Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Prelaz između autorovoga subjektivnog i junakovog subjektivnog viđenja toliko je slobodan, kat-kad se čini i nedovoljno kontrolisan, da se povremeno dobija zamršen opis
Pri tome opet može doći do ponavljanja, i u ponavljanju do mogućeg spajanja dva različna opažaja: subjektivnog junakovog i objektivnog autorovog. Konkretno bi to ovako izgledalo: oni, koji gledaju na varoš i ovi, koji gledaju na polje.
segmentovan i detaljisan opis prostorne praznine kroz koju pogled prolazi zapravo konstituiše unutarnje vreme junakovog doživljavanja.
Kod Crnjanskog, štaviše, nalazimo dosta slučajeva kad se tok junakovog opažanja uključuje u radnju kao događaj po sebi. Mogao bi se navesti zaista veliki broj primera, s kraja na kraj romana.
Služeći se čas jednim čas drugim položajem tela junakovog, Crnjanski u visokoj meri dinamizuje percepciju, pa tako i postiže književno dejstvo koje su ruski formalisti nazvali
opažanja, i s njom dinamizacija samog opažanja, proizvod je naročitog ugla iz kog oko posmatra, ali isto tako i posebnog junakovog subjektivnog stanja - čuvstvenog i mislenog - u kome je prelomljen spoljnji izgled predmeta.
Postoji, međutim, scena u kojoj je prikazan ceo put koji nas od neposrednog opažanja junakovog vodi sve do njegovog sna na javi, za koji se odmah vezuje simbolička slika neba.
pojava, po svemu sudeći, može objasniti time što je u Seobama vreme pripovedanja jednim delom vezano za unutarnje vreme junakovog preživljavanja, što je inače česta pojava u modernom romanu početkom HH veka.