Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
38 Naposletku, kad se pažljivije pogleda, vidi se da je nagovešten i poseban odnos prema glavnoj junakinji: za ostale likove jednostavno se kaže da se „znalo i pričalo”, dok se za Sofku upotrebljava već pominjana a toliko jaka
I to je razumljivo ako je glavnoj junakinji u pretežnome delu romana podarena uloga koju Štancel naziva reflektorom. Samo što ta uloga isto tako utiče, i više no
89 Tako se u H glavi junakinji ne saopštava neposredno da je isprošena, nego se od nje zahteva da privremeno napusti kuću, a učinjeno je to „dole u
očekivanja, i zato izuzetno jakog iznenađenja (prevarenog očekivanja), Stanković je iskoristio da trenutak kad se junakinji saopštava istina prikaže kao njenu tako duboku psihičku potresenost da prelazi u doživljaj egzistencijalnog ponora -
Sve postade mekše, toplije i ututkanije . ”140 Ima, međutim, nešto neobično i čudno u tome što se junakinji, zreloj osobi, i kada je sticaj okolnosti postao po nju tragičan, daje možda najinfantilniji među infantilnim
U Nečistoj krvi, kako je već pominjano, takvi se pejzaži počinju javljati od H glave, kada se junakinji saopštava očeva odluka o udaji.
Koliko su junakinji teško padale zabrane, kao da su joj ne samo dušu no i telo neprestance pritiskale, vidi se iz promene njenoga čisto