometati, danas ću da vam predstavim jednog junaka koji je samo za junačkim stvarma težio, pucao, trčao, jašio i na zapovest sudbine sav svet obišao, nota bene, po mapi.
« »Majčin sine«, rekne na to Roman, »gdi je Burjam da te vidi kakvog junaka zemlja nosi.« So tim ga uvati za ruku i počne ga tešiti da se ništa ne boji, da mu on neće ni najmanjeg vreda učiniti,
Agan poljubi svoga gospodara u ruku i puno zadovoljstvo izrazi da mu je sudbina sreću poklonila takvog junaka služiti. — No šta se dalje Romanu zbilo, vidićemo u trećoj časti naše povesti. »Šta, zar je već kraj?« Kraj, gospože.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
ostalih Nemanjića, on bi se tako busao u grudi kao da nas je izazivao na megdan, a kada bi se dočepao ustanka i njegovih junaka, Sinđelića, Rajića, Zeke i Konde, onda bi toliko lupao pesnicama o sto da bi se turska vojska, kada bi odnekud opet
prevukao bi u duši gudalom po strunama i počeo takođe desetercem, kao svojim domaćim dijalektom: Malo bješe takijeh junaka Kô što bješe Lazarević Luko.
Petrović, Rastko - PESME
kad me dosada savršenstvu vodi; onda mi je dosadno, onda sam opet stari Sloven u čunu koji jezerom sivim brodi, i pun junaka čija pada sen na vodu.
To dole igraju radnici i pevaju vitlovi u reci, I pevaju u trbusima žena meseci: Budućih junaka za ceo svet, o hlebu od jedan do devet: I ja sam mlad, I tebe rad, U nje je cvet! U nebo, u oblak, u svet!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
KNEŽEVA VEČERA 259 16 KOSANČIĆ IVAN UHODI TURKE (ODLOMAK) 262 17 PROPAST CARSTVA SRPSKOGA 265 18 TRI DOBRA JUNAKA 270 19 MUSIĆ STEVAN 271 20 CARICA MILICA I VLADETA VOJVODA 279 21 SLUGA MILUTIN 282 22 SMRT MILOŠA DRAGILOVIĆA
Nje mnogo više ima u sadržini, u likovima i postupcima junaka. Mi smo već obeležili sadržinu, videli smo glavnu temu. U potpunom skladu sa takvom sadržinom, sa takvom temom, stoje
U potpunom skladu sa takvom sadržinom, sa takvom temom, stoje likovi i podvizi junaka naše narodne epike. U njima je ovaploćena vekovna borba. Oni su nosioci najdubljih narodnih misli i osećanja.
najtipičnije, između najrazličitijih herojskih crta najkarakterističnije i zatim ih uopštavao u likovima omiljenih junaka. Pri tom uopštavanju narod je obilno unosio i svoje revolucionarne težnje pokatkad izražene u fantastičnim odlikama.
Junak je dužan da pomene boga, a bog obavezan da pomogne junaku. Ako se bog okrene protiv junaka, onda je on stari krvnik. U bitku se uvode mrtvi sveci sa zadatkom da raznim čudima uništavaju neprijatelja.
cikluse (krugove): neistorijski, pretkosovski, kosovski, Marka Kraljevića, Brankovića i Jakšića, Crnojevića, Ugričića i junaka Hrvaćana, hajdučki, uskočki, muslimanski, oslobođenja Crne Gore, oslobođenja Srbije.
i Ramajani, na primer, bogovi ne samo da odlučuju o ishodu rata nego i sami učestvuju kao pomagači ovoga ili onoga junaka. U Ilijadi bogovi su odlučili da Troja bude razorena, ali su i dalje jedni pomagali Trojancima a drugi Grcima.
U klici ga nalazimo već kod Konstantina Filozofa: opadati tako velikog junaka i rodoljuba kakav se pokazao Miloš, to u stvari znači izdajnički postupati.
pripovijeda) probio iz nje sam sebi dlan, pa onda rekao: „Sad ne pomaže junaštvo, jer najgora rđa može ubiti najboljega junaka““. Kralj Marko vladao je od 1371. do 1395. godine. Prestonica mu je bila u Prilepu.
pljačkana i sramoćena, sirotinja raja je kroz pesmu i zvuke gusala izlivala srdžbu uvređenih i slala svog nepobedivog junaka da deli megdane „od istoka pake do zapada“, da kažnjava nasilnike, da oslobađa roblje, da štiti pravdu, da zastupa
U tamnim vekovima ropstva narod je stvarao poletnu sliku nenadmašnog junaka u koga je „oštra sablja, ruka samovoljna“, koji je dorastao svakom podvigu, jer je mudriji i junačniji od svih dušmana.
Takav je Marko o kome pesma kaže: Ni boljega konja od Šarina, ni od Marka boljega junaka. Takav je Marko koga prati vatreni narodni blagoslov: Desna ti se posvetila ruka!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Lukavom Stricu ništa drugo nije ni trebalo, nego da sazna ko je bio bijen u školi. Eto novih junaka u družinu. I to baš Mačak i Potrk, dvije delije iz četvrtog razreda kakve se samo zamisliti mogu.
jer od pentranja, skakanja, valjanja i trke po logoru teško da bi izdržalo i krzno divlje mačke, a kamoli odjeća naših junaka.
— Pa dabome da leži! — nadureno promrmlja Stric i već je zamišljao sebe kako, teško ranjen poput starinskog junaka, leži pod jelom zelenom, a Lunja se naginje nad njegovo lice i tiho pita: — Hoćeš li mi rane preboljeti?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Eto, takoj se majstoriji Gedeon dovi, te ciglo sa svojih trista junaka razbi tuštenu madijamsku vojsku: sto i dvaist hiljada što ih pogibe na tom noćnom međusobnom boju.
I tamo na toj večeri da izete svakojako telo; telesa carska, kraljevska, i svakih mudrih i snažnih junaka i kojino su urednici nad vojskom; đeneralska, obršterska, kapetanska i ostalih poglavara, i konje sve i one koji na
Za cara Mavrikija, reče, dobi u arabitskoj vojski videše dva junaka vrlo pristala i lepa, kako pred carevim licem da stoje, i ostali ljudi svi su ih počitovali, pak obojica dođoše k crkvi