Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Dakle, druže? — Da, kad se mora onda drage volje! — Dragi Jurišiću, tebi je lako, sam si. — Nikom nije lako pa ni meni, — odgovori Jurišić.
Ja ne verujem. — Onda je drugo bilo. — Onda je drugo bilo? Zašto? Ali, čekaj znam zašto. — Mene je stid od tebe, Jurišiću. — Pa dobro imam i ja verenicu... Poslušaj me, eto povuci onu molbu, povuci je smesta. — Ti imaš verenicu...
A sve bi to trebalo reći tome Jurišiću kad bi on bio kao drugi ljudi i kad bi se čovek njemu mogao poveriti. Razumeo bi on tada, morao bi razumeti šta znači to
a do Jurišića iskrpljena devojka sa već isušenim škrofulama i pogledom stalno upravljenim kroz prozor, ali tako da se Jurišiću činilo kao da ona stalno gleda u njega.
Ali neka, ja cenim čoveka koji zna da čuva tajne svoga prijatelja. A vi kako, gospodine Jurišiću? — Pa tako, gađaju nas i gađamo; ubijaju nas i ubijamo. Uvek isto, užasno isto.
Žena koja je verovala u čoveka pa se razočarala, jer on to nije bio, na to ima prava. Čujte, gospodine Jurišiću, ja volim čoveka, ja volim junaka, ja volim . . . ja volim hrabrost i snagu.
— Mili moj — govorila je verenica Jurišiću kad su ostali sami i grleći ga nežno onoga dana kad mi je mama rekla da je stiglo tvoje pismo, posle toliko vremena,
Spokojstvo, mir, to je sve, i drugi neka traži svoju sreću. Jest, drugi, a ti, Jurišiću, glavo, upamti ti nisi ni rođen da u nju veruješ i da se u nju nadaš“ Sutra dan, onako neispavan i umoran, nervozan i
ćebad, bluze, karte, busola, poigravaju, tresu se, drhte, prete nešto kao da imaju dušu, i ako su mrtve, pa se Jurišiću učini užasno, kao da sve one u glas viču. beži, beži, beži Jurišiću beži gde znaš! On jurnu na polje.
beži, beži, beži Jurišiću beži gde znaš! On jurnu na polje. Tamo u daljini, iza visokih modrikastih talasa Babe planine, kroz rascepljenu oblačnu
A Beograd raste. Gle, kako raste Beograd užasno i širi se, sam po sebi, unutrašnjom snagom. A ja? Gde srljam ja? Jurišiću, gde srljaš ti?
Jaoj, kuda ću? Ne znam. Jurišiću, ti si trulež. Jedan, dva, jedan, dva, dva jadan... Zubi su mu cvokotali, a smrzli nokti boleli ga. On zaželi da puši.