Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
buknu tek na jedan mah, pa ode kao besan. Jurio je ulicama ne gledajući nikog, pa hajd' pravo u kuću Nikolinu. Nikola sedi za doručkom sa svojom domaćicom i Savkom, i
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On dokopa kapu, koja mu beše cpala c glave, i pobeže... Za trenuće oka bio je u lugu... Jurio je kao mahnit, besan, otrovan. Dokopao zubima svoju desnu ruku pa je grize, a ne oseća bola...
U trenutku se vratio. U ruci je nosio zapet pištolj... Jurio je pravce kolu... — Lakše!... prikradaj se!... Oni će te drugi smotriti!
Trčao je što igda može, jurio je kao da ga besi gone... Čuo je da puca grane za njim, pa mu se učini da ga neko vija.
On mu se jedini naturio za prijatelja. I on naže da pobegne od toga prijatelja... Jurio je i jurio. Najedanput stade. Učini mu se da ugleda vatru, ali vatru veliku, kao da kuća gori.
On mu se jedini naturio za prijatelja. I on naže da pobegne od toga prijatelja... Jurio je i jurio. Najedanput stade. Učini mu se da ugleda vatru, ali vatru veliku, kao da kuća gori.
To je bio Deva. On jedini smotrio je Lazara kad je pobegao. I on se naturi za njim. Jurio je iznajpre konjskom brzinom, ali kad vide da ne može trčati za zelenkom, on se ustavi. — Baš sam budala! — reče on.
Stoga je postao nestrpljiv. Nije se mogao skrasiti na jednom mestu!... Jurio je sad na jednu sad na drugu stranu, i gde je god došao, jedno isto: što teralo, to i stizalo!...
Starešine turske golim sabljama nagoniše svoje ljude u borbu... A ovi u šancu sve oduševljeniji... Stanko je jurio tamo-amo i tukao. Zeka, prav kao bor, čisto popevaše od radosti što njegova nejaka četica takav lom gradi.
Dučić, Jovan - PESME
NA RASKRŠĆU Konjanik je prejurio mostove na vodi, šume u pomrčini, i provalije u planini. Jurio je da javi svom gradu da ide neprijatelj da ga zapali.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I odmah bi se vraćao u kuću, zatvarao u svoju sobu, besneo jer zna da se on iskrao, jurio po varoši, te svet ga gledao i smejao mu se a time i njima, braći, celoj kući... I tad bi besneo.
Sluge bi se tada sklanjale. On bi ušao k njemu i kad bi ga, ma presvučenog, no još umrljan zemljom kako je jurio po čaršiji, valjao se, video tako ispruženog na postelji, gde kao uvek gotovo mrtav leži i samo blesasto mljeska, siše
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Pa je sa tom dušom, širokom, prostranom i svetlom, jurio, jurio, jurio u susret onom jasnom i milom plavetnilu svetloga neba. VII.
Pa je sa tom dušom, širokom, prostranom i svetlom, jurio, jurio, jurio u susret onom jasnom i milom plavetnilu svetloga neba. VII.
Pa je sa tom dušom, širokom, prostranom i svetlom, jurio, jurio, jurio u susret onom jasnom i milom plavetnilu svetloga neba. VII.
Afrika
Bio sam u pravom urođeničkom čamcu koji je jurio po volji nagih mladića. Iza njinih čela radila je njina usredsređena pažnja da održe čamac na matici; ali to nije bila
Tražimo ih, trudeći se da ih opkolimo, probijajući se uskim hodnicima kojima je oganj još, pre no što će se ugasiti jurio kroz savanu. Zalud je moj aparat spreman da snimi majmuna koji pada pogođen. Ništa!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bili su ćutljivi tog dana, dok su jeli. Bili su svi neispavani, umorni, zaneti svojim mislima. Zatim je četverac opet jurio, kao da ga vijaju. Božič je ponavljao svoje pitanje: zašto kapetan neće, kad u Beč stigne, u njegovu kuću?
Kočijaš je sa njim jurio, kroz Podolj, do njegove kuće, kao da ga gone. Zastao je pred kućom Žolobova, kao da je kola izvrtao.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Sad ćete mi obojica platiti! Prema Šarovu i Toši jurio je razjareni čiča Brko s golemom toljagom u ruci. TRINAESTA GLAVA Trka za jakom i šarenim torbakom — Neko diše u
On se tamo kočoperio i glasno se hvalio: — Au-vau, da samo znate kako sam jurio mačka Tošu! Jurio sam ga, jurio sve do kraja svijeta i kroz jedna vrata na granici istjerao sam ga sasvim iz svijeta i
On se tamo kočoperio i glasno se hvalio: — Au-vau, da samo znate kako sam jurio mačka Tošu! Jurio sam ga, jurio sve do kraja svijeta i kroz jedna vrata na granici istjerao sam ga sasvim iz svijeta i zalupio vrata.
On se tamo kočoperio i glasno se hvalio: — Au-vau, da samo znate kako sam jurio mačka Tošu! Jurio sam ga, jurio sve do kraja svijeta i kroz jedna vrata na granici istjerao sam ga sasvim iz svijeta i zalupio vrata. — Živ živ!
prijateljstvu dopro je čak i do medvjeda Kruškotresa Kukuruzovića, koji je važno progunđao: — I ja sam pola dana jurio čiča-Brku da se s njim sprijateljim, pa nikako nije išlo. U čiče su bile previše složne noge.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Kajsija u dvorištu oko koje se jurio čitav čopor prvoškolki bila je osuta cvetovima koji su iskočili iz golih grana kao kokice na odviše jakoj vatri.
Ja sam to znao kao što sam znao da će početi s onim kako je on u mojim godinama držeći pušku u ruci jurio fašiste po Sremskom frontu, bio ranjen i zarobljen, a onda pobegao iz ropstva da zatim, još nezalečen, izgladneo i bos,
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tresući se i odskačući, u svom intovu, kojim je besomučno jurio, prekim putevima, prema Fruškoj gori, on je stajao u kolima kao strašilo, između gajeva, žbunja i pokošenih livada,
u opasnosti, svaki čas, da padnu među konje, i nisu smele da se osvrnu, nije video ni pašnjake, ni nova naselja, već je jurio pravo, stojeći, stisnutih zuba, zagledan u sebe, u svoj život i svoju kuću u kojoj mu je snaha umirala.
Milićević, Vuk - Bespuće
Gavre Đaković ni sam nije znao kako se obukao, strčao bez doručka niz stepenice, jurio stanici, šetao nemiran i uzrujan, pogledajući na sat koji je milio i, najzad, popeo se u voz koji je tako sporo
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Često ih moćne oluje biše uz bljesak munja i vjetra huk, peklo ih sunce, kvasile kiše, jurio noću zubati vuk. Svladali tako nevolju mnogu uz pomoć glave i brzih nogu.
Deda je jahȏ, zavidim starcu, na mazgi, konju i magarcu, jurio brzo, vatreno, živo, s vetrom se pustim utrkivȏ. Kasnije, u zrelo doba, čitavom zemljom, širom, deda je putovȏ
Đavolja sprava! Tu ti je večno u torbi glava. Pa ipak, druže, i u tom čudu, uz puni gas, deda je često jurio drumom plašeći nas. Morem slanim, u daljine, mirnim hodom, putovȏ je deda brodom.
ista vučina plava, u svom kožuhu mrkom, razbojnik neki, nesreća prava, trčeći zečjim trkom, frčući mačjim brkom, jurio Cicu, siroticu, uz drvo jadna jedva zagrebla, gore nazebla, u gustoj krošnji poviše debla, bez topla šala, čizama,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Jedan konjanik zajedno sa konjem ležao je na putu. Malo dale drugi, opružen nasred druma, dok je njegov konj jurio za trećim konjanikom. Iz jednoga šipraga istrčaše naša četiri pešaka i priđoše onom prvome.
Dohvatih ga za dizgine i pođoh trčeći nizbrdo. Gruja mi je jurio u susret. Šta je sa vama? — On skoči sa konja, i poče da briše prašinu sa moga odela. Reče mi da jedne epolete nemam.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Kod ovog Turčina (tako je zvala bakalina, koji je inače bio vrlo dobar čovek, samo zato što je naše svinje jurio motkom iz svoje avlije što mu riškaju baštu) pazi se, nemoj da ti dâ što da jedeš.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM (trgne se, ispusti telegram, te drekne i sam): Šta je, brate? MLADEN: Jurio sam kao da me panduri vijaju. V PAVKA, SPIRA, SPIRINICA, PREĐAŠNjI PAVKA (za njom Spira i Spirinica): Šta je, zaboga?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
! Beše to monumentalna zgrada, ta mehana. Pravoslavni Srbin jurio je danonoćno u nju, kao, bože me prosti, na Jordan, a bilo je tako udobno u njoj, da se čovek nije mogao da odvoji od nje.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I kako se tamo propio, više se ne treznio. Ciganke i seljanke jurio i čak silom, pomoću slugu, čivčija napastvovao, trista čuda čineći.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Časnici u toj vojsci ne bijahu okretni (kao oni prvi što mu se prisniše) no tromi i, gotovo svi, ćosi. On je jurio među njima, čas na konju, čas u kolima, prolazeći goleme ravnice i brda...
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Ma kaki verenik! Nego taj. Matori. Što napastvuje. Devojke. Manijak! CMILjA: Kuku mene! Prvo pointe! JAGODA: Jurio me. I preko kufera! A pljusak! Ko iz kabla! Evo, još pada! Stigo me. Stego za ruku. Strašno. Ko da je kleštima. Evo.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Sluge su dobro timarile, ne, još kako su zaudarali i Aćimovi konji... Pa to su sve i onaj dorat, i zelenko na kome je jurio po livadama, konji... Umeo je vešto da vlada dizginama. Neće o tome da misli. O takvim sentimentalnim besmislicama...
Koliko se on nekada radovao ovoj večeri i sutrašnjem danu! Šta mu je radosnije bilo od ovog dana, kad je u sankama jurio iz Palanke kući na božićni raspust?
Bio je ubeđen da su u senjaku zakazali, razjareno je jurio gore-dole pored plota, po jabučaru, činilo mu se da uz svako stablo stoji pripijen Tola, kidisao bi, opipavao, pa bi
Vrisak je zamukao negde u korenu dojki. Jednom rukom susretao je kratke zamahe njene srdžbe što je jači, a drugom jurio po toploj i kosoj udolini njenih butina. Oboje su škrgutali: „Neću.“ „Moraš.“ „Neću.“ „Moraš.
Jedva je mogao stopala da pobode između glava i nogu, a viknuo je: „Dobro veče, braćo!“ Vetar je jurio po ćeramidi kao da jarci trče. Niko mu nije odgovorio.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Mladi većnik varoši Magdeburga, Oto plemeniti Gerike, probuđen iz sna, jurio je trčećim korakom u varošku većnicu, kamo su ga hitno pozvali na izvanrednu sednicu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja sam bio oduševljen do manitosti. Jurio sam čas tamo čas ovamo, ni sam ne znajući šta činim, pa sam svojeručno dohvatio njene stvari teške kao olovo, natovario
Kao da mi je srce bilo iščupano... 3 Kad sam se probudio, protegao i pogledao kroz prozor voz je najvećom brzinom jurio moravskom dolinom. Ja spustih rasklimatano okno i oslonih se.
i otpozdravio, i nemaju reči, posle toga, da se nahvale njegove inteligencije, koju su mu pročitali iz očiju dok je jurio automobilom, otmenog držanja, junaštva, i šta ti ja znam.
— Evo, ti si kao šetala s njim ispod ruke livadom jednom iza našeg vinograda, brali ste cveće. Kao lud jurio sam ja sve za vama, trčao, zaplitao se za travu, padao.
I tako, od jutra do mraka, svakog bogovetnog dana, jurio sam za svima, gonio sve i svuda, otimao od svake pomalo, davao svakoj pomalo.
Tamo, s one strane, trebalo je preći, i ja bih bio spasen. I ja sam jurio besno, gazio duboke potoke i reke i — odstupao. Kao nikad dotle, život u miru činio mi se sladak, božanstven, idealan.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Kroz tamu, zemljom, k'o tamnicom mrkom, Slomljenog daha, uzburkanih grudi, On je zastaj'o i jurio trkom Ko prva mladost, kao vetar ludi.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Veslači s nategom, što brže mogu, veslaj u pravcem kud je čamac, gonjen olujom, jurio. More je još uskolebano, premda je vjetar pao, pa lađa grabi i ljulja se na valovima, a mjesečeva svjetlost poigrava po
Kad ga minuše, prvo no će dalje da veslaju prama školjićima, kud je čamac jurio, opočinuše; osluškuju i razgledaju uokolo, i, uvjerivši se da se more stišava, a vjetar da je sasma popustio, krenuše
Krakov, Stanislav - KRILA
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - To je bilo pijanstvo vazduha. Hučao je, jurio je, urlao je, sipao se na njih pobesneo, radostan i hladan.
Motor je urlao u penama, a vazduh jurio iz napetih svemirskih grudi. — Hej, Sergije, Sergije... Pilotova glava je bila gluva i trezn na poluga.
Nad Sedesom je kružio školski avion, i pokušavao nesmele viraže. Auto je jurio i ostavljao svima prašinu kao pozdrav. Duško je gledao pusta izgorela polja kraj Lutre, gde su nekada bili njihovi logori.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Bio sam u pravom urođeničkom čamcu koji je jurio po volji nagih mladića. Iza njinih čela radila je njina usredsređena pažnja da održe čamac na matici; ali to nije bila
Tražimo ih, trudeći se da ih opkolimo, probijajući se uskim hodnicima kojima je oganj još, pre no što će se ugasiti jurio kroz savanu. Zalud je moj aparat spreman da snimi majmuna koji pada pogođen. Ništa!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pošto je ordonans Rus jedini imao čizme sa mamuzama, on je ubrzo istrčao ispred grupe. Za njim je jurio na zekanu Sima „Jarebica“, onda Sergije, pa Fjodor. A za njima vrana kobila bez jahača.
Tak-tuk! Ćiu-fiu... vrp, vrp. U bezumnom strahu, otvorenih očiju, jurio sam besomučno niz padinu, uobražavajući da me nestaje.
U Solun sam stigao uveče. Jedva sam našao stan. Sutradan jurio sam od jutra do mraka, dok sam najzad dobio dozvolu od naše komande mesta, pa je overio u italijanskoj i francuskoj
Kada sam se probudio, bilo je uveliko svanulo. Zadugo nisam mogao da shvatim gde se nalazim. Voz je jurio pored nekih brežuljaka na kojima su se nalazili letnjikovci. Svuda naokolo vladao je mir...
A svuda unaokolo pravilno poređani krstovi, kao vojnici u stroju. I pored huke motora i brzine kojom je auto jurio, naslućivao se od strane groblja hladan i jeziv mir. — Francusko groblje — objašnjavao je naš pratilac.
„Odavde su se oni stručili u reku“ — pade mi na pamet. Pokušavao sam da se okrenem, ali je auto jurio krivudavim putem, i tako zamakosmo za jedan breg. Peli smo se sve više.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Da li sam nešto hteo? Ne znam. Ne mogu da kažem ni da jesam ni da nisam. Možda sam kao beslovesna životinja jurio okolo tražeći zadovoljstvo u bitkama ili u ženama, u jelu i piću.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Kad sam kasno ujutro povukao zavesu sa prozora mog kompartimana za spavanje, obavestio me jedan autobus, koji je jurio drumom, a nosio natpis „Maraton“, da se nalazim na klasičnom zemljištu.
I moj ceo intelekt to je postao. Moj spri je jurio iz sve svoje snage, provlačio se hitro kroz najgušći matematski šiprag, preskakao ponore; savlađivao sve, prepreke
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Kada sam ovu drugu, odnosno poslednju pesmu napisao, ponovilo se gotovo isto što je bilo i kod prve. Nije me, doduše, jurio nikakav apotekar, ali su me jurili žandarmi; nisu me izveli pred direktora gimnazije, ali su me izveli pred
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Niti sam znao gde je baterija, niti sam poznavao put do nje. Kada bih imao da joj predam neko saopštenje jurio bih pravo u tom pravcu, preko ograda od kamenja, makar išao i peške.
mi je izdato naređenje da bateriju dovedem, to sam morao otvarati dobro oči, da li je taj put prohodan i za topove. Jurio sam galopom. Put me je vodio sve dalje unazad. Majko moja!... Oni će gore izginuti dok ja pronađem tu bateriju.
Sunce prižeglo kao da bode, ljudi smrvljeni. Pakao... Sa komandantom sam jurio najvećim trkom, da bismo u pozadini iznašli položaje gde bi se artiljerija zaustavila, da bar unekoliko zadrži
U poslednjem času pojahasmo i preko kamenjara pojurismo prema drumu za Gorničevo. Ali nama u susret jurio je najvećim trkom potpukovnik Blagojević. Za njim njegova baterija.
Za mnom je jurila jedna zaprega, vukući top. Ali od užasa, čini mi se, izdiže se šlem na mojoj glavi. Nama u susret jurio je onaj komandir, dajući nam izdaleka znak rukom: Nalevokrug!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Oj kako je besnela reka! Kako rasla od iznenada nadošlih voda! Kako jurila ka mravinjaku. Ali, jurio je i Belko, napregao svu svoju snagu i stigao do mravinjaka pre reke. — Sve ostavljajte i bežite!
— zalepeta krilima jedan vrabac. — Nekakav čudan krst! — reče jedan od dečaka i krađa opet poče. Jurio za njima, ne jurio — stići ih nećeš, majko rođena!
— zalepeta krilima jedan vrabac. — Nekakav čudan krst! — reče jedan od dečaka i krađa opet poče. Jurio za njima, ne jurio — stići ih nećeš, majko rođena!
Uzalud je za njom jurio, uzalud psovao. Metlica mu je stalno izmicala i odlazila onima koji su mislili i na druge. Trčao je i trčao, već je i
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Prvi se na vidiku pojavio Đoko Potrk. Jurio je drumom kao da ga vija roj pčela, bijesno pseto ili kakav Gligorije crkvenjak s toljagom na ramenu. — Stoj!
Već preko trideset godina ratovao je sa seoskom dje- com. Prvi dječaci koje je jurio oko živica već su bili odavna zreli ljudi, a sad je poljar jurio njihovu djecu.
Prvi dječaci koje je jurio oko živica već su bili odavna zreli ljudi, a sad je poljar jurio njihovu djecu. Naravno, nije uhvatio ni jedne ni druge, ali se tješio da će bar njihove unuke jednog dana stići i
nikad u životu đipio nije, dograbi se rukama za ivicu jame i poput zeca iskoči napolje i dade se u divlje bjekstvo. Jurio je kroz Gaj kao poplašeno ždrijebe, ali mu se od straha sve činilo da on to još uvijek stoji u mjestu, kraj strašne
Između drveća ukaza se u trku poljar Lijan. Bježao je strelovito kako valjda nikad ni jedan starac nije jurio: sijevaju mu široki opanci, omahuje torbak, šešir mu nabijen do nosa, štap stegnut u ruci. — Ovamo, ovamo!
— Eno nekog! — povika Nik poslije nekoliko trenutaka. Kroza šumu je ludački jurio nekakav čiča s naturenim šeširom. Jedva ga prepoznaše. — Pa to je poljar Lijan!