Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Turci konje povezaše, vatre položiše, kafu peku i piju. Do sad li dva li dođe Milenko, ogrte vlašku belu kabanicu, i vlašku kapu, i doziva i̓ turski, kaže: „Selam vam je od bimbaše, sad će doći, no kažite mi ko ste vi.
No Milenko naredi sve denjak do denjka i načini busiju, a veće i vojska poče pridolaziti. Onda Milenko skide vlašku kabanicu i kapu, pa reče Turcima: „Eno mene, Milenka, dođo: no ko ste vi i kuda ćete?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ja sam prema njoj samo galantan gospodin: pratim je na klaviru kad peva; dodajem joj igle kad ispadnu; ogrćem joj kabanicu kad pođe u šetnju, itd. Međutim mirno i spokojno gledam svoja posla, i za dva-tri meseca uzdam se da ću postati doktor.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Sipi sitna kiša, pa probija i sirotinjski doroc i gazdinsku kabanicu; pada jednako i pravi po putu blato preko članaka. Upadaju kola do glavčina i junaku čizme do članaka, pa čak i do
— Dobro doš’o, Nićo, — dočekuju radosno ukućani i skidaju mu i kabanicu i doroc. — Ala da pasje noći, tane mu gosino! — veli Nića. — Taman za lopove!
Prenu se iz misli Pera Tocilov, zadenu ugašenu lulu u čizmu, navuče kabanicu, pa ošinu konje. Ostade za njima za tili čas i vašarište i groblje i dudara, i uhvatiše se glavnoga puta.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
* A Milošu Vojinoviću, koji je preko odela stavio „bugar-kabanicu a na glavu bugarsku šubaru“ i „načinio se crni bugarine“ mehandžija nije hteo dati vina.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Bio je prekrasan onaj rolat i sufle OD jabuka, znate. Mali Emilijan je lud za njim. Ostavih jabuku i komad hleba u kabanicu i osmehnuh se. Znao sam da će ih pojesti dok ja budem u vodi. - Evo nešto za Gretu!
Radičević, Branko - PESME
On stade, pa glednu, pa kroči, pa stade, Još jednom glednu, pa stupi nazade; Pa tamo-amo plaovito s' savi, U kabanicu tad se bolje zavi, Ka drumu oce, tu stade da čeka, — Već dobro s' čuje i topot i jeka.
“ — „Kô misliš, nesam, al' tvoj dužnik jesam!“ Pa nazad turi svoju kabanicu, A onaj sav se promeni u licu. „Ne boj se, Vaso“, Stojan mu veljaše, Jer on to glavom na putu čekaše, — „Ne boj se,
Opet sluša, al' sve ćuti, Pa se k vrati sad uputi. 105. Zatvori i, pa nazada, Kabanicu o tle fura, Jošte na nju trudan pada, A pod glavu kamen tura, Da odspava tu do zore, Ali spati još ne more. 106.
“ Već je stigô na obalicu Razastreo kabanicu: „Jošte nisu došli mraci Još su ovde dana zraci.“ Vadi od pojasa Vrulu meka glasa.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Neću više da prtim i nosim Jošanovo dijete, pa neću! — tupoumno se inati djevojka. — Zar on čizme na noge, novu kabanicu, a njegov sinčić ni pelena nema. Džaba vam ga, neću njegovog djeteta, pa bog! — Pa što ga ne tužiš? — Tužite ga vi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Njegovi psi-stražari spavaju, kurjaci su po jazbinama, ovce njegove miruju. Van toga sveta, on i ne poznaje drugi. Nabi kabanicu na glavu i uđe u kolibu, a za njim i ja. Ćutali smo... Čobani malo govore.
Otpratiće prolaznika pogledom, ne dugo, a odmah zatim okrenuće leđa, pa će nabiti kabanicu, zagledati se negde u daljinu i tako će satima ostati. Za jedno kratko vreme zvuci se nisu čuli...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Evo ga, mi ga i smetosmo s uma! Diži se, bratko, diži. Hodi, sjedi da piješ!“ reče Ivana ljubazno, povukavši ga za kabanicu. „Ta to je soldat!“ rekoše u glas ona četvorica, pošto se Jan primače i pozdravi.
Na desno, puškomet daleko, pomoli se jedan pješak. Cijev od duge puške odigla mu nekakvu suru kabanicu. Oko fesa obavio čalmu, lijepo se vidi kako mu kita na glavi vije. Za ovijem ukazaše se još dvojica.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad mu to kažeš, onda mu reci neka ništa ne uzima za platu osim neka mu vrag dade onu staru kabanicu iza vrata, pa kad pođe od njega, neka onda kabanicu zamoči do polovice u kotao, a kad dođe napolje, neka je onda ocijedi.
reci neka ništa ne uzima za platu osim neka mu vrag dade onu staru kabanicu iza vrata, pa kad pođe od njega, neka onda kabanicu zamoči do polovice u kotao, a kad dođe napolje, neka je onda ocijedi. Kad to sveti Ilija čuje, zakala pa dođe tamo.
On će ti davati novaca, ali ti nemoj ništa nego neka ti dade onu staru kabanicu iza vrata. Kad ti je dade, a ti je zamoči u kotao do polovice, pa onda otidi od njega, pa kad dođeš na jedno polje, a ti
Kad ti je dade, a ti je zamoči u kotao do polovice, pa onda otidi od njega, pa kad dođeš na jedno polje, a ti onda kabanicu ocijedi. Potom sveti Ilija otide, a stari ostane sam. Kad zamalo al̓ dođe vrag, pa ga pita: — Šta radiš, stari?
Koliko ćeš novaca? A starac mu reče: — Ja novaca neću, da me ko za njih ubije, nego daj mi onu staru kabanicu iza vrata. A vrag mu reče: — Bolji bi ti bili novci.
A vrag mu reče: — Bolji bi ti bili novci. Ali stari reče: — Neću, nego kabanicu, pa ćy se pokriti s njome gdje budem spavao.
Ali stari reče: — Neću, nego kabanicu, pa ćy se pokriti s njome gdje budem spavao. Kad to vrag čuje, dade mu kabanicu, a on je uzme pa je zamoči u kotao i otide.
Kad stari dođe na jedno polje, uzme i ocijedi kabanicu, a od one svake kapi postane ovca, tako da najedanput sve polje oko staroga zakrile ovce.
Pa otale pođe pjevo, pa hajde, hajde, dok dođe svojoj kući, pa izleti na pante, pa zovnu svoga djeda: — Steri, djedo, kabanicu, da ti tresem dukate.
Kad to čuje djedo, uzme kabanicu pa prostrije, a pjevo se tresne, a dukati pospu djedu po kabanici, dok mu pô nje natrese dukata.
Baba ode u kuću, a kokoš nađe kusturu gvozdenu, pa izleti na pante, pa stade kokotati: — Steri, baba, kabanicu, da ti prospem dukate.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Uz morsku obalu, pak, šeta se odmerenim korakom financijalni stražar, utegnut u kabanicu i čvrsto obuven. Njegovi teški koračaji obijaju se o kameni pločnik.
Deca, okuplena, smotala se pod kabanicu, podalje od majke. Da nije Ilija uzbuđen, on bi, po navici, izuo opanke istresao sa nogu zemlju, prekrstio se, pomolio
Okretan, gibak, usrnuo bi u njenu čobansku kabanicu, povalio je u tren oka i silom pokrio kabanicom sebe i nju, i tako ležeć, naglo dahćuć prama njenim obrazima, dugo bi
I idu zajedno. Ilija je odgrnuo kabanicu s glave, razdragan je vinom i željom za ženom; rekao bi joj štogod, ali ga ometa Pavao, a žao mu terati ga od sebe.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
I čim je iz kovnice izašao, on – što je karakteristična pojedinost – navlači na sebe nebo kao odeću, kao kabanicu. Pojedinost je manje zanimljiva zato što je u starim mitologijama kovačevo poreklo vezivano za nebo, a znatno više zato
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— „Ono neke godine, veli, kad sam išô u Kaursku, donio sam jednu švapsku škrljačinu i jednu ovincirsku... gerenalsku kabanicu. Kupio sam to, kaže, neđe u Zadru od jednog Prajza.
Nabi, veli, tu škrljačinu, obuci kabanicu, pripaši sabljetinu, uzjaši ata, a već, veli, ne gine ti oku-dvije rakije popiti, pa...
čovali čakšire, pa čizme pre'o kolena, onda, pripasa sabljetinu, po zemlji se vuče, pa natuko' škrljačinu, pa onda obuko' kabanicu i sape' zlatali puca. Ni iguman me ne mogade poznati, tako sam se bio prerušio.
Opremi' se ja za tren oka. Dade mi Partenija svoju pancijeru-košulju, gerenalsku kabanicu i onu škrljačinu što je neke godine, kad je išô u Kaursku, kupio od nekog Prajza u Zadru.
obuka najprije pancijer-košulju — neće mi ni ona, mislim u sebi, biti na odmet — onda obuko' kabanicu, pa dobro natuko' škrljačinu, pripasa' sablju, a štuc i ostragušu prebaci' preko sebe, pa se vrgo' đogi na ramena.
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Uđi! —A što? — učini se cura nevješta. —Uđi, žena si mi! — i, obgrlivši je, privuče je za sobom pod svoju kabanicu. —Vodi me kući! —šapnu djevojka ispod kabanice. —Neću, noćas bi nas moji ometali; sjutra ću te povesti ... —Hoćeš?
— A da, želja te, kao i mene! I pustivši je iz zagrljaja, snimi s nje njenu cursku kabanicu, pa, saževši se pri ulazu u kolibicu, prostre je po zemlji.
Najevši se i napivši se, Ilija, Ždrale i Krilo priđu k bolesniku. Ždrale nagne se nada nj i s glave mu odgrnu kabanicu. Bolesnik ga pogleda svojim ispijenim očima, zastenja, i, ne mogavši podnijeti jaki vonj mrsa što zaudaraše iz usta i
—I čuo sam: „Radi” , — prihvati Ždrale. Pokriše bolesnika po glavi i s pomnjom skupiše kabanicu oko njega, pa se nadniješe nad vatru. — Još jednu čašu za dobra puta! — nudi ih Ilija i nalije.
Da bog te bio srećan susret! ... Ali... i Smiljana zajeca... Radi žena doda kabanicu i sa stope pođe. Gazi snijeg do glježanja, a povrh kuća upopriječi da što brže na planinski put izbije.
Ali, pribravši u se snagu, razabra se i odgrne kabanicu sa čovjekove glave. — Oče! — javi se i, uhvativši ga za ruku, htjede da ga pridigne, ali osjeti da je hladna, ukočena.
Pretrnuvši od toga dodira: — Oče! — ponovi jače. — Pa obazrijevši se uokolo, skide sa sebe svoju kabanicu i pokri njome saleđeni očev život, i poleti natrag ka onome komšiluku kuća, otkud bijaše došao.
Starješina, zaogrnut kabanicom i s omotanim peškirom oko glave, veli Radi: —Uzmi, bolan, svoju kabanicu sa oca, ogrni se njome: njega već niko ne zagrija!....
A dok se pomolio kroz pukotine dan, diže se, uze kabanicu i pođe ka vratima. — Kud ćeš, sine, ranije? — upita stara suvim glasom, kašljucajući.
—De, Rade, pomozi! — veli mu komšija Ante. Rade pogleda ljude kao u čudu, baci sa sebe kabanicu i ugazivši jednom nogom u jarugu odupre leđima; ljudi pomogoše i s nategom kola povukoše. — Fala ti, Rade!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Čandrka po ceo dan na onom točku kao proklet. Udari kiša, on ne ide kući, nego sebe u točak zavije u kabanicu, i šćućuri se negde pod streju, kao da kuće i ognjišta nema. A uveče u crkvu.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Starac Strašilu napravi glavu, stavi na nju šešir koji je sto letnjih žega izdržao, na leđa kabanicu, a na krakate noge ribarske gaće. Tako nasred bostaništa niče čuvar, čudo golemo!
»Verovatno sam sve to sanjao!« pomisli mladić, kad mu noga o nešto zape. Pogleda mladić i vide Starčevu kabanicu. Saže se, uze je i prebaci sebi preko leđa.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
on nije vojni starešina, plemić, nego čovek iz naroda, čobanin ne samo po odelu (do onoga trenutka kad skida bugar-kabanicu da bi svojim sjajnim ruhom zbunio i prevario Roksandu) nego i svim svojim ponašanjem i čitavim svojim duhom.
takav kad razgovara s carem, kad s kopljem naopako okrenutim polazi na megdan kraljevom zatočniku, kad ne skinuvši tešku kabanicu polazi da preskoči tri konja viteza i na njima tri plamena mača govoreći: „Kojoj ovci svoje runo smeta, onđe nije ni
Ali, ipak zato, on ostaje i čovek iz naroda ne samo po odelu (do onoga trenutka kad skida bugar–kabanicu da bi svojim sjajnim ruhom zbunio i prevario Roksandu) nego i svim svojim ponašanjem i čitavim svojim duhom.
sa tridest putaca; po dolami toke sakovane, zlatne toke od četiri oke; a na noge kovče i čakšire; a svrh svega bugar–kabanicu, i na glavu bugarsku šubaru: načini se crni Bugarine, ni braća ga poznati ne mogu; dadoše mu koplje ubojito i mač zelen
“ „Jest slobodno, moje drago d'jete! Nego skini bugar–kabanicu, bog ubio onoga terziju koji ti je toliku srezao!“ Govori mu Miloš Vojinović: „Sjedi, care, pak pij rujno vino, ne
Ode Miloš niz polje široko. Kada dođe đe stoje đevojke, zbaci s glave bugarsku šubaru, skide s leđa bugar–kabanicu, — zasija se skerlet i kadifa, zasjaše se toke na prsima i zlaćene kovče na nogama: sinu Miloš u polju zelenu kao jarko
noža plamenita, a na bedro sablju okovanu, a na glavu kalpak i čelenke, a pokraj njih valku pozlaćenu, i prigrnu divan-kabanicu sa suvijem okićenu zlatom; pa se skide niz bijelu kulu, a sluge mu đoga izvedoše, te se đogu na ramena baci, pa se
Ako li se povratiti nećeš, ti obuci divan-kabanicu, te zakloni toke na prsima; a povrati od šajka kalčine, te zakloni kovče i čakšire; a naj tebe moga dževerdana, te s
Posluša ga Daničiću Vide: On obuče divan-kabanicu, te zakloni toke na prsima; a povrati od šajka kalčine, te zakloni kovče i čakšire; a povrati pušku Malaginu, i on uze
“ Kad to začu Daničiću Vide, povrati se turskoj karauli, pa se hajduk bješe umorio, te raspuči divan-kabanicu (zasjaše se toke na prsima), uze bacat kamena s ramena, te Turetu dalek’ odbacio; no govori Hajkuna đevojka: „Zlo vi