Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Obadve jedre, živahne; crnpurasta i đavolasta Mica jednim okom tri jurata poseče, a Alka nežna, bela, kao „penorodna” Venera. Može li biti da se takve devojke svakom ne dopadaju?
Ćirković nije lep, ruke i noge nezgrapne, a nije ni dobar igrač, i Alka bi ga rado od igre odbila; voli ona jurata, ali mora, tu je mati, i ona, opet, voli bogatoga trgovca, a ne trošadžiju jurata.
bi ga rado od igre odbila; voli ona jurata, ali mora, tu je mati, i ona, opet, voli bogatoga trgovca, a ne trošadžiju jurata. Sin Marko, dok je do juratstva došao, potrošio joj, udovici, polovinu imanja.
Ona hoće zeta koji ima „sostojanije”, a ne trošača jurata. A jurati, kad Alku obleću, jedan gurka laktom, drugi stane na nogu Ćirkovićevu kad se do Alke utiskuje.
Marko dalje šiba. Sad se i berberin razjari i, u pravednoj odbrani, dočepa se korbačića. To je za Marka suviše, za jurata sramota; snažnim rukama ščepa slabijeg berberina, te ga baci u kacu. Berberin užasno grune na dno kace, a kaca odjeknu.
Otac će mu predati trgovinu, a jedinac je. Njoj je u srcu jurat, al’ za jurata treba miraza. Ko je siromah uzeti je ne može, ko je bogat uzeti je neće, taj traži bogatu.
Ko je siromah uzeti je ne može, ko je bogat uzeti je neće, taj traži bogatu. Lepa plavojka nosi u srcu crnopurastog jurata, no ovaj se samo titra. Od sedam jagma ne zna koju da bira. Valjda neće najlepšu, već najbogatiju.
” Ipak je brala i zakitila se, možda će još do jurata doći, a zasad se mora zadovoljiti sa Jeftom Ćirkovićem. Jefta Ćirković ima sostojanije te Alku i preko njene volje
Lepo je videti lepa jurata, pravih nogu, srazmernih udova, pa još Milivoja Svilokosića sa crnpurastim licem, kad astragansku kapu naeri.
od starog jurata posta mlad advokat. Sad Milivoj Svilokosić advokat, a Marko Rogozić zbrisan jurat! Čudna kob! Svilokosić tera procese,
Kad je imala za Milivoja poći, slab joj bio miraz za jurata. Kao kad zaplamti panj koji dugo tinja, tako i Alkino srce. Alka čeka Milivoja, ali on ne dolazi da se pokori, ponosit
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ako baš mora biti, daće im decu, kad pođu u Rosiju, ali dotle, neka budu malo radost, babi, i dedi! Čestnjejšeg Jurata Isakoviča je to, jako, dirnulo.
A svakako se seća i njegovog bratučeda, Jurata, koji ga je posetio, kad je u Beč dolazio – a svakako je primio i talere, koje mu je, preko gospodina Rakosavleviča,
„Kreći, debeli!“ dovikivao je, sve češće, bratu. Husari majora Jurata Isakoviča bili su mu neki, daleki, rođaci, bar su oni tako tvrdili, a bili su neženjeni, mladi, skoro deca.
Kad je došao red na Jurata Isakoviča – sada Georgija Isakoviča Zeremskog – Đurđe dojaha, lep, kao lepi Ciganin, pred Kostjurina.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Tu poslednju Jucinu volju ispunili su. Šamika je doveo o svom trošku dvanaest mladića, jurata, koji će je nositi. Doneo je i jedan veliki venac, koji će na sanduk metnuti.