Upotreba reči juče u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

pa nekako neveselo progovori: „Pre nekih vremena beše i ovo vrano kao zivt, a sad je pobledelo, kao i lice što sam ga juče u ogledalu video... Kažu: bog! Božja volja... A kad mi tri puta kuću zapale, kad mi pet kuršuma kroz telo prodere...

„Tako je to: juče pušku, a danas ašov i lopatu!“ reče otac. A čiča Marko produži: „Vele da Tisa topi spahijske zemlje...

“ reče otac. A čiča Marko produži: „Vele da Tisa topi spahijske zemlje...“ „Da, da, juče propevasmo za cara krv, a danas za spahije!...“ „Došao je i komesar...“ Posle toga nastade tiho šaputanje.

— O, Milisave sinko!... Pa kako, dete, kako još?... E, e! Do juče đak, a danas svršen momak! A kad je srknuo malo rakijice, a on upre svoje blage oči u Milisava, nešto mu na njemu beše

Šta tamo rade, bog će ih znati!... Al’, vere mi, učo, nisu čisti poslovi... I juče mi je baš dohodio, skide kapu, poljubi me u ruku; ja mislim bogzna šta će... Kad tamo, šta je?...

Učitelj samo ćuti i sluša, pa se nekako setno smeši. — Ne smej se, učo, — veli kmet Radovan, — a, evo, juče sam zbog nekakvoga kuluka šiljao birova njegovoj kući, pa čudo: veli da u gvozdenim loncima kuva ručak!... — He, he!

Eno, moj prvi komšija, Marko Ćosić, video ga je juče, dok smo se mi ovde na zavetini gostili, da mi se, nesrećnik, šunjao oko kuće...

A je li Đoša na domu?... Sirota žena pogleda ga strašljivo, pa onda reče: — Nije! Još juče ode s nekim ljudma u čaršiju... — Posle toga opet gledaše ispitujućim pogledom starca, kao: šta li hoće s Đošom?

Obradović, Dositej - BASNE

Onda stariji mlađemu reče: „Ti što si juče postao prosjakom hoćeš da se sa mnom barabariš koga su otac i ded prosjaci bili! Jesi l' čuo?

Začudo kako čovek može tako uporan biti da toliko sreću brani, kad svojima očima mnogoga vidi juče srećnim a danas nesrećnim?

Zar se vi plašite od mene? Međer ja vidim da vami jošt glas nije došao što se je juče zaključilo na vselenskom saboru sviju životinja!” „Šta?” — reče petao. „Mi jošt ni slova o tom ne znamo. — „Hee!

Što su jezuiti činili, jošte mislili (da su mogli), tome je uzrok njihovo zlo slavoljubije i lukavstvo. Juče, 24. dekemvra po rimskom, stoji u novinam: u Goji gradu, u portugalskoj Indiji, dvesta popova da su se soglasili i

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Kao da nije odrasto među svinjama, na dvoru drži majmune i paune! Zrnima grožđa kljuka papagaje! Kao da nije do juče menjao trice za kučine, kučine za trice, danas bi menjao raspored planeta!

Zašto se mi, koji mu juče ne bismo dopustili ni da nam čizmu poljubi, danas jagmimo da ga poljubimo u kraljevski prsten? 4.

KVANTAŠKA PIJACA Što je juče koštalo 20 dinara, danas košta 20 hiljada! A sutra će 20 miliona! Neće proći ni 20 minuta, a tih će se 20 miliona

Neće proći ni 20 minuta, a tih će se 20 miliona popeti na 20 milijardi! A više se moglo pazariti juče za onih 20 dinara, nego danas za 20 milijardi!

A više se moglo pazariti juče za onih 20 dinara, nego danas za 20 milijardi! Čime si juče kupovo venac luka, danas ne da ne možeš jednu glavicu, nego ne možeš ni jedno jedino čeno!

Više danas košta jedno jaje, nego juče jato kokošaka! da sam juče imao milion, belela bi mi se reka od gusaka! A danas mi se, za taj isti milion, ne bi

Više danas košta jedno jaje, nego juče jato kokošaka! da sam juče imao milion, belela bi mi se reka od gusaka! A danas mi se, za taj isti milion, ne bi na vodi zabelelo ni perce!

A danas mi se, za taj isti milion, ne bi na vodi zabelelo ni perce! da sam juče imao milijardu, mogo sam da pitam pošto je Valjevo! A danas pitam kolko košta zelje!

Knez levom rukom pridržava uzdu, a desnom rukom pokazuje na jug: juče je ta ruka bila putokaz u pobede od kojih se očekuje da oslobađaju i ujedinjuju gradove, klance i planinske vence,

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

On opet kaže mi: „Pišite vi onoj dvojici, kako sam ti juče govorio”. Sad ja uze̓ razmišljati, jerbo mislim da nije dosad Crni Đorđe komegode pisao, pa se bojim da on od jednu

došli i od njega obećanje njegovo kazali da će nas u dobar mir postaviti, i da će one naše punktove koje su knezovi juče kod njega predstavljali ispuniti, „i da ćeš, čestiti pašo, jošt bolje urediti nego što mi ištemo; kako to knezovi narodu

februara odem, pitam, nema jošt. 10. februara išao sam, nisam ga kod kuće našao. 12. februara odem, kaže mi, da je juče govorio graf Razumovski sa anglijskim o delu našem, i da mu je dobro odgovorio; a danas će sa austrijskim.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Pa i sad mu je Vidak došao na neki dogovor, jer mu je Milun još juče na saboru napomenuo da se uvrati kod njega da se nešto razgovore. — Ej, ej, Mile, polako more!...

Tu će Milun početi: — Ama znaš šta, Vide? — Da čujem, Mile. — Vide li ti juče kako onaj kupi pare? — Ko to? — Onaj Sreja. — A, Sreja svirač? — reči Vidak i nasmeja se.

— A znaš li ti da on sad o Đurđevudne izlazi od Stanoja? — Znam; tako reče i pop juče. — Pa šta veliš, kako bi bilo da ja njega uzmem pod najam?

Za to se ti ne brini. Ja ću već namestiti kako valja. — E vidiš, zato sam te zvao. — Setio sam se ja, čim ti onako juče propitkuješ za nj. Baš si dravi špekulant, u daleku te nema. — Sad ti gledaj: ovo dana naći ćeš se s njim gde bilo.

U džepu nešto naguđeno — strpao Sreja peškir, kako se ubrisavao juče od znoja. Gazda-Milunu smeši se brk. »Dobro je, dobro!« misli u sebi, pa tumara dalje po kući.

— Koji račun? — reći će Sreja još bunovan i zlovoljan. — Pa juče, koliko si pazario? — Ništa! — odgovori Sreja kratko. — Šta veliš? — uzviknu Milun i nabra obrve. — Ništa; to velim!

— Te lažu, more ne ti projde, živ mi gospod! — Ama juče je čovek prodao po dvadeset i pet groša. — Čovek? U Beograd reče? — Usred Beograda na pijaci.

— Jes' jes'... — prekide ga Pupavac, — Pravo velite — bolje vi tamo, kao što ste već poznati... A koliko rekoste, juče, ima miraza? — Mislim hiljadu dukata u gotovom novcu, osim nameštaja i ostale spreme...

? — poče Mojsilo, dok ga iznebuha prekide jedan glas iza stola jednog prema njemu: — Ama juče bio prsten i ispit Savci! Mojsilo se trže kao da ga nešto seknu. — Kojoj Savci?

Učitelj Grujica uranio, pa lepo ispekao kafu, pije i gleda u svoju baštu. Vidi, gdešto mu grad juče izrešetao kupus i ostalo povreće — ali tek nije mnogo štete.

Vidi, gdešto mu grad juče izrešetao kupus i ostalo povreće — ali tek nije mnogo štete. Pade mu na um kako je pop juče prošao naviše žurno, pa Tek pomisli: »Što li ovo jutros nema popa! Čudo bogami! Eto ja popih i kavu, a nega nema!...

Raduje se kao dete što sam mu doneo ovu tičurinu!...« — O, moj Žiko — reći će učitelj vrativši se u sobu — ala juče bi žestoka grada! — Sreća je, učo, to beše na oblak. Nije mnogo štete počinio. — Vinograde je, mislim, okačio dobro?

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

On je bio čovek svoga doba. Juče mleko majčino, danas ljuti ris; juče miran ratar, a danas veliki vojvoda!... U trenutku se rešavao na sve.

On je bio čovek svoga doba. Juče mleko majčino, danas ljuti ris; juče miran ratar, a danas veliki vojvoda!... U trenutku se rešavao na sve. I, mećući sve na kocku, on je morao pobediti...

— Hvala ti! — reče. — Nego, znaš šta, Marinko? — Šta? Ti ćeš sjutra kod sudnice pričati kako si juče vidjeo Stanka kad je izišao iz starog vajata Miraždžićevog, i kako se krio da ga ko ne bi vidjeo... Jesi utuvio?

Ko da preživi ovu bruku?... I to još pod sedu kosu!... O, Gospode!... Što mi juče životne uze da ovoga pokora ne doživim!... Pa poče drhtati od žestina... I suze mu udariše... U taj par uđe popa.

Tu i nema više sumnje... — Pa ko je? — rekoše uglas i pop i kmet. — Video ga moj Lazar... Juče je i pucao na njega... Obojica prenuše. Još sinoć za večerom čuli su šta je juče u kolu bilo.

— Video ga moj Lazar... Juče je i pucao na njega... Obojica prenuše. Još sinoć za večerom čuli su šta je juče u kolu bilo. Obojica najedanput viknuše: — Stanko?! — Stanko — reče Ivan. — Ama, zar Stanko Aleksin? — upita kmet.

— Ama, zar Stanko Aleksin? — upita kmet. — On glavom! — reče Ivan. — Onaj moj ljutac — ka̓ i sam što sam — smotri ga juče, baš kad izide iz vajata. „Začudim se”, veli, „šta će Stanko u vajatu. Odem da vidim nema li koje od kućana.

Za trideset godina moga kmetovanja ovakvog nepočinstva nije bilo!... Juče je, braćo, u našem selu učinjena krađa!... Nešto prostruja kroz one starine. Nasta žagor kao u košnici...

— Ko je? Ko je? — zagrmeše sa sviju strana. — Čekajte, kazaću!... Evo kako je to bilo! Juče, posle podne, vraćam se ja iz šume. Tamo sam nosio marvi pomam...

Zar ti nisi ovaj novac ukrao iz Ivanovog vajata i zakopao ovde, u đuvre?... I zar nije Lazar Ivanov zato juče na te pucao?... Pri pomenu Lazarevog imena Stanku se diže kosa uvis. Pred njim ožive jučerašnji dan s celim događajem...

Onda se okrete Ivanu. Ovaj pretrnu i kolena mu klecnuše. — Ivane Miraždžiću! Do juče sam te zvao čičom, ali od juče nisi mi rod!... Ko ima opakog sipa kao ti, on meni ne može biti rod!...

Onda se okrete Ivanu. Ovaj pretrnu i kolena mu klecnuše. — Ivane Miraždžiću! Do juče sam te zvao čičom, ali od juče nisi mi rod!... Ko ima opakog sipa kao ti, on meni ne može biti rod!...

Dučić, Jovan - PESME

Vinograd moj u strani, I trešnje već u cvetu. Odozgor u čas rani Zazori celom svetu! Tude se biju za nas Večito Juče i Danas.

Ove besanice nove, rastrzane, Čini mi se iste kao stari boli; I sve nove suze što maločas proli, Kô suze od juče, kô suze od lane.

Od prošlosti je duša napravljena; Slike su po cveću zrak sunca od juče; Od svačega je pala neka sena; I usahle reke i sad negde huče.

Tvoj luč sevnu da se uždi oreola; I nosiš, do juče nepoznata nikom, Sve sunčane mreže i zvezdana kola; I vriš pod ognjištem i pod žrtvenikom.

stočiću od slonove kosti stoji u srebrnoj kutiji rasut prah za kosu i lice, kao da ga je sad napustila Gospođa koju su juče spustili u grob. — Žute ruže umiru zaboravljene i puštaju lagano svoju mirisnu dušu...

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Gle kako zaljubljeno gleda u nju! Poznajem, poznajem! Znam sve! Eno onaj isti ozbiljan pogled na njemu, koji sam juče opazio i kome sam se čudio! Dakle to li je! Naravno! A gle kako se ona hartija savila u fišek i iz nje se prosipa znato!

Devojci krasnoj, poštenoj, čestitoj, dobroj kućanici; ali devojci — razberi se, molim te! — koju si ti juče prvi put video!... Samo nemoj da misliš da ja imam što protiv nje! Ne, bogami! Bog je velika zakletva!...

Dugo se opirao srcu ne hoteći „srditi boga”, ali starost ga je obrvala. On pade licem na krevet, gdje je juče još pokojnica ležala, i gorko zarida. Suze spiraju crne misli, naliju prepuklo srce.

Nijesmo dugo znali, dok ne dođe Marko trubač iz vojske i reče da je Pavao otišao u Biograd i stupio u vojsku. Kad juče idosmo u varoš po trebovanje, a naš komisar donese novine, pa nam pročita: „Poginuli pri osvajanju šanca na Gorici. 29.

Opet uredno igram gimnastiku i ispružam ruku sa trideset šest funata u njoj. Juče sam pešice išao u M., vratio sam se u 8 uveče i pojeo dve ćulbastije.

Samo sam od neko doba zlovoljan — ne znam šta mi je. Najmanja sitnica najedi me, da dođem kô skorpija. Juče sam hteo da lupam Maksa.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

A gospoja popadija radosna, bože, pa voli popu, kao da su se tek juče uzeli, pa misli u sebi: »Ta ne bi’ se menjala ni sa vicišpanovicom!

Tako je mislila u sebi gđa Sida, pa prekide sama pauzu. — A mi baš juče razgovaramo, ja i moj suprug, o tome kad ćete doći. Mislili smo da već nećete ni doći.

Kao i na večernju juče, tako i danas, mnogi su mu pohvalili glas. A kad je pop Spira govorio prediku o Spokojnoj žizni, nekima se ote: »Ta

»Kad me nije juče šlog udario«, govorila je gđa Sida, »živiću bar petnaest godina duže od pokojne mame.« — A mi, bogme, nismo ’teli da

Žita puni ambari, a kotarke očekuju kukuruz, a kukuruz izredan, pa nađikao, gledam ga baš juče; hulaner na konju da prođe kroz njega, ne bi se video; a klipovi k’o levča dugački. Al’ će paor da pobesni, vrag mu babi!

Pop Spira je sutradan im’o posla u polju u vinogradu i po njivama, pa je sasvim zaboravio šta je juče bilo, jer kad je bilo posle večere, uze lulu i duvankesu, pa će reći popadiji: — ’Oćemo l’ tamo preko?

— Nije nego uzduž! — veli mu gđa Sida. — Bog s tobom, Spiro; a kakvo te »preko« naspelo! Zar ti nije dosta bilo juče? — A, izvetrilo je to čim sam iziš’o na jaroš! A, pa onda...

!« pitala se u sebi Jula. Sutradan kad je došla i zalevala, nije čula tamburu da je prati. Sada je videla da je juče valjda nešto ljuta bila, jer, i naposletku, a zašto momak i da ne peva u svojoj bašti uz svoju tamburu!!

trećom kućom opet sedela baba Savka, kočoperna baba, pa pripovedala svojoj komšinici, drugoj jednoj babi, kako joj se juče na noć prisnio njen pokojni Lala. — Doš’o pa stao prid mene, — pripoveda Savka, ali ni nalik na onoga živog Lalu.

Di je to samo, lola jedna, do ovo doba mog’o biti?!... Ako ne bidne kod Aćimovi?!... Aćim je juče ujutru, pre sveta, odvez’o nike Džide u Temišvar; tek ako priksutra dođe natrag. A njegova Krista..., đavo od žene!

— No tek na vašu se kuću neću ugledati. — No, to vam i neće biti možno, jer sam juče zabranio mojoj Juci i da prima vizite vaših, a još manje da sme odlaziti k vami.

— A di ti je čovek? — pita je Pera Tocilov. — Očo juče u Temišvar poslom, gospodine. Spremamo!.. Imaćemo u nedelju malo kalabaluka, veselja! — veli zadovoljno birtašica.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

cak, u čelo ili srce, i sve je u redu i regulisano. Zaista sve je to čudno i smešno. Do juče samo vukao sam se ja kukavno sve sporednim ulicama.

Eto u toj strasti, u toj groznici zarila sam juče onaj tvoj mali nož u ruku pa sam sisala svoju rođenu krv. Oh, kako je slatka bila ta krv. Oh, zašto si me dodirnuo?

jedan oficir podiže ruku i pozdravi: — Dopustite meni, gospodine pukovniče. — Vi? Pa vi ste umorni od juče. — Dopustite... Pa se smesta okrete i uputi svojim vojnicima. — Kapetane, ja ne bih hteo da se vi ludački izlažete..

Afrika

Aperitiv, led. Na jutro Badnjeg večera čekam na pošti iza tri duga reda. Mladići s kojima smo govorili juče dovode mi jednoga svog druga koji bi da stupi kao boj.

Samo to što su juče kašike pale u lagun načinilo je puno dosadnih, sitnih neprijatnosti. Kad se setim da sam od detinjstva sanjao poći i

Silazimo svi na reku da bih uzeo šalupu kojom sam juče došao na Komoe, i koja ima sad po dogovoru da prođe. Zakazano je bilo da sam u osam na obali.

On, hipopotam, ima oči strašne, lik taman, čeljusti grozne, i on će ih proždrati nemilosrdno. Ali one će kao juče, kao pre dva dana, kao uvek, iskočiti odmah zatim kroz njegovo oko, ili uvo, ili kroz njegov nos, ili pupak, divnije,

Nebo je puno crnih ptica. One uleću slobodno u moju sobu koja je valjda do juče bila njina, udaraju krilima o zidove, i izleću opet put plavila.

Ali predeli koje sam do juče gledao bili su obojeni još jednom bojom više. „Psihološkom bojom,“ saznanjem da se u tim predelima zbiva neprestano

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

“ Otkud ćim da dam kad si nema? Moramo da propadnimo sviju. MIŠIĆ: Sad su već drugojačije počeli raditi. Tako juče čitam u novinama gdi jedan momak javlja da je od dvadeset i četiri godine, lep i dobro vospitan, i želi izigrati se na

To je, dakle, i juče radio. Sad, kako je do toga došao da i s pasoša pečat skine, il’ je, može biti, njegov gluvi sluga to učinio, ne znam,

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Kao veselog čoveka. Bio je tako veseo u krugu svoje familije. A danas? Nikad ga neće videti onakvog, kakav je bio juče. Sretnog u krugu svoje familije. Nikada. Di Ronkali je pričao da je Valdenzer bio ustao, jutros, tako veseo.

snovima, međutim, ne javlja se samo daleka prošlost, nego je sa njom, često, pomešana, i nedavna sadašnjost, ono što je juče bilo.

Razlika je samo to, da se, davno, davno, prošle sitnice pamte, katkad, jasno, a ono što je kao juče bilo, zbrkano. Tako je i Isakovič u toj kući, kao u zatvoru, sanjao Garsulija.

Ono što dolazi sutra, u ljudskom životu, isto je tako neočekivano kao i ono što je juče bilo. Vide tu ženu u snu, a nije joj se, na danu, posle, ni lica sećao.

u postelji, doteranu, ljupku, pa htede, bez razmišljanja, da vikne, da je zovne po imenu, kao da su izišli na jedna vrata, juče, a sreli se danas, kao da je juče bilo. Bio je potrčao natrag da obuče svoju kurtku.

bez razmišljanja, da vikne, da je zovne po imenu, kao da su izišli na jedna vrata, juče, a sreli se danas, kao da je juče bilo. Bio je potrčao natrag da obuče svoju kurtku.

Za Volkova, da mu je umro otac. Za Trandafila, da ima ženu koja je pravi đavo. Temišvar je opisivao, kao da je juče u njemu bio. Isakoviču reče da može biti, svaki dan, pri njegovom stolu. On pri stolu ima, svaki dan, desetoro.

Čulo, se, sasvim jasno, ono, što reče: „Čto mi pristupi, apostole, kao nekoj babi na samrti? Do juče sam još usta krivio i fantazirao, ali eto, skončanije moje zaprto este! Aha! Aha!

Nema sreće! Vitkovič ga onda upita: hoće li da kaže, da je on, Isakovič, video, u Kijevu, juče, Njeno imperatorsko Veličestvo imperatricu Elisavetu, i, sa njom, govorio?

Teodosije - ŽITIJA

ga vidimo, kao što nas je i pre veselio u telesnim stvarima, gde nas sada još izvanrednije teši duhovnim stvarima. Juče on, sabirajući trpezu stranih i naših, predlagaše i primajući čašćavaše, a danas je primljen u Avraamove stanove, i

i primajući čašćavaše, a danas je primljen u Avraamove stanove, i pošto je činio što i on, s njim se i raduje. Juče nam on smernošću glavu preklanjaše, a danas mi klanjajući se celivamo sveti njegov grob.

Juče nam on smernošću glavu preklanjaše, a danas mi klanjajući se celivamo sveti njegov grob. Juče nam je čašu s ljubavlju crpao, a danas mirom svetih svojih moštiju pomazujući osveštava i čudima zadivljuje.

Zato se ne kolebajmo dvoumnim mislima u ovome. Pavlom velikim utvrdimo se i verujmo, govoreći: „Icyc Hristos juče i danas isti, i na vekove“. U starini i u sadašnjici, onima koji Boga ljube sve ide na dobro.

I ako sam ja, kako prav stojim i hodam? Nisam li juče po zemlji puzio na kolenima i štakama, a sada prav i bez svake smetnje hodam? Kakav je ovo užas sa mnom?

I otkuda si ušao pre sviju u crkvu? A on, pavši na zemlju, pokloni mu se govoreći: — Ja sam Neofit, koji se do juče grbav i na kolenima valjah!

A on reče: — Ne znam, oče. Bog zna! Jedino znam da su juče došli oni stranci i s ljubavlju me dovoljno nahranili i napojili, tako da nisam mogao dopuziti do moje rogozine i

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

! — prepade se Kruškotres. — Bolje ti je da ne znaš! — plašio ga je Šarov. Mogu ti samo toliko reći da je Mačak lav juče rastjerao čitav jedan vašar i opustio cijeli grad. Spasla se samo jedna buva koja se sakrila u njegov čupavi rep.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

drugom nosu ili trećem oku Ili ko zna čemu DVA BELUTKA Gledaju se tupo Gledaju se dva belutka Dve bonbone juče Na jeziku večnosti Dve kamene suze danas Na trepavici neznani Dve muve peska sutra U ušima gluhote Dve vesele jamice

Nušić, Branislav - POKOJNIK

PAVLE: Novčano? ALjOŠA: A, ne; ima, ima ona. Ali, je l' dozvolite da vam pročitam pismo koje sam juče od nje dobio? PAVLE: A odakle piše? ALjOŠA: Iz Berlina. On tam ima angažman. PAVLE: A šta vam piše?

VUKICA: Još na sve to ti mi dovodiš tetka-Agniju. SPASOJE: Ali ne dovodim je ja, zaboga! Srela me je juče pa veli: „Doći ću sutra da obiđem Vukicu”! Nisam joj mogao reći” Nemoj dolaziti, ne trpi te Vukica.

SPASOJE: Šta ti imaš, molim te, moju brigu da brineš? AGNIJA: Kako da ne? Eto, srela me je juče gospođa Draga Mitrović pa me pita: „Ama, zašto je to gospodin Spasoje najedanput odložio venčanje svoje kćeri, kad su

SPASOJE: Neće to biti tako zgodno. Znaš da sam koliko juče odložio svadbu i kazao Vukici da ne kupuje još venčanu halinu, pa ne mogu sad tek. Nego ako bi mogli što drugo.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Onu drugu zvao sam Stanika. Mama je rekla da će mi ispeglati odelo kada dođem. Da li je danas njen red? Juče je bio utorak; znam to po sarmi. Stanika je šugava ako u utorak ne skuva sarmu. Mamin red na mene je sutra.

Nastavio je da govori o ratu na način kojim je juče govorio drug direktor, moj očuh. Bila je to krvava i sveta stvar, taj rat.

Njemu je bilo dovoljno dati desetak bombona da ćuti, u početku mislim. U toku vremena njegovi zahtevi su se povećavali. Juče je tražio pedeset dinara. Danas će stotku.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Jesam. Sedi, Čamčo. — Sipa mu u čašu vino. — Fala, baš sam i ja sad ručao. Jesi l’ juče imao dobra pazara? Ta kod tebe uvek dobro ide. — Fala bogu, jesam.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Najposle, u podne, setivši se onog što je juče bilo, izgubivši pamet, sva upaljena od čežnje, sujete i inata, ona ukloni prvo oficira pred vratima Isakovičevim.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

pre njega Nije bilo požara ni vulkana, ni mesečina, ni sunaca, ni injem posutih šuma, ni snega, da istorije reke tek od juče pene se i huče. Za velmože koje govore da za Uroša nije bilo gospodstva, ni zlatnih kondira, ni manastira.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Odri i ja. Sećam se svega, baš kao da se dogodilo juče: upravo sam bio raskinuo sa starom Avom (Gardner) u filmu »Bosonoga kontesa« zbog nekog sasvim prosečnog toreadora sa

Drugi prodaju u bescenje svoja, do juče, nova kola, samo da se reše bede. Ko će usred leta prevoziti olupinu, tražiti majstore, petljati se sa delovima?

Trešnje u aprilu, nekako vodenaste i bez onog trešnjastog ukusa, a juče smo za ručak imali lubenicu... Lubenicu u junu? – U redu, možeš, samo pazi da ne padneš!

Matavulj, Simo - USKOK

Ja bih se kladio da gotovo svaku vašu riječ zna cijelo pleme, i da se od juče i ne govori o čem drugom! A novost nije obična, od onijeh što ne povlače za sobom tumačenja i nagađanja, koje se drugi

Janićije prihvati: — Doći će, gospodaru, svi koji su obećali, jer je već od juče vedrina! Oni koji su se krenuli izdaleka, noćiće, kao obično, njeki u Riječkoj nahiji, drugi u Bajicama, u donjem kraju,

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

koji se gube u maglama uma i duše: Prošlo je otada već šezdeset i više godina, brzo se zaboravljalo i ono što je juče bilo, i tek ponekad, u snu, on je ponovo doživljavao ono svoje uzbudljivo noćno putovanje, ponešto izmijenjeno, a ujutro

(Povratak ratnika) I pesnik je usvojio seljacima dragu samoobmanu da je težaku nekad bilo bolje, da su mu još koliko juče cvetale ruže, i da se tek u poslednje vreme sve poremetilo: Džabe ti je danas što radiš, otelo se pa ne ide.

Defoovog dela može, bar za trenutak, da zameni avanturu: knjiga nas zgrabi, do zore nas budne zadrži, a duša, još juče mirna i pokorna, razigra se, unezveri se, zavapi, duboko i moćno.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

slikanjem velike i junačke narodne prošlosti dale se srpskom narodu, koji je uvek imao epsku maštu, osećanje da nije od juče, ulile mu samopouzdanje i veru u budućnost, kao što i danas vrše veliki uticaj u narodnoj masi.

oni koji su dotle predstavljali srpsku književnost, nestaju, a namesto njih javljaju se u velikom broju mladi pisci do juče nepoznati. Čudnom slučajnošću u prvim godinama XX veka umiru mnogi srpski književni radnici: 1901. Jovan Ilić, 1902.

Milićević, Vuk - Bespuće

On se ipak suzdrža. On je strahovao od toga prvog jutra; bojao se budalaština, suza. Juče mu se te djetinjarije vrzle po glavi, bio je slab da nadjača samog sebe; u jednom času osjetio je da su mu oči vlažne.

mu se te djetinjarije vrzle po glavi, bio je slab da nadjača samog sebe; u jednom času osjetio je da su mu oči vlažne. Juče nije smio da se toga stidi, bojao se da ne uvrijedi, da ne ponizi nešto, — što je to bilo, nije znao da li sebe ili

Sremac, Stevan - PROZA

Činovnik ne sme da krade, Švabo. Srpski ne sme, a vaš švapski može biti! — A, ti juče kradila mnogo! — smeje se Švaba. — Juče je juče, a danas je danas. Nego, u šta ćemo da igramo?

Srpski ne sme, a vaš švapski može biti! — A, ti juče kradila mnogo! — smeje se Švaba. — Juče je juče, a danas je danas. Nego, u šta ćemo da igramo? Ako ti dobiješ, da uzmeš moju Kaju.

Srpski ne sme, a vaš švapski može biti! — A, ti juče kradila mnogo! — smeje se Švaba. — Juče je juče, a danas je danas. Nego, u šta ćemo da igramo? Ako ti dobiješ, da uzmeš moju Kaju.

— veli Jova pa pođe u kancelariju, jer je već dva časa. — O, ja vidila; gospodina Jova kradila i danas, i juče, i uvek kradila. Pravi komedije, a ja ne gledala, a on kradila — priča Švaba smejući se od srca.

S ponosom je prolazio naš Jova pored komšija, koji, kako se njemu činjaše, pucahu od zavisti, jer su već juče znali da ima pečenicu, a sada videli i ćurana. I to kakvog ćurana!

Radičević, Branko - PESME

Eto tako juče Dođe jedno luče, Ao kad ga zglenu, Srce mi se krenu, Ova, ova bela Srce je odnela. (1843, dek.) DRAGI Petli

Ode jutro, eto veće pladne, Eto veće i večeri ladne, Tio veče kao juče isto, Oblak zlatan, nebo stoji čisto, Sve se kiti, sve se zlatu sprema, Ali zašto njega jošte nema?

“ Pa u krčmu, te do zore, Kolo igra, pesme s' ore, A u zoru s' zajuhuče, Udri opet kâ i juče. Zbogom, pesme, zbogom, kolo, Zbogom, momci, naokolo, Zbogom, kito moma mladi, Zbogom, grožđe, zbogom, vinogradi!

Sniva junak, e ka juče lovi, Pa ne može ništa da ulovi, Pa kâ juče, diže s' olujina, Pljusak pljušti, ječi grmljavina, A on luta gorom kroz

Sniva junak, e ka juče lovi, Pa ne može ništa da ulovi, Pa kâ juče, diže s' olujina, Pljusak pljušti, ječi grmljavina, A on luta gorom kroz planinu, Te pred jednu stigao pećinu.

Od onijeh što taj bojak biše Danas valjda ni kostiju nema, Pa opet se priča i spominje Kako, brate, da juče bijaše. Bezdan nosi ime ponosito: „Grob hajdukov“, tako njega zovu.

Desno, levo mene noga vodi, Kuda iđa juče preljuvena; Sunca jarkog veće zraka blena Za goricu čarnu dole odi. Ču li, ču li, štano onde šušnu?

VIII Veče dođe, eto mene tuna, U to doba, di juče bijaše, Vedro nebo, kô juče stajaše Sjajno sunce, kô juče, bez truna, Kito stroma, i zeleni žbuna, Obarajte lisne

VIII Veče dođe, eto mene tuna, U to doba, di juče bijaše, Vedro nebo, kô juče stajaše Sjajno sunce, kô juče, bez truna, Kito stroma, i zeleni žbuna, Obarajte lisne grane vaše, Jednom ona poda

VIII Veče dođe, eto mene tuna, U to doba, di juče bijaše, Vedro nebo, kô juče stajaše Sjajno sunce, kô juče, bez truna, Kito stroma, i zeleni žbuna, Obarajte lisne grane vaše, Jednom ona poda vami staše, Nema više nje sad,

Ao sele, brigo moja, Dela pokri nedra svoja, Da se junak ne pomamim, Da se na te ne namamim Kano juče, Belo luče — Za tobom mi srce puče. Strašne l' noći, strašne muke!

A juče njemu nji dvojica doše, Kod njega biše, odma otidoše. A jutros konja on pojaa zorom Pa nekud krenu kamenom i gorom; Al'

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Nije niko, brate, ali meni noćas ... — Ali tebi noćas, bezbeli, stao, jer ga juče nijesi navio. To ti je isto kao da tamo u svom selu zaboraviš uveče napojiti kravu.

ili su gori ovi s druge strane, iz okolnih sela, među kojima se uvijek nađe veliki broj poznatih i polupoznatih ljudi. Juče mu je opet stigao dopis da se ima pooštriti kontrola na rampi, jer je u okolini primijećen jedan odmetnik koji se vrlo

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Što njemu veća vajda, tebi šteta. Toliko valjda znaš. Ne baviš se ovim poslom od juče. Traži on dobar kamen za svoj temelj. Prosce odbija, čeka veliku zverku. HASANAGA: Misliš?

Nesrećni ljudi katkad veruju da im nesreća daje pravo na sve. Jeste, jeste. Nisam ni ja od juče. Ima ih koji se i u nesreći ponesu! Pa im se čini da su svojom nesrećom naročiti među ljudima!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Ovi brže bolje pođu po vojnika i dovedu ga pred cara, koji se bijaše preobukao u carske 'aljine. — Đe si ti bio od juče, a? — zapita ga car srdito. — Ako kažeš istinu, oprostiću ti, slažeš li me, posijeći ću te.

bogalj nogu, ni siromah novaca; a sad kad se napiše, i slijepac steče oči, i bogalj noge, i siromah novce; tako sam i ja juče bio stekao novce da kupim od tebe Stambol. Vidjevši car i saslušavši to sve, oprosti Bekri-Muju, i pokloni mu život.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: Tek što sam ušla. MAKSIM: Provrednila se žena šavom, a napolju kako Bog da. SOFIJA: Juče si psovao što ne šijem. MAKSIM: Da ga vrag nosi i s tvojim poslom i s tvojim redom!

MAKSIM: To je žena; a ne da rasturi kuću. SOFIJA: Pa šta ste ručali? MAGA: Uzela sam, eto, malo sira, a od juče ostalo je i malo kupusa. SOFIJA: Ne psuje l’ te brada Nika?

MAGA: Nisam, eto, znala za slamu. SOFIJA: Samo treba istija kuvati. MAGA: Htela sam, eto, jošt juče kuvati, ali nisam mogla dospeti da dođem. Lepo sam, eto, složila jošt prekjučer u čaše. SOFIJA: Jošt prekjučer?

VUČKO: Čitam. LjUBA: Šta si uzeo taj čibuk? VUČKO: Pa čibuk je naš. LjUBA: Nije li te psovao i juče za to. Pa još prostro ćilim nasred sobe. VUČKO: Ja čistim. LjUBA: Ti znaš da ja ne trpim to po sobi.

Moliti sad nije sramota — razumete li? — praeѕertіm kod jednog advokata kao ja što sam. Sam baron Jolić juče se istim rečma poslužio. Molim, veli, domіne amіce.

FEMA: Ta znam ga, gospodine, kanda je juče bilo. Njeno je dete reklo mojoj devojki, da oprosti vaše lice, kopile. Ja na to razljućena, vile ga odnele, dočepam ga

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

SRETA (izvadi lagano jedan kaiš iza kreveta, pa sakrije ispod aljine): Pelo, jošt juče je trebalo da su gospodinu čizme bile uređene.

) Sad umoči u ovaj viks — tako; sad namaži čizmu — tako; sad uzmi drugu, pak istri. Ta ti znaš, onako kao juče. SULTANA: Ta razumeš li srpski, ne razumeo dabogda nikoga, ja nisam tvoja žena.

SULTANA: Nesrećo, misliš ti da sam ja pijana? STEVAN: A nisi, samo si od juče mamurna. SULTANA: Sad će ti pući glava!

Lalić, Ivan V. - PISMO

U mome zavičaju, koji stvaram Poraz po poraz, sad počinje leto; Bolesne kavge plaminjaju svetom — Vek plod je, juče zreo, danas kvaran. A u tvom veku moje ubrzanje Usklađuje se s tvojim nepokretom, U aporiji koju ne zna Zenon.

S tot vraćamo se, možda, Mestima zavoljenim: proveravamo pravac, Merimo ubrzanje, ispitujemo žig Na zlatu. Juče, na primer, dole pod svodovima, Podzidom Palatina, prepoznali smo sebe u nepoznatom paru što grlio se krišom Ispod

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Bože, kad pre izraste ovo dete! Kako proleti vreme! Kolko do juče igrala se ispod stola, ma sećaš li se? Bože, kad pre izraste! Vidi je, vidi samo kako gazi... Isti bakutin hod!

Veoma zanimljive stvari o jednom starom zimskom kaputu i devojci koja ga je nosila. Znate, juče mi je bio rođendan. Ne, nije bilo nikakvih žurki! Ni poklona. Ničega!

sledeći način, možda malo preterujem, ali, kunem vam se u šta god hoćete, stvar je izgledala veoma slično: — Bio sam juče u Veneciji i ručao izvanredne škampe! Dve porcije pet hiljada lira! Stigao sam do Beograda za osam sati mojim „roverom“.

Znam, za njega sam bila dete iz bolje kuće, uz to mlađa najmanje dvadeset godina. Nisam ni ja od juče! Poznajem te sisteme.

ovo ti pišem zbog toga da ne tražiš već sutradan u knjižari sabrana dela Gorgonzole i memoare lorda Rokfora, kao što si juče tražio najnovije delo čuvenog Hemendegza, za koga u jelovnicima naših hotela lepo piše „Hamendegz — sa šunkom i

Najzad pravi muškarac! Umalo mi juče nije riknula Eustahijeva truba. Spava mi kod nogu, jer, kao što znaš, u našoj kući nema dovoljno mesta za normalne

Ne znam kako vi izvodite tu stvar, ali mi jednostavno preostajemo da dišemo i nigde nas nema. Ali ni taj tip nije od juče! Zvoni, zvoni, a kada mu niko ne otvori, on opali lažnjaka, to jest zatutnji nogama u mestu, kao — sišao niz stepenice!

ZA VASE KUĆE — HOT DOGS OD JUČE! — Ima li još nešto? — pita onaj orangutan, ubijajući se od pisanja s druge Strane žice. — Kako da ne?

preko Socijalnog: kaže, sad ću i ja napredovati u životu, kaže, mogu i ja da držim sada jezik za zubima, a ne kao do juče, nigde njupavca ni od korova! Čak i on.

I mi tada, hoćeš-nećeš, nemo opštoj psihozi pa sednemo za obaveznu ćurku, koja je zamenila, koliko do juče, obavezno prase.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Od juče trbuh boli me jako, životu mome dolazi konac, a sinoć, zlo i naopako, leptir mi neki razbio lonac. I najzad, jutros

“ „Šta da ti pričam! — javi se Žuća — Evo se zima sprema. Čitavi svet sam prošao juče, radosti nigde nema. Jesenja tuga iz magle rosi, nevidljiv kosač poljima kosi.

Stoleća trećeg, ovoga danas, tamo su digli ćupriju za nas. A juče, kume, šta li se desi, da zineš odistinski! Babe će priču o tome mleti brže nego žrvanj mlinski.

A juče, kume, šta li se desi, da zineš odistinski! Babe će priču o tome mleti brže nego žrvanj mlinski. Juče je bila — ne pitaj više — pijanka slavna mlinara Triše.

I ja sam juče dobio tužbu, žestoku, oštru, vruću: mlinar je ovaj mučio glađu rođaka moga, Žuću. Glasaću zato za nešto slično:

Jasle broj osam, Ranković Rade. NAĐENO Loptu od krpe našȏ sam. Pozor! Juče mi njome razbiše prozor. Veseli strelac nek mi se svrati, da mu je čika u redu vrati.

IZJAVA U školu idem, s brigom se spremam, lekciju ne znam, jer knjige nemam. Na Karaburmi, kod čika-Vase, juče mi bukvar pojelo prase. Izjavu dajem pred svetom celim: svaku ću dvojku s gicom da delim!

Hoćeš da vidiš malčice samo novinu ovu znanu? Iz nje sam juče nešto prepiso. Čitaj oglasnu stranu: VUKOV OGLAS Vučinić Vujo, pevač na glasu, (znaju ga dobro svi koji pasu,

Dolazi noću u svako doba. Čarobnjak mudri, Sova. OGLAS MRAVA Pred kišom, juče, pod svojim listom, sakri me cvetić plav. Zato mu javno odajem hvalu. Učtiv Trudbenik Mrav.

MAGARAC: Meni se jesen dopala jako pa sam pred crkvom juče zanjakȏ, tri su me sata jurili verni, vitlȏ me krstom crkvenjak derni. Leđima platih svoj podvig smerni.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

U podrumu se napila vojska potopima svoje sopstvene krvi, bitka je još juče svršena i samo jedno srce od kamena sa zaspalih ruku diže se u vis.

se vraćamo u zanatske radnje na oštrenja cijuk stranac u prolazu pita gde je sudnica Sutra će biti ovde juče je bila u Palestini Kantakuzin Dimitrije sedi na vrhu nrda za stolom pod šakom žubore grčka mora u guduri pred

Ko će tu saborima da odoli juče danas il u veke vidim jedan sabor uz dveri iza kojih se spremaju mnogomirisna jela četiri stotine njih gladnih

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

PROKA: Molim te, Agatone, ja sam baš juče pročitao zakon, a pitao sam i našega kmeta-pravnika i još neke advokate, koji dolaze u opštinu, i svi mi oni kažu da

pa tanjir, pa nož, viljušku, pa me sve guši tuga; pa pogledam slanik pa mi pade na pamet: bože moj, pokojnik je, koliko juče, umakao u taj slanik... (Zaplače se.) SARKA: Eto ti sad, pa ne moraš ti zato plakati što je on umakao u slanik.

Jedanput tako zatrebalo mi je tri-četiri hiljade dinara. I zamislite, on meni kaže: ne dam! TANASIJE: A mi još zapeli juče da ga u sav glas hvalimo. PROKA: Pa znaš kako je: drukče je bilo juče, a drukče danas.

TANASIJE: A mi još zapeli juče da ga u sav glas hvalimo. PROKA: Pa znaš kako je: drukče je bilo juče, a drukče danas. TANASIJE: Ne vidim zašto: pokojnik kakav je bio juče takav je i danas.

PROKA: Pa znaš kako je: drukče je bilo juče, a drukče danas. TANASIJE: Ne vidim zašto: pokojnik kakav je bio juče takav je i danas. PROKA: Jeste, ne kažem da nije, al' juče smo mi bili drukči!

TANASIJE: Ne vidim zašto: pokojnik kakav je bio juče takav je i danas. PROKA: Jeste, ne kažem da nije, al' juče smo mi bili drukči!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

I ma gde otišli na drugo mesto, biće nam bolje. Ali mi idemo uvek starim putem, onim kojim smo juče prošli, a taj put vodi pravo na Čevrntiju. „Spomenulo se, ne povratilo se!

E dođe mi da ga udarim. — Dobro, je li ko poginuo, kada se švićkate po ceo dan? — Jes, bogami, čvrknu jednog juče. — Namrtvo? — A, jok, dobro prođe, otčepi mu samo vilicu.

Bili su nemi... i ukočeni. Jedan lakše ranjen pešak nam objasni da su oni poginuli još juče, svi na jedan mah, od jednoga šrapnela, koji je eksplodirao iznad njih. Među njima se nalaze dva rođena brata.

Izišli smo na drum. Prođosmo pored one kuće u koju je juče udarila granata. Pritrčavaju vojnici, i dižući ruke u znak čuđenja i groze, napuštaju ovu kuću smrti.

A preko obale, nema pustoš. Samo negde u daljini svetluca jedna vatrica. Do juče moćna carevina, izgleda nam sada u mračnoj noći kao skrhana. Vratili smo se. Ulazimo opet u kafanu.

Kako... otac! — uzviknuh preneražen. Objasnili su mi izvinjavajući se što moraju baš oni da mi kažu. Umro je onomad. Juče su ga sahranili... Zanemeo i zbunjen, stajao sam oborene glave, naslonjen na ogradu.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Šta će ti kontrave! ... nastavi kmet i zasmeja se slatko. — Ta nije kod nas škola od juče, dopuni ga ćata; znamo mi šta školi treba, a šta je suvišno.

Pa kao pravi kavaljer fijuknu prutom kroz vazduh i smešeći se reče: — Da ponesemo oružje... Zli su im psi. — Jeste. Juče vas u malo ne iscepaše.

Ja gledam, pa čisto ne verujem. Oni se obojica zagrliše i poljubiše. — Ja se čudim juče o kome to moj kmet govori : neće da mi kupi desetne mere zato, što brezovička učiteljka skuplja skorup u najveću

Gojku zasvetleše oči. On baci pogled na Ljubicu, koja iđaše napred putanjom, pa odgovori drugu šapućući: — Baš sam to juče i sam mislio... Gledaću, čim primim platu. Znaš, dužan sam malo...

upita ga Ljubica začuđeno. Velja se smeška neprimetno, i sam pravi začuđeno lice, kao bajagi čudi se pitanju. — Juče sam počeo, odgovara on naivno. — Zašto se vi kao čudite ? — Pa, znate...

I jeste li videli kako ide slavno : polovina već znaju da razlikuju oba glasa! A tek smo počeli, od juče... — Dakle vi ste zadovoljni današnjim odgovorima ? upita ona bojažljivo, kao da ga ne uvredi pitanjem. — — Ha-ha-ha...

— Baš dobro što dođoste. Iščekujem vas od juče jednako... — Zar?... prekide je on. A ja bio u Beogradu, nekim malim poslom...

Oni su sad vrlo intimni, među njima nema nikakve zasebne tajne, dogovaraju se ozbiljno i poverljivo o svemu. Juče su, na primer, čim je Stojan saopštio Gojku novost o časovniku, odlučili da ovo dana pripaze na Ljubicu bolje.

Nisu imali ni svoje kuće. Prvo sećanje iz života joj jeste seoba. Kao da je juče bilo: smrklo se, a oni idu stranom, više seoskih kuća; majka nosi maloga brata, a nju vodi za ruku, otac nosi neke

Sad je i ona sama sasvim druga: do juče bedno ništavno đače, a sad državni činovnik!... Htede ređati još druge promene na sebi, ali se odjednom strese i

Znala je da joj nosi kakav nakit, to joj je juče nagovestio, pa s toga beše veoma predusetljiva prema njemu. Donese joj lepu i skupocenu grivnu; ona se veoma raspoloži,

— Ludaci! ... pravi ludaci! i ti i ona... Ne zna se koje je luđe od vas dvoje. I ti juče cvokoćeš u zatvoru od zime, a danas joj pružaš ruku!... — Šta ću ?! ... Da teram dalje, meni je gore...

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

JELISAVETA: Da mi je da mogu da sedim na ovoj mesečini, i da ni o čemu pod milim Bogom ne mislim! Da ne postoje ni juče, ni sutra, ni ljudi, ni reči, ništa!... Kad ovako gledam zvezde, čini mi se da je ovaj svet samo prag!...

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Ja stojim uštogljen i salutiram kad prolazi četa u kojoj sam i ja do juče bio, i koja odlazi, bez mene, u vatru. Pred njom, na konju koji poigrava, moj drug iz detinjstva.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Sutradan su već sve novine pisale o meni. U jednima beše beleška: „Čugo od čoveka. U našem mestu već se od juče bavi jedan stranac, kome je sada šeset godina, a nije nikad za to vreme bio ministar, niti je i jednim ordenom

Kako smo saznali, to čudo od čoveka odselo je u hotelu 'Kod mile nam napaćene otadžbine'. Mnogi su ga juče posetili i tvrde da se nimalo ne razlikuje od ostalih ljudi.

— upita me posle izvesnog ćutanja. — Nisam ih nikad jeo. — Šteta, to je vrlo fina riba. Upravo specijalitet. Juče sam dobio od jednog prijatelja nekoliko komada. Vanredno dobra stvar...

Eto, kao na primer, juče sam doznao od gospodina ministra predsednika da je zatvoren na severu izvoz svinja; a time će zemlja, kako izgleda,

— Zašto ne? Skupština ima pravo da o svima pitanjima donosi odluke, koje su obavezne za svakog kao zakon. Juče je, baš, jedan građanin podneo Skupštini molbu da mu se dan rođenja računa pet godina ranije nego što se rodio.

Štednja, kao što vam kažem, to je osnova za blagostanje svake zemlje. Juče sam u interesu štednje otpustio jednog služitelja. To je već ušteda od osam stotina dinara godišnje.

I zaista, o tome žulju ministra finansija beše i u novinama vazda novih saopštenja: „Činovnici... nadleštva, juče u četiri časa po podne, sa svojim šefom na čelu, bili su deputativno kod gospodina ministra finansija da mu čestitaju

— Rad vaš sa prošlom vladom? — Osudićemo prošlu vladu! — Znam, ali kako ćete to vi, isti poslanici, kad ste do juče pomagali prošlu vladu? — Ne menja stvar. — Ne razumem! — Vrlo prosto i jasno! — reče ravnodušno. — Čudnovato!

— Juče sam ja video ovoga istog čoveka sa jednim dečkom. Uhvatili se za ruke i idu ulicom. Sinoć onaj dečko otišao nekud kroza

U'vate, odvuku u šumu, pa oderu kao jarca... Huuuu! Stric se, siromah, baš se sećam kao da je juče bilo, prekrsti levom rukom, pa iziđe ljutito, a strina metnula ruke pod pojas, gleda za njim očajno, pogledom punim

naglo, kao bujica, to su svi moji pokušaji bili uzaludni, i revolucionari su se nasilno iskupili u ogromnom broju juče po podne na zbor.

a lice tako napravi kao da veli: „Bolje da tu budalaštinu nisam uradio”, mada je, u stvari, s tim istim čovekom do juče, dok se god ne pojaviše njegove pesme, bio dobar prijatelj i nije u društvu nikad o njemu rđavo govorio.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

PROPAST Danas je Pera ustao veoma rano. Nekakva neodređena zebnja beše ga obuzela još juče u podne, kad je opazio da su mu najglavnije partije iz srednjeg veka ostale nejasne, zbrkane, pa gotovo i — nepoznate.

'nako... svaka čuda video u mom veku, a 'vaka čuda ne videh dosad... — Kako, bolan!... Pamtim, gospodine, kô da je juče bilo: stoji Gospodar 'nako 'node; iza njega ađutan', pa oviciri i gospoda, a ti izađe korak napred, pa poče...

brate, i govorim, — reče Jovo i maši se džepa, te otud izvuče jedne novine, razvi ih i podnese kapetanu, govoreći: — Juče na stanici kupih broj, pa u putu uzeh da čitam i zaprepastih se... Jeste li vi ovo poslali?

— Izvol’te na ova vrata, reče mi i uvede me u sobu, gde beše juče fizički kabinet, ali se prenerazih kad se nađoh u gospodskom budoaru, u kome seđaše jedna delikatna dama.

i ako je pojeo bezbrojne ćurane s trticama kao pesnica, a Marko će još i dalje da se previja ovako, jedući luk i pasulj. Juče je i pop—Kostu lepo oglasio, baš sasvim lepo... I za taj posao treba veštine...

Gospode Bože milostivi i sveti Atanasije, slavo moja, i svi Božji ugodnici!... Ne živimo zajedno od juče, braćo moja.... Ovo je već deveta godina... i svakad se znalo da sam ja đakon: mlađi sam, pa to mi je...

I sve je to bilo kao juče: još mu je sveža u pameti svaka šala, svaka doskočica na poslednjoj pijanci. I odjednom — evo!... Ali otkud, otkud...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

PAVKA: Kakvih ti nas nema! Da vam kažem samo šta sam juče čula, pa da se krstite i levom i desnom! JEVREM: A, jeste, jeste... To treba da čujete!

JEVREM: A, jeste, jeste... To treba da čujete! Eto, idite tamo u sobu da vam kaže Pavka šta je juče čula, pa da se krstite i levom i desnom. Idite, idite, to vredi da čujete! PAVKA (nudeći Marinu): Izvol'te!

MLADEN: Tako... u pameti. SEKULIĆ: E, 'ajd' govori! MLADEN: Prvo i prvo, dolazio je juče posle podne Pera klisar, doneo neku cedulju, pa onda... (seća se) dolazila je i naša gospođica Danica...

PAVKA: Je l' svršeno? JEVREM: Svršeno! PAVKA (ushićeno): Jevreme! JEVREM: A, Jevreme, sad, a juče mal' mi nisi razbila glavu ključem od dućana. PAVKA: Jevreme, oprosti!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Ko ti tu nije došao iz palanke, pa došao i on da ćari i pazari; da prodaje, a i da kupuje. Pamte lepo seljaci, kao juče da je to bilo, kad je u jednoj dugačkoj i masnoj anteriji od ćitajke prodavao zviždaljke i petliće od šećera, crvenu i

— A on? — A on zastade malo pa me pogleda, pa vrti glavom. A posle ode putem. A juče i jopet tako prođe a ja stojim pred čkolom, pa kad minu kraj mene a ja za ves, a taman on prođe a ja se i jopet

tako prođe a ja stojim pred čkolom, pa kad minu kraj mene a ja za ves, a taman on prođe a ja se i jopet iskašlja’ ka’ i juče? — A šta on? — A on i opet zastade i ka’ pođe k meni, pa stade. »Ama, veli, ti kanda se iskašlja ka’ i juče?

— A šta on? — A on i opet zastade i ka’ pođe k meni, pa stade. »Ama, veli, ti kanda se iskašlja ka’ i juče?« — A-ja, kmete, velim mu ja, znaš čistio onu čkolju pa me lepo udavi ona đečija prašina, pa sad ti krham ka’ niko moj.

Baš juče pitam za vas, pa velim: Koji je ono gospodin, baš bi se, velim, rado s njim upoznao«. — »I ja vas poznajem«, veli prvi:

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Seljaci s juga, drug do druga, kao na smotri, ili u stroju: tu svako krčmi baštu svoju. Još juče, kraj potoka, zeleni struk tonuo je u težak muk: zemlja je kroz četvrtasto, šuplje vreteno šiknula u zeleno i u

Što je u avionu stjuardesa, Što je domaćica u dobroj seljačkoj kući, To je, u pomenutoj ulici baba -Višnja, Juče, danas, a jamačno i sutra: Sila nevidljiva, snaga višnja, svevišnja, Telom odsutna, al duhom uvek prisutna.

Rakić, Milan - PESME

Pobednik večni, uvek čio. Izvan dobroga i van zloga, Danas ko juče što je bio, Jači od smrti i od boga. Treperi samo, o jasiko!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

njime, „batom svojim“, kako su ga svi u rodbini zvali, zastrašivale i pretile im: — Hajde, hajde, znaš ti, doći će on. Juče sam bila tamo i rekoše mi: tek što se nije vratio s puta.

Sofka ih je već juče probala, da vidi da li su joj dobre. Ali su joj izgledale nezgodne što učkur i nova basma nije bila ugužvana i

Ma da prođoše dve i tri godine, njoj se jednako činilo da je tek sada, kao juče, nema ni mesec dana od svega ovoga što je bilo.

I naposletku, ko zna koliko vremena prođe, ma da se Sofki jednako činilo da je sve to tek od juče, ipak ona poče osećati: kako će se na kraju krajeva možda sve preboleti, sve utišati i zaboraviti.

Pandurović, Sima - PESME

Pandurović PESME Sadržaj I 2 BISERNE OČI 3 DOGODILA SE PESMA OVA 5 PESMA TAME 7 VREME 9 BEZ MOTIVA 11 U PROLAZU JUČE...

U PROLAZU JUČE... U prolazu juče kroz sjajnu dvoranu Kraj mene, s čovekom — ja ga ne znam ko je — Ledena lica, k’o pôd onaj što

U PROLAZU JUČE... U prolazu juče kroz sjajnu dvoranu Kraj mene, s čovekom — ja ga ne znam ko je — Ledena lica, k’o pôd onaj što je, Ti mi lagano,

I gde se kopni, povodi i grca; Gde crna čama stalno sipi na nas, K’o sitna kiša, k’o strašna fatalnost, Nekad k’o juče, juče kao danas... Samo ne ovo, samo ne banalnost!

se kopni, povodi i grca; Gde crna čama stalno sipi na nas, K’o sitna kiša, k’o strašna fatalnost, Nekad k’o juče, juče kao danas... Samo ne ovo, samo ne banalnost!

čase i burna vremena; Lomio je hrabro sve vetrove lude, Trpeo žegu, gromove i tuče, Da uvek miran, sutra k’o i juče, Dočekuje sunce il’ oluju zlu. On se nikad nije kret’o sa svog mesta, Veran svojoj grudi i rođenom tlu.

Kako sam bolno i sumorno prenut! Jer juče, u mutan i promenljiv dan Proleća hladnog, odjednom, za trenut, To srce što se dugo borilo, To srce, puno bola i

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ zapita Vladika Njeguše. „Ama šćah taman da ti ga napomenem, Gospodaru“, reče Stanko Stjepov. „Juče je šiljao da nas pita hoćemo li k tebi; pa je i sâm dolazio; uglavismo da zajedno krenemo; pa ja ne znam što bi; mi

„K njemu!?“ reče Vira (kako je on zvaše) prestravljena, uprav užasnuta. „Ta da, ondje gdje smo juče bili: Rekao nam je svima da se danas na istome mjestu nađemo, da će nam donijeti oraha i pokazati druge vještine svoga

„Ovo je, peti dan otkad se ranio?“ „Da, peti. Četir je ležao u Ozriniće, a ovo je peti. Juče u večernji hlad, krenusmo tamo. Kamo sreće da smo i prije! Ćaše bolje biti, jer ko ga je vidao tamo? I kako su ga vidali?

Kad je ovako lijepi božiji dan posjediću, da mi se stare kosti utople.“ „Nemojte, Gospodaru, molim vi se! Eto ni juče nijeste gotovo ništa okušali, a vi znate: nemošstvujet t’jelo, nemošstvujet u duša moja...

„Bogami, pravo ću ti kazati, nagonio sam je. Pa se ščinjala sve do juče, e hoće, e neće...“ „Bogami tako isto i moja stopanica!“ doda neki brkati, sredovječan gost. „Milica, kučka je li?

To ti neće dati skoposti!“ „A što ću mu ja?“ povrnu Joka dižući se. „Svarila sam mu malo bravijega mesa, kao i juče. A što ćeš mu kad ga nije volja. Čovjek zna što je bolje po nj; a to mu ide k srcu!“ I ostali svi osim Janka ustadoše.

“ poče Janko, tronut, uhvativši ga za ruke, onako goluždrava. „Ti mene poznaješ ne od juče, nego iz djetinjstva. Još onda, ako se sjećaš, bio sam postojan u mojim odlukama, a tijem više danas.

“ reče Joka gledajući Stanu. „No da je damo u neki pošten dom, dok smo na vrijeme; a ištu je eto! Baš i juče dolaz...“ „Prekini baba!“ viknu serdar srdito. „Da je udajemo od nečijega straha! Nema li ona pedeset brata!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Žmureći; Koliko je sati? — Koliko juče u ovo doba). Ovakva odgovaranja i nadgovaranja mahom se čine po sazvučju prema pitanju — slučaj i kod izricanja kletvi (—

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

ni bogalj nogu, ni siromah novaca; a kad se napiše, i slijepac steče oči, i bogalj noge, i siromah novce; tako sam i ja juče bio stekao novce, da kupim od tebe Stambol.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

E, brajko moj! Gde bi mi danas bili da nam nisu smetali takvi u razvoju! STAVRA: Na mitingu si mu juče aminovo! MILE: Ja aminovo? Prozreo sam ja to, To je od reči do reči bilo mimo linije! Tu smo ga mi i demaskirali!

MILE: Napravili kliku i klan, pa grupaše! A Vilotijević kolovođa svemu! IKONIJA: Bolje se priseti šta si govorio juče! MILE: Šta sam govorio, molim, to je kostatovano zapisnički, na ogranku! Mi smo taj slučaj prorađivali!

Sigurno nemaš nigde nikoga? Vidi se da nemaš! Nemam ni ja! A do juče... imo sam prijatelja da ne znam šta ću s njima!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

| I danas tuži mi srce spominjući ju. Žalim je koliko da je juče umrla. Toliko sam je ljubio da, da je živila, ne bi se nigda od nje udaljiti mogao.

Koliko puta najiskusniji ljudi drugojačije misle danas negoli juče? I sami se čude kakve su pameti bili do lane! O, koliko smo neradivi u istraživanju istine!

Moj magister, kao nasmejavajući se, pita me gdi sam juče bio, pridodavši da je on nešto načuo, no da bi rad, za veće uverenije, od mene o svemu izvestiti se Ja vidim da mu

imena nji[h]ova; uslaždavamo se i ne možemo se nasititi gledajući izobraženija nji[h]ova; čini nam se kao da su do juče na zemlji bili i žao nam je što nisu i danas među nami.

Oni ljudi tako su mi dobri i mili bili da od toliko godina i danas srce mi za njima tuži kao da sam se s njima juče rastao. Ljubov k nauci morala je u meni silna biti kad me je od njih otrgnuti mogla.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Ovo je sinovac Naćvarev, ali se, gospe mi, nije na nj uvrgâ. On je juče priplivâ riku na konju, kâ i Srdarina! Šta mislite? Dite, a još mi rekoše da ne umi plivati!

Kad Bakonja uđe u crkvu, bješe protekla trećina jutrenje. Svi se pogledi stekoše na nj, jer, ne dalje nego juče, gvardijan ga bješe oštro prekorio zbog toga zakašnjavanja. Oči Mačkove, Duvalove i Vrtirepove bijahu pune jeda.

— Zato što bi mogla učiniti štagod od sebeka. Nemojte se smijati. I juče je dolazila na voz i sidila više od ure, kaže mi Dundak. I potavnila je, kaže, u licu kâ zemlja.

U trijemu sudskom, među drugim seljacima, Bakonja vidje Krsta, Vrtirepova brata, koji je juče dolazio u manastir. Kako Bone i advokat uđoše ka sudiji, rekavši njemu da čeka, Bakonja se skloni u kut, te slušaše

— Šta? — dreknu Bakonja. — Umra Dundak! I već je saranjen! Šta je to bilo? — A jeto vidija si ga juče kakav je bija. Proguta je puščano zrno, pa se spetljalo u crivima, nije moglo izići.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Mi idemo u gomilama, po dvoje (al sâm i sâma!) I samo se tek po neko od nas seti Kako su, koliko juče, goreli suncokreti Iz bašta u predgrađu, sa suncem u semenkama.

Kud ću: evo ležem dok mi vali Nude šuplju penu mesto pravih reči. Pitao sam juče (kao da sam mali) Jedno drvo: gde se ova glava leči? Ćute drvo i more. Samo šýme Kao što nem to zna i jedino ume.

Ćosić, Dobrica - KORENI

— I juče sam zabadava prezao konje — reče Mijat. — Ako si. Preži ih opet. — Pa nije javio da dolazi. Aćim se okrenu i, prezriv

Ne smem da kažem šta, jer sam na službenoj dužnosti. — Čučnu pored Aćima i poče da šapuće: — Juče ujutru reče mi Đorđe: „Daću ti dukat da kažeš kapetanu da me odmah pozove u kancelariju.

Nikad, nikad više, šapuće damarima, klonulo, bez trunčice snage. — Sad mu je bolje. Juče su mu usne bile kao čivit plav e — reče Tola da se ne bio čuo Milunkin plač. — Simka, Simka... Nećeš da je vidiš?

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— Do juče su ti bile dobre! — majka brižno zavrte glavom. — Šta je to sada? — Ništa! — reče dečak srdito i samo što ne zaplaka.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Nije mu smetalo što je, do juče Gospodar, sad niko i ništa, sa neizvesnom sudbinom: odjednom se osetio nekako bliže tlu, i slobodniji.

Kao da se juče zbivalo, on pamti sebe kako, na otvaranju Škole, govori uzbuđenim staračkim glasom, pred mnoštvom zbijenih glava, o

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

“... Pa u krčmu, te do zore, Kolo igra, pesme s' ore; A u zoru s' zajuhuče, Udri opet ka' i juče. Zbogom pesme, zbogom kolo, Zbogom momci naokolo, Zbogom kito moma mladi', Zbogom grožđe, zbogom vinogradi! ...........

A. Šantić LXXX JEDNA SUZA Ponoć je. Ležim, a sve mislim na te U tvojoj bašti ja te vidjeh juče Gdje bereš krupne raspukle granate.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Nju vidimo danas prvi put u godini pred sam izlazak Sunca. Ona je još juče bila toliko blizu Sunca, da ju je odblesak Sunca činio nevidljivom za naše oči.

No tebi ću kazati golu istinu. „To je bilo ovako. Juče imadosmo dobar pijačni dan i pazarismo sto drahmi za ribu. Moja družina se izbezumi.

Ima izvanredno pamćenje; osobe, koje godinama nije video, dočekuje kao da se juče sa njime rastao. Darežljiv, čvrst i pouzdan, stvara sebi svugde prijatelje na koje može uvek da se osloni.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Pa sutradan, na maršu, puše i džakaju vojnici: — Bre, braćo, da ne bi Resule mi juče izvršismo juriš na naše komore. I svi se slatko smeju. — Ko to kaže?

Socijalist za ženske slabosti. — Pa, lepo, kad je to bilo? — Juče, dobri gospodine, sinoć. — A šta sinoć nisi došla da se tužiš?

I otkopčava bisage i traži. — E, a šta imaš? — Malo piletine... i... — Bravos, bogami, kod tebe uvek svega. — Juče kupih u Prezi, gos' đenerale. — Baš sam i sam mislio da se malo prihvatim.

— Izvol’te? I smeje se idiotski i gleda oko sebe Milosav. — Pravo kaži: jesi li istina plakao juče kad si video šumadijske čarape, one vezene, kod potpukovnika u sanduku? — Ko, je l’ ja? — Pa ti, dabogme.

I zašto bih ja sad natrag u zemlju?... Ali o nekom novom planu mislio sam juče: raditi na nauci, ili tako šta. Ali je to bedna, užasna uteha.

Pa ipak, zar i moj egoizam nije isto onako beskrajno dubok, neobuzdan, užasno odvratan? Koliko juče saznao sam o svojoj nesreći, koja je skoro sasvim uništila razlog moje radosti i nade za povratak u otadžbinu.

I još juče, eto, osetio sam potajnu neku želju da se rat nastavi. Svaki znak koji mi sad govori o izgledu na povratak u zemlju nepri

A kad je pokri, ponova sede kraj nje: — Danas, bogami, sad, eto danas, sad lepše izgledaš nego juče. I pogled ti je čistiji i izraz vedriji, svežija si.

Šta kažem, moja žena? Juče da, ali nikad više. Moram vam priznati ipak da sam se donekle odupirao, da i ja nisam sasvim ćutao.

Jeste li vi Srbin? Ako Boga znate jeste li vi Srbin? Jeste li vi sin ove zemlje u kojoj je žena do juče izlazila natraške iz sobe svoga muža, svoga gospodara, svoga Boga? Jeste li vi čovek?

podižu glave ka spratu sa koga se pad dogodio, da ih posle spuste i zagledaju se baš u ono mesto gde je mladi radnik juče mrtav ležao. I ruke su im nešto živo mahale.

Ja sam, veli, tako reći, juče rođenu svoju ženu sahranio, ali nadu svaku nisam izgubio, jer ne smem ni s Bogom megdan deliti i sebi samom život

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

— Nije ga, dakle, mnogo deprimiralo otkriće? — Što mislite? Ta nisu mu rekli!... Profesora je juče posjetio njegov ađutant i naročito mu preporučio da generalu ne kažu pravo stanje stvari.

Tako da se ne može ni reći je li bio ograničen ili dublje mudar, priprost ili šutljivo usukan. I čovjek koji im se do juče činio nezanimljiv i banalan, došao im je odjednom dalek i nepoznat. Zagonetka ni do danas nije riješena.

Taj mali, neosmišljeni, sasvim besposljedični fakat što se krpica inertne zemlje načičkala blijedim iglicama, što je od juče na goloj grančici napukao prvi pup, što se iz smolastog prstaca na vrhu bora razvila završna kičica — taj mali

A povrede, kako mi kaže, nisu baš tako neznatne kao što sam držao. Izgleda da mu je povrijeđen jedan bubreg. Od juče mu se stanje pogoršalo. Čini mi se da ima i časova klonuća. On šuti, krije ih.

To mi čisto kida živce. Gore dolje, gore dole. Kad će već završiti ova noć! LXIX Opet sam sâm u sobi. Juče su odveli Radivoja. „Hajd' zdravo!” — oprostio se sa mnom. „Znaš, mnogo ćeš mi nedostajati.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

»Ala žive ova gospoda! — pomisli Đurica u sebi — samo jedu i piju, a ništa ne rade«, i tu se seti da od juče nije ništa okusio. »Da li će mi doneti hleba i vode ?« — zapita se, računajući da mu danas neće ništa dati.

A Đurica još ne beše načisto ni sa samim sobom, ni sa svojim mislima. Od misli je on i sada bežao, kao i juče, očekujući u sebi da će se sve to nekako mimoići.

Njegovom početničkom samoljublju veoma je godila ova bezuslovna, ropska poslušnost ludi, koji ga do juče nisu čestito ni pogledali.

— Pa kad mu to ističe rok? — zapita Đurica. — Juče ti je bio poslednji dan. — E, pa to me vi sad možete ubiti? — Jok, ne more još — odgovori ćato — dok ne dođe druga

— Ja sam... Simo. — Šta je, Simo ? — Pantovac jedva živ pobeže... Juče, čim se saznalo da je Mita poginuo, oni se iz sreza ustumaraše. Neko im potkazao da je Pantovac otišao sa Mitom.

— E njihova je drskost prešla svaku meru. Za dva dana dve razbojničke pohare! — reče sveštenik. — I juče izjutra onaj slučaj u Klenoviku ! — odgovori kapetan. — Šta, mi nismo čuli? — povikaše radoznali slušaoci.

znaš... hteo sam i noćas da dođem, pa velim neka ga nek spava. — Da nisi što doznao? — Raspitivala je juče policija za tebe... Znaš... mi se čuvamo, ali i oni ne dremaju.

— Šta li rade moji, da li si čula ? — zapita Stanka, izbegavajući da ih nazove po imenu. — Zdravi su. Juče su ti oca nešto zvali u srez, i on je jamačno jutros otišao. Majka ti je poručila da svratiš do nje, čim stigneš ovde...

»A najpametnije sam uradio, što nisam juče: pristao da idem k njemu s onolikim novcem. Đavo je para... navede čoveka na ono, o čemu i ne sanja« — pomisli Đurica,

Kad dođe blizu urečenih grmova, on dade znak kao i juče. Novica se podiže ispod jednoga drveta i mahnu mu rukom. — Đe si, bolan, stiže li živ? — reče Novica, kad se sastaše.

— reče Đurica, kad se ona podiže. — A ti mi onomad reče da je ona kod majke? — okrete se on Jovu. — Bila je do juče, pa ne može više da se krije od Marka. — A ti se odmah obradovao — reče ona gnevno.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Kaži mi, bih li smio, kao tvoj najstariji sin, da te za nešto upitam? — Bi, — reče starac. — Kaži mi, a što je juče tvoje lijevo oko plakalo a desno titralo?

bogalj nogu, ni siromah novaca; a sad, kad se napiše, i slijepac steče oči, i bogalj noge, i siromah novce; tako sam ja juče bio stekao novce da kupim od tebe Stambol. Vidjevši car i saslušavši to sve, oprosti Bekri-Muju, i pokloni mu život.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Ja znam jednu pesmu, i nju danas slušam. I ta pesma nosi meni nove dane, Mada su k'o juče i sad stari zraci, Dok nad mojom glavom isti su oblaci. I ta pesma nosi meni nove dane.

I ta pesma nosi meni nove dane. Nosi nove dane, moje novo nebo I srce, al' srce kao nekad što je, K'o juče, k'o uvek, isto srce moje. Nosi nove dane, moje novo nebo.

Kako brzo sve nam prođe! 1904. SA ŠETNjE Na korzou juče tek je veče palo, Nemarno i mirno šetao sam tako; Dan je s nešto vlage — ono sveta malo Moderno je išlo — muvalo se

Kao sunce, i ja spokojno ću ići, Ravnodušan, dalek za sve što se zbiva: Glas do juče poznat ne može me stići U ćutanju novom koje me pokriva.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Žudimo za novim senzacijama, ali ubrzo postajemo ravnodušni prema njima. Ono što je juče bilo čudo, danas je običan događaj.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Kako bi sada poletjela za njim! I kaje se što ga juče nije duže kod sebe zadržala, što se Marku ludo obećala i što se bojala da je Marko s njim ne vidi!

u samoći, ispred prostrane pučine po kojoj lagano plovi barka i nosi u nepoznati kraj onoga mornara što ga je ona juče, žedna, do sita vodom napojila...

Misao joj se navraća k djetetu što je od juče samo u kući ostavljeno: biće gladno... plakaće, može biti da mu se što zla dogodilo?

Njemu nije drago omrknuti u polju, pa stoga požuri da prvo zapada sunca očisti put. I onako počeo je juče duvati vjetar i pomalo oblači se. Ide naprijed, a za svakih nekoliko koračaja kao obezumljen u nešto se zagleda.

I misao se izvinu čak u ono doba kad Isusa Nazarenina svjetina mučijaše; čini mu se da je to juče, bilo, i evo svake godine neminovno ponavlja se.

Tri dana posle, u ponedeljak, Ilija pred zoru sprema se u planinu. Majka mu i starija kći odoše juče, ponesavši sa sobom potrebite čobanske stvari. Pregledaće kolibu i goveda. — Čuvaj mi djecu!

Postaja tu samo čas, pa zatim odšulja se okolnim putem do svoje pojate i odavde vreba na Pavla. A Pavlu juče, u gomili sveta, pred crkvom, krišom šapnu Cveta da će Ilija zorom u planinu, pa s tom mišlju on je i usnio, i ona mu

— Čovjeka ponese um, pa ne može da izdrži... Takav je čovjek... baš kao vrijeme, vidiš: juče je duvala južina, a danas struji sjeverac .. . Nije to; bolan, bilo iz inada, ne dao bog!

Pa treća kapija, „Kapija sreće“ , gde je sedeo „brat sunca”. Svi događaji kao da su juče bili ostavili su na mestima svoj upečatak.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Ona nije ni statična: danas nam može izgledati značajnim ono što smo koliko juče zanemarivali. Ali, izgleda da se jedna opšta ocena s izvesnom sigurnošću može dati: naša se književnost, u prozi kao i

Čak ni naša njiva neće biti naša ako je ne budemo obrađivali, a da ne govorim o onoj koju su nam koliko juče oduzeli. I nastojaće da nam još ponešto oduzmu. Ne uzdam se, prema tome, ni šta do u strpljiv i metodičan rad.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ČEDA: Nisam je videla otkako se udala, a ovamo zatvara nam vrata ispred nosa. Pa onda... ona... juče... je l' i ona nije videla gospa-Živkinu ćerku otkako se udala? DARA: E, nemoj tako.

ŽIVKA: O, ludi, šta me snađe! Da sam juče umrla, to ne bi' danas doživela. NINKOVIĆ: Da, ali da ste juče umrli, vi ne bi danas bili gospođa ministarka.

ŽIVKA: O, ludi, šta me snađe! Da sam juče umrla, to ne bi' danas doživela. NINKOVIĆ: Da, ali da ste juče umrli, vi ne bi danas bili gospođa ministarka. ŽIVKA: I to je istina! (Posle razmišljanja.

VASA: Slušaj, Živka, ja sad treba da dovedem familiju. ŽIVKA: Opet ti sa familijom! VASA: Pa rekao sam im juče da se u ovaj sat svi skupe kod tetka-Savke da ih zajedno dovedem. Nije red da ih prevarim.

KALENIĆ: Pravo da vam kažem, baš ja i nisam tako bliski rod. VASA: Gle sad! Pa je l' reče juče da si najbliži rod? KALENIĆ: Pa jeste, ne kažem da nisam, ali više po ženskoj liniji, a, znate, srodstvo po ženskoj

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Bože, smešan i bedan se učinio seljacima njihov Miloje onako prerušen. Do juče naočit seljak, postao po njihovu računu ajmana za poćak, pravi ciganski ceribaša: e, zakleli bi se oni na sve četvero

Može, Bogdana, na veliku sramotu našu. Viđeli smo svojim očima... I za ime smo čuli: od juče ti je on zlosrećnik ne više Miloje, no Mustafa, sin Muhamedov... Ti da si zdravo!...

No kad je sutradan došao kući, video je pokor i sramotu. Njegovo stanište, do juče veliko kao kakav dobar zaselak, porobljeno, popaljeno i nagrđeno. U kući ni pred kućom ništa nije ostalo.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

i kleveti, A to samo zato da mu s’ lakše preti; Na Hrvata dižu verige i mrežu, Il’ da ga ulove ili da ga vežu, Juče bila pretnja, a hajka već danas, A pri ovoj hajci računaju na nas, Na uvrede one, bole srpskog roda — Ali stan’te

Doba gluvo, doba nemo, (Čisto b’ rekô: doba slepo) — Ja se šetam po ulica’, Na pijaci lepoj stadoh, Gde j’ zavesa juče pala Sa statue Petefija.

— Šta bi bilo da u vrtu sreće Negujemo bratovanja cvet?... »Vijenac« 1894. LjUBA NENADOVIĆ Juče čusmo: „Ljuba j’ bolan“, Danas zvona tužno bruje. Sutra će nas bol savladat’, Šaptaćemo: „U grobu je!

Zlatna riba nudila ti svaka otkupa, — Zašt’, nebore, ne zaiska novo korito? Ovo staro znaš da nam se juče raspuklo“.

Eto vidiš, njojzi treba novo korito, — Ono staro juče nam se uzduž raspuklo.“ A riba mu odgovara: „Nije t’ ni brige! Idi kući, korito je babi došlo već.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

SARA: Aa, ništa, ništa, dosta su vospitani, jošt su mladi; prekrasno, prekrasno, to mi je drago. (Pokloni se.) Juče sam bila kod gospoje Mirkovičke na ručku, to je štogod prekrasno, od svega dosta, ali sarmu što je imala, nisam jela

FEMA: Moram i jednog konja iz Pariza beštelovati, zašto ovi naši nisu za taj posao. Juče sam ktela jednog probirati, ali to je pravi gurbijan bio. Tako me je bacio da sam svo koleno odrla.

Miljković, Branko - PESME

Ti što nas ne razlikuješ a osvetljavaš Slikama od juče, danas van vremena, U pustinju se pretvara svet koji spasavaš — Zalud ptice kruže oko tvog imena.

čovek posle sto godina Ne boj se reči Nije to ništa Al ipak pazi Ne ljubi prošlost u ruku Pevaj kao da ništa nije bilo Juče ili pre sto godina Nemamo vremena za rimu Zvezdi sa severa ptici s juga Ne boj se pesme Reci, gde ćeš sutra Zamka ti u

Krakov, Stanislav - KRILA

Straže se tada smenjivale. Svakog su jutra psi lajali. Pred malom kućom, na ovčjoj koži ležao je kmet potrbuške. Juče su ga Grci batinali. Govorili su da se sastaje sa Srbima. Kraj izvora se čuo plač i vriska.

Na kolenima je držao laktove. Pogled mu je mutan. Zabrinut je. Juče je mnogo jeo lojave ovčetine. Sada je uzeo gorku so, i ona ga je mučila po stomaku.

komordžije kažu da je juče i Sorović pao... Odjednom na rovovima pucnjava oslabi, pa lagano umuče. Pogledi se sretali i pitali: — Da nisu opet

Sećao se gde je još do juče štab bio. Sve su češće zviždala topovska zrna, prelamala grane, i prštala po kamenu. Već izađe na usečeni put, kad ču

Petrović, Rastko - AFRIKA

Aperitiv, led. Na jutro Badnjeg večera čekam na pošti iza tri duga reda. Mladići s kojima smo govorili juče dovode mi jednoga svog druga koji bi da stupi kao boj.

Samo to što su juče kašike pale u lagun načinilo je puno dosadnih, sitnih neprijatnosti. Kad se setim da sam od detinjstva sanjao poći i

Silazimo svi na reku da bih uzeo šalupu kojom sam juče došao na Komoe, i koja ima sad po dogovoru da prođe. Zakazano je bilo da sam u osam na obali.

On, hipopotam, ima oči strašne, lik taman, čeljusti grozne, i on će ih proždrati nemilosrdno. Ali one će kao juče, kao pre dva dana, kao uvek, iskočiti odmah zatim kroz njegovo oko, ili uvo, ili kroz njegov nos, ili pupak, divnije,

Nebo je puno crnih ptica. One uleću slobodno u moju sobu koja je valjda do juče bila njina, udaraju krilima o zidove, i izleću opet put plavila.

Ali predeli koje sam do juče gledao bili su obojeni još jednom bojom više. „Psihološkom bojom,“ saznanjem da se u tim predelima zbiva neprestano

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

GLAVAŠ: A Đenadije? ISAK: Poturčio se, I Prodanova lepa snajica To isto s njime juče učini! Ona mi reče da ne dangubim, Nego što brže da ih izbavljam, A ključeve će sama spremiti...

“ E, he, ta znam te ja! JANjA (u sebi): Ko mu je, opet, to potkazao? A odista sam, ’nako uplašen, Do mrke noći juče radio, Da ga bez štete kako utopim. A sad?... (Glasno.) Smiluj se, Rade!

Dok juče sa zorom štuče nekuda, a oko ićindije evo ga opet u grad sa nekakvim Mehmedom iz Arnautluka!... Ćerim gleda, pa tek vrt

Kao rudnika hrpe bogate Što vetru nude skupu prašinu Sa kojom bi se teški prestoli Sviju vladara mogli zlatiti, Juče su jošte vreli poljupci Prepunjen pehar muške milosti Na mojim grud’ma bujno praznili. Još juče!... Juče!... A danas?

Još juče!... Juče!... A danas? Kuku! Usnica bledih tanki krajevi Pod senkom kriju kose svilene Mlazevi mrke krvi njegove!

Još juče!... Juče!... A danas? Kuku! Usnica bledih tanki krajevi Pod senkom kriju kose svilene Mlazevi mrke krvi njegove!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

brzo pokupila, potrpala na kola, pa sad beži s njima; zašto su oni ostavili svoje ognjište, svoje baštice, gde su se još juče veselo igrali! O, mali sirotani moji!

U toj je dolini i Tešica, sa svojim položajima koje smo mi juče izgubili i koje smo danas hteli da otmemo natrag. Ovo radi razumevanja onoga što će maločas doći.

) Na buimirskom visu, na putu što vodi iz Aleksinca preko Katuna u Niš, počela se proređivati šuma i juče su osvanuli na njemu turski topovi. Neprijatelj već kuca na kapije Aleksinca.

Oni dalje iskažu da su Turci juče imali velike gubitke, da im je naročito dosadila naša artiljerija, da je turska vojska jako iznurena posle šest

Đeneral reče: — A, a, čini mi se Turci cy juče razbili glavu o Šumatovac. Zatim... Šta mislite vi čitaoci da je došlo zatim?

na bojnom polju mnogo nepokopanih mrtvaca, što nije turski običaj pri redovnom povlačenju, da su u Prugovcu, koji su juče zauzeli, ostavili čak i malo vojničke opreme, da svi znaci pokazuju da su pri jučeranjem jurišu na Šumatovac Turci

Išli smo dalje. Vatre, na kojima su juče spaljivani turski mrtvaci, što ih Turci posle šumatovačke bitke ostaviše na bojnome polju, još su ce gde gde pušile, a

ali nijedna knjiga, nikakvi dokazi i razlozi nikad nisu mogli izazvati u meni onako gnušanje protiv ratova kao što učini juče i jutros ova slika pustoši na bojnom polju. Sama borba nikad nije tako odvratna.

j. Aleksincu a odstupnica im je bila na Aleksinačku Banju. Iz ovih položaja Hrvatovićeva je vojska juče (13 avgusta) odmah posle udarila na Turke i navaljivala poglavito na levo tursko krilo.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Evo nam jarka sunca, — Sad nigde nema tame; Evo se smeši na te, Evo se smeši na me. LXIX Šalaj, luče, Ne od juče, Već luče od lane, Bog i vera — Srce j’ mera — Ja ti ne znam mane!

ІІІ Juče čarah proleće i cveće, Da se po njem’ šeće; Budih gore, da zelen prihvate, I slavuje da se pesme late; Pričah izvor

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Na reci već kao da vri. Tuče i neprijateljska artiljerija, ali zasipa stalno onaj jaz gde smo juče mi prešli. Granate preleću baš iznad naših glava, i čim čujemo šum zrna kroz vazduh, mi zabijemo glavu među kamenje.

Vojin polegao po stolu i cupka nogama, pa će reći: — Jest, baš juče posmatram ono naše magare koje nam nosi vodu, i tada se setim tebe. Vas dvoje živećete sto godina.

Pozdravite ga s moje strane. Spustili smo se saobraćajnicom do onoga širokoga kanala, gde su juče istovarivali municiju. Do ovoga mesta se donosi pešadijska i artiljerijska municija konjima, hleb i ostale namirnice.

Sunce se rađalo... Luka i Vojin bili su tužni. Pričali su mi da je juče naglo pozlilo potpukovniku Petru i odneli su ga u bolnicu.

Vi ste bili vrlo ljubazni... — Eh, to je on želeo da mu kažete — dirao me Toma. Onda se obrati njoj. — Ja sam se juče šalio kad sam rekao da je on divljak. Uostalom, vi ste se, Lulu, uverili, da je on dobar čovek. — Toma se diže.

— pita Vojin. — Seli smo na klupu. Ona je stavila glavu na moje rame i tek me je tad zapitala: — Gde ste bili juče? Objasnio sam joj kako sam bio u poseti kod one francuske porodice. Razume se, bez svih onih ostalih detalja.

— Kada ste to našli? — Juče. Bila je to, dakle, njihova nesmotrenost. — Recite mi razlog? — navaljivala je Arleta. Pred ovom ponudom za kojom sam

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Kako mi je, da vi'š, šnajder Ferfušov'o celi Leіb! Zbog toga sam juče vazdan Bila tako deѕperat, Pa za društvo ja ti gar nіcht Pasovala nisam tad.

— — — — — — — — — Vreme ide, vreme beži Bujnim stremom, bujnom hukom, Sve razdire kivnom rukom Kud manito smrtni teži. Juče strašan, danas smiren, Juče važan, danas prezren, Juče slavan, danas potren, Juče silan, danas rob.

Juče strašan, danas smiren, Juče važan, danas prezren, Juče slavan, danas potren, Juče silan, danas rob. — — — — — — — — — — 1841.

Juče strašan, danas smiren, Juče važan, danas prezren, Juče slavan, danas potren, Juče silan, danas rob. — — — — — — — — — — 1841. Jovan St.

Juče strašan, danas smiren, Juče važan, danas prezren, Juče slavan, danas potren, Juče silan, danas rob. — — — — — — — — — — 1841. Jovan St.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

VUJO: Slobodan?... Slobodan, dakako!... A zla vi sreća, vitezi, da kakvi će ni bit’ gospodar, nego slobodan?... Juče — e nije bogme, nego baš odjutros, i zaplakala se sirota... BOGDAN: I zaplakala se? A što se zaplakala? VUJO: E što?

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— E, jadni i čemerni proto! — viknu promuklo. — Pokradoše te, oteše ti sve... Onome si psu juče krstio dijete... Jesi li de?! Danas ti reče pare donijeti, pa, eto, vidiš!

Sve je srađeno. Kukuruzi se perušaju, konoplje nabijaju, a i kotlovi su počeli peći. Iguman je izvadio dozvolu i juče još pred zoru nastavio kotao. Primakao je jedan red preko dozvole, ali iguman je, pa neće na njeg' ni svijet ni sud.

Baš te je godine, ako počem pantite, pao Đurđevdan u Veliki Petak. Dobro to tubim, kô da je juče bilo. Bio sam uz pokojnog Parteniju momak. Tog cijelog proleća prepili su Partenija i Simeun i učili nekakve depešine.

'Oćeš da se okladimo; o glavu da se okladimo? Sudac: Vi ste, gospodine, juče došli ovamo? Pisarčić: Da, juče sam doša'. Sudac: Nikad niste vidjeli ovog čovjeka, niti on pak vas?

'Oćeš da se okladimo; o glavu da se okladimo? Sudac: Vi ste, gospodine, juče došli ovamo? Pisarčić: Da, juče sam doša'. Sudac: Nikad niste vidjeli ovog čovjeka, niti on pak vas? Pisarčić: Nikad!

Sudac (ulazi s doktorom): Šta je to?! David (diže se): Ništa, glavati gospodine!... E, ljudi moji, da sam juče umro, ne bi' znao da je naša premilostiva Zemljana Vlada ćorava! Sudac: To je taj seljak što tuži jazavca.

Bojić, Milutin - PESME

No, avaj, danas tuđe ste i strane. Daleko moje odbeglo je juče Jer nikad više zrak zgašene luče U vašem nedru ne može da plane. Tuđi smo, tuđi, moje noći mile.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Žika „otišao u srez”. JEROTIJE: Eto ti sad, šta će u srez? VIĆA: Nije otišao, nego napio se juče, a naši činovnici, kad se ko napije pa ne dođe ceo dan u kancelariju, kažu obično „otišao u srez”.

uvis; prekjuče su mi namazali šešir mastilom iznutra, pa sam se sav umrljao – eto, još se nisam isprao kao čovek. Juče su mi opet met'li na stolicu četiri đačka jeksera za crtanje, okrenuli vrškove na gore, a ja seo i opet se iskrvavio.

VIĆA: Jes', bome. Šta velite, koga da uzmemo? ŽIKA: Jednog imam ovde, a drugoga... jes', boga mi, imam i drugoga: juče sam uhapsio Spasu mehandžiju. VIĆA: Pa zar iz 'apse? ŽIKA: A što brate, ako je i u 'apsi, on je opet građaniin.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Odmah zatim, čim poče da pada mrak, vide ono spremanje za svadbu. Od njega, iz dućana, još juče sve su uzeli što je trebalo.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Potraži kobilu i, našavši je, zaulari je i povede za sobom. Iznese iz jame, kao i juče, saleđena snijega i postavi ga na nagnutu ploču, nad pištet, i čeka da se voda sakupi.

Rade osjeća se jačim i slobodnijim nego igda. Još od juče sjećanje na Mašu iz detinjeg doba sazrijevaše, — i zametak što ga u sebi nosijaše, razvi se najednom i bukti plamenom

I, govoreći, guši se od smijeha. — A ja te, pored Božice, bijah odbacio s uma, ali, čuj! Juče čisto kao da si me čarkom opčinila,ušla si mi u volju, pa nikako da odolim... da se otmem ... Jednako um me k tebi nosi!

Veli: — Ne da mi mira; a ja ga jednako varam ..... Juče me čekao na urečenom mjestu, u ogradi iza crkve. Čeka on tamo... a ja virim kroz odškrinuta kućna vrata... Ha, ha!

Drugi dan kad dođe, nije je dirnuo, već joj veli: —Ludo, što juče pobježe?... Ja se s tobom šalim jer si mi mila, kao da si mi moje dijete... i ti si gospodarica u kući...

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Skinuli su korpe. Otvorili. u njima su bila isečena tela one petorice što su juče poslani da nađu Doroteja. Ne preterujem: isečena, kao što se seče brav, samo ne onako pažljivo i čisto.

To ne kažem zato što ga mrzim od ranije zbog Jelene, kako mi neki ovde pripisuju. Tačno je da sam ga juče gađao strelom. Mislio sam da me niko ne vidi.

Tamo je on bio. do juče je sa nama jeo hleb i so. Bio je naš brat. Voleli smo ga i poštovali. Ali, u trenutku naše najveće nesreće, kada se

Slatka drhtavica hvata tvoje podanike, te podatljive i kolebljive ljigavce. Ti isti ljudi su još juče pred tobom isto ovako podrhtavali. Oni čeznu za slepom snagom, a ne za dremljivom mudrošću.

Snažurda je to. Ma kakvi kurjaci! Na stotinu ljudi kurjaci ne smeju napasti. Smrzli se usput. Juče je bio mraz, prekjuče i svih poslednjih dana brisao je severac. Išli su kroz šume. Ima drva u izobilju.

Ilić, Vojislav J. - PESME

„Brka“ Brci Beograd Bogdan je još juče stigô, I javljamo vam ovo: U čast je njegovu Renan Držao pozdravno slovo. Pariz je okićen sjajno, Zastave svuda se

A kravar na posô krenu. Još bleda vladaše tama, A on na polju zasta do samog seoskog hrama I prekrsti se triput. Juče je odviše pio, A noćas, za pakost opet, i san je čudnovat snio: Kô odozdo, od mirnih polja vihor se nenadan

Onda mu na pamet pade Sva bruka što juče beše, i onda hukati stade. Ogrnu čohani ćurak i na dvor lagano dođe, Pa tako, u misli zanet, usamljen hodati pođe.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Ono je divno! Juče još stotina poslova: tri razna ministarstva, srpska administracija, francuska punomoćija, bugarske, grčke i turske

Ručao sam u vozu još bolje no juče u patrijaršiji, a u društvu gospodina Mitropolita, moga saputnika u istom poslu. Sa njim sam se upoznao tek prekjuče

U čvrstoj zajednici i složnoj saradnji sa njima dvojicom, savladasmo sve prepreke, formalne, političke i lične prirode. Juče je bila glavna sednica kongresa, u njoj sam uzeo reč, na njoj je usvojen naš predlog reforme kalendara, kao što ste to

Dobro, prođimo pored njih, ne gledajući ih. Pogledajte ovu parčad kamenog uglja; u njemu su očuvani, kao da su juče utisnuti, otisci bilja karbonske formacije.

antičkih statua, kapitela stubova, ukrašenih veštački izrezuckanom biljnom ornamentikom, očuvanih i svežih kao da su juče izašle iz kamenoreščeve, koji beše veliki majstor.

Stanković, Borisav - TAŠANA

HADžI RISTA (gordo): Može, i treba da dođe. Nije ovo kuća od juče. I kao što je uvek bila otvorena za svakoga prijatelja, gosta, namernika, tako je i sada.

) REŠID BEG I znaš kao da si pogodio. Kada dođe momak i javi da nas zoveš, mi smo svi bili kod mene. Juče sam mog Asu zaženio i zaprosio mu devojku. I sada tri dana veselje. Eno ostavih gočeve i zurle da sviraju.

I zato me strah. SLUŠKINjA (sažaljivo, podsmevajući mu se): I kao da sam ja ovde od juče i sve to ne znam, pa zato moraš ti svaki dan, svako jutro, da o tome pričaš!

Gore li kandila? Ima li zejtina? Da se nije koje ugasilo? JOVAN Sve je, sve je kako treba. Gore kandila. Juče sam baš zejtina odneo. I danju i noću gore kandila. I grobovi su dobri.

(Barata duboko po džepu i vadi prašinu duvansku). Oh, opet mi nestao, opet mi neko popušio. Ta, juče napunih džep. ARSENIJE Ama, ti, dedo, ti dok jedan čibuk napuniš, sav duvan prospeš.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Neću više nikoga do doktor Mirka. Ja znam da će on mene podići. — Ali, Nano, baš se doktor Mirko juče zabrinuo, i kazao mi neka dođe i taj za srce. — To vas dvoje preuzeste vlast nada mnom. Hajd, hajd, ustaću ja valjda.

da, poručio ti, Nano, gospodin Milušić iz banke da će doći zbog računa. — Pa bio je juče, i sve smo sredili. Šta će opet?

Kao kad, Bože sačuvaj, bacite kamen u vodu, pa se voda zaklopi. — Nas dve juče, bogami, preprečismo Lazarićki put i zapitasmo.

Vala je zmija ona popadija od Vaznesenske crkve: ubode me juče pravo u srce kad me zapita: „Hoćete li i malog u pansion?” Ali mi Bog dade te joj začepih usta.

Ne znam, gospođo Lazarić, da li je Bog s mnom, ali je sigurno sa onima o kojima vi vodite brigu... Sutradan, kao da juče ništa nije govorila, gospa Nola pozva Švabu u svoju sobu, da s njim porazgovara o tome šta će učiti dalje, i gde bi

— Drži ga, Milane, da ne umakne, rep mu njegov! — priskoči Branko. — Tu je, tu je, jedva sad! sedi da ti pokažem. Od juče, ne mogu da se smirim: ili da izmislim, ili da poginem... Da li si poneo tablice? E, dobro.

Da ti pričam. Prolazim ti ja juče pored baba Frelihovicine „muške konfekcije”, kad, u dućanu cvet gospoja, i onih s kukastim nosom, i našeg sveta.

— Mi se sa dve strane graničimo plotom, i skoro smo kao jedna avlija, ali badava. Juče, smotrih ja kad je iskočila da podmetne sud pod oluk.

Setio se kako se otac njegov koliko juče uzrujao kad je čuo da Branko još radi veliki rad, i da za tezu za doktorat treba još oko godinu i po rada, i možda za

— Branko se nasmeja gorko. — Kad bi moj otac umeo da se raduje. Juče baš, zbrinusmo brigu kako i s čim će Svetislav na studijama dok ne prođu još šest meseci i moja stipendija ne mogne

Svetislav je sad na mom mestu u Beču; i njemu treba činiti radosti, da bismo se onda i mi radovali. I tako dalje... Juče sam pročitao u jednoj lepoj francuskoj knjizi: da mladost od svega najbrže prolazi.

I ja tako, koliko mogu, u predavanja svoja uplećem malo svoga dnevnika, malo dnevnika drugih ljudi... Juče sam u osmom razredu pričao o jednom mladom vizantiskom bazileusu, kulturnom, energičnom, darovitom, pa ipak

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

puta sovršeni ljudi koješta čine koje se samo deci pristoji, štaviše, koliko puta danas svoju decu oštro kazne što su juče sami triput crnje i gore činili? Kad na osmu godinu stupi, sama ga priroda na ono opomene što mu je sudbina opredelila.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Ako, recimo, piljarev sin ne bi znao lekciju a doneo mu je danas, juče ili tih dana, dvadeset glavica kupusa i tri venca luka, onda bi ga ovako savetovao: — Vidiš, sinko, ti imaš čestita i

Odgovor: Da, video sam nožić vašega strica na klupi u bašti moje tetke, koja je juče pojela jednu jabuku. Pitanje: Vaš stariji brat, govori li on francuski?

Prvoga dana treba doneti u novinama belešku: „Kao što se čuje, g. Nušić je juče umro“. Drugoga dana već bi se mogla doneti ovakva beleška: „Sve više i više se potvrđuje naša jučerašnja vest da je g.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Izvini, molim te. Pušio sam cele pretprošle noći, juče ceo dan, pa ovu celu noć. Sad osećam kako mi muskuli drhte i povraća mi se.

— objašnjava nam komandir. — A ispred njih je... na dve-tri stotine metara, neprijatelj. — Jeste li imali dodira? — Juče po podne, i sad ćemo, ako bog dâ! — odgovara on sasvim mirno. Oko šest časova najednom otpoče artilerijska paljba.

Od onomad uveče nismo gotovo ništa jeli. Prišli su nam posilni i doneli neko pečenje, s kojim su juče ceo dan, na onoj vrućini, jurili po polju, tražeći nas. Jedemo stojeći.

On pogleda više očinski svoje komandire i reče: — Gospodo... Bio sam juče među vama. Imao sam prilike da se lično uverim da ste vi učinili sve, pa i više nego što ljudska moć dozvoljava, da

Na jednoj zavojici automobil malo zanese i mene podiđe neka jeza. Ali začudo, slično kao i juče u ovo doba... Nije valjda... Uveravam sebe da je to bilo samo trenutno uzbuđenje...

Petrović, Rastko - PESME

MOST 16 PESNIK NA VODAMA 18 TREBA PRVO UMRETI ili MALI PERA 20 BODINOVA BALADA 22 MESEC PUN 24 IZ KOVNICE IZAŠAV 27 JUČE I DANAS 31 PROLETNjA ELEGIJA 35 SLOVO ŽEĐI 52 JESEN 53 SVE U GALOP 55 OTKROVENjE 57 PUSTOLOV U

Ohridskog jezera i manastira svetog Nauma Za mirni put beskrajni i duboku nabranu vodu, Raskidam oblak nad vama. JUČE I DANAS Sirene se zakikotale piskavo izvan nas. Sirene.

Ne boj se. I prošlost pre našeg rođenja, i istorija zavisi od našeg izbora. Danas je to Francuska Revolucija a juče Rimska Imperija.

kao da bi da se dokaže i istinitost ove knjižice, još sutra morati možda najogorčenije odreći, i nje i svoje misli od juče.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— prosu Varalica tri dukata pred sebe, neka ne brine trgovac... Život je ovaj pun muka! Zar on, do juče srećan, noćas ne proklinje svoju sudbinu?

— Ko kaže? — zakašlja se ognjište. — Mene su napravili kad i kuću, on je koliko juče došao... — Sa đubrišta! — nije propustila metla da stavi svoju primedbu, kad se sat gordo isprsi i reče: — Na tvome

Okrete se dečak zidu, i od čuda protrlja oči. Otkud, najednom, ona pukotina? Nije je bilo ni juče, ni jutros. Otkuda sada ovde? Uštinu se Radan za podlakticu: možda mu se pukotina, ipak, priviđa?

Šantić, Aleksa - PESME

1909. JEDNA SUZA Ponoć je. Ležim, a sve mislim na te. — U tvojoj bašti ja te vidjeh juče, Gdje bereš krupne raspukle granate.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Na to je on odgovorio da su prošli juče rano, i primetio da ona jaše konja i drži sablju ne kao junak nego kao žena, i — dabome — ponudio se da pokaže kako to

gavrana: „Oj, boga nam, carice Milice, mi smo jutros od Kosova ravna, viđeli smo dvije silne vojske; vojske su se juče udarile, obadva su cara poginula; od Turaka nešto i ostalo, a od Srba i što je ostalo, sve ranjeno i iskrivljeno“.

Da si meni juče pobjegao, opet bih te danas sustigao!“ Sustiže ga nakraj polja ravna, udari ga mačem na dovatu, do ramena ods’ječe mu

Ja sam tebi braca porodila, Predragoga, tvog brata rođenog, i juče sam za njeg razabrala: da s’ naodi i da ajdukuje u zelenoj gori Garevici, pred četom je junak arambaša“.

Svi pitaju kud je Krsman ošô, a ja, jadna, kazati ne smijem. Juče su se puške ispucale, svu je Mačvu tama popanula: nije tama oda zla vremena, ni godina što roditi neće, već je tama od

Mi smo jutros sa Cera planine, a juče smo vazdan počivali na bijeloj crkvi Čokešini. Viđeli smo Adži-Kostantina, Kostantina, slavna igumana, đe Srbinje junak

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Izdajnik! To niko neće postati! U ovoj zemlji gdje je sve do juče sijevala sablja tuđinskih porobljivača, drugarstvo i vjernost cijenjeni su iznad svega ostalog.

Batine prekjuče dobio, juče pronađen u šikari više kuća, jutros obećao da neće izdati četu ni logor. Vodi ga da polaže zakletvu.

Svi prasnuše u smijeh. Stric ljutito zabaci šešir i osvetoljubivo zavreča: — Ih, što sam se juče kod Marice najeo jabuka! Jednu mi je dala iz njedara ev ovoliku, miriše ko đul.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Sporečkaju se dvojica, dva siromaška, reci poguraju se malo, a po novinama sve raspričaju nadugačko i naširoko: „Juče su se sporečkala dvojica, i posle kraće amalske i alaske svađe i grdnje, i potukli i uznemirili čitav ovaj kraj, kao da