Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
A postelja tvrdi rov. Dum montus abscendero, Psi, kad jurnem ustranu, Canes nihil habeo. Od trke odustanu.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— To je strašno! — rekoh i stresem se od užasa, i dođe mi da jurnem na jug zemlje i da se pobijem sa Anutima, jer me tako zabole stradanje nevinih, mirnih građana od njihova varvarstva, pa
Svega me obuze narodni ponos i sujeta da osvetlam obraz svoga roda, i jurnem pred sudnicu, pa viknem: „Šta hvalite vašeg Leara?... Vi još niste ni videli junake!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Juče, smotrih ja kad je iskočila da podmetne sud pod oluk. Jurnem kroz svu onu ludu kišu, preskačem kao jarac — jaka kiša pa ide na sto rukava — i taman stigoh do Roze, kad ona odmahnu