Ćipiko, Ivo - Pauci
—Muč', šugava kozo! — srdito odvrati on. A djevojke se potsmjevahu. Cirilo se diže, pristupi k Jurinoj sestri Mariji, uhvati je za glavu obima rukama i drmnu njome. Devojka se prene i pogleda ga. — Gospodaru, hoćete ovu?
— Kud ćeš po kiši? — javi se za njim otac mu. Nu on ga nije čuo, i, kao da je tako već prvo odlučio, uputi se k Jurinoj kući. Našao ih sve na okupu. Jure je krpio raskidanu obuću. Marija je plela bječve, a majka im potsticala oganj.
Za njih nije bilo druge nego pustiti živinu da je gone i prodadu. U Jurinoj kući te večeri nisu se brinuli da plate porez.
I povorka, uz smijeh i jadikovanje, odmiče dalje. Spustiše se najzad ulicom poda se k Jurinoj kući i ustaviše se kod nje. Ivo gleda, a oko njega sakupila se i ostala čeljad... Rubač pokuca na vrata.
Poći će na jesen. — Dakle, to je sigurno? — Sigurno; govore u selu da je jur povratila prsten Jurinoj majci. Prekjuče sam je srila na putu, pa sam je pitala je li istina ča se govori. „Ča ću ja bidna!