Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
»A šta bi sad mogli da ga zapitaju?« pomisli u sebi. — »O Justinijanu. To je veoma lako i zanimljivo...« — »Ah!...« uzviknu glasno, jer se beše setio noćašnjeg sna.
Dakle, nema sumnje: biće pitan o Justinijanu. Vesela i zadovoljna srca uđe on u školsku zgradu. — Jesi li sve prešao? — zapita ga sused u klupi, kad sede do njega.
— Govoriš na ispitu o nekome caru i carici, ali nisam upamtila o kome. — Da nije o Justinijanu? — Mogućno, ali mi je ceo san bio nejasan, — reče mu ona, nasmeši se i pobeže među drugarice.