Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Bila je to Jelica Sevića. Grom devojka! Bila je to lepota, ali ne gospodska nego junačka lepota. Što ono pesma peva „struk momački, pogled devojački”. Oko bi joj goru zapalilo.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A onaj njegov poznanik ulazi žurno, smeška se i snažno mu drma ruku. — Bravo, Boga mi, Bravo! Srećna ti junačka rana! On zahvaljuje i oči mu najedanput zavodne — Nema šta, produžuje onaj, sad ti je Karađorđeva zvezda sigurna kao
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pre dvadeset godina, i pre četrdeset, naš je nacion bio ogrezao u krvi. To su bila vremena junačka. Sad su vremena tanaca, mineta, špineta, parfema, lepeza. Štono kažu, sve što ljubi, ljubi licemerno!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Kad su činili junačka dela, razmišljali su i prepirali se, da li bi Obilić tako uradio i da li su se približili Obiliću.
god. Jezikom punim slika dinarski su ljudi uspeli da izraze svoja najdublja osećanja, svoja junačka dela i nedaće, ljubav za slobodom, pravdom i nezavisnošću, svoju nacionalnu misao i nacionalni ponos i svoje opšte
Čovek se razvijao samo u duhu junaštva, kadšto, izgleda, do sebičnosti i okorelosti. Postojao je jedino junak. Junačka sujeta, junački ponos i oholost su, ako se tako može reći, bezgranično isticani.
i formirati ljude po određenom kalupu, kad im se otvore izgledi na koliko-toliko bolji život i kad se zadovoljava njihova junačka sujeta, dinarska sujeta.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pa ipak, svet koji se beše strčao kod mosta da vidi vojsku, gledao ga je sa dubokim poštovanjem, koje izaziva u gomili junačka starost.
Matavulj, Simo - USKOK
Ugledao se pisar na svoga gospodara! — Ja sam drugo, ja sam Crnogorac! — A i on je kućić i čojković! Krv je junačka ista u cijelom svijetu!... Takvim razgovorima započe posjedak pred ručkom.
Onda, pred licem opasnosti, prenu se u njoj junačka krv i prikupiv svu snagu savlada slabost, te zapita sasvijem mirno, najobičnijem svojim glasom: — Tebi se, tajko, ne
Radičević, Branko - PESME
Eto Turak'! vatru svaki prospe, Pa za gvožđe — kuda koji dospe, Dim i para i pušaka cika, A uz puške ta junačka vika: „Ne daj, ne daj! udri, seci, tuci!“ Crnogorci kolju kano vuci.
! 9. 5. 1850. (OJ MORAVO, ŠTO BI BEZ SRBINjA) Oj Moravo, što bi bez Srbinja, Što bi Srbinj bez srca junačka, Što bi junak bez desnice ruke, Što bi ruka bez te sablje britke, Što bi sablja bez vešta kovača, Što bi kovač bez
27. Tebe nesta, a otada Začeše se loši danci: Oh, ta gledni, gleni jada, Već se vrću Srbijanci, A junačka ona sreća Obrnula nama pleća! 28.
Zar te puške već ne biju, Zar ti mači krv ne liju, A strmen je ta visoka, Zar junačka ne zna skoka, Čega s' plaši, čega s' boji? Samo brže, eto zgode!
“ — Vođa ispi čašu lednu. „Ded' nek ide i ta druga, Za junačka žića duga, Pa eto ti još i treće Rad junačke dobre sreće.
Jest zlotvora i presila, Ma junačka smrt im mila, Ta jedanput doći mora, A mogla bi doći gora. „Aoh udri, ne daj, brale!“ Poklikuju, puške pale.
Tek se zora pomolila bela, Okolina oživela cela, Svud oruže kroza maglu sevka, A čuje se junačka popevka, Mač i konjic i ta duga puška, — Blago onom ko je glava muška!
Tu je tako, ali s one strane Ko se vije kroz kamen i grane? Davno igra prošla je junačka, Valjda junak došao da pljačka? Ide, ide... na polju je sada... Ta šta vidim, ženska glava mlada?
Kostić, Laza - PESME
svodovskim, osevkuje bogovska stupila; al' žešće još u grudma vođevskim prosevkuju kroz razbor im i sud Samsonova junačka čudila.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
No najmlađi brat bude junačka srca, ne bŷdi braću svoju, nego srete aždahu pa je udari triput i sve tri joj glave odsiječe, potom odmah uši odsiječe
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sa zaprepašćenjem pričaju o strašnom dejstvu nemačke artiljerije. — Ovde se ne biju više srca junačka, već fabrike čelične industrije — objašnjavao je jedan rezervni oficir.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
89. Pade listak naranče Usred čaše junačke. Da je znala naranča Da je čaša junačka, Vrhom bi se povila, Pa bi čašu popila. I oko i čelo — Sve vam, braćo, veselo! 90.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
od straha, ali mi ni za trenutak ne smemo zaboraviti da smo potomci vrlih predaka, da kroz naše žile teče plemenita, junačka krv naših đedova, onih div-vitezova što ni zubom ne škripnuše umirući za slobodu i za dobro nas, njihovih potomaka.
od straha, ali mi ni za trenutak ne smemo zaboraviti da smo potomci vrlih predaka, da kroz naše žile teče plemenita, junačka krv naših đedova, onih div-vitezova što ni zubom ne škripnuše umirući za slobodu i za dobro nas, njihovih potomaka.
I zaslužio je ljubav narodnu. Slušam te hvale na sve strane, pa se tek i u meni probudi junačka krv srpska. I naši su stari junaci, i oni su umirali na kolu za slobodu; i mi imamo junačku prošlost i Kosovo.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VLADIKA DANILO Blago meni, moji sokolovi, blago meni, junačka svobodo! Jutros si mi divno voskresnula iz grobovah našijeh đedovah!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ovo je težačka, junačka! Koji je težak vrlo uranio, voke na’ranio, gvožđe naoštrio, objesio devetera sjemena o levom ramenu, a desnom rukom
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
No najmlađi brat bude junačka srca, ne budi braću svoju, nego srete aždahu pa je udari triput i sve tri joj glave odsiječe, potom odmah uši odsiječe
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
padaše koso na lišće pred njim, a on, u onom hladovitom okviru, izgledaše joj kao vanzemaljska pojava, kao ona svetla junačka lica iz naših pesama, koja nam bude topla osećanja za sebe.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
No najmlađi brat bude junačka srca, ne budi braću svoju, nego srete aždahu pa je udari triput i sve tri joj glave odsiječe, potom odmah uši odsiječe
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
“ Ala je ovo neka junačka rasa,” - pomišljao sam u sebi, posmatrajući igrače koji su se gubili u ritmičkim pokretima, jednom rukom na boku, a
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
— Detinje starine ta lako je strele jedovne Štitom odbiti od svog srca junačka, Lako i munjevidnu izbeći mača brzinu: Čovek je skovao ga, čovek će izbeći ga; Al’ ovo je satana sad glabljivom
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— JELISAVETA: Pa?... Kapetane! KAP. ĐURAŠKO: Pa: „Latini su lukavi, Junačka muka tišti lisicu...“ Protivnici ti tako govore.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Bojim se, veli, poznaće me, pa ode i brada i glava.“ Ja ukabuli', pa što Bog i sreća junačka dadne... Te cijele bogovetne noći nijesam mogô oka na oko sklopiti.
trapeze, ja ću š njim večeras morati podijeliti mejdan kô birzemanile s Asan-begom Čekom od Sane, pa kome Bog i sreća junačka voljadne! Jedva ga umiriše i svladaše da ne podvrisne: „Stoj! Budi mene miran!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, ѕ. v. javorov), a junačka poezija je iz kulta predaka nastala i sastavni je deo toga kulta. J. će se osušiti ako »nesrećan čovek« ili bolesnik
Ćipiko, Ivo - Pauci
od ljekareva savjeta; gdje plodna zemlja voli se više od rođene majke, a vo hranitelj i pobratim od srca jače od brata. Junačka pjesma zanosi, i starcima sjakte oči kad se priča o hajdukovanju.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I juriš otpoče zorom. Spolja strašne se bore, Da snažnim rukama svojim prikače lestvice gore. A ozgo junačka momčad, i žene, i hrabri ljudi, Sipaju ključalo ulje i pale njihove grudi.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Njene prostorije, saloni i kabine, bile su patosane kamenim mozaikom, koji je živim bojama predstavljao junačka dela opevana u Ilijadi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ne treba ništa, danas, ni ikada! Kad je još Vlaovićima što trebalo od sela! — Ta velika Leksina laž, junačka i mučenička, to je bio poslednji obraz Vlaovića. Imanje, koliko ga je još ostalo, nestajalo je. — Neka ide sve!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Priđosmo. Sara čizme bila je ulubljena i koža na njoj naprsla. — E, srećna ti junačka rana! — dirali smo ga svi. — Ne bi bilo rđavo da je udarilo malčice jače, koliko da se zavuče pod kožu!
Petrović, Rastko - PESME
sliva se na žito, Julije Cezar, moj prijatelj kroz vekove, Pogledom me kao svetom vodom krštava, I priprema na dela junačka. O proleće divotno, sve sa tebe poludi! Da l' veruješ, draga moja, da ću smeti umreti?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
snažno završavaju stara Jugovićka i Kosovka devojka: herojska majka „tvrdoga srca“, koja umire bez suze u oku, i junačka verenica, koja prevrće po krvi junake i zalaže ih hlebom i zapaja vinom.
ako osvoje Deligrad, osvojiti „svu našu Srbiju“. Više nego rana peku ga stradanja Srbije. Miloš Pocerac je junačka pesma za sebe. Njegova ruka je rada da se igra s Turcima, a sablja mu je žedna turske krvi.
I u starijim i u mlađim pesmama podjednako — glavni ideal života jeste junačka sloboda izražena u prvom redu u borbi protiv tuđinskog porobljavanja, a katkad i u borbi protiv domaće tiranije.
A to što su pesme bile o junacima nimalo ne određuje tvorca. Svaka junačka poezija govori o junacima, podvizima, ratovima — kako ona za vreme feudalizma tako i ona pre i posle njega.
U borbi su rasle klice budućnosti. A junačka prošlost je inspirisala za borbu, za podvige. Junačka prošlost bila je moćno uporište i jemstvo da se snage naše zemlje
U borbi su rasle klice budućnosti. A junačka prošlost je inspirisala za borbu, za podvige. Junačka prošlost bila je moćno uporište i jemstvo da se snage naše zemlje mogu meriti sa snagama tuđinaca i pobediti ih.
Prvo presuđuje kratko i odsečno (na strani 309): „Junaštvo i junačka pjesma prelaze od feudalnih vitezova — hajducima“.
) u zamkove, junačka pjesma je, s njom, prešla u dvorce i zamkove“; 3) „na dvorovima vladara i najviših velikodostojnika ona, očito, nije
naučnika Sokolova da je vulgarno–sociološka interpretacija istorije folklora dovela do apsurdnog zaključka da je junačka poezija tvorevina „ne naroda, ne radnih masa, nego gospodske klase u epohi feudalizma“.
I ostali kićeni svatovi, bogom braćo, dobri prijatelji! Jabuka je dečina zabava, a prsten je junačka belega; ja ću poći za Ustupčić-Pavla!
l'jepo dočekaju, i nek tebe dadu Arapinu, da u dvoru ne zameće kavge, a ja znadem će ću te oteti, ako bog da i sreća junačka“. Ode Marko u hana Novoga, a đevojka u careve dvore, pa kazuje caru i carici da je došô Kraljeviću Marko.
Al' govori Kraljeviću Marko: „Bre, ne laži, crni Arapine! Ako bog da i sreća junačka, ti do mene ni doskočit nećeš, a kamoli mene preskočiti!“ Al' da vidiš crnog Arapina!