Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— upita je. — Ne znam... — reče ona. On se zagleda u nju. Nikad mu se nije lepša učinila nego sad, obasjana jutarnjim zracima sunčevim... Srce mu zalupa od bola. — Baš smo ti ude sreće! — reče. Ona ništa ne odgovori...
Dučić, Jovan - PESME
Mramor po humkama bogatih svetlio je u radosnom srebru. Busenje po grobovima ubogih blistalo je u jutarnjim smaragdima. Na bledom licu pokoje mirne statue zastale behu poslednje suze.
Afrika
U strašnoj galami bubnjeva, pod jakim jutarnjim suncem, izgleda kao da je došla iz samog pakla. Smeje se, zadirkuje ceo svet, nudi im svoje sasušene grudi i trbuh.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sa oblacima i jutarnjim zvezdama, nosio je Isakovič u svom sećanju, visoko iznad sebe, i muke svoga puka, krik njihov bedan, lelekanje uz gusle,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Dogodilo se da je baš toga jutra, u aerodromskom toaletu, razgledao svoje lice uništeno ranim jutarnjim letom i utvrdio da stari.
Vratila bi se tamo prvim jutarnjim vozom i isplakala u majčinoj kecelji na cvetiće (kao da već osećaš pod obrazom pouzdanu tvrdoću njenog novčanika u malom
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Obazre se na rastreperene svijetle ljepotice, obasjane blještavim jutarnjim suncem, i začuđeno reče: — Pazi ga, sve se bijeli kao da smo na omladinskom zboru. Još samo komesar govor da održi.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Sa osmehom jutarnjim jednom i vi zaigrati, sa srebrnim lukom, u bezdan nebesa biserno sivi, sa Šara, sa Velebita, sa Fruške gore.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
One su se u punoj meri pojavile tek u kratkim metrima, u pesmama koje su nazvane jutarnjim, sunčanim i večernjim. U stihu je sada sve zbijenije.
maja 1898. po starom, a 16. maja po novom kalendaru, u Beogradu je u jutarnjim časovima rođen Rastko Petrović, nedaleko od Instituta za književnost i umetnost (u kome se sada nalazimo), u nekadašnjoj
Petrović, Rastko - AFRIKA
U strašnoj galami bubnjeva, pod jakim jutarnjim suncem, izgleda kao da je došla iz samog pakla. Smeje se, zadirkuje ceo svet, nudi im svoje sasušene grudi i trbuh.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
“ Naša mladost bila je neokaljana, neporočna, nepreživljena. Ona me podseća na tihu, bistru reku, obasjanu jutarnjim suncem, uokvirenu mirisnim cvećem, na reku koja, po nekoj ukletoj kobi, najednom ponire u bezdan.