Jakšić, Đura - PROZA
ti nisu zaboravili... ti ne mogu zaboraviti! Onaj mali gospodin dade znak kuvarima da sipaju. Gladna sirotinja jurnu bez svakoga reda na kazan, pružajući svojim suvim rukama garave lončiće; a onaj mali crnomanjasti gospodin, ljuteći se
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kapetan iz kože iskoči od ljutine što Đuko ne dade izraza sad takome veselju; nabrao obrve, pa jurnu na prozor, a čisto ciči: »Ta kamo taj? Pali, more!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I najzad on pade ničice i pokri lice rukama... Zaptio sluh, pritajao dah, rešio se na sve: što je — tu je!... Krv mu jurnu u glavu, i kao neka mala nesvestica pomrče mu svest za časak... Naskoro dođe k sebi.
!... U tom izidoše na put. Lazar vide da su blizu hana... Napreže svu snagu i jurnu da pobegne... Ali ga Marinko stiže i uhvati za vrat. — Pre bi od munje pobegao nego od mene!
— Zbogom, sane moj... Snago, pouzdanje moje!... Devojko moja!... Pa se okrete i jurnu kao vihor... Hteo je sakriti suze koje ga gušiše... Ona i da je htela suze zaustaviti, nije mogla.
Jedan Turčin minu mimo njega. On opali i Turčin pade. Drugi jedan jurnu na nj sa golim nožem. On opali i na njega, a onaj sunavratke s konja...
Valjda hoćete da vam ga prstom pokazujem?... Ja... I Marinko se sruši kao podsečen panj. Aleksi samo jurnu krv u glavu. On ne znade šta učini. Ali kad smotri Marinka na zemlji, on mu kleče na prsa, pa isuka nož... da ga zakolje.
— Zlikovče! Zlikovče! — zagrme sa sviju strana na Aleksu. To ga osvesti... Pa kako behu poleteli na nj, on jurnu slobodno kao lav, progura se kroz njih pa stade pred sami doksat. — Raspnite me! — reče i raširi ruke. — Raspnite me!
— Govori! Da ne misliš čekati hajduka dok ti se iz gore vrati?... Da mu se nisi zaverila, nesrećnice?... Jelici jurnu krv u glavu. Majčina glava stojala je pred njom u nekom crvenom kolutu kao što svecima oko glave moluju. — Govori!...
— Kuda li će? — pita Zeka. Stanko stojaše kao kolac. Pogled mu se stopio u Jelicu. Najedanput jurnu kao kobac. Zeka ga ne može ni sustići... I u trenutku stojao je pred Jelicom...
Groznica ga čisto poče tresti... On ne može više u kući ostati nego jurnu kao besomučan napolje. Osećao je potrebu da se kome poveri, da se pred kim isplače...
Babo se sad i sam naljutio... Jako i da mu Miloš ponudi devojku, on bi mu pljunuo u oči... I on jurnu Turčinu. Posrtao je i klizao po onoj reskaljanoj zemlji. Nije znao gde glavom udara...
I dok bi god to slušao, on ne osećaše ni gladi ni žeđi... Dok se jednom i njegova vrata ne otvoriše. Jurnu svež vazduh i zapahnu ga zdravljem svojim. Siromah Aleksa poče svest gubiti. Oči mu zaseniše od sjaja beloga dana...
Uskipe sve u njemu, i on reče družini: „Hajdete!... Ako nećete vi, ja idem sam!”... I jurnu tamo... Osvrte se, kao, a za njim jure Zeka, Zavrzan, Jovan, Jovica, Surep, i svi... „Da ih pomlatimo!” — viče Zeka.
Dučić, Jovan - PESME
Neodoljiva iluzija slobode ispuni njegov svirepi duh. Gvožđe se nape i pocepa. On jurnu preko udavljenog drugara, preko stražarâ, preko polja s crnom travom, preko reke s crnom vodom, u koju se baci kao
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ali jednovremeno, munjevito, kao panter, iz onog strašnog stava životinje, Hristić instinktivno jurnu i sam onom prozoru. I sa užasom, tog istog trenutka, uhvati on jedan zavodnički osmejak upućen njegovoj ženi.
peškir, pade na isto mesto, potonu, ali prva izađe i ponesena onom bujicom, iskolačenih očiju i raširenih nozdrva, jurnu niz vodu.
beži, beži, beži Jurišiću beži gde znaš! On jurnu na polje. Tamo u daljini, iza visokih modrikastih talasa Babe planine, kroz rascepljenu oblačnu zavesu, jedan
Dakle osveta, užasna, krvava osveta.“ I onako zverski zgrčen, stegnutih zuba i pesnica... on jurnu među onaj svet, ali u sred one gužve najednom zaboravi šta je hteo.
“ Onda on potrča, pa se klizao, posrtao, preturao, opet se podizao i trčao. I sve tako do onoga stana na Dunavu. Tada jurnu unutra, žurno zasede za sto i onako smrzlih prstiju, modar, ispijen, iskrivljen, pobesneo stade pisati.
A kad je pusti jurnu u svoju sobu i zaključa se. Onda stade na sred sobe, zakašlja se grozno, zacereka i reče: — Ja sam srušio svu mudrost
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A eto, trebalo bi samo da neko otključa hodnike i da ti nesretnici jurnu na vrata i dohvate se šumaraka na padini, i doline, koja se otvara u Austriju, a vodi još dalje, u Hungariju.
Nema te pehote koja će izdržati, na mestu, kad rosijski konjanici na nju jurnu. Kolegija međutim stvara pehotu. Isakoviču se može desiti da, i u Rosiji, ode u pehotu!
sve, ali kad ga jahač natera na preponu, koju su zvali „zid“, skrenu, a kad ga jahač poče udarati u slabinu, besno, jurnu na iduću, i tresnu jahača, koliko je dug, na preponu. Pukovnika izneše. Bio se jako ugruvao.
Sve je pljeskalo. Pre nego što je mogao ma šta da pomisli, oseti kako životinja jurnu, na sedmu preponu, koju su nazivali „grob,“ a koji je bio još viši zid, u vodenom jarku, tako, da je čoveku iznad
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Žućo od velikog čuda proguta laž koju je upravo htio da kaže, pa onda, da se ne bi osramotio pred kokoškama, jurnu punom brzinom prema mačku Toši urlajući: — Oprosti se s repom i ušima, više ih nećeš vidjeti!
Milićević, Vuk - Bespuće
Ljudi s uzdignutim jakama, i žene, prihvatajući suknje, žurili se, trčeći i tražeći zaklona. U kavanu jurnu naglo jedno mnoštvo ljudi, nalazeći jedva i s mukom mjesta.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
ja ću svu noć — ah, noćas! A opet to „noćas“ bilo je... Ona se seti šta on misli pod tim „noćas“. Krv joj jurnu. Htede da ustane, viče, ali nije mogla. Jedva se digla i odmakla od Ite.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ „Pšenica! Ura!“ Pijetao skoči — radosnim sjajem bljesnuše oči, pa uvis đipnu, veseli bata, glavačke jurnu pravo na vrata. Trenutka istog Mudrijaš — pljes!
“ Delija Mačak zaigra brkom: „Nisam se, Lišče, nadao vas!“ pa jurnu ravno, olujnom trkom, otkud je čuo drugarev glas.
“ „Kuda bi, šta bi?!“ — Žuća se pita, vidokrug meri smračen, pa jurnu mlinu, kroz vrata sinu kao iz topa bačen. Pokoran, miran po prvi put skromno se sakri pod Trišin skut.
„Evo i dana, vrag je u torbi, bježati valja skokom!“ To reče, vreću na leđa vrže, pa jurnu njivom što može brže. Zastade mačak u pola priče: „Čuješ li, Žućo, druže, tako mi repa, meni se čini, kroz njivu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Rekosmo mu da sedi i da se ne zamara. — More, ljudi, nije meni ništa! — on skoči, ali se zagrcnu i krv mu jurnu na usta. Mrtvačko bledilo se rasu po licu njegovom i on se nasloni na zemljani zid.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
otvori, pogledajući uzgred Gojka, koji stajaše snužden, zbunjen, gledajući tupo kako Drug otvara prozore i kako spolja jurnu hladan, oštar vazduh. — Šta radiš ovo, za ime Boga! viknu Velja čudeći se, pa ga svojski napade za ovu nečistoću.
On previo Ljubicu preko naslona, glava joj zaturena, pa pripao punačkom vratu i ljubi... Žena jurnu kroz vrata i stupajući na prstima, s podignutim rukama, iđaše kao mahnita...
Jedan dečko stoji i gleda ga... — Gde je... soba... Ljubica? Viknu Gojko i odmah spazi jedna vrata i jurnu tamo. Za to vreme čini mu se da čuje dete gde govori: — Povratila se... bila joj mrkla sves’ ... »Šta ovo...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Reč stranac imala je uticaja, i momak odmah kao smušen jurnu u ministrovu kancelariju. Ministar me odmah primi ljubazno i ponudi da sednem, pošto se već pre toga, razume se, kažem
— Dole s kukavicom! — — Da se izbaci napolje! — Dole s njim! Razdražena masa mlagix, junačkih građana jurnu na iznemogla starca, te ga u jarosti počeše udarati i vući.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
bakrača pa se uzvije i zaljulja i stane mu lizati garave bokove, odlomi se po neko pregorelo parče, a varnice suknu i jurnu uz odžak sa treskom i praskom, poneka izleti do samog vrha, gde je dočepa noćni povetarac, ponese malo i utuli....
— Pucaj! Kao ilinski vihor, zaljulja se i zavitla se cela ova lesa od naroda. Sve kao besno, kao ostrvljena zver, jurnu za beguncima... Samo osećaš kako fijuče vetar pored ušiju i tutnji zemlja, a na oči sve više nailazi krv...
Sagosmo se svi i zaklonismo za trnje, a Ljubiša jurnu naviše, desno od nas. Kad se odmače daleko, izađe iz trnja i pođe čistinom vrljikama. Onaj iza čatala uze ga na oko...
Mi da poludimo od iznenađenja. — Došle novine! — Evo ispravke! — povika nekoliko glasova. Svet jurnu gomilom i sve se zgruva oko jednog stola.
I Hrista bi za novac prodao... Ono što se malo pre zaustavi čiča Peri pod grlom, sad odjednom jurnu u glavu, od čega mu mozak stade da vri, pod temenom mu poče nešto da kljuca, a na oči naiđe neka sumorna magla.
U glavi mu beše samo jedna jedina misao: — drenovak!... Kao munja jurnu on k palici, dokopa je u obe ruke, izdiže u vis i dreknu nekim neprirodnim, životinjskim glasom: — Za Hrista Boga i
I kao da iz cele ove mešavine veje oštri samrtni dah... Vetar jurnu u sobu i dohvati bolesnikovo uvelo lice, pokrete mu vlažne vlasi i pirnu preko vrela čela, po kome se poređale graške
?« Ah, teško je! ... Vuče se kao senka, oborene glave, pomućenih vlažnih očiju, bleda lica. Neki put odjednom jurnu suze, pa liju, liju... Osvanu zlokobni dan. Ala se teta promenila.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Gubite se, neću isti vazduh da udišemo. Za njima vrata ostadoše otvorena. Vetar jurnu u sobu. Pseto laje ljutito i izgubljeno. ...
večeras, nekako doživi, da zaboravi svađu sa ocem, da ona ne postoji, dao bi sve znanje, ideje, karijeru, sve bi dao. Jurnu po sobi. Mala mu je. Ne, sve je ovo selačka idila i prošlost. Naš život treba da bude nešto sasvim drugo.
— Mi ćemo da ih otreznimo. — Narod se boji pijane vojske. Mnogi hoće da idu kući. Aćim jurnu iz sudnice i viknu: — Ko je taj sa srcem kukavičkim i izdajničkim? — Galama umuče kao potopljena.
Tola jurnu s toljagom na oficira i tresnu ga po glavi. Pre nego što je stigao da ispravi svoju streljačku grešku, oficir pade i krik
Iz sokaka s podignutom sekirom istrča seljanka, lice joj se zavezalo u čvor i stislo u potkovice vilica, pa bez reči jurnu na vojnike, ovi se rasprštaše, njena sekira polete i zari se u sneg; žena zastade tražeći metu udarcu, vide dželep konja
njena sekira polete i zari se u sneg; žena zastade tražeći metu udarcu, vide dželep konja privezanih za plotove i jurnu na njih. ...Alal ti mleko, sestro!
Možda je i Đorđe posumnjao? Možda se on pretvara da je pijan i da spava? U Tolu odavno sumnja. Skoči, ostavi vile i jurnu natrag. Pa odjednom zastade: neće ona da živi s njim, samo dok dete rodi, samo Dok zatrudni, jedanput, jedanput.
— Postaje sigurniji i tvrđi. Ona jurnu ka vratima, trže bravu, namakao rezu! Sva snaga sjuri joj se u stopala, stade.
Ne oseti kad ustade i jurnu u poslove. ...U tišini i mraku, za stolom punim kostiju, razbijenih čaša i bokala, i mokrim od vina, sedi sam Đorđe;
A pobegao bi. Ne može. Mora da se dovuče Do drena. Pade pa skoči kao da je u grob upao. Jurnu. Onda se stvarno strovali u iskopan grob. Padanje je kratko trajalo i trnjenje od udara ostade u njemu.
podrhtava, tupo i gnjecavo sudaraju se vilice, prvi put on hvata dna bleda meseca što nikad nisu prestala da se grle, i jurnu rukom u dojke, da zgrne u sebe svu toplotu i nežnost kože koju nikad sunce nije videlo, pa da gazi zemlju topao i mlad,
A tada nastupiše i rđave godine za činovnike. Narod kuka na njih i stranke dođoše. Narod jurnu u stranke. Seljaci nanjušili mrs, jer od svih kasa, državna je najdublja. dođeš li na vlast, diži!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kroz otvorenu kapiju jurnu neprijatelj u varoš, ali naiđe na očajnički otpor. Tu je, usprkos opšte zabune, kapetan Šmit prikupio hrabru četu
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
nečim strašnim, tupim, onda obema pesnicama jednovremeno sa obe strane u vilice i slepe oči, oseti kako mu sva krv jurnu u srce dok se u svesti sve ponovo zamrsilo.
I sva mu krv opet jurnu u srce i sav, dotle skriven u dubokoj nekoj tajni, krvav, strašan slom negdašnjeg ponosa buknu mu pred očima kao
A bolestan vazduh naglo jurnu napolje, stvari ponova zasvetliše, oči ponova oživeše i čovek, razdragan ali pažljiv i zamišljen, gledaše kako ozdravljaše
Jer, ako ti leptiri ponova jurnu u glavu i kad ponovo nastane vejavica svršio si, gotov si.“ On je bio crven kao rak, on se nije smeo protiviti.
Začudi se tako nekako da zastade. Onda se kao namah priseti i čisto jurnu, da je izgledalo kao da je vrata novoga života otvorio, te bi sad čitava tri metra mogao uvis poskočiti.
A kad voz jurnu punom parom, on sasvim neočekivano i vrlo glasno prsnu u smeh, koji je ličio na jecaj; onda se najedanput opet uozbilji.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ha, đido, zar s leđa! — podviknu mladić iskolačenih očiju i bleda lica, pa jurnu na Sretena, koji stajaše bled i nepomičan kao kip. Ali se hitro pružiše mnoge ruke i dočepaše Đuricu.
To znam dobro, zapazio sam toliko puta...« Čitav svet nade jurnu mu u dušu i pade na srce kao melem na ljutu ranu, a otud mu se razli neka slatka, vazdušasta toplina po celome telu.
Đurica skoči iz zasede i, zverajući desno i levo, jurnu napred što brže mogaše. Tek kad se dohvati Venčaca, umeri korak i, čim zađe u šumu, pade pod jednu lisnatu bukvu.
Odatle jurnu napred, dok izmače daleko na čistinu, pa onda, obrnuvši se svuda oko sebe, stade da viče za pomoć. — Šta hoćete vi od
Pljusnu krv niz lice Đorđevo, a on istoga trenutka, kao zver, jurnu na zlikovca i udari ga nožem u rame. Radovan planu, sevnuše mu oči kao u tigra, pa odskoči u stranu od razjarenoga
Dete trči pravo ocu, vrišteći iz svega glasa. Đorđe, ugledavši svoga ljubimca u krvi i za njim zamahnut nož, jurnu kao ris na Sremca i sjuri mu nož u grudi.
Marko, videvši da udari kćer umesto zlikovca, pade u još veću jarost, pa istrže nož iza pojasa i jurnu na njih. Đurica se oslobodi od Stanke, priskoči starcu i steže ga svojim snažnim rukama, kao utegom.
Pa to je ona i dovela ove kurjake !... Jest, eno opet pokazuje !... A-a-a !... uzvikuje on u sebi, a krv mu jurnu u glavu, naiđe na oči, obnevide..
Petković, Vladislav Dis - PESME
katkad ljudski zaparaju krici — On kraj mrtvog brata vrši obred sveti: Poljubi vojnika, svećicu zapali, Ponovo ustade, jurnu svojoj četi Onako uzvišen i onako mali. Sve se to desilo brzo i u času.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Tako mi Boga, na kulu ću! — podviknuo pop ovo na arnautskom, pa mimo domaćine jurnu na vrata i uza stepenice na gornji boj.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
TRAŽE SREĆU (Od A. Roderiha) Hučno, vrevno, raskalašno, uz blagoslov vraži Jurnu u svet rulja neka, da sreću potraži.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Relja napreže svu snagu i jurnu preko smetova prema plamenu koji se visoko u nebo dizaše, povijajući se pod udarcima vjetrova sad na jednu, sad na
Bojić, Milutin - PESME
''Greh je otac Sreće, Bol sin Veličine!'' I, dok pokajnici u suze su brizli, S nožem u noć jurnu, kriknuv pun siline: ''Urijina krv će očaj da mi spere!'' A Grad Sveti spava pod velom tišine.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
' I on im dopusti. Nečisti duhovi iziđoše te uđoše u svinje i krdo − otprilike dve hiljade svinja − jurnu niz obronak u more te se utopi.“ Znam koga si poslao u svinje. Naše susetke apište. Rekao si im: „Idite!
Ilić, Vojislav J. - PESME
Al' je panu snažna volja, A ljubavne muke teške, I Ljubecki jurnu peške Kao jelen preko polja! Začudi se pana mlada I ne može da se seti, Šta Ljubecki čini sada? A Ljubecki već na meti.
I radi kravara jadnog?!... Kmetica očajno skoči, I prosto poljanom jurnu, pokrivši rukama oči. Ona je bežala dugo, dok, najzad, umorna kleče, I vide poljane puste kako ih uvija veče, I strah
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Gle, siledžije! — reče stena kad izvor jurnu da kroz nju put probije. — 3ar nisi mogao zamoliti da ti sama dam prolaz? — Otkada sila boga moli?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ehe, biće to nešto drugo. I zaista, iz ljeskara, umjesto ptice, ispade dugonog bos dječak i trkom jurnu u sjenovitu dubinu staroga gaja između golih i pravih bukovih stabala. Kud li to dječak otrča, na čiji znak?
— Dobićeš polovinu i ti i onaj tvoj drug! — razgoropadi se učitelj, pa jurnu prema posljednjoj klupi, ali Jovanče istog trenutka trkom dopade do otvorenog prozora i poput lopte iskoči napolje.
Svi za njim! Čitav razred, kao da je jedva dočekao tu komandu, veselo jurnu napolje i prosu se niz dvorište u pravcu gusta ljeskara kud je umakao bjegunac. — Drži ga! Drži gaaa!
Jedan preplašen zec iskoči ispod niska žbuna i jurnu nekud udesno. Stric se nadade za njim. — Eto ga tamo! Drž, ne daj!
Kuja skiknu i odskoči u stranu. Nikolica planu i pusti uzicu. — E čekaj sad! Žuja, drži ga! Kuja zaurla i jurnu za Stricem. Dugonoga dječačina, videći da nema šale, skoči do prvog stabla i hitro se uspuza na drvo.
Drži svaki svoga! Šarolika vojska očeva, matera, tetaka, strina, stričeva, djedova i raznih drugih rođaka jurnu s tutnjem, drekom i vikom vitlajući svaki svojim opužjem. — Juriiiš! Jur...
Jovančeta neko pograbi za jaku, ali on se snažno istrže, jurnu u kolibu s kuburom u ruci, probi glavom suprotni zid i poput metka izleti napolje.