Upotreba reči kada u književnim delima

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

ČELNIK Kada treba da seva, on čkilji, kada treba da grmi, on žubori! Niti zna šta hoće, ni kako će, al tronožac ne misli da

ČELNIK Kada treba da seva, on čkilji, kada treba da grmi, on žubori! Niti zna šta hoće, ni kako će, al tronožac ne misli da preda!

8. „Bilo koju vodu da dodiruješ kada držiš ruku u vodi, Držiš sve ponore vezane za tvoju ruku“, kako, u jednoj od svojih slavnih himni, kaže sveti

z. Ne pitaj me od čega je manje, od čega je i crnje i gore! Sam ćeš znati kakvo zrno žanje, kada vidiš da sa kozom ore!

Sam ćeš znati kakvo zrno žanje, kada vidiš da sa kozom ore! Kada vidiš ko ga čime gađa, šta mu kupus i kukuruz plàvi, šta mu kruška nad astalom rađa, sam ćeš znati koga sveca slavi!

žiška u pepelu, namaći će se vunena petla na iglu, zabeleće se guske u rukavcu, osvanuće na trpezi hrana, kada opet so postane slana!

Što digne glavu, skončaće, premlaćeno, i izgoreće, u katranu i senu. Umesto da se sabira, u času kada ni bogovi ne opstaju sami, ono što se, vekovima rasipano, ne rasu, rasuće se u ovoj zimi i tami.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

da je skakao Relja Krilatica, i da se onde svagda brala za Turaka skupština od nepozvati̓ vremena, a i za Nemca, kada su hoteli robijaše, kola, profuntu i druge robije, sve su se onde kmetovi skupljali i dogovore i razreze činili, a i mi

Zar vi ne znate to, kada je meni čestiti car beogradski masip dao, nije mi nikakve hazne druge dao, no da od vas uzimam, a vas od svakoga

No od sve muke i nevolje mi smo se svi dogovorili: kada Vidinlije odozgo pođu, da ti mi knezovi dovedemo naše vojske, te razbi Vidinlije, a mi ćemo posle svaki svojoj kući

im je kost u grlu, što je on imao u svojoj knežini svagda spremni̓ i oružani̓ 1800 momaka, koje je i Aganlija vidno, kada su s njime na Drinu išli.

Ali ovo je ovako bilo: kada je Grbović preko Kolubare vrlo dockan od nas otišao po mraku, nađe turska sena i slame i čardake po sata ispod Valjeva

— Sad mi Živkovića zamolimo da, kada sebi nađe dumendžiju, da i nama nađe. Živković reče: „Hoću, braćo! A što ne bi̓?

Znaš li, brate, kada smo se sastali na Dubokom u zbegu, i kad smo te zakleli da ideš u Rusiju i da naučiš rosijski jezik, i da ćemo mi

„Ajde, kad sam oko Topole, da zapišem što mi je kaz̓o jedan starac, Stanko iz Vrbice, koji je bio u četi, kada je Kučuk-Alija u Vrbici na Karađorđa udario i ćurak mu oteo.

Oni dođu blizu i razrede vojsku koja će s koje strane udariti, ostane rok kada Turci prouče jaciju, tj. u dva sata noći.

Svi znamo da je na pravdi poginuo”. Onde je sedio vezir, ali mi ne znamo koje je. — Pita: „Kada je dolazio Bećir-paša i da̓ije isekao, zašto vi se ne umiriste no opet vojujete?

I ovo sam zaboravio. Kada veće vidim da Turci hoće da dođu u Šabac, niti onolikoj sili možemo protivstati, odem kod Sirčića paše i reknem mu:

beloga krhata, jerbo je njegov brat Fočić, kada je moga oca posekao, moga konja odveo. Viču Turci: „Vala je ovaj hat bolji nego Fočićev; a njegov ne valja ni 100 groša!

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

manimo to, on je — dobar čovek... — Dobar čovek, dobar čovek!... Jest, dobar, ali svojim Turcima!... A teško tebi kada te on voli!... Nego, upamti ovo, Ivane!...

” Nije mogao da se osvesti... I dosad se bojao Stanka, ali sad je obamirao samo kada mu ime njegovo na pamet padne. On je slutio neku crnu nesreću. Slutio je da se neće nanositi glave...

— Šta je? — odazva se Mujaga. — Jesi se pozdravio sa svojima? — Što? — Više te kada neće videti. Ko ti ide, ode ti glava kao dulek! — Ne laj! — Lanula ti nana kad te rodila... Muhameda ti turskog!...

— vrsta torbe jaran — drug, pobratim jordam — oholost, ponositost kabuliti — dopustiti nešto, mariti za nečim kada, kaduna — gospođa; kneginja kandžija, kamdžija — bič karda, kardaš — pobratim kasaba — varošica, palanka kašiluk — na

Dučić, Jovan - PESME

POZNANSTVO Kada je poznah, nebo beše mutno, Vrti su mreli s bolnim nestrpljenjem; Jesenje vode šumile zloslutno, I sve očajno žurilo

Ja se noćas bojim Sebe, i ja strepim sâm od svoje seni. ČEKANjE Doći će i trenut poslednji i sveti, Kada ćemo jednom, mirno čekajući, Reći jedno drugom: već je vreme mreti, Kao što se kaže: već je vreme kući.

Dok je prilazio čas povratka sveti, Umorni, taj susret večno čekajući, Kada ćemo reći: već je vreme mreti, Kao što se kaže: već je vreme kući.

POVRATAK Vratiće se opet kada lišće pane, Kad zaplaču hladni vetri obalama, Kao uspomena na pomrle dane, Bleda i u crnom, javiće se nama.

Sluša pesmu gora kada jutro rudi, Agoniju vode u večeri neme, Nepomično stoji tamo gde sve bludi: Oblaci i vetri, talasi i vreme.

Niti smrzlo zvono čas da kucne koji, Ukočeno, mirno, još skazaljka stoji, Pokazujuć tako sred doline neme Sat, kada je najzad umrlo i vreme.

Samo još u meni ti si i sad taka: U kosi ti isti cvetovi od maka. SLUŠANjE Iz Dubrovnika Kada padne veče povrh vode plave, I zasvetle Mlečni Puti iz daleka, Tada kao ptica iz svog gnezda meka, Sve od mahovine

A polazak kada zapevaše zvona, I kad mirno kovčeg podigoše bledi, Tada, kao u snu, osmehnu se ona. DALMACIJA Iz Splita Sa

Kod Svetog Jakova u Dubrovniku Ja volim noći, njine mutne zbore, I njine tišine, i njine oluje; Njine crne reke kada setno huje Svoju pesmu tamnu i dugu, do zore.

Čujem i sad: huji ispod oštrih žala Isti stih, još isti što me nekad srete — Stih iz strofe ko zna kada započete. ZVEZDE S ostrva Lopuda Visoko u granju mirno gore zvezde, I široka pesma mora u tišini Čuje se oko nas;

Tih se čuje žamor: To na obalama mre ponoćna plima. A moja je draga tužna svako veče I kada zaplaču noćne kamelije, Zaplače i ona; suza što poteče, Niko ne zna šta je, ni šta ona krije.

Zavapi suza: vaj, da kanem Iz bola koji grca! Doneću na svet, kada panem, Prvu vest ljudskog srca. ŠUM Pođe šum s gore jasenova, Dade ga šumi jelâ, I bukvi bukva, zovi zova, Prenu

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Osorljiv i uvek hoće da bude na njegovu, tj. niko se nije ni usuđivao dokazivati što protivno njemu. Kada se zdravo naljuti, a on psuje aliluj.

Ode u Knjaževac gde se je rodio; uđe u svoju kuću, sede pod orah koji je posađen onda kada je se kapetan rodio, a koji sada na svojoj periferiji nosi suhe grane.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— veli joj jedna. — Ta znaš da si mlada — šanu joj druga — a mlâda mora da peva pa i da nema glasa, a kamol’ kada ga ima k’o ti! Ta koja nikad u veku nije zapevala, na današnji dan mora.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Kao da ga se više nisu bojali, jer je on odavna bio prestao da gunđa, proriče, zlokobi... Još od onda od kada počeo da se druži, meša sa ženama. On se više živ nije čuo. Samo po kad i kad noću.

A najteže je bilo, kada odjednom — bilo ludi Stevan, Marko, Copa i drugi — počeli u gomilama noću da se vuku, tumaraju i cele noći idu po

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Kao šegrt, kada je poslat bio kakvoj mušteriji po dug, donde se nije kući vratio dok nije sve ili bar nešto od duga svom gospodaru

Na kraju sokaka jako je zaprašeno. Idu neka kola arnjevima pokrivena. Kočijaš besno tera. Kada dođu do dućana, gosa zapovedi da stane, pa promoli glavu ispod arnjeva. — O, slatki gospodar-Ljubo, dobro došli!

— A kako sam ja pošla za moga bez miraza? — To je sasvim drugo. Gospodar Pera, kada je vas uzeo, bio je u godinama, pa još udovac, a vi ste bili u vašem mestu najlepša devojka, pa i sad, nemojte se naći

I to se moglo primetiti kao da hoće Ljubu da iskuša kako mu akcije stoje. Ljuba je izdaleka davao na znanje, kada bi se ženio, da to bez novaca ne bi moglo bili. Ostavimo ih pri njihovim espapima. Ženske se oko ručka žure.

Gosti odu. Čekmedžijiću dugo čekati, pa treći dan sedne na kola i ode u selo Ž. da se sam sa popom razgovara. Kada dođe u selo Ž., a Savkin tata lepo ga primi kao gosta, časti ga. Dođe večera, opet ga časti, ali ništa ne spominje.

— Kola sa arnjevima već su u pripravnosti, i posle jednog sata već su prosioci na putu. Kada stignu u selo J., traže bircauz. U bircauzu nema kvartira, nego ako hoće da budu u jednoj sobi sa paorima.

Sad počnu pevati. Gospođa Persa imala je lep glas. Ljuba je nju svojim jakim glasom potpomagao. Mnogo su pevali. Kada su pevali: „U mjestu prijatnom”, Ljuba je uzdahnuo, a gospođa Persa se zarumenila; ljubav je bila gotova.

— Zbogom! Ljuba i čika-Gavra odu u bircauz i daju prezati, pasu već posle po sata daleko od gospođe Perse. Kada su kući došli, počnu nanovo razmišljati. Ljuba misli kako će ta stvar ispasti.

— Da, kada bi to do nje stajalo, za koga ona hoće. Znam ja, ona bi pošla i za Grgura Drtića sina, koji sa ocem zajedno ništa nema,

— reče malo razljućena mati. — Da, kada bi mi nju pitali! Što mi ovde svršimo, ono mora biti, — reče tutor kao ni brigeša. — Odma’ idi po nju! — viknu mati.

No, sad izjavljujem da ću vašu kćer frajlu Anku tek onda uzeti moći kada vi platite na veliku kuću vašu intabulirani vaš dug, pa onda sami iz velike u malu kuću uđete, a meni i vašoj kćeri

One ga iz politike zadržavaju, a on iz politike neće da ostane. Oprosti se i ode. Kada Čekmedžijić kući dođe, počne razmišljati da li da dočeka proleće, ili još da pokuša, ma u post, degod sreću.

Afrika

grad širokih ulica, crvene utabane zemlje i drvenih krovinjara, Bengaloi kao igračke, čas su majušni a čas ogromni, kada su u njima sedišta banki ili preduzeća.

Sad bar znam radi koga dolazi ona da sluša kada se uveče vodi razgovor sa Robertom. Uostalom, ružna je. Žurio sam se da završim jednu glavu iz knjige, kad mi Vuije

uvijaju u sebe, i tako postupno iskopaju ogroman okrugao oluk pod sobom, koji je zatim prava mlevaonica čak i kada je more mirno.

On prima putnike ali ih više ne iskrcava sve do kraja karantina. Petnaestog večera od onog kada sam se ukrcao u Marselju posetio me je Vuije, da mi kaže da je grom koji je udario pre neku noći pogodio u prednji most

Veče, ono naglo ekvatorsko veče koje pet minuta izmenja svoje boje po nebu, tako da je već noć kada prođe šest časova, spuštalo se patetično po šumi, sve do laguna koji blešte.

Na dnu krokodil izgleda uspavan i polumrtav, hipopotam potopljen vodom; noću, čovek se blizu njih seti geoloških doba kada su se džinovski gmizavci vukli šumama osvetljeni mesečinom i kada je gušter viši od baobaba brstio lišće fromažea.

vodom; noću, čovek se blizu njih seti geoloških doba kada su se džinovski gmizavci vukli šumama osvetljeni mesečinom i kada je gušter viši od baobaba brstio lišće fromažea.

neprestano izbijao već ukorenjeni užas što su sigurne i lagane žrtve klime, prigušenih groznica, koje vrebaju jedan čas kada će zaboraviti da se zaklone.

podneva kao usred sicilijanskog ili napuljskog; obično se svrši time što se on suviše oslobodi, i jednog dana, kada je slučajno sa manje otpornosti no obično, bude ubijen od sunca kao kakav mitoliški junak koji se usudio prkositi

U celome predelu, izvan nas, oni su bili sasvim sami uokvireni prašumskim predelom. U trenutku kada udesim aparat da ih snimim, jedno treće lice, nago, sa evropskim šeširom na glavi pojavljuje se kraj njih. Odapinjem ipak.

Zato će oni igrati gombu možda do ponoći, kada će osetiti da u njima bije krv silnih ljubavnika i da ništa više tu krv ne može zaustaviti do sjedinjenje sa prirodom.

ga sve više, sve dalje u svod, vezujući sebe sa zvezdama; ali se odjednom predomisli, prekinuvši svoju pesmu tu, baš kada je bio sa njom najviše.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Uistinu, Petar nikad nije posumnjao u svoju ženu. Kada je Varvara saznala da će Pavla da vode u Osek, da mu sude, a saznala i na koju kapiju će izići, i u koji sat, Petar je

Ta veza se nije prekidala. Pa i ta želja odselenija ostala im je bila od Vuka, i one godine, kada je u Srem bio došao, posle turskog rata, prvi put, rosijski poslanik iz Beča, Voznjicki.

Trudio se da što pre, u senci kuća, odmakne. Isakovič je bio, pre sedam godina, prošao kroz Beč, kada su se slavonski husari vraćali, po strašnoj zimi, iz okoline Praga, dokle je franceski đeneral Chevert bio dopro.

Posle je, kroz suze, govorila, da joj je svejedno, kada će se Božič vratiti i da li će se živ vratiti. Najbolje bi bilo da ga i ne vidi više u životu.

A on mu je pričao da je rođen godine 1715, i da je svet, i ratove, počeo da gleda, svojim očima, od godine 1735, kada su primljeni u austrijsku vojsku, iz koje sad odlaze.

Taj osećaj da je narod važan, a ne teritorija, bio je, u to vreme, počeo da prodire u sve te krajeve, u sve staleže. Kada Austrija nije dala da se iz crkava, pri selidbi, u Rosiju, nose utvare, mošti, ikone, jer pripadaju crkvi, jedna

To je čudnovata i neverovatna priča. Dan, kada je iz Tokaja pošao, njegov rođak beleži – po starom kalendaru – kao dan mučenika Averkija, a to je bio 22.

Da bude vesela što neće videti decu svoju, koju je ostavila u Novom Sadu, i koju će videti ko zna kada! On zna, kaže, kako je, u otečestvu, u familiji, kod matere svoje, lako rađala.

Čijeg je muža zadržao sebi. Trifun zaista krenu, iz Kijeva, za Mirgorod, veselo se kikoćući. Dan kada je pošao, sa gospožom Sofikom Andreovič, i njene dve ćerčice, bio je, tog avgusta, dan poslednje Mesečeve četvrti.

Jedno veče, početkom oktobra, oko ponoći, gosti u kući Vitkoviča bili su taman hteli da završe kocku, kada, među oficirima, jedan mladi fenrik, brbljiv – tek od pre neki dan u tom društvu – poče da priča, o Budimu, otkud je i

Na geografsku kartu Rusije, i Evrope – za večnost! Kada su Rusi počeli da silaze na Balkan, u ratovima, na kartama austrijskim piše, ime Sirk bare, od Almaša do Čuruga.

Teodosije - ŽITIJA

I plod molitve po prirodi se rodivši, od Boga dan, Bogu ce i nameni, što i bi. Kada je zatrudnela supružnica i kada se približiše dani rodi muško čedo po prošenju molitvenom.

I plod molitve po prirodi se rodivši, od Boga dan, Bogu ce i nameni, što i bi. Kada je zatrudnela supružnica i kada se približiše dani rodi muško čedo po prošenju molitvenom.

A kada je dete ojačalo, dadoše ga da se uči svetim knjigama. Roditelji, pak, njegovi, ocećajyći natprirodnu, bezmernu ljubav prema

A kada uzraste do petnaest godina, odeliše mu roditelji jedan kraj države svoje, kako bi odlazio od oca i matere na zabavu s ve

I smatrahu kao da nije od njih rođen, već da je zaista od Boga dan. Kada je došao do sedamnaeste godine uzrasta svoga, roditelji njegovi stadoše razmišljati da ga po zakonu ožene.

I kada ga primiše s velikom ljubavlju zajedno s blagorodnima njegovim koji su došli s njim, i kada bezmerna radost i veselje i veli

I kada ga primiše s velikom ljubavlju zajedno s blagorodnima njegovim koji su došli s njim, i kada bezmerna radost i veselje i veliko pirovanje behu učinjeni zbog dolaska vazljubljenoga sina k roditeljima, i kada su se

s njim, i kada bezmerna radost i veselje i veliko pirovanje behu učinjeni zbog dolaska vazljubljenoga sina k roditeljima, i kada su se veselili mnogo dana, — gle, kao Bogom pokrenuti, dođoše k njegovim roditeljima neki inoci iz Svete Gore Atona, da

provešću te do Svete Gore, kamo želiš stići, samo neka bude konja da me nosi, da bismo mogli pobeći od oca tvojega. Kada je ovo čuo od starca, volji se njegovoj brzo pokori i reče: — Blagodarim te, Gospode, jer si uverio srce moje preko

A kada nasta noć, i blagorodni što se s njim veseljahu pospaše, sa malo svojih ljudi koji su čuvali tajnu njegovu, za vodiča Boga

pospaše, sa malo svojih ljudi koji su čuvali tajnu njegovu, za vodiča Boga sa inokom ima jući, begom bežeći pobeže. Kada je svanuo dan, blagorodni stadoše tražiti gospodina svojega, i gle, nigde ga nisu mogli videti ni naći.

Predade pismo iparhu i ispriča žalost gospodina svoga. Kada je iparh pročitao pismo, veoma se ožalosti zbog toga, jer je veliku ljubav gajio prema njemu.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

ispitivač će utoliko bolje zapaziti razlike između stanovništva, ukoliko se bude više udaljavao od polazne tačke. Kada dođe do krajnje tačke profila, uspeće mnogo bolje da shvati i klasifikuje psihičke osobine stanovništva duž celog

Nacionalne težnje se manifestovaše već u doba ilirstva, a naročito 1848. godine kada su se Hrvati i Srbi iz Hrvatske i Slavonije i Srbi iz Banata i Bačke, udružili sa dobrovoljcima iz Srbije, zajednički

Iako je sve što ima zadruga bilo zajedničko dobro svih članova, ipak ona nije tip ekonomskog komunizma. Kada se zadruga suviše umnoži deli se i svaki član zna šta mu pripada kao lična svojina.

Verovatno je da je zadruga vrlo stara. Ona bi bila karakterističan društveni oblik Južnih Slovena u doba kada su se oni naseljavali na Balkansko poluostrvo.

U tursko doba, kada su bili ostavljeni sami sebi, dinarski su se ljudi vratili starim društvenim oblicima. Zadruge su često imale po 50 do

Pa i posle Turaka, kada je najveći deo dinarskih zemalja bio u srpskim rukama ili pod Austro-Ugarskom, zadugo je bilo više zadruga nego

Lirske narodne pesme vrlo diskretno izražavaju ljubav. Kada se u njima govori o ženi, njena se lepota opisuje sa osobito osetljivom rezervom: opevaju se samo dragine oči, hod i

Austrijanaca iz Srbije (1914), a naročito za vreme povlačenja vojske i jednog dela stanovništva preko Arbanije, kada je svaki bio ostavljen svojoj sudbini (1915).

Monotoni i tužni tonovi gusala potpuno se slažu sa narodnom dušom kada ona obnavlja uspomene iz istorije pune patnji i ponižavanja. Posle propasti Srbije 1915.

i da upakuju i natovare robu tako majstorski, da se ona čvrsto drži i na najrđavijim putevima i kraj svih prepreka. Kada stignu na određeno mesto, raspakuju i skidaju tovare sa istom brižljivošću.

Ali ova nošnja tačno odgovara njihovoj unutrašnjoj tuzi, koju one samo na taj način ispoljavaju. Kada ove žene nisu sasvim utučene bedom mučnoga života, neosporno su najotmeniji tip južnoslovenske žene.

Svaki je čovek bio vojnik. Sve je utvrđivano naredbama: i kako da se zemlja obrađuje, i kada da se usevi seju i žnju, gde i kada da bude pazarni dan i gde da se crkva podigne itd.

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

Nije retkost videti alinog klinju kako se prikrada Malom Lošinju. Mala ala, kada joj hrane fali, može da smaže celu državu Mali. U podne prosto hoće da prsne ili skrcka parče Male Krsne.

A kako ih prepustit’ ulici, gdje je odgoj djece na nulici? i kada je majke uhvatio očaj one su sele i popile po čaj, zatim su našle jednu zdravu alu da im jede decu nevaljalu.

I KADA JE SVUDA IZBAČEN KO KOFER NAGLO MU SE OSMEHNULA SREĆA: PONUDIŠE MU DA RADI KAO ŠOFER KOD GRADSKOG SAOBRAĆAJNOG PREDUZ

KAD UVEČE DOTERA KOLA U GARAŽU KOLEGE O NjEMU PRIČAJU SVE NAJ, NAJ, ALI MU JE NAJDRAŽE KADA KAŽU: — E DANAS SI VOZIO KAO PRAVI ZMAJ!

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Moje obaveze prema vama nisu tako obične; vi znate koliko vas cenim i poštujem. Bio bih srećan kada bih vas mogao utešiti bar.

ANTA: Dobro, pređimo, dakle, preko toga! Ali ima jedna stvar preko koje ne možemo preći, a to je: šta ste vi uradili kada ste ostali udovica? RINA: Udala sam se. ANTA: Eh, to je ono, vidite, što ste pogrešili; niste se trebali udavati.

ANTA: I razume se, drugi brak je odmah pao, jer Saveta nije bila udovica kada se udala za drugog muža. I ona je morala da se vrati prvom mužu.

se vraga posavetovati kad evo pola sata zvonim i tražim svoga muža, a njega nema u kancelariji; otišao je bog te pita kada, a još nije stigao. MILE (gleda u sat na ruci): Pre deset neće ni stići u kancelariju.

Izvinite! Zbogom! Ode.) H RINA, ANTA RINA (pošto mu je krišom dobacila poljubac, obraća se Anti, kada Mile ode): Ja ne znam zašto postoje kancelarije kad molioci i kod kuće uznemiravaju činovnike. Dakle, nema ga?

ANTA (Rini): Pati li on od srca? SPASOJE: Ama, ne prekidajte! Čitajte, molim vas! NOVAKOVIĆ (čita): „Kada sam hteo da donesem odluku, uplašio sam se od sebe.

Rešio sam se da otputujem ne kazujući nikome kuda. Uostalom, ja i sam tada nisam znao, pošao sam na put ma gde. Kada mi je kondukter tražio kartu, ja je nisam imao; kad me je pitao, ja nisam znao dokle ću putovati.

SPASOJE: Kako? To je tako prosta stvar. Mi ne možemo priznati da je on živ; to bi bilo protiv naših interesa kada bi mi priznali da je on živ. Ponašaćete se, dakle, kao prema pokojniku.

izvesno, jer to je jedan vrlo čestit čovek, verujte, to je jedan redak karakter. PAVLE: Verujem vam! A kada bi taj „redak karakter” izgubio katedru profesora univerziteta i izgubio ime naučnika, vaša bi ćerka, izvesno, ostala

ĐURIĆ: Da, da, gospodine, tako treba posmatrati ovu stvar. A kada se tako posmatra, onda se da jasno sagledati da ova pojava sadrži u sebi jednu opasnost šireg obima.

MILE: To bi najbolje učinili, ja sam to već govorio gospođi Rini, kada bi me, recimo, uzeli u službu u vaše društvo „Ilirija”. Vi ćete, izvesno, imati potrebe za više činovnika?

AGNIJA: I nije to samo gospođa Draga. Jaoj, kada bi ti znao šta se sve govori i zbog te svadbe i zbog mnogo čega drugog.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Naslonio sam se na ogradu i pogledao ga, a zatim smo sve troje bacali kamenove u vodu, i kao i uvek kada sam se trudio, bacao sam loše.

Onu drugu zvao sam Stanika. Mama je rekla da će mi ispeglati odelo kada dođem. Da li je danas njen red? Juče je bio utorak; znam to po sarmi. Stanika je šugava ako u utorak ne skuva sarmu.

Upitah se da li se već vratila iz banke i je li već uspela da čuje. Oči joj se uvek zacrvene kada čuje za neki moj novi ukor, iako osim mene ima još dve kćerke koje su meni sestre, a Vladi i Vesni nisu ništa.

Poneli smo svi po jedno, za uspomenu. U gnezdu je bilo četiri jajeta i kada smo pošli, dugo još u ušima imali smo krik neke ptice. Sada mislim da je to bio vivak.

Nešto kao ljubavna pisma s cvećem i telefonskim pozivima baš onda kada ona bude pitala za ocenu. On bi telefonirao i dostavljao pisma. Ja sam bio taj koji će da ih piše.

Nisam uspeo da čujem kraj. Rašida je žvakala bučnije od mamuta i ja je upitah šta će joj njeni reći kada se vrati kući. Ona samo sleže ramenima. Mislila je kako neće ni primetiti da je nema.

” Dalji deo teksta bio je nezanimljiv, ali dobro se sećam poslednje rečenice koja je govorila da bi bilo dobro kada bismo se rađali bez roditelja. Ja ponekad mislim to isto, iako sada nemam snage da išta mislim.

Sat s kukavicom otkucavao je devet. Kao i onda kada mi je bilo tri godine, zakoračih unazad pri prvom otkucaju, a mama se nasmeši. - Ti, ludo dete!

- Zašto si ulazio u crkvu, pitam te? - Pretpostavimo da sam se molio Bogu! - Ti? Do đavola, od kada ti veruješ u Boga? - U nešto bih i ja morao da verujem, zamisli! - U redu! U redu! Ne vrišti!

Merilin na plaži! Merilin s usnama nameštenim za poljubac! Merilin... Ispod svih tih slika kada se dogodilo ono Vesna je ucrtala bezbroj crnih krstića pokazavši time da imam i sustanara.

- rekoh. - Jesam li? - ona zabaci kosu naglim, nestrpljivim pokretom i nasmeja se. Nisam znao šta da mislim, ali to, kada ste sa nekim kao Rašida, nije ništa izuzetno. Ona je sve shvatila kao vic, zabavan, istina, ali vic! - rekoh sebi.

Očekivao sam da će se začuditi, ali ona samo upita kada mislim da krenem. - Potrebno je da prethodno sredim neke svoje stvari ovde! - reče, a ja se nasmejah.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Sve to je gospodar Sofra nabavio posle „devalvacije“, kada je već pre toga „crne banke“ utrošio. II Gospodar Sofra, mada se već obogatio, zato opet uvek je dućan i mehanu

Čamči u glavi vrze se neki plan. Dok je u kavani, misli se kako bi dobro bilo ovom ili onom robom špekulirati. Kada trguje i putuje, onda opet želi kući i planira kakvu će veliku gostionu I kavanu načiniti. Nepostojan duh.

Ode. — Zbogom, Čamčo. — Zbogom, Sofro; promućkaj dobro što sam ti kazao. Kada kući dođe, prvo stupi u dućan, pita Peru je li što pazario. — Je l’ bio kogod, Milane?

Dakle, kada je kakva važna stvar, onda gospodar Sofra drži sa gospođom Sokom „sovjet”, i to u paradnoj sobi, i tu onda deca ne

Ostaše njih trojica i gospođa Soka. On je voleo kada ona do njega sedi, pa makar koliko I kakvih gostiju bilo; i kad posluškuje, i onda je njena stolica do gospodara Sofre,

Videlo se da gospođa Soka nešto naviše izgleda. Kada bi joj gospodar Sofra kupovao kakav adiđar, prsten ili štogod u kosu, to nije volela mnogo sitno kamenje, po jedan, ali

konjušar, bez konja ne može živeti i kog konja je jedared video, i posle više godina bi ga poznao i poimence nazvao. Kada je gospodar Sofra otputovao, Pera je bio u kući pravi gazda.

— Pa hajd’ nek’ bude. Birtaš odmah sedne na konja, te upravo u selo po molera. Našao ga baš u crkvi gde mala. Kada je moler čuo kakvog muža ima malati, obreče da će odmah sutradan doći, samo neka mu kola pošalju.

— Čamčo, kakvo je ovo selo? — To je selo jednog bogatog grofa. Tu ćemo „auspruh” prodati. — Kada? — Sutra. — Ali ovde nije opasno mesto, kao ona čarda? — zapita Krečar.

uzeo ga ispod ramena i, pomoću gospodara Sofre, metnuo ga u karuce, a on do njega, i tako ga u dvorac otprati i preda. Kada se Čamča natrag vrati, gospodar Sofra razveseli se.

Pisma je sakrio. Kada se vratio, pitaju ga je li predao pisma. Kaže da jeste. Oni su sasvim umireni. Odavde se opet dalje krenu i, srećno

Čamča pod „frentom” dâ znak za kraći put, navede kočijaša Savu na stranputicu. Kada se ona dvojica probude, izviruju ispod arnjeva, čini im se da to nije taj isti put. Dođu do jednog sela.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Posle, kada se pojavi Mesec, postala je čitava jedna strana zemlje svetla i, pod mračnim bregom, čitava nepregledna poljana vidna.

Komesar, sa svojim kirasirima, posmatrao, izgledao kao neki veliki cvet, sad beo, sad rujan, što se povija na vetru. Kada je prvi put pao, poliše ga vodom i gurnuše dalje.

Pred noć, kada bi oko nje pošli čamci i zapalile se mnoge vatre, činila se zbilja lađa, velika i zastala u blatu. U tu kuću bratovljevu

Tad, kada je prvi put nađe bremenitu, Aranđel Isakovič vide koga je priveo svome bratu. Prava i snažna, kao što su anđeli, visoki

Činilo mu se da ga obavija njena kosa, sa teškim mirisom oraha, laka kao svila. Dodirnula ga je kosom, više puta, kada mu je prilazila ruci. I on je katkad dodirnuo njenu kosu.

Tek kad jedno veče, u Cvetnoj nedelji, naiđe kada se ona kupala, u izbi sa velikom zemljanom peći, u kojoj se inače pekao hleb, i, pomisli da uđe tamo, poče drhtati,

Tek kada Vuk Isakovič morade poći i po četvrti put u rat, pristao je da mu dođe i da se sa njim oprosti. Putujući tamo, on pođe

I brat ga dočeka nevoljno – ostareo, izmenjen. No kada snahu ugleda, stade kao gromom poražen. To nije bila ona rano udata, visoka devojka, ni ona divna mlada sa glavom

manja i drukčija no pre, bleđa i sasvim tiha, pod jednim, neprestanim, čudnovatim osmehom, koji se nije gubio ni onda kada ga tužno pogleda. A pogledala ga je širom otvorenim očima, da mu se učini: stiže na obalu dubokog, modrog mora.

Iznemogloj od bdenja, umornoj i bednoj, uplašenoj i zamišljenoj, učinilo joj se da je zaspala, baš kada ugleda, pod prozorom kako joj ide po vodi muž, sav obliven krvlju i mokar; neobučeni i neočešljani Vuk Isakovič, sa

Svemu je bio kriv njegov otac. Taj ga je vodio za sobom svud. Kada ode iz vojske, kao bajagi bolestan, i poče trgovati, njen život postade sasvim uzaludan.

Imala je u sebi duboku slutnju da je on više ne voli i da se neće živ vratiti. A kada se vratio, beše sasvim izmenjen, oronuo naglo i čudan. Zidao je crkvu nasred sela.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Gatanjem devojke (ređe mladići) nastoje da pomoću tumačenja izvesnih znakova proniknu u budućnost, odnosno da saznaju kada će se i za koga udati (oženiti).

¹ Mnogo je, međutim, češće da gatara namerno izvede neku vrstu probe ili „testa“, kada joj rezultat ovog manipulisanja (određenim predmetima, postupcima i pojavama), simbolički protumačen, nedvosmisleno

ljubavnog proricanja imaju tri zasebna, specifična cilja, odnosno trebalo bi da radoznaloj devojci razotkriju: odakle, kada će doći suđenik, i, što je najvažnije, ko je on (njegov identitet).

“⁴ Nestrpljive devojke na razne načine odgonetaju kada će im doći suđenik, zapravo, najčešće, pitaju se hoće li se ili ne udati te godine.

One žele da saznaju njegovo ime, lik i status. U Hercegovini, kada devojka opazi mlad mesec, treba da uzme malo zemlje ispod desne noge i jedan konjski klinac.

Devojka iz Plaškog, na primer, da bi bila lepa i za momka neodoljiva, kada ustane ujutru na kakav svetac, govori ovu basmu: „Ja se ne umivam gorom ni vodom, već Božijom jakosti, sunčanom

Ljubavne čini su najefikasnije kada se izvode u određenom prelomnom trenutku vremenskog godišnjeg ciklusa: Đurđevdan (prolećni praznik, bujanje vegetacije i

Često se izvode magijski postupci kada je mlad mesec, odnosno kada počinje da „raste“. Od sedam dana u nedelji, u ljubavnoj magiji koriste se gotovo isključivo

Često se izvode magijski postupci kada je mlad mesec, odnosno kada počinje da „raste“. Od sedam dana u nedelji, u ljubavnoj magiji koriste se gotovo isključivo utorak, petak i subota, a

na „zakonu“ da isto proizvodi isto. Tako, na primer, kada momak hoće da ga zavoli devojka, on svoju izabranicu, dok su u kolu, dodirne glavom zaklanog petla, i ona mora poći za

Regresija na iracionalno-magijski metod modelovanja stvarnosti dešava se u onim izuzetnim situacijama teškog razočaranja kada je osujećeno ispunjenje neke snažne želje, odnosno u kriznim situacijama kada čoveka u rešavanju izvesnih osnovnih

izuzetnim situacijama teškog razočaranja kada je osujećeno ispunjenje neke snažne želje, odnosno u kriznim situacijama kada čoveka u rešavanju izvesnih osnovnih životnih pitanja ostav-ljaju na cedilu i razum i iskustvo.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Za čas dana kad budu ostavljeni samima sebi, kada sve ovoga sveta, i prijateljstvo kakvoga cara, i zamke kakvoga kneza i dužda, robovanja kod hana Nogaja, bitka kod Lima

Jer biće za njih razočarenje kada usred velikog mraka gde sve se izmeša ne mognu napipati nijedno dugme, nijedno zvonce, kojima se u pomoć zove, kad ne

ne zna, čije ime majka ne izgovara, ni pred licem sina, ni sveštenika, ni licem cara, za otroka koji za ocem čezne i kada stasa do vojnika.

priroda, hiljadurotka, ljuto prokune i u duši im zapali poročne mašte; za one koji dugo, ćutke, gutaju gorčinu, kada najednom iz njih grune otrovanih reči lava; za ljude nekada tople i krotke kad zlom prevaziđu i sebičnjake; za pregaranja

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

na grobljima bez pratnje, svi oni koje smo ostavili bez cigareta i razglednica, svi oni koji nam danas govore vi kada se sretnemo, svi oni što nikada nisu ništa tražili od nas, nego samo davali. Svi oni se traže.

zovu ranfla mirisao je na »gerlen« jedne mlade dame; prednja strana — na trule daske jednog splava na Adi Ciganliji, kada se spava potrbuške.

Sedeli smo na njoj u parku, u proleće, kada je trava još vlažna. njom smo se gađali na velikim odmorima ili je držali nad glavom umesto kišobrana, dok smo još

Druga je bila njena prijateljica. Obe su gajile asparaguse i umirale od straha kada padaju bombe. A bombe su padale svakog drugog dana, tek da nam ne bude dosadno dok čekamo odrasle da se vrate na belim

Zaboravio sam da vam kažem — jedna stara gospođa bila je komunista, druga — reakcija. I kada je naš solidno naoružani, samohodni rođak kazao: »Zdravo, drugarice!

Druga stara dama, komunistkinja, srušila se u nesvest petnaest godina kasnije, kada je isti čovek pokušao da joj poljubi ruku i kazao: »RU-KE, GOSPOĐO!

Sve ostale bajke bile su sumnjive. Držao sam se za deda-Mraza kao davljenik za slamku, kada me jednoga dana moja rođena kći obavesti kako su u prvom razredu učili da Deda-Mraz uopšte ne postoji!

trgu igrali kozaračko kolo i kako su se nekom vojniku otkačile dve bombe sa pojasa dok je zaneseno skakao u krugu. Kada se dim razišao, na trgu je ležalo pet mrtvih igrača. Bila je to najlepša smrt koju sam ikada video.

A onda se igranke lagano povukoše sa ulica i trgova u napuštene vile i gimnastičke dvorane. I kada smo mi, deca hladnog rata, zaigrali svoj prvi argentinski tango »Ljubomoru«, još su se mogli videti gipsani anđeli na

Bio sam veoma lep četrnaestogodišnjak kestenjaste kose, sa kutijom od cipela u naručju i žicom za petama, kada sam pokucao na Jelenina vrata.

I Jelena je bila veoma lepa, samo malo od plača podbula devojčica, kada mi je kazala: »Izvoli, uđite...« Ona i njena baka Sofija imale su samo kujnu u prizemlju.

u plišanoj sali jednog bioskopa koji je mirisao na mentol bombone i nosio zvučno ime »Imperijal«. Uhvati me panika kada se samo setim koliko smo vremena do tada propustili nas dvoje. Odri i ja.

Matavulj, Simo - USKOK

To je sve nablizu. Ta se plemena dijele na bratstva. Mi Njeguši, u staro vrijeme, kada Turci osvojiše Hercegovinu, doselismo se odonud, a starina nam je bila pod planinom Njegošem.

? — Ima to u knjigama, đedo! — rekoše mu. — A da li će naši bojevi biti u knjigama? — zapita Mirko. — Eto, Janko, kada te bog poslao i kad si toliko učevan i znaš jezike, pa da zapišeš i naše dobitke, da se u svijetu znaju!

Zovnuše Janka. Krcun mu reče: — Evo da ti presudiš! Ti doista umiješ se sjeći! — Kako sjeći? — Sabljom, ili nožem, kada bi te ko napao, ili ti koga! Je li da je to vještina? — Još kakva! — odgovori Janko smijući se.

Tada svi izlaze, redom kako su ulazili, pa kada se odmaknu, prospu oganj iz pušaka svi jedanak. I potada se više ne meće.

Miraš svrši, vladika poćuta malo i reče: — Ja nalazim da je vjera vezivala Milicu kneževu za Radojeva sina, a sad, kada ti, kao rođeni stric vjerenikov i starješina vašega doma, pristaješ da se razvjere, onda i ja, u ime božje, dajem

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

ZABORAVITI NEĆU 129 PISMO OSNOVCIMA 131 POSTSCRIPTUM 133 NAPOMENA 135 JEDAN VEK DEČJE KNjIŽEVNOSTI Uvodno pitanje Kada je, kako, pod kojim okolnostima nastala tzv. dečja književnost, i šta tačno pod tim pojmom razumevamo?

Detinjstvo je muka i ropstvo, napor i lišavanje, duboka obespravljenost. Te tako i kada, istovremeno, prolaze jednim putem, dete i dečji pesnik ne vide se najbolje, niti se poznaju.

Zec protrča plašljivo da se skrije u žitu, njemu preko ramena. Al začuđen stade, kada spazi da mu sada nije ni do kolena. Pa zadivljen, što je tako narasto vrati se hrabro na seoski put.

Glavne igre mohačkih zečeva su gurkanje, šamaranje, rvanje, gruvanje, skakutanje i trčkaranje. U vreme kada je Gornji Milanovac bio razvijen privredni i izdavački centar, u gradu je izlazio list za manju decu Zeka.

Opisujući staračka usta, pesnik stvara upečatljiv epigram: Bunar kada ćute, Bumbar kad se ljute Što je i duhovito i jezgrovito, dok banalno stihovanje: Za stručnjake kod nas gudi Izuzetna

Varijanta je narodna: čovek je provideo zamke sveta, ali nema kud. Humor je u samom tonu naracije; i kada, u dijalogu ili komentaru, preuzme gotovu pošalicu, pesnik nastoji da je uklopi u blago tkivo svog pričanja, da joj

Što su ređe, ličnije, te reči potpunije čuvaju nešto od našeg prvog duhovnog i emotivnog iskustva. A kada te, lične reči, nisu preuzete iz sećanja na davne dane, one su izmišljene u duhu leksike detinjstva i zavičaja.

Teško je tačno reći kada i koga parodira; najčešće je to ironično oponašanje ustaljenih postupaka i smešnih izražajnih navika.

Ostaje, međutim, uvek ona lagodna nota igre i razdrešenosti. I kada govori o svakodnevnim zbivanjima u životu i svetu, pesma je odvojena, slobodna, svoja, ironična, bez posebnih obaveza

Glad za nepoznatim, za pustolovinama, duboka je, životodajna potreba našeg duha. Čak i onda kada shvatimo da u svetu čudesa nema, da su zakoni bitisanja svuda jedni i isti, zov tih dalekih, nestvarnih prostranstava

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Ako doživi drugo izdanje, ona će biti još potpunija i tačnija. A oni koji posle izvesnog broja godina — kada se budu izradile monografije o pojedinim periodima, uticajima i piscima — budu ponova pisali istoriju srpske

književnost živela je nešto duže no stara srpska država, lokalne književnosti su se počele javljati od XV veka, otprilike kada je nestalo stare srpske države, i trajale do početka XIX veka, kada se javila nova srpska država i kada su se stvorile

su se počele javljati od XV veka, otprilike kada je nestalo stare srpske države, i trajale do početka XIX veka, kada se javila nova srpska država i kada su se stvorile moderne književnosti srpska i hrvatska.

otprilike kada je nestalo stare srpske države, i trajale do početka XIX veka, kada se javila nova srpska država i kada su se stvorile moderne književnosti srpska i hrvatska.

i bezakonih Agarjana« učinila je kraj srpskoj državi u XV veku, i za srpski narod nastadoše »teška i nuždna vremena kada človeci na se smrt prizivahu a ne život«.

I kada se u XVIII veku stala javljati nova srpska književnost, stara srpska književnost je bila mrtva i bez ikakva uticaja.

U XVIII veku, kada se budilo istorijsko osećanje srpsko, jedva se nešto malo znalo za stare spomenike srpske pismenosti.

»istorije drevnije« koje se nalaze u Hilendaru, Studenici, Pećkoj patrijaršiji, u Dečanima i u Cetinjskoj mitropoliji. Kada se Jovan Rajić 1758.

Tek polovinom XIX veka, kada se naučni rad sredio u Matici srpskoj i Društvu srbske slovesnosti, istoričari i filolozi upoznaju Srbe sa njihovom

U doba kada se nova srpska književnost počela stvarati, Srbi u Ugarskoj imali su da izdrže teške borbe protiv nasilničkog pokatoliča

Pavle Solarić priča kako je jednu takvu knjigu, kada mu je došla do ruku, bacio u peć »kao anatemisanu«. I u takvom stanju stvari pojamno je što su latinicom štampane knjige

Ali kada je austrijsko prodiranje zaustavljeno, i kada je austrijska vojska posle nekoliko neuspeha u Staroj Srbiji stala uzmicati

Milićević, Vuk - Bespuće

djeteline, podaleko jedno od drugoga, kao nečim razdvojeni, još više tuđi jedno drugom nego što su bili prvog dana kada su se sreli. I oni se rukovaše bez riječi; njegova ruka bila je hladna kao usred zime.

Sremac, Stevan - PROZA

upravo zaljubio pre no što je uzeo, a uzeo je bez para, a i sam nije tada imao više od šezdeset para u bakru u džepu kada je isprosio tu lepu sadašnju domaćicu Kaju. »I boga mi ti kažem, priko, da se ne kajem« — reče Jova.

Posle malog ustezanja i odbijanja domaćica pristade i otpoče: Na te mislim kada zora sviće... a sve gleda preda se i jednako čisti rukom mrvice na stolu i skuplja ih na gomilicu.

Dok su posećivali samo oni iz viših razreda, gazda Radisava se to nije baš mnogo ni ticalo; ali kada ču da poče i ona boranija iz nižih razreda da sleduje primeru svojih starijih konškolara — već nije mogao biti

A tek kako se zgranuo kada je čuo i doznao, i uverio se, da i njegov slatki sin, »majkin princ«, posećuje kafanu, pa čak naučio i bilijara da igra!

Prvi mrak pade na zemlju, i pun mesec se izdizaše iza Karaburme, kada se na avlijskim vratima pojavi jedna detinja prilika ramajući i vukući jednu nogu.

Radičević, Branko - PESME

Oh kad vetar silan dune, Kad se more uskomeša, Kada voda nebu grune, Pa ga s morem smeša, Vetre, vičem, jače duvaj, Ma brod raznesao, Vale, more jače gruvaj, Ma me

„No kad prođe letni plamen, Mraz kad zemlju stegne ljuti, Puca drvo, puca kamen, Kad zapadnu pusti puti, Kada strašni nagnu smeti, Čim ćeš njima odoleti?

“ Kad mi ono vesela Oko vrata pade, Kad suzica ona vrela Niz lice joj teći stade, Oh kada se zarumene, Kad polete ono k mene Kâno zora belu danu Jedva dočekanu.

sanak ovaki je bio: Ja sam stajô kraj jednog izvora, Teke što je zabelila zora, Al' sve jasno kanô u po dana Kada sine luča ta sunčana, Divno mesto, puno lepirića, Puno tica, i puno cvetića, Puno lipa i druge divote — Baš mi

Teško mu se, teško rastaviti, Ali šta će kada mora biti, Za nji srce njemu mlado tuče, Ali nešto na daleko vuče, On ne može više odoleti, Pa se vine i u svet

Pa kada bi imô kaku želju, Jednu b' imô samo ali velju, Kad bi tako smanjao se tudi Da te mogu pritisnut na grudi, Ta na grudi

Oj sunašce žića mog ubavo! Kada zađeš, o zađi krvavo, Sred kopalja, zveke i mačeva, Zađ' za goru dušmanski leševa, Kô što onda tim junakom zađe —

i desnicom, Otisnuo s' vodom i maticom, Ni se bure ni gromovne buke Poplašile pouzdane ruke, Kad grom riknu, kada munja sevnu, Tada mlađan ponajslađe pevnu, Sever duva, vodom poljuljiva, Voda burna u čun zapljuskiva, Val za valom u

prelepa đurđica; Zbogom, dole, zbogom mirisave Pune one ljubice ubave; Zbogom i vi po njima izvori, Velja slasti kada žeca mori; Zbogom ostaj, ubavo Belilo, Ti mi beše uvek mesto milo, Svud po tebi deklice, tanane, Svaka od nji laka

Crna Goro, ponosito stenje, Krune srpske ti drago kamenje, Uspomeno prebeloga danka, Kog se seća Srbin kâno sanka! Kada glednem tvoje stene divne, Srce mlado u meneka živne, Jera ovde poslije Kosova Sunce srpsko granulo iznova,

muška glava trudna, Ukraj njega sedi ljuba budna, Pogleduje gospodara svoga, Moli za nj'ga Boga velikoga: „Ta uzmi ga kada ti je volja, Al' ga uzmi sa krvava polja, Samo doma, jao, ne umori!“ Tako ljuba u molitvi zbori.

Ta da ti je bilo pogledati Kada stade travicu motati, Bi rekao i bi se zakleo Da on nigda neba ni video, Već odrastô amo u ergeli — Ali dalje, ko

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

proniknuti u tajanstvene puteve čak i onih prastarih smirenih bogougodnika kojima se odvajkada zna godišnje doba i dan kada će doći, a šta tek da kažeš za jednog ovakvog kome niko ne zna ćudi i navike?

Je li tebi žao naših ranjenika? — Kako neće biti žao, bog s tobom, — I bi l se ti žrtvovao za njih kada dođe do gustog? — Da si ti meni živ i zdrav, makljao sam se ja radi njih jedno desetak puta, da se sve prašilo!

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

HASANAGA: E, ništa teže, nego da čovek mudar i školovan, kada mu kažeš „popara”, to shvati tako kako i jeste: „popara”! JUSUF: Molim te, da se razumemo!

Ponadaj se u ono što se zna kada se sedi pod čempresom, tri koraka od vode. Hajde, smiri se. Nekad i čista košulja može da uteši.

A Hasanaga je, vidiš, čekao. Nije ti teško da pogodiš zašto. I sad, kada je dočekao radost, vidi šta čini! Znači da je pometen, da ne rasuđuje, da mu je u glavu udarila krv, i da mu treba

Čuješ li, Alah te radosnim znakom opominje! Kad te je prosio Hasanaga, Ti si htela za kadiju! Alah zna kada je čemu vreme! HASANAGINICA: Htela za kadiju... A ti računao, računao, pa izračunao Hasanagu!

Govorim, govorim, a reč po reč sve dalje i dalje od onog što hoću da kažem... MAJKA PINTOROVIĆA: Zamisli Hasanagu kada čuje! BEG PINTOROVIĆ: Ima da uvuče rogove! HASANAGINICA: Bože, kao da mrtvima govorim!

Vidiš li da je stavila obraz poda se? HASANAGINICA: Zinuo bi ti kad bi video šta sve može da učini čovek kada ogugla na sramotu! BEG PINTOROVIĆ: Mama, pa šta sad da radim? Kako to da joj uredim? MAJKA PINTOROVIĆA: Kako znaš!

Biće bolje da požurimo da uđemo! (Ulaze u kuću. Oluja, sa kišom, grmljavinom i sevanjem. Kada oluja prođe, u potamnelu baštu ulazi beg Pintorović.) BEG PINTOROVIĆ: Svi otišli na spavanje...

BEG PINTOROVIĆ: Ovo čekanje počinje da me nervira! Okružio se stražom, pa se i okuražio! A da si ga videla kada sam mu saopštio da dolazimo da vidiš dete! Prvo počo da zateže, da odbija, dok ti ja ne spustih desnicu na nož!

MUSA: Da nije umrla, niko joj ne bi verovo. AHMED: To joj je tako zapisano i suđeno još onog časa kada je beg obećo Imotskom kadiji. A možda i pre, pre sedam godina... Ko zna čija je ovo pravda...

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Pa znaš li — kad dođe zadušnica, dan mrtvih? To je jedini dan kada mati namesti i spremi, kao nikad. Ujutru, pošto se da kokoškama, da one prvo okuse kuvanu pšenicu, ja onda raznosim po

I onda, kada ja prelazim preko potoka, idem kroz vašu baštu, dolazim pred kuću gde vi, usred dvorišta, na prostoj asuri, ti i majka

Gologlav, gleda u mutno nebo, mesec, i sluša iz sobe igru, pesmu, krike i vesele, koje tek sada, kada on iziđe, poče u svoj svojoj silini.

I ako ne svakoga dana a ono svake subote i uoči praznika, ispočetka s majkom, a posle, kada joj dete poraslo i ojačalo, s detetom je izlazila na grob i klečala.

Oči joj vlažne, tamne. Istina s malo bora, ali naročito tada, kada joj oči pocrvene i podnaduju se od plača, i ne vide se. Pa taj njen plač bio je tako dubok, uzdržavan, pun grcanja...

Ona ga i ne gleda, kuka, nariče. Kao uvek, spominje njega, pokojnika, muža; ređa njegove želje. Pa kada počne ono: na koga ih je ostavio... što ne siđe da ih vidi i ne pogleda... a naročito da vidi dete, sina...

već koliki mu je i kakav je porastao... Ne zna se ko više plače. Da li ona ili dete. I tek kada dete onako ispod njena skuta, još više uplašeno što se ona nikako njemu ne okreće, počne na sav glas da rida, i kad bi

Ali kada dođe do čaršije i kad hoće da je pređe i uđe u svoju ulicu, opet mora da zastane. Naročito ako je subota, ne može se

U tom bi počele i komšike da joj dolaze. One su samo tada, kada nije sama, već kad joj mati dođe, dolazile k njoj. Inače ne. Ne što je nisu volele, već nisu mogle, nije bio red.

to svoje umenje od njih kao krila, zadržavala za sebe, kao čuvajući ga, znajući da treba da ga tek onda pokaže, razvije, kada i ona bude kao druge; a to je bilo: kad se uda, počne da vodi svoju kuću, „domaćinluk“...

Kostić, Laza - PESME

Al' moje je srce sveže, proleća se njemu smeše, pa kada bi lišće velo, pa kada bi samo htelo po mom srcu da poleže, svaki listak što bi pao kô cvetak bi ponikao.

Al' moje je srce sveže, proleća se njemu smeše, pa kada bi lišće velo, pa kada bi samo htelo po mom srcu da poleže, svaki listak što bi pao kô cvetak bi ponikao.

Tišino moja, čedašce neba, ala si mila, ala si lepa, ispod sastanka noći i dana kada te budi zveket đerdana, na mekih grudi, sa grla meka kada te budi umilna mu zveka, il' o muškom vratu kršenje

neba, ala si mila, ala si lepa, ispod sastanka noći i dana kada te budi zveket đerdana, na mekih grudi, sa grla meka kada te budi umilna mu zveka, il' o muškom vratu kršenje grivna, tišino moja, al' si mi divna!

Il' kad te uzdah njiha duboki razležući se po junačkoj toki, il' poljubac sitan kada ti tepa slatka tišino, al' si mi lepa!

— Al' kad te kida, kada te treska užasni zveket okova teška, kada te jauk i vrisak cepa — al' si mi strašna, tišino lepa!

— Al' kad te kida, kada te treska užasni zveket okova teška, kada te jauk i vrisak cepa — al' si mi strašna, tišino lepa!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Karadžića, str. 101). A kada je posle toga došao Vuku i poziv Grimov da pristupi tome radu, i uputstvo kako ga treba obavljati, ovaj genijalni i ko

Zbog jednostrano jedinstvenog gledanja na celu narodnu književnost. A kada se jednim pogledom obuhvate sve vrste narodnog stvaralaštva pesme, pripovetke, poslovice, zagonetke — neizbežno se

Lovac padne pa mestu mrtav, i društvo njegovo kada ga posle nađe, ne znajući ko ga je ubio, odnese ga kući i ukopa. Posle toga žena ovoga lovca obesi njegovu pušku o klin.

da bi već mogli izletjeti i ostaviti gnijezdo, iziće ti iz jezera strašna jedna zmija šestokrilka, pa ujedanput, kada orletica ode tičićima po hranu, ispne se na jablan, i pojede sve tičiće.

Ali Mujo ne čuje. On ga pita jednom, pa i drugi put, pa ga najposlije drmne za rame: — Ta govori, bolan, kada ćeš ženu kopati?

A srednja joj odgovori: — Potrti pa ga poteraj! Najstarija, kada ču, reče im: — Tutite, jedne netretnite, vidite kako tam ja mudra pa tutim!

K. svakako hteo da istakne kako je čuvao originalni narodni izgovor čak i kada je lično mislio da poneku reč treba drukčije i pisati i izgovarati. 6. STOJŠA I MLADEN: sve kao pod 3. 7.

Lalić, Ivan V. - PISMO

3 Kada te pitam šta si snila noćas, Kažeš da ne znaš, ili se nasmešiš; Da l zbila snito zaboraviš očas, Il zagonetku ne želiš

bila si na putu Po nekom podneblju što nije tvoje, A nisam znao pravac ni maršrutu, Ni šta ti na tom putu pisano je, Kada po dan bi stao u minutu, Kad morao sam da volim za dvoje, Uvežbao sam vrhovnu veštinu: Strpljenje. Neki u toj vežbi ginu.

doma — a mnogo godina je tome; Sada ti, poodrasle, čuvarimo nad krovom i krvarimo u junu mirisom svoga zlata, Šuštimo kada daždi il kad nas vetar češlja, A ti si kriv: zbog tebe širimo korenje ovde u gradsku jalovinu, u šut, u krševinu — Kažu

Voleli smo se. Sva su leta bila na broju Na prozivci u sumrak, kada se lastavice Roje i glasovima stanjenim vazduh boje U ljubičasto; a sva su bila nedovršena — Zato i besmislena osim kad

kraju dođe kopča i zatvori se krug, Ili se prekine nit — ali pustimo ishod; On dovoljno je stvaran da neprisutan bude Kada je stanje milosti.

(5. VII 1989) NIKADA SAMLjI Nikada samlji nego krajem jula Kada je letu pedalj do zenita, A hlorofilu aršin do rasula U metastazi žutila i ruja, Tamnije kada zelene su boje U

samlji nego krajem jula Kada je letu pedalj do zenita, A hlorofilu aršin do rasula U metastazi žutila i ruja, Tamnije kada zelene su boje U vrtovima, a strnjika suva, Tamnija donja amplituda bruja Vetra što obnoć u vremenu duva.

Hoćeš li lišće il kostret, Do čega li ti je stalo? No kako da log ti sterem Kada se skrivaš u tmuše? Vinovnik moje si duše, A tajiš mi tvoje mere.

Ne kuni more. Ne kuni ni prazninu Što sakriva se u neizrečenom. Sve se na jednu čistu svede crtu Obzora, kada slegne se bonaca I more raste ko nokti mrtvaca, U nepokretu; sve se na tišinu Nasušnu svede, u odjeku njenom Na šaptanje

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

one su u stvari samohodne, jer u svom neseseru imaju sve stvari neophodne za život, uključujući tu i pepermint! Kada odlaze od kuće, obično dovikuju sa stepeništa: „Mama, idem da učim kod Baneta; vratiću se u petak!

Najzad, kada je otišla iz mog života, seo sam za svoju izdrndanu pisaću mašinu, okružio se pepeljarama u ogromnim količinama, a u

Osamnaest? Odgovor je tačan — hoćete li dalje, za sto iljade? Koji ste vi šmeker! Znate šta, kada mi neko kaže: Ne znam šta bih dao da imam opet osamnaest — najradije bih mu uz konjak naručila i malu živu sodu

Mislim, viđate ga svaki dan kako natuca nešto o teškom stanju seljaka i srpskim realistima, ili kako pada na glavu kada preskačemo onog idiotskog konja.

u podne na Terazijama pred celim svetom, ne smete da se držite za ruke, neće da trči Knez Mihajlovom i da se grudva kada padne prvi sneg, a iz bioskopa morate da se vraćate solo: s jedne Strane ulice vi, s druge — on!

Sa vama dvema — ja sam potpun čovek!“ Kako vam to zvuči! A? A tek ovo: „Imam trideset i sedam godina. Kada sam s tobom, osećam se kao da mi je dvadeset, a ponašam se kao da mi je petnaest!

da sam se nacvrcala — ni vama ne bi falilo da vas s vremena na vreme pogleda iz fioke dok pišete za lovu, mislim, kada vam ono izlazi slika u novinama i sve!

Posle, kada se vratim u varoš, nekako sam sasvim očišćena od svega, na časnu reč! Sećam se godina kad je mom matorom išlo naopako:

Najpre je bila ljubomorna kao furija što je nedeljom eskiviramo, ali kada smo je jedanput doveli na „Čamac“, ona reče: >>I to je sve?“ — i više se nikada nije pojavila na njemu.

Imala sam jedno dvanaest godina i sve mi je uglavnom bilo jasno kada sam postala vlasnica najvažnije izvaljotine na svetu.

Kroz prozor kabine vidi se reka. Ista je kao i u ono vreme kada sam bila devojčica i kada sam mislila da na svetu postoji samo jedan jezik i da se on zove beograđanski.

Kroz prozor kabine vidi se reka. Ista je kao i u ono vreme kada sam bila devojčica i kada sam mislila da na svetu postoji samo jedan jezik i da se on zove beograđanski.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

kolibe gorske, revnostan čuvar, vratar i vojnik stanova stočnih; časno je biti svedok u trenu zaranka letnjeg, kada se sena, slame i bašte Gospodom zastru; časno je biti, Zvezdo u čelu stolova Gornjih, putnik po noći voćke kad prašte.

Oko stola aura, tišinini nezuji. (Sveti Marko, hitro si žito s brade prosuo!) - Kao zrela mahuna kada suho zapucka, tako znake krstove, romoreći stišano, čeljad kruni niza se.

- Prazne se sobe Donjega šara, krčazi tmure. (Njine nogare mogu da slome nâjtiši zvuci - kada zažmure.) Hitri jahači Apokalipse smiruju konje. - Lozice, vij se!

- mada i žalim stanište bivše, razornog ritma, njegov krešendo, finalni udes kada ga škropi kišica sitna, smislenih kapi besmisla ures.

Gde mlin je preo, razroko svetle vampir-koprive u pređi sivoj. A ko je mleo, neka dosluša, kada počine, svirku brašnenu, makar pazvuke mliva, radosne kao rad čunka, potkom što peva kad pokret ruke svede u tkanje

- Što ne propoje Blago Božije, makar pokoje Slovo čudesno, kada me krila, krila večeri raspuklog čela, povuku mahom, preko vratila, s ludog vretena u luđa prela, gde gluvo doba

Rastrojstvo zvučno puni se ozonom. IV U srcu gajim ljubav gostoprimstva, referat s lipe kada pčele rade a kuće retke, pusta domaćinstva.

Dešava se, za ledih septembarskih večeri, kad proredi se gradska buka, raštimovana i tandrka va, kada se primiri to škripavo šklopotanje, da svratim tu i da zasednem za neki od stolova između onih breza i pogledam, iz te

o šta bi bilo kada mesec mlad bi sa oštrim srpom zapao u šumu, a s Roga pao splet Ponedeljaka! To žar bi bio anđela što trunu,

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Od njega većeg lukavca nema, u svakoj riječi zamku ti sprema. Puna je varki njegova glava, podvale smišlja i kada spava; ako li padne u san duboko, još uvijek škilji na jedno oko.

Pred veče oblak naiđe tmuri, zaćuta šuma, kiša se sprema. Lovdžija Mačak domu se žuri, a kada stiže — Pijetlića nema...

Od sinoć Mjesec kod kuće nije, a baka čeka... prolaze sati... Moraće, bogme, i da ga bije kada se zorom u dvore vrati. Niti je sluša, niti je pita, čitave noći po nebu skita. „Ala će sjutra šiba da radi!

U šumi gustoj ko li se krije? Ne vidiš traga od Brke zloga, ni stope Ćose lukavoga, niti se tuda lisica krade kada je jaše sam Lakat-Brade.

Znali su zašto more se ljuti, znali šta misli i kada ćuti, čitali njegov muk. Znali su uzrok njegova gnjeva, kad strašnu pjesmu osvete pjeva iz teške bure huk.

uz ognjište, Sivko pred prag, na đubrište, a Mamuzar, kao oči, na visoku gredu skoči. Kada gazde minu strava, reče Rade, mudra glava: „Idem kradom izviditi šta bi ono moglo biti.

A kad bi stiglo nevreme burno i vetar hud, vetar zao, kada se drao, on bi škripao: „Ne budi lud! Ta zašto vičeš, zviždiš i psičeš ko neka guja, čudi se svak?

Ja se ne bojim bura, oluja, borim se hrabro, silan i jak.“ A kada leti sunčana žega sa sviju strana legne vrh grana, prlji ga svega, hrastova sena na zemlju sleti, na trn se

Od toga dana u mlinu starom Toša i njegov drug uz vatru sede, pospano žmure, sanjaju topli Jug. A kada vetra udari val, njima se čini — proleti ždral.

Šta će vam carstvo Velikog Zeca, njegova vojska u silnom broju? Najbolji zeka uvek se nađe kada ga stigneš trkom, u znoju. A mome mačku također velim: miševa carstvo za njega nije.

Lozinka pade: ostati budan, bdeti čitavu noć, paziti okom, uhom i nosom kada će Žderko doć. A čim ga spaze gde njivom tapa, neka se nađe u osam šapa.

“ Prepuni briga drugari žure, uz noge rastu ledeni žmarci, a kada stigli, povika Žuća: „Pogledaj, Tošo, zaspali starci!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Ja sam po zanatu zidar. — Imate posla? — Koliko da se živi. Zatim, tražim posla u svim selima na jezeru. Inače kada markiz dođe na letovanje ima uvek ponešto da se popravi u zamku. — Gde je njegov zamak? — Na Većem Ostrvu.

Mi tek treba da vam je spremimo. — Onda nije ni potrebno da je gledam. Glavno je da imam gde da prenoćim. Kada se večera kod vas? — Kad god hoćete. Obično jedemo u osam. Šta da vam spremimo za večeru?

Mislim da su zadovoljni. — Izgleda mi s ljubavlju vođena. — O, moja snaja je silna žena, prava matrona. Kada ona reši, stvari idu uvek dobro i s ljubavlju. Ako želite da čitate popnite se gore gde postavljaju sto za večeru.

— To je neprijatno je l̓ te? Stara markiza je obećala da će iduće godine pokloniti selu osvetljenje. Kažu da je, kada je zimus bilo zaleđeno, bilo tužno i teško u pomrčini. — Sreća je za vas da niste bili.

zapitaše me da li sam lovio ptice kao oni po jezeru i da li sam video kapelicu na mestu gde se iskrcao San Diego kada je dolazio na ostrvo. — Došao sam s druge strane skoro do zamka i nisam naišao ni na kakvu građevinu.

— Iz vaše postojbine. — Nije što sam sama odande, ali ja nalazim da su tamo najlepše žene Kastilje. Kada sam prošle godine bila tamo s mužem, ja sam se i kao žena okretala za ženama, toliko su lepe.

Gledam u apsolutnu tamninu vode. Ostajem tako deset ili petnaest minuta, kada čujem jasan šum vesala po jezeru; zatim čujem i glasove, nekoliko muških glasova, ali ne čujem reči.

Utapaju se u pomrčinu ispod mojih nogu gde su već ljudi i čamac. — Bila je već noć kada ste pošli? — A ne, smrkavalo se. Imam nešto u stomaku i boli me da crknem. — Šta si jeo?

Pitam se da li me vide. Onda odlaze tako natovareni. Svi; jedno po jedno. Kada već mislim da nema nikoga, od čamca dolazi novi šum: neko se ispravlja, nakašljava i odišući, od nekog napora koji je

— Ali i oni su u organizaciji! — Razume se, oni kažu da su organizovani! Međutim mi znamo kakvi su oni. Kada je bila svečanost ovde, išli su u vinograde da kradu grožđe, i posle ih boleli stomaci, i majke morale da ih biju.

— I ako se jezero smrzne s vremena na vreme? — I ako se smrzne. Malo gladujemo, pa ništa. Ove zime kada se smrzlo, Predsednik je poslao poklon selu. Na mene je palo preko trideset pezeta. Tako sam imao čak i za piće.

Ja sam poznavao vrlo malo Engleza. — Hteo sam samo da kažem da je bolje ostati na starome zanatu. Ne vredi biti dobar kada se svet toliko iskvario posle ratova. Stari su se takođe iskvarili.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Vredne pčele, mile tice, Ostavljaju cvetni lug, I lagane lastavice Na daleki beže jug. Kada stegnu zimske studi, I zaveje prvi sneg, Škola nama zaklon nudi, Škola naša — naš je zbeg, Neka lete tice lepe, Kuda

A studeni lahor kroz doline mirne Preko pustih polja kad-i-kada pirne I s vihorom lakim seoca se hvata, Pa zasiplje snegom i strehe i vrata.

I kada je izdahnuo, Nagrada mu sindžir beše; No ako mu oduzeše Carsku slavu i slobodu, Krepka volja opet osta, I to njemu beše d

— No kad kamen padne ili reč se rekne, U hladnoj praznini stokratno odjekne. 5 „Kada samrt stegne moje grudi bolne, I potone duša u večnome mraku, Vi pođite tamo, razmaknite volne, I na dnu jezera

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Spavao sam na slami među konjima natpevajući se s Jermenima pitomim i kada nedelja prođe, uz mesec mlad, praznih sam ruku požurio natrag u Dubrave naše zverima raskošne.

Sa svećom po noći krstarim kroz svoje korenje, kome li će tamo u daljini, na izlazu pećine jutro moje krvi da svane i kada, i na kome jeziku? POSEČEN KNEZ SE SEĆA Na sjajnu moju kostret ustremila se konjica azijska ko usov peska.

I da ćutim, jer o tebi ćutim. I sve obrnuto, istinito je. Kad govorim, o tebi ćutim, i kada ćutim, zajedno s tobom ćutim. Moje kratko ćutanje deo je tvog velikog ćutanja, i zbivanja koje se u ćutnji obavlja.

U čestici jesmo sadržani, ali mi nismo ti koji mogu česticu da vide. I kada se svetlost učini gluvom, za ime boga, obratimo se mudrom strpljenju.

4. Kada čoveku svaka plata izgleda mala životna razmena tesna i prava na trajanje uska i bezukusna samoga sebe treba da sab

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

DANICA: Ne, ne, nikako policijom; ako bi imali kakv drugi način? ADVOKAT: Drugi bi način bio kada bih zahtevao od suda da se odmah otvori testament. DANICA: Ja sam čula da se mora čekati četrdeset dana do otvaranja.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Oboje su se obradovali kada su me videli. Ali je njihovo raspoložene bilo već pomućeno kad sam im rekao da sutra izjutra treba da krenem.

Šta je?... Za tebe ne važi naredba? — obrati se meni. — Oprostite, hteo sam samo da pitam kada voz polazi? — Rekao sam da ćemo objaviti — onda me dohvati za rame, vojnik me prihvati i tako se nađoh u onoj masi

— Pardon — obratih se jednom kaplaru. Ali on prođe žurno pored mene, i tek kada se odmače, kao da se nečega priseti, okrete se i rukom mi pokaza: — Tamo! — i produži.

Mamuze su zveckale, sablja je tandrkala o rogobatnu kaldrmu i ja sam se prsio. Podnarednik... Bog! A kada mi je još obućar potesnio i sare od čizama, eh, kao da sam odrastao sa ovom sabljom.

Priđoh potporučniku da se javim. — Dobro... Slušaj, kada se svrši konjopoj, uredi stroj za večeru. Prva moja dužnost... Vraćam se šatoru i mislim, kakav ono beše postupak.

— reče im značajnim glasom. — Slušajte, našem podnaredniku su danas ukrali šinjel i čuturicu. Sigurno onda kada smo otišli za slamu. E, pa... vi znate, ima da se nađe. — Razumem! — povikaše uglas. — Tu... kod trećaka...

i njihove misli, ma kako raznovrsnim tokovima stremile, kanališu se u jednome pravcu. Kada im dadoše voljno, da uzmu porcije za jelo, ljudi se ćuteći, a žurno, raziđoše i opet se vratiše u stroj.

Zvezde su nevino žmirkale.. Gotovo da zaspim, kada me probudi neki šum oko šatora. Neko zadiže šatorsko krilo. — Podnaredniče, evo, našli smo. — Šta to?

Samo onda kada su odvučene kare za popunu municije, u ovo svečano raspoloženje se uvlačila neka slutnja. Malo posle vratile su se kare

A na drugoj kari poklopac nije čvrsto zatvoren i, naravno, kada se naredi galop, ispadaće granate kao krastavci... Ona opet smrdljiva buba Stanoje, punilac na trećem topu, nakrivio

— Sitne stvari, gospodine kapetane, vrlo sitne — govorio je komandant — ali kada se naslažu, ispada planina!... — Novi vojnici, rezervisti — pokušavao je da pravda komandir i sebe i vojnike.

Najzad je stigla vest sa merodavne strane, od posilnog komandanta puka, koji je čuo kada je komandant naredio ađutantu da napiše zapovest za pokret u dva časa po ponoći.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Ako li se tome ne vjeruješ, Ti iziđi na to ravno nebo, Ja ću izić’ za goru na vodu.“ — Kada jutro vedro osvanulo, Izlazilo na nebo Sunašce, A djevojka za goru na vodu.

SVATOVSKE PESME 50. Za ran’, Pavle, za ran’, mili brale! Za rana mi snau prstenujete. Kada budeš u taštine dvore, Kad izvedu lepotu devojku, Ne gledaj joj vence ni oboce, Ne gledaj joj šarene zubune, Nit’

— Kada začu mladi Jovo što mu govore, Dvaš je i triš mladi junak kolom skočio Od dobrote drage ljubi što je začuo. 73.

77. Oj nevene, moj nevene! Blago tome ko te bere, I ja bih te mlada brala, Ali sada nemam kada, Ja se mlada na put spremam, Tuđe dvore dvorovati, Tuđa baba babom zvati, A svoga ću spominjati; Tuđu majku majkom

Još te, bane, s jadom molim, Ah! za naša svaka dobra! Kada, bane, tamo dođeš, Ti ne nemoj bandunati. Još te molim s jadovima, Ah! za naša velja dobra!

Ludu đecu podizati, prekukala! Trajat mladost u neradost, znaš ti, dome! Evo idem kukavica u dom kuku! Kada dođem u dom tamni, tamnoj mene! Šta ću đeci kaživati, đeci lele! Kad me sretnu đeca u put, srećo moja!

“ 112. Dva Cvijeta u bostanu rasla: Plavi zubul i zelena kada. Plavi zumbul ode na Doljane, Osta kada u bostanu sama.

“ 112. Dva Cvijeta u bostanu rasla: Plavi zubul i zelena kada. Plavi zumbul ode na Doljane, Osta kada u bostanu sama. Poručuje zumbul sa Doljana: “Dušo moja, u bostanu kado, Kako ti je u bostanu samoj?

Poručuje zumbul sa Doljana: “Dušo moja, u bostanu kado, Kako ti je u bostanu samoj?“ Odgovara iz bostana kada: “Što je nebo — da li je list artije, Što je gora — da su kalemovi, Što je more — da je crn murećep, Pak da pišem

Crne oči, ni bijelo lice, Već sakupih kolo đevojaka, I u kolu Milicu đevojku — Ne bih li joj oči sagledao. Kada kolo na travi igraše, Bješe vedro, pak se naoblači, Po oblaku zas’jevaše munje.

Prođe tebe Mara ispred dvora, U ruci joj srebrni kondijer, Da donese lađane vodice.“ Kada Ivan razumnio majku, Staroj majci tako govorio: “Osedlaj mi mog konja dorata, Osedlaj ga srebrnim sedlićem, A

Gr’ota mu se učinila mladu, Da je ljubi al’ da je probudi; No izvadi od zlata jabuku, Te je meće Mari u njedarca. Kada se je probudila Mara, U njedarca nahodi jabuku. Stade mlada mislit’ i razmišljat’: “Odkuda mi u njedra jabuka?

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Ni kad je ono što jeste, Filip Trnavac, a kada ličnost iz neke predstave! JELISAVETA: Date mu lobanju, on postane Hamlet!

TOMANIJA: Pa valjda Sekulu poznaješ, majka si mu! GINA: Kako mogu da kažem da ga poznajem, kada muku kojom ga muče ne poznajem? DARA: Dosad ga niko nikakvom mukom ne muči! Treba njima Sekula živ i zdrav!

SIMKA: Reko je sad će... Gospodine Vasilije! VASILIJE (s verande): Dolazim, dolazim! (Zbunjen kao i u trenutku kada je napustio scenu, vraća se Filip. Sa sve većom pažnjom slušaće deo razgovora koji sledi.

TOMANIJA: Pa što si onda dolazila, kad ne možeš? PRVA GRAĐANKA: „Bog kroji pravdu kada kucne čas!” (Stražari iznose nosila sa prekrivenim leševima. Za njima izlazi Majcen. Nosila spuštaju na zemlju.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Kao i Rastko Petrović, Deroko, Dedinac, i ja sam ostao veran moru. Ne samo u slabim stihovima i na jeziku. Kada su radnici, iz kancelarije šefa policije na Sušaku, Ujčića, prenosili bombe, u nedrima svojim, u Istru, i ja sam bio

i književnika, koji su tražili čak i od Narodne skupštine da im se uračuna duplo u godine karijere, i za penziju, vreme kada su se, kako rekoše, izlagali opasnostima zbog svog rodoljublja.

Idemo, dakle, u tu delegaciju i tamo nam određuju dan kada ćemo polagati prisegu. I tako, ma koliko to bilo neverovatno, rat se za mene svršava ne samo u Beču, nego se zaklinjem

Znači, nekoliko stotina kipova golih žena, koje će posle, kada ih nazovu: Pravda, Evropa, Klio, itd. opet kupiti država. Nevidljivo pokroviteljstvo jesu „nadležni“ kao i svud.

za jedanaest metara od kula pariskog Notrdama, a stara šest stotina godina, ljuljala se jednako nada mnom, desno‑levo, kada sam obilazio ulične fenjere da je gledam. Oči se umore od mraka, visina i vrhova, i trepere.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Tako je bilo sve dok Eva nije zgrešila pa navela i Adama na greh. A kada su prvi ljudi zgrešili, sve se izmenilo. Oblaci, mrki i strašni kao gnev Božji, zastirali su nebo, u njima su buktale

A kada bi od umora zaspala, Isus joj se u snu javljao, razgovarao s njome i tešio je nadom na skori sastanak. Mnogo je godina M

A kada je prestala pesma njihova, progovori Gospod. Reč je njegova bila kao grom i govor njegov kao proletnja grmljavina; zemlju je

Đavo je svirao vešto, tako lepo da su svi bili zaneseni, očarani. A kada đavo, posle jedne ili dve pesme, okrete da svira nekakvu igru, sve ih obuze čudan nemir, drhtavica neka uđe im u noge,

Đavo se smešio od zadovoljstva, gledajući njihovu igru, ali kada se krava zaglibila, pa začuđeno, sva zaduvana, pogledala oko sebe ne razumevajući šta to s njom bi — đavo prsne u

I, da je skloni, uze je, metne Na cvet pustinjski ukraj puta, Cvet što je niko iz peska žuta. A kada žega dnevna minu I pade veo noći crne — Bubica s cveta prne — I kao bleda varnica sinu.

sunce za planine zađe, Prošlost se vraća iz daljine sive, Kad se Nazaret u sutonu nađe I stare priče, legende ožive. Kada se kupe žene ka studencu, Mirjamin fantom u sumraku bledom Tio pristupa njinom lepom vencu I uz nju dečko s pitomim

Kose joj davno sede... — — — — — — — — — — — — — Leto je. Žega, Kada se znoji I u hlad bega— Ali na gumnu vršaj stoji!

Svi su na poslu — žetveno doba— A ona, mala — grozd u ruci— Sedi i grozdić boba. Kad iznenada, vijor... Kada mu kolo do nje stiže Zaigra se, zavrti, Dohvati dete i diže Pa ga u svom vrtlogu Ponese gore Bogu...

I sad, u blage jesenje dane Kad ćute polja, njive uzorane, Na tihom suncu kada šuma rudi Ta po vazduhu svila bela, snežna Što tajanstveno luta, bludi Ko vazduh laka, nežna Kao da je ruka nezemaljska

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Od svakog sam samo za po jedno njegovo odlikovanje zapamtio, a već sve izređati bilo bi nemogućno. Elem, kada već dođe do kavge i boja, umeša se policija, uzeše panduri razgoniti svetinu, a jedan kmet, šta li je, naredi da se

— To vam je divno! — rekoh. — Ali kada vam još kažem da ovog izdanja više i nema!... — Ta to je veličanstveno! — uzviknuh kao oduševljeno i uzeh razmatrati

— upitam. — A ne, nema nikakve opasnosti. — Ali ja držim, gospodine ministre, da je to već opasnost kada oni ubijaju lude i pljačkaju svakodnevno po čitavom jednom kraju vaše zemlje.

žena; a ona je, kao što svi znaju, vrlo rado čitala kriminalne romane i vrlo rado jela sladoled s čokoladom. Kada sam obišao sve ministre, naumim da obiđem i Narodnu skupštinu.

I baš sad, kada padosmo na tako srećnu misao, kao da se i Bog smilova na nas, te nam posla tebe, mudri i vrli stranče, da nas povedeš

Kad je svanulo, a vođa sedi onako isto kao i onoga dana kada ga izabraše za vođu. Na njemu se ne opaža nikakve promene. Iz jaruge izbaulja onaj govornik, a za njim još dvojica.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

(sedne na njegovu stolicu i čita): „Evolucija jednoga društva zavisi često i mnogome od napora i podviga pojedinaca, kada isti podvizi harmonišu sa socijalnim potrebama i savremenim težnjama toga društva”.

JEVREM: Jest, to je istina, on je, kažu, vatra. SRETA: I kada ga nađeš, reci mu, boga ti, od svoje strane, neka me se okane. Petlja me tamo za nekakvu bajagi dvaput naplatu.

DANICA (Ivkoviću): Ispratiću vas! IVKOVIĆ: Doviđenja (Odlazi i Danica s njim.) XI SRETA, JEVREM SRETA: Kada postavimo svaku stvar na svoje mesto, onda pravo da ti kažem, ovaj Ivković u tvojoj kući nije baš na svome mestu.

Meni je gospodin Sekulić kazao da pre podne dođem i da glasam na moje ime, a posle podne, onako predveče, kada bude najveća navala, da dođem i da glasam kao Jova Stojić, rabadžija, pošto je on otišao sa espapom u Beograd, pa da mu

Obeća pa vrdne. Kad si s njim u četiri oka, on ovolika usta na vlast, a kada se sa vlastima pogleda u oči, on ne ume da zine. IVKOVIĆ: Ama, sve ja to znam, ali sam računao mnogo više na tebe.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

sam dobar, a za zlo sam baš takav kako i rekoše za mene, — reče Sreta vadeći jednako knjige i lupajući jednu o drugu. Kada sve knjige povadi, a on se ispravi, proteže se malo, a zatim stade odvajati i razmeštati povađene knjige.

), pa ovako završuje dopis: »Ali nije daleko dan kada će iz političkog dremeža probuđeni i od reakcionarskog bunila osvešćeni narod ustati kao jedan čovek, jedna individua;

— Ama, molim te... nisam ništa ružno... — Ama nije čovek mislio... — umiruju ga svi. — Kako, džanum, da neje ružno, kada, pceto-le, pceto, oporočava vlas’. E-li sam ja sag vlas? — pita ćir Đorđe ozbiljno. — Ama jesi, kako da nisi!

naslovom Restauracija narodnih prava ili narodno slavlje, napiše kako je to »neopisano veselje trajalo sve do bela dana, kada se veseli i zadovoljni gosti jedva oteše od zaustavljanja darežljiva i gostoljubiva domaćina, i raziđoše se svojim kućama u

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

onako... kao tek sašiveno odelo. KAKO ŠETA STARI PROFESOR U nedelju popodne, kad se sve smiri, Kada pod strehom zaspi kavgadžija petao, U takvu nedelju, dok nevidljivi vetar piri, jedan stari profesor na ulicu išetao.

Drugom jamu kopao, Pa sam u nju propao. Al je škripac gadan! Al je dripac jadan! Sad, kada je pao, Dođe mi ga žao. Kad zaplače dripac, Kad ga stegne škripac, Znaj, to se, kratkovek, U njemu rađa čovek.

Građa rečnika? Gradivo! Građa je nešto drugo. Dugim dlačicama? Dugačkim! A vreme je dugo, predugo, Naročito kada ga — o, Daničiću, o Vuče! — Provodiš s mamlazima koji neće da uče!

Pa i umoran, kada ga, pred zoru, san obrva Šapće, usnivajući: Nije grupa, već skupina ostrva! Dabogda mu preselo, ko izusti reč

Na svršetku noći mračne, nazadne, Pomrčina se zgusne i raspadne, Pa zato, svaki put kada svane, U nebu zagrakću tolike vrane.

I od njuha, I od sluha, Važnije je Čulo sluha: Fenek čuje Kada muha Zazuzuče Iznebuha Pa pojuri, Pa nagari, I stigne je U Sahari!

Sedmom, pa trećom, pa onda petom, Ovamo prstima, onamo petom. Sve brinući kojom ću i kada ću: Bože, strašnu mi dade zadaću! Stotinu nogu! O, užasu: Misliti, o svakoj, u svakom času...

PERŠUN Kada zagrizem list peršuna, Duša mi postane puna, prepuna. — Briznu, iz reckave ove travčice, Mirisne tačkice, slane

ŠTA SUNCE RUČA Prvo je pitanje: šta sunce ruča Kada se popne do najviših kuća, Kad sitno zatrepti svaki list u gori, Od silnog gorenja Kad sunce izgori?

) U pustim ulicama, posle toga, Nigde se ne čuje Ljudska noga. ŠTA SUNCE VEČERA Kada se senke izduže, istanje, Šta sunce večera? — drugo je pitanje. Jeste li videli zapad pred veče, kako pljušti?

Stari pušač budući zle volje, Zapali u besu, celo duvansko polje. Kada povuče prvi dim Pomisliš: eno strašnog požara! Pod oblacima potamni sasvim Primorje, sve do Ravnih Kotara.

Kad list se na pločniku zavrti kao čigra, Kada promaja dune niz staze prave i bočne, (Vetar kad stane s pustim senkama da se igra), To znači: sve je spremno i

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Na putovanje ka moru jako utiču vreme i mesečeve mene. Jegulja naročito rado putuje u vreme mračnih i burnih noći, kada u gustim masama hita niz reku njenome ušću.

se dobro sećam poznate stare pesme) peva Iz Jemena sam grada Iz plemena onih Azra Što za veru život gube A umiru kada ljube.

Rakić, Milan - PESME

Pre odsudnog boja ja ti nisam dao Koprenu, ni burmu, ni azdiju, kao Starinski junaci, po čemu ćeš mene Pomenuti kada stigne udes zao I zapište deca i zaplaču žene. Sad na razbojištu leži leš do leša. Plemići i sebri.

ČEŽNjA Danas ću Ti dati, kada veče padne, U svetlosti skromnoj kandila i sveća, U čistoti duše moje, nekad jadne, Čitavu bujicu proletnjega cveća.

O kada je tako stari Usud hteo, Da ja izabranik budem, ja jedini, I da, uvek uz nju, vek provedem ceo Očaran, i bačen u čarobne

Znam te tako dobro: u rastanka čase Ti preda me stupaš sva sjajna i živa, Znam kada će suze oko da ti kvase, Znam kad ti se duša miloštom preliva, A kad u njoj nosiš svu toplinu Juga...

DRUGE PESME SILNO ZADOVOLjSTVO Ja imam časove dugog očajanja, Beznadežne tuge, obmana, i jada; Ja imam časove kada se slatko sanja I požudno želi i blaženo strada.

I tada, u mračnoj, vlažnoj noći toj, Za trenutak jedan, iznenada, kao Svitac kada sine, na mene je pao Kroz spušteni veo blagi pogled tvoj.

Tako vlada ona! Njen zagrljaj rane Stvara, kosti lomi ko da su od stakla... Smrvljenog me pusti kada zora grane Iz crnih dubina razjapljenog pakla...

Nikada kraja nasleđenu bolu, I moje pismo, veselo s početka, Svršava tužnim akordom u Molu. I svako veče, kada svet se smiri, U mojoj duši zatreperi seta, I tiho raste, razvija se, širi Ko crni cvet što samo noću cveta.

Kosovski junaci, zasluga je vaša Što poslednji beste. U krvavoj stravi, Kada trulo carstvo oružja se maša, Svaki leš je svesna žrtva, junak pravi.

Neka ih, Gospo. Nama nije krivo. Neka im i to zadovoljstvo damo. I ćutaćemo. Što bih dokaziv̓o? Kada dorastu, kašće ime se samo.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Što će đavo u kršćenu zemlju? Što gojimo zmiju u njedrima? Kakva braća, ako Boga znate, kada gaze obraz crnogorski, kada javno na krst časni pljuju!

Što će đavo u kršćenu zemlju? Što gojimo zmiju u njedrima? Kakva braća, ako Boga znate, kada gaze obraz crnogorski, kada javno na krst časni pljuju! SERDAR IVAN Što bi ovo te jošt ne dođoše Ozrinići, naši krajičnici?

Ko se topi hvata se za pjenu; nad glavom se nadodaju ruke! KNEZ RADE (brat vladičin) Što se mrči kada kovat nećeš? Što zbor kupiš kad zborit ne smiješ? Priđe si im s koca utekao,¹ dabogda im skapâ na čengele!

HADžI-ALI MEDOVIĆ, KADIJA Baš aferim, kneže ozrinićki! Ja ću počet, kada drugi neće. Stotina se skupilo glavarah, nas Turakah i Crnogoracah.

A đê bio Draško Popoviću? SERDAR VUKOTA Hodio je do u Mletke Draško. Kada Šenđer na Kotor udara, sta grad biti topom bukovijem. Pop Šćepan se tad u Kotor nagna.

Svagda graja bješe oko mene kada hoćah po gradu izaći, kao u nas bijele neđelje kad se krenu momčad u maškare. Da jednoga bi prijatelja, glavom sina Zana

Sav protrnem, da ih Bog ubije, kad pomislim za ono strašilo. Niko žalit ne smije nikoga, a kamoli da mu što pomože. Kada viđeh vitešku nevolju, zabolje me srce, progovorih: „Što, pogani, od ljudi činite?

Tu sagr'ješi Bogu i Proroku; ko im skrivi, on im grdno plati! Al' ti prosto dinovo mlijeko kada Bosni salomi rogove, kad sve pokla što ne posuneti; samo fakir ostavi fukaru da nas služi, a pred krstom tuži.

Svagda će te svetkovat junaci! Mrcino nam krunu ne upušti kad padiši stade pod vilice, kada dinu zagazi u čorbu. Sad te viđu na tvojega Ždrala đe razgoniš kod šatora Turke. Što će biti, ko će ugoditi?

Amanati, nauči tako? Jesu li te u Mletke šiljali? Kada svoje tako osijecaš, ada što bi s tuđijem činio? POP MIĆO Ti se, Vuče, kâ da sa mnom rugaš?

POP MIĆO Amanat mi, ja je i ne čitam, niti mi je knjiga za potrebu, nit' je kada u crkvu otvaram. Napamet sam dobro utvrdio leturđiju, krstit i vjenčati, kâ i druge pomanje potrebe; pa kad mi je koje

BABA Istina je, moj mile, duše mi! A kako bih danas pridizala kada visim nogama u grobu? Nego sam se jednom pokajala; volija sam poći pod gomilu sa svijema te smo toga lika no zla činit

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Njihova je kuća bila stara. Izgleda, da od kada je varoš počela postajati, da je i ta njihova kuća već tada bila tu. Cela rodbina iz nje je proizišla.

I tada se pamtile i upotrebljavale njegove reči i izreke. „Eh, tako je to i to, što rekao pokojni hadži Trifun“. I kada ne bi bio na putu, on bi jednako sedeo kod kuće: leti gore na doksatu, — a zimi dole, u onoj velikoj, širokoj sobi.

Kćeri je već udao i udomio, kako je on hteo. Ali sa sinom, koji mu se rodio dockan, kada je on već bio ostareo, kada se već niko nije ni nadao da će imati dece a još manje sina, naslednika — on je dakle bio

Kćeri je već udao i udomio, kako je on hteo. Ali sa sinom, koji mu se rodio dockan, kada je on već bio ostareo, kada se već niko nije ni nadao da će imati dece a još manje sina, naslednika — on je dakle bio poslednje dete, „istrišče“ —

se već niko nije ni nadao da će imati dece a još manje sina, naslednika — on je dakle bio poslednje dete, „istrišče“ — kada je ovaj odrastao, nikako sa njime nije mogao da se slaže. On, sin, kao u inat, nikako nije hteo da mu ide po volji.

A da i njega kao i druge bije, nije mogao, jer ga je i on mnogo voleo. Istina, to nikada nije kazao, čak, kada bi se ovaj i razboleo, starac nije hteo da siđe da ga vidi, ali ipak da i na njega, kao na ostale, sluge i čivčije,

A još kada je sin počeo jednako samo sa Turcima i begovima da se druži, s njima da pije, pa čak i u njihove hareme da odlazi i sa

I zato on ne može ni da ga gleda, niti će ga pogledati! A kada bi, i posle tolikih grdnja i psovki, čuo kako je opet sa nekim begovima negde načinio kakav lom i čudo, i u zoru kući

Gde si? Živiš li? Kako ništa? Zar ja što ne silazim dole, pa misliš ništa ne čujem i ne vidiš? Koje doba beše jutros kada on dođe? A? — Ama koje doba — iščuđavala bi se ona uporno. — Dete rano dođe, leže, i eno ga još spava.

A zna kada je noćas došao. Čuo ga je. Samo je jedan put lupnuo alkom, a ona, mati, odmah iz kuće istrčala, sigurno nije nikako ni

Ti kada otvaraš, mnogo lupaš, i probudiš onoga tamo gore, staroga. A međutim on, stari, zna da nije zbog toga što njega žali,

Čak, kao u inat njima, a najviše svojoj ženi, kada se razboleo, nije hteo da kaže, da se potuži, već jednako ležao gore, na doksatu od kuće, i samo opštio sa slugama, te

Pandurović, Sima - PESME

Tad će tvoje srde zakucati jače, Kao čas pozni kada ponoć pada, Brujeći kao da tuži i plače Ko zna da d’ će kogod čuti ga i tada!

nas slabo sluša I Bog, i nada, i razum očajan; O, ovih dana, kad se zapenuša Dubinom duše gnev skriven i tajan; Kada nas opet, kao u snu mučnom, Zagrli Beda velika i živa, A bolno srce, u trzanju žučnom, Procvili strašnom pesmom bez

„Al’ ja sam ipak zadovoljna, kada U veče, sve kad snom mrtvačkim spava, Izvadit’ mogu s bolom srce svoje Iz koga lipti krv (puno je jada); Na njemu

Ja joj udelih od svega po malo, I zadovoljan bio sam sa svojim Delom. Večeras, kada sam kraj stola Pisao bole jadnog srca svoga, Radostan bejah sred teškoga bola Što, s tebe, dušu moraše mi grozno.

Krvave suze ja sam tada lio, Sâm, radi tebe, u to doba pozno. Kako sam tada zadovoljan bio! NEMIR Ustao sam, kada Ponoć gluva, Bleda, nema, u crnome velu, Nevesele, sive staze čuva.

ALILUJA Bili smo deca, i na trošnoj klupi, U staroj porti, ispod kestenova, Pobožno, kada Maj i nada pupi, Slušasmo tiho, na pomolu snova, S nevinim horom skrivenih slavuja, Mutnu i tužnu pesmu: Aliluja!

Jedina radost tiha I u to tužno doba, Kada se mis’o niha K’o cvet vrh rana groba, To je kad lepa tuga Spomena mojih redom Zasija, kao dýga, U mekom sumraku

Sami, u kutu teškog, crnog vlaka. Mala jeza zime, ili straha, minu Telima našim pri odlasku mraka, Kada hladno sunce sa visina sinu.

Veče; zamor... Mutna jesen ova Očajno se u nedogled širi, Kada suzi sa svakoga krova, A srce se s propadanjem miri. Hladno, sipi... Blato. Vlaga. Bare...

Ali sve prođe, prostije no kada List ovih breza, u duboku jesen, Za nekoliko trenutaka pada, I biva žut, i truo, i odnesen.

A ono zamiri Što mu proleće još uzima dah, Tužno zamiri... U ovakav dan Ja sam voleo; i sećam se sad, Kada je dušu pritisnuo jad, Sećam se na to i na svoju žud, Vreo, vreo dah.

Ali kada dušu moju noć obasja Dubokim utiskom svojih tamnih veđa, Kad umuknu daljna zavijanja pasja I žagor, misao za mišlju se

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

), ili prenesenog značenja (Šapat kuću gubi; Da nije nade skupa bi užad bila; Kada orao izgubi krila, onda ga i pilad kljuju; Bolest na hatu, a ode na raku), ili saveti i uputi: kako valja živeti

Prave profane scenske imitativne prikaze imamo najviše za vreme poklada („Bele nedelje“), kada se javljaju „maškare“ („maske“), kad se vode svatovi sa nevestom (muško obučeno u žensko), „baba i đedova“ i kad se na

). I ovakvi dramski tekstovi, i kada nisu imali glumačku namenu („Dva kuma“, „Pod prozorom drage“ itd.); kao i oni koji se samo javljaju u izvođačkoj

javljaju u izvođačkoj interpretaciji pojedinaca ili najviše dvojice improvizatora — svedoče: da je naš narod, i onda kada nije imao posebno organizovano pozorište kao ustanovu, znao za svoje sezonskeverske (obredne i ophodne) i profane

— Teška je nemoć šupalj tobolac. — Teško meni i po bratu mome, ako nemam u tobolcu svome. — Zaludu je načina, kada nije začina. — Ubogu šavcu i igla se krivi. — Najgore su prazne jasle. — Čega nije, ni car ne ije.

— Nevolja svačemu čoveka nauči. — Nevolja je najveći učitelj. — Lanjskoj kiši kabanica ne treba. — Kada orao izgubi krila, onda ga i pilad kljuju. — Zla godina saterala orla u dolinu s kokošima zimu da prezimi.

— Đe veliki konji igraju, onđe malijema trbusi pucaju. — Gde se bivoli kupaju, tu žabe crkavaju. — Kada se velike ptice pobiju, onda manjim perje leti. — U velikim rijekama velike se ribe hvataju.

— Zakon je mreža u koju se muve hvataju, a stršljenovi proljeću. — Zaludu je razlog (imati), kada nema pravde (kad ga ne imaš pred kim kazati). — Što je razlog, to je zakon. — Što je od običaja, to je od zakona.

Zakon veže i staro i mlado, Zakon veže, razlog odr’ješuje. Zaludu je kula i pendžeri, Kada nije ništa u tendžeri. Zemlja tuđa, kalauza nema, Tuđi ljudi, ne znamo im ćudi.

“ Medveđa usluga. — Kazuje se kako je jednom čovek medveda spasao, i za to mu je ovaj bio zahvalan. Kada je jedanput čovek legao da spava, medved je ostao da ga brani od muva.

— Pripovijeda se, kako je nekad u Nikšiću bio neki glasoviti junak i veliki hajduk imenom Ramo, pa kada je veoma ostario i počeo već o štapu hoditi, pristala bi mala djeca za njim, govoreći mu: „Adže Ramo, dobar ti si“!

Klimentija, i pozva ga nekoliko puta u pomoć, ali pomoći nikakve, već ga voda sve dalje nosi. Kada se nađe na nevolji, on se seti i sv. Nikole, koji svakom na vodi pomaže, — i on se spase.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

goru pobjeći, i kad se u gori nađe, već se doma ne vrće, nego će se samodaviti u pustinji ili će je zvjerad rastrći; a kada dođe oni čoek, ono je carev sin, reći ćete mu da je sama pobjegla.

i šetajući krozanj upazi ga careva šćer, i unj se smrtno zaljubi i reče ocu caru da ga zove u kuću, te je on posluša. Kada ovi mladić uljeze u carski dvor, i đevojka kade ga dobro sagleda i upazi sablju, psa i konja da je sve mimo i šta na

ga ide tražiti; te on od mjesta do mjesta, od grada do grada, dok nanese ga sreća u onaj isti grad i pred carev dvor. Kada ga par ugleda, uhvati muštuluk šćeri govoreći joj: „Evo ti muža!

Ona će ti ostanuti teška, i kada dođe vrijeme da rodi, ne zovi | druge babice da dijete obabi nego mene.“ Čoek uzme zapis i da ga ženi da ga nosi

Kad čuje muž za nesreću, stane lelekati koliko da je glavom poginuo, pa odmah opet k onoj proročici, a ona kada dođe, sjeti se što je, ali ništa mužu nešće kazivati, nego opet ženu mu pokara i sjetuje da posan sega bolji opaz ima.

tom žena malo je kad izvan kuće i izlazila, a ako je kad i izljegla, ostavljala je zapis doma, te opet ostane teška; i kada dođe vrijeme od rođenja, pošlju za ovu proročicu da dijete babi. Kad li evo rodi sina u krvavoj košuljici.

“ Car zapovedi te joj se odnese u sobu kada vode i dve bele patke, a ona zaključa vrata, i pusti patke u kadu, pa obuče one haljine od mišje kože, a od svile, od

Sveti Sava - SABRANA DELA

— kao što je običaj, na jutrenju preko cele godine da se poju po tri katizme psaltira, a na večernji „Ka Gospodu, kada“ bez tropara. A Časove pojemo različito. Prvi čas sa jutrenjem bez psaltira.

Na svakom početku, na „Priđite, poklonimo se“, po tri metanija. I zatim, kada se okonča psalam i kaže „Aliluja“ po tri metanija.

na večernji bilo na metimonu, bilo za vreme čitanja psaltira, bilo na časovima, bilo na polunoćnicama, na svakoj službi kada se služi kraj, gde se kaže „Bože, budi milosrdan prema nama i blagoslovi nas“ — po dvanaest metanija.

U subotu veče biva, kao što imamo običaj, agripnija. A ovo pevamo na agripijini: kada se kaže „Trisveto“ i „Pomiluj me, Bože“, i potom pojemo kanon agripnije. I potom se čita jedna glava tetrajevanđelja.

6, 21) pokajmo se ovde da milostivog Boga tamo nađemo. Ako i dođe žalost, „svaku radost imajte, braćo moja, ili kada u napasti različite upadate, znajući da iskušavanje vere vaše stvara trpljenje, a trpljenje neka okončava delo.“ (Jak.

“ (Jak. 1, 2-4) „Jer blažen je muž koji pretrpi napast, jer će, kada bude iskušan, primiti venac života, koji spremi Gospod onima koji ga vole.“ (Jak.

I svaki koji voli roditelja, voli i rođenog od njega. Po ovome razumevamo da volimo čeda Božija: kada Boga volimo i zapovesti njegove čuvamo. Jer zapovesti njegove nisu teške, jer svak ko se rađa od Boga, pobeđuje sav svet.

A kada je k nama došao triblaženi nastavnik, otac naš Simeon monah, zbog vrline to jest ljubavi, koju toplo iskaše od svih, i ž

Pazimo na rečeno, jer ćemo početi sa onim što je bolje, a bolje nam je od časa kada se prostre svetlost, koja je prvog časa dana.

Ovo ovako držimo kada ne pojemo „Bog Gospod“ na jutrenju. Ako li je „Bog Gospod“, ovo treba činiti u crkvi: tri niza poklona i u sebi

Ovo je tako kada se čitaju oglašenja, a ako se ona ne čitaju, tada da se izostavi Trisveto, a ovu molitvu dodati ka prvoj molitvi i

133, 2) i kada se kaže: „Uzdizanje ruku mojih žrtva večernja“. (Ps. 140, 2) I još: „Na svakom mestu uzdizati prepodobne ruke bez gneva

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

JAGODA: Ponaša se krajnje kulturno! Dosta je samo da čujete kako ume lepo da se izražava! CMILjA: Mnogo znači kada je čovek školovan! JAGODA: Al još vi ne znate celu priču! Samo da vidim imam li vremena; imam.

IKONIJA: Ni za zeru se nisi promenio! ANĐELKO: Kad se vratim u Beograd, pa kada uveče izađem na ulicu, ko da sam izuo tesne cipele!

Perem suđe, i razvlačim testo, a on gleda fudalsko prvenstvo! A kada se svrši utakmica, nacifram se, dete u kolica! Pa se šnjima celo veče šećem, uz vodoskok, pred Izvršnim većem!

Prvi put sada imaš nešto od čega možeš nešto ljucki da učiniš! Razumeš? Ne razumeš? Tražiš, tražiš, a kada nađeš ti u kuknjavu! Promozgaj malo, promozgaj, pa ćeš dokonati!

Stanković, Borisav - JOVČA

MAGDA (skinula nanule, u čarapama penje se na doksat tiho, ljubeći se sa snahom): Kada? MARIJA Sinoć. Ne znam zašto, tek mi kao da smo znali, te sinoć ne odosmo na sedenje kod Aritonovih.

Ne znam, da opet ja ne budem kriv... MARIJA Kako »ne znaš«? Ti bar znaš. Znaš da kada on dođe, da se ne sme ništa po kući, da se lupa, dok se on ne probudi. I kada znaš, bar ti ćuti.

Ti bar znaš. Znaš da kada on dođe, da se ne sme ništa po kući, da se lupa, dok se on ne probudi. I kada znaš, bar ti ćuti.

SAUGA (odlazi levo). MARIJA (gleda oko sebe da li je sve u redu. Kada vidi da ispred njegove sobe do praga još nisu donesene očišćene cipele i nisu spremljeni legen, ibrik i peškir za

) JOVČA (Anđi, posle pauze): Pa? ANĐA (poniknuta, ćuti). JOVČA (nestrpljivo): Govori. Nemam ja kada, i neću ja to. Je li istina? ANĐA Istina. JOVČA Sve? ANĐA Pa... JOVČA Istina da je vinograd prodao?

! JOVČA Pa, zar vas je ko dirao? VLADIKA A, ne. Ko sme? Još kada se čulo da si bio u Stambolu, i tamo kod samoga cara... A zar moga, Jovča, kod samoga cara i kod vezira da odeš?

I cele noći tu, kod nje, ako jorgan od vrućine zbaci, otkrije se, da je pokrijem; da, kada počne buncati, u snu ljubiti i grliti jastuke, ja joj kvasim čelo i dodajem sveže vode...

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

A meni bi se grozilo i samoj misli k srcu mojemu vhod dopustiti, takova dobra i blaga človeka za života ostaviti i ni|kada ga k tomu ne viditi; a po njegovom prestavljeniju već ništa ti tu ne ostade što bi me zadržavalo i ustavljalo.

- izbrojati jazvitelan — pakostan jego — njega, njegov jedinosuš an — ravan, jednak jedovit — otrovan ježe — kada, ako, koje da jezičnik — paganin jej — njoj jeja — sova jelej — zejtin jelinski — grčki jer — zašto jestestvo —

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Bija je kod krune na ručku i razgovara se s njom... Kada Francezi zabraniše naš s(veti), red, on osta sam u manastiru za 8 godina a redovnici se razbižahu po župah...

Tek kada se oni razmakoše Bakonja vidje pomodrelu besvijesnu glavu gvardijanovu. Tada poče obred miropomazanja, koji se, kao što

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Kad pođem za njim — osvanem sred blata. Strašno me drži, a neima šake. Ili me pušta nebu pod oblake, A kada padam — on me ne prihvata.

Da je bar mira kada nema reči I tiha pustoš kad misli neima: Pa da se legne kao kad se leči. Ovako: stojim još uvek pred svima (Dok

U tamnu ploču zurim nice. I stojim ispod lipe tvoje, Samcit, umesto da smo dvoje. ZAR SAD BAŠ Zar sad baš kada ponoć prevali I kad je mozak trom i umoran I kada dugo nismo pevali Jer nam je duh odavno sumoran Zar sad baš stati

ZAR SAD BAŠ Zar sad baš kada ponoć prevali I kad je mozak trom i umoran I kada dugo nismo pevali Jer nam je duh odavno sumoran Zar sad baš stati opet nizati Reč po reč pa ih još i birati I sam po

Ćosić, Dobrica - KORENI

Jesam sluga, a radim šta hoću. Sem Aćima, niko mi ne zapoveda, a njegova vola moj je povodnik. Kada me je pre desetak godina sa zaleđenim čakširama noću uveo u kuću, nešto je išaputao Đorđu, a Simki rekao glasno, da ja

Đorđe je dobro znao priču koja još traje u Prerovu u razgovorima najstarijih. Kada se Kata vratila s groblja, naredila je Luki: „Da obučeš čiste gaće i da dođeš u moju postelju.

Sa mnom je razgovarao tek kad sam odrastao. I od nas se, dece svoje, stideo. Kada je saznao da svojim poslovima odlazim iz sela, razgovarao je sa mnom jedne noći u vodenici.“ „Je li imao krupan glas?

Stadoše pred seljake. Svi se splastiše pod brestom sa stablom šupljim i širokim kao kada, s granama u neredu zabodenim u nisko nebo, granama posvađanim i otuđenim i od stabla i od zemlje i niske, izdužene

na kupinov list prikačen da skrije lopticu podvaljka, vidi i prljav kožuh, onaj isti kožuh koji je profesor imao i kada ga je Aćim doveo njemu da ga upiše u prvi razred. — Bole da govorimo o mom ocu — prekide ga.

u mrak, i tek kad se raspu prerovskim sokacima da počnu priču o njenom smehu, kojim neće moći sebi da objasne dane kada je Simka ponovo postala ona stara gazdarica sa surovom i tvrdom rukom.

Udrite, udrite, polomite mi i rebra, samo kada su na kralja Milana pucali, kad je kralj mrtav! I Đorđa su tukli, bila je mesečina, vran kukuruz do pojasa, leskalo se

To drveće koje je Tošić zasadio nikada ne rađa. Eh, kada bi oni znali kakav jabučar njihov deda ima!... Poštapao se, lupkala je kaldrma, a on je sa suzama u očima izvirivao iza

Nije se smirivao ni one noći kada su ga njegovi dojučerašnji prijatelji i jednomišljenici izubijali u mraku. Ni tada, sav raskrvavljen, nije prestajao da

Đorđe zažmuri da ne gleda te senke, iste kao nekada kada je... ...Čim bi Simka zaspala, on je ustajao, palio lampu i zagledao ga. Kako samo naopako spava!

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Ali, samo što je Zlatoprsta ušla u dvorac, za njom su se zalupila teška gvozdena vrata. Kada su je uveli u sobu na vrhu kule, videla je da na njene prste čekaju brda konca i svile I shvatila da odatle neće uskoro

I ne sluteći da je to njen lik, Zlatoprsta prenese sliku na svilu. A kada Carica odene haljinu, dvoranom prostruja žamor oduševljenja, sve dok neko ne reče da devojka kraj jezera podseća na lik

Devojka je naočigled svih, venula ne prestajući da veze. A kada je, jedne večeri, stražar ušao u kulu da unese novu svilu, veziljina soba bila je prazna.

U rano leto i pred jesen, kada su noći prozračne i pune zvezda, taj zlatni trag postaje naročito vidan. Stišavajući glas, stanovnici 3emlje Srebrnih

— Kada bih postala nebeska reka! — prošaputa, a Velika rečna majka zadrhta od užasa. — Tog nije bilo, niti će biti, kćeri!

Šćućurene u svojim koritima, reke su prestravljeno ćutale, ne usuđujući se da se pomaknu. Ali, kada jutro svanu, Majka svih reka opazi da je korito male reke prazno i zabrinu se: kamo je mogla otići?

« — pomisli devojčica tonući u san, ali kad ujutro otvori oči, u loncu se zlatio nežni izdanak raskovnika. »Kada li će porasti?« — pitala se.

Ko zna koliko je spavala? Šta sanjala? Kada je otvorila oči, bila je na obali nekog jezera, pred vratima dvorca načinjenog od svetlosti. — Kakva je ovo kuća?

tamo gde ulice prelaze u njive, pa u svetlu dubinu neba, u kućerku prignutom do zemlje živela je starica zvana Tataga. Kada je i kako sazidala kućerak? Odakle je? Ima li ikoga svoga? Je li zaista gluvonema?

U mraznoj šari napravi se okrugli otvor i devojčica opazi da se iza okna neko miče. Kada se pažljivije zagleda, vide nečije svetle, radosne oči i šarenu maramu oko okruglog lica. To ne može biti Tataga!

Više je niko nije video. Ali u svetle mrazne večeri, kada je sneg na zemlji sjajan i škripav, na zapadnom rubu neba, iznad same Tatagine kuće, deca iz Tatagine ulice viđaju

A kada se zaista vratila, starac i sam poverova da je dečak čudotvorac, pa reče: — Hvala ti, Zlatousti! Rekao je to samo jed

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Austrijanci su od njega napravili širok bedem, od kamena i od cigle, opasan jarkom; kada su se, 1739, povlačili iz Beograda, oni su taj bedem razorili silnim eksplozijama.

onaj možda prividan ali svakako zamaman spokoj koji se u ovoj ulici nastanio između dva rata, još od trenutka kada je, decembra 1918, držeći strojevi korak, Pozorišnom ka Terazijama i Narodnoj skupštini prošla počasna četa naših

Obe je Jevremu obećao, za doba posle smrti, jedan Turčin, stražar u kuli Nebojši. Bilo je to 1815. godine kada je Jevrem, još ne gospodar, Još samo mlađi brat budućeg knjaza, bio zatočen u lagumima Vodene1 kule: Turci su ga na

I to u vreme kada su Obrenovići izgnani, a Jevrem umro? (Kapetan, pri tom, i nije bio baš za Karađorđevića.) U taj su Konak, kasnije,

) U taj su Konak, kasnije, bili preneli i čuvenu Jevremovu stolicu, u kojoj je sedeo i onda kada je, već sukobljen sa Milošem, velikim bratom, predsedavao Sovjetom ustavobranitelja.

Jevrem je uzimao samo od te snage a uvek se, u sebi, ljutio na to uzimanje. Nije vredelo. Pamti svoje zadovoljstvo kada je Miloš Obrenović, knez Srbije (istina vazalne), postavio njega, Jevrema Obrenovića, generalmajora, za komandanta

Znalo se da je to poslednji bal u čast velikog kneza i, s nestrpljenjem, čekali su se dani kada će sadašnja vlast, knez Miloš i njegovi ljudi, preći y opoziciju a sadašnja opozicija, Gospodar Jevrem i Ustavobranitelji,

Najgore je bilo što je on taj poraz naslutio u pravi čas a slutnju ipak odbacio, kao krpu. Vilo je to u maju 1839, kada je Toma Vučić Perišić izvodio svoju prvu bunu protiv kneza Miloša.

Dok su se, 1838, borili za taj Ustav, ništa nije primećivao. Onda je sledeće godine kada su Ustavobranitelji već dobili bitku, u njemu iznenada iskrslo pitanje: nije li ova bitka vođena koliko za Ustav toliko i

Odgovor je, isto tako iznebuha, iskrsao onog majskog dana 1839. kada se Vučić vratio u Beograd sa svog pobedonosnog puta po Srbiji. Negova je igra bila ne samo smela nego i smelo odigrana.

“ Kada se, posle ugušene bune, vratio u Beograd okružen svojim ljudima a sa pristalicama kneza Miloša bačenim u okove, već je d

Nije razmišljao o tome šta se sve dogodilo od onog vremena kada je, 1815, tamnovao u Nebojši, pa do sada. Nije razmišljao i nije se pitao otkuda to da je, gotovo uz njegovu pomoć,

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Teško mu se, teško rastaviti; Ali šta će, kada mora biti! Za njih srce njemu mlado tuče, Ali nešto iz daleko vuče... ............................. ....................

Al' kada mi na um dođu, Dođu tvoje crne oči, Onda krčmar ništ' ne radi, Samo crno vino toči. A ja pijem, pevam, plačem, Od žalo

il' ne da Bog! Đ. Jakšić XLVIII SVETLI GROBOVI Bejaste li, braćo moja mlada, Da l' bejaste vi na groblju kada, Aj, na groblju, na golemu! - Ta uvek smo mi na njemu!

A. Šantić LVI PROLjEĆE Nemoj, draga, noćas da te san obrva, I da sklopiš oči na dušeku mekom! Kada mjesec sine nad našom rijekom, I na zemlju pane tiha rosa prva, Rodiće se mlado proljeće!

J.Dučić LXIII MOJA NOĆI... Moja noći, kada ćeš mi proći? - Nikad! Moja zoro, kada ćeš mi doći? - Nikad! Moja srećo, kad ćeš mi se javit'? - Nikad!

J.Dučić LXIII MOJA NOĆI... Moja noći, kada ćeš mi proći? - Nikad! Moja zoro, kada ćeš mi doći? - Nikad! Moja srećo, kad ćeš mi se javit'? - Nikad! Moje nebo, kad ćeš mi zaplavit'? - Nikad!

- Nikad! Moje nebo, kad ćeš mi zaplavit'? - Nikad! Moja draga, kad će naši svati! - Nikad! Moja suzo, kada ćeš mi stati? - Nikad! A.

J. Dučić LXXII POVRATAK Vratiće se opet kada lišće pane, Kad zaplaču hladni vetri obalama. Kao uspomena na pomrle dane, Bleda, i u crnom, javiće se nama.

M. Rakić LXXVII ORHIDEJA Kada sam te vid'o kraj mirisnih leja, U parku, uz pesmu sakrivenih gnezda, S viticama, s velom i, k'o crna zvezda, Na belom

Negda u take noći, kada otka Pomrlom granju zima pokrov ledan, Ova je soba bila k'o vrt jedan, Gdje je k'o potok tekla sreća krotka.

„Prigrli ova jata blagodatna!... I kada jednom dođe smrti doba, Naša će suza na kam tvoga groba Kanuti toplo k'o kap sunca zlatna...“ I akord zvoni...

Sluša pesmu gorâ kada jutro rudi, Agoniju vode u večeri neme; Nepomično stoji tamo gde sve bludi: Oblaci i vetri, talasi i vreme.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Stoga smrtni najsjajni poete s vratah neba u propast padaju.“ II Kako sunce dana oblačnoga kada baci s vedroga zapada svoju hitru i plamenu str'jelu na kristalnu krunu Čamalara, tako trenu besamrtni angel na

„Sad si, mislim, sasvijem dovoljan i duša se obodrila tvoja - reče meni krasni žitelj neba - kada ti je tvorac dopuštio da mu prestol svijetli pogledaš i prelesti raja sveštenoga!

dva vjenčana slavom polkovoca uljegoše u guste polkove vraga neba, a nesreće oca; ka dv'je lađe krilah nadutijeh kada idu uskijem kanalom kroz pokrite snijegom ravnine, - tako oni kroz bijele mase. pogubljene vojske prolazahu.

Bič pravedni svemoguće ruke kada ugna odmetnika neba u kipeću plamenom pučinu, onda vojnstvo pobijedonosno, predvođeno s dva svoje vojvode, na nas

Ja sam otac i svjetilo pravde! Kada Adam s legionom svojim osuđeno izvrše sužanstvo i prenesu črez judol plačevnu smrtni okov tegotnoga ropstva, mog

Popa, Vasko - KORA

njače Okupa se u prašini Ponekad Onda ga primetiš Inače Vidiš mu samo uši Na glavi planete A njega nema SVINjA Tek kada je čula Besni nož u grlu Crvena zavesa Objasnila joj igru I bilo joj je žao Što se istrgla Iz naručja kaljuge I što je

ti preko pasa Lomim Brižne zore sa krovova Zovem 19 Mladost nam lista Zelena duž svih ulica Obrazi kuća sjaje se Kada prođemo Stopalima našim Pločnici igraju karte Zvezda smo iznenadna Na licu prolaznika Jata iznenađenja Hranimo sa

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

RUMFORDA 231 KIVIJE 249 FARADEJ 263 ČARLS DARVIN 278 UVOD Koji očevidac ne bi se još živo sećao onih strašnih dana kada nemački borbeni avioni zazujaše nad Beogradom i sručiše na nj svoje razorne i zapaljive bombe?

Godinama radio sam na tom delu, i kada sam pet dana pre bombardovanja bio u štampariji otštampan je baš i njegov poslednji, osamdesetdrugi, tabak.

Naša znanja o Demokritovom učenju su, zaista, dosta nepotpuna, a to je bilo još u većoj meri pre 170 godina, kada je Viland pisao svoje delo. Od mnogobrojnih spisa Demokritovih nije se očuvalo nijedno jedino.

Ali kada se sve to u toku vremena prikupilo, sredilo, proučilo i objavilo, uvidelo se da je Demokritos bio jedan od najvećih mis

A Demokritu sam posvetio naročitu pažnju i trudio se da se što bolje upoznam sa njime i njegovom naukom. Kada sam nekako krajem 1940 godine, doznao za delo nemačkog pisca Levenhajma koje se isključivo bavi Demokritovom naukom i

Opisah sastanak Demokrita i Hipokrata i njihove razgovore kako sam ih zamišljao i uživeo se u taj događaj. Kada pročitah to svoje sačinjenije, videh da mi je pošlo za rukom da kratkim, živo opisanim, događajem izložim i glavne crte

je otštampano moje naučno delo, a tim poslom se otpočelo baš na onome mestu gde su njihovi tabaci ležali zatrpani. Kada se, kopanjem, stiglo do njih, zatečeni su gornji tabaci u bednom stanju.

To neće umanjiti naučnu vrednost knjige, a ona će nositi žig svoje burne istorije!“ Tako je i učinjeno. Kada god uzmem tu knjigu u ruke, setim se njenog vaskrsenja iz groba. O njoj nisam imao više da brinem.

Uslova za naučni rad velikog zamaha nije bilo za vreme nemačke okupacije. Pa i kasnije, kada se neprijatelj povukao iz Beograda, nisu se prilike popravile, jer poslednjeg dana svoga boravka u Beogradu spališe

Eto, u takvim prilikama, kada nisam ni misliti mogao na naučni rad i objavljivanja njegovih plodova, preduzeh svoje putovanje kroz carsvo nauka, kako

Zato me moje putovanje odvede u davna vremena kada su položeni prvi temelji one nauke iz koje se razviše sve ostale egzaktne nauke, a to je bila geometrija.

Tek kada sam prikupio, proučio i sredio sve te podatke, mogao sam napisati poglavlje o Pitagori. Na to poglavlje nadovezalo se,

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Vladao je onaj naročiti, privremeni mir fronta kad vazduh još podrhtava od eksplozije, kada se žuri da se odahne, proživi nekoliko sigurnih trenutaka, kad se crne slutnje umire i kad se pretnja smrti odmara da

I, evo, kako je dalje naveo moje reči, evo šta sam još kazao: „I da ne smem govoriti kada se bez potrebe naređuju krvavi juriši i napadi što redovno staju života nekolicinu najhrabrijih ali ne i najsvesnijih..

Izvrte se, dakle, Jaćim sa uzvikom „drž’“, upravo sa onim istorijskim uzvikom Hajduk-Veljkovim, kada ono bi pogođen od turskoga kuršuma na samom šancu, i kad mu je namera bila da kaže: „Ja pogiboh, drž’te se“; pa je

On je uvek rado pričao kako je tamo jedinstveno bio slušan i navodio za primer onaj dan, kada je održan parastos umrlim članovima dinastije Romanova.

Od onoga, dakle, dana, kada je on navukao svoju majorsku uniformu, koja je već duže vreme gotova čekala svoj dan u ormanu, major Tasa se jako bio

u početku, da vodimo obične razgovore i šale, mi smo, ubrzo, uvideli da nam to ne ide za rukom ove tajanstvene noći: kada se koračalo na pogreb jednog celog bataljona i kada se zadržavanjem daha i uzdržanim kašljanjem, sve bliže išlo jednom

smo, ubrzo, uvideli da nam to ne ide za rukom ove tajanstvene noći: kada se koračalo na pogreb jednog celog bataljona i kada se zadržavanjem daha i uzdržanim kašljanjem, sve bliže išlo jednom opremljenom groblju sa rakama koje žudno očekuju

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

da se želi uvjeriti nisu li te dvije duhovne sijamske blizanke i fizički nevidljivo spojene nekim skrivenim gajtanom. Kada je govorila jedna, jasno se osjećalo, i već podrazumijevalo, da tim izražava mišljenje obiju.

U polusnu mi katkad izlaze pred oči nizovi i nizovi usnulih lica, viđenih ko zna gdje i ko zna kada, lica blijedih ranjenika , lica umirućih, lica koja sam viđao po bolnicama, po ratištima, po vojnim poljskim

A sve tu izjednačava u svojoj nepristranosti ta prašna nekropola s festonima paučine, u kojoj, mjesto kada tamjana, vije miris mačjeg urina.

poljuljati u ocjećajy da je nesreća došla baš u pravi čas, u čas kad sam bio dopro do krajnjih granica mojih mogućnosti i kada ni bez toga ne bih bio kročio ni za stopu dalje, u čas kad je neminovno moralo da otpočne srozavanje. Milostiv udes!

Prišla je mom krevetu — koračanje joj se nije čulo, tek sam čuo kada je cvoknula staklena zdjelica s kompotom o ploču noćnog ormarića.

) Doduše, stari je bio već u godinama, i ne baš osobito privlačan. Kada bi se zamislilo, jedno mu je oko išlo malo u stranu, dok je drugim zurio u usta sabjesedniku kao da nadzire onu rupicu

O, kada bi im samo znao ime! To bi možda bio ključ izlaska, i tad bi se iz svega lako isplovilo!... Pa to su krijesnice!

To je bila njena nesebična i rado prinošena žrtva. A kada sam (zbog jedne svoje „mladenačke neopreznosti”) pao u krevet i preležao cijelu zimu, spremno se prometnula iz

Jer oni pripadaju u isti krug, u svijet živih. A mi — mi smo već na drugoj obali. I eto, u krajnjem času, kada nam najviše treba nečija prisna blizina, između nas i naših najbližih, između nas i svega, zaleglo je nešto podmuklo,

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

I usred dana u takvoj je ulici pomrčina, a kada zađe i poslednji zrak sunčev, koji je danju bar one guste oblake osvetljavao, na takvome mestu nastupa crna neprobojna

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Starac mu na to odgovori: — To je istina, ali kuda si ti naumio da pobegneš kada će pomor po celom svetu preći? Kad, je Petar čuo šta starac veli, on mu onda reče: — Valjda će me sam bog uputiti u

Pošto se mališa dokopa snage, reći će jedan dan materi: — Vala, mati, sramota je da mi prosimo kada sam ja, hvala bogu, poodrastao; nego daj da mi prodamo ono malo baščice pa da kupimo konja, mogao bih ja već drva

„Dobro“, reče mali, pa po običaju poljubi mater u ruku i ode u drva. Kada je u šumu došao, pripe na jednoj poljani konja da pase, a on ode sabirati po šumi suhovinu.

Ne potraja dugo, a on začuje neku jaku jeku i pisku, pa potrči da vidi šta je i kako je. Kada dođe nad jednu dolinu, ima šta i vidjeti.

Pa pođe pred njim. Mališa će te za njom, a ona ti ga uvede, pobratime si dragoviću, u nekakvu pećinu. Kada ga provede kroz pećinu, dođoše na jedno veliko polje, a nasred polja veliki sto, a na njemu se zmijski car kurisao, a

Bogme kada zmije ugledaše carsku kćer, načiniše poširok put, te se mališa malo oslobodi, a bijaše se prepao kad je ugledao onoliku

carsku kćer, načiniše poširok put, te se mališa malo oslobodi, a bijaše se prepao kad je ugledao onoliku gamad. Kada aždaha dođe do oca, sve mu ispriča šta je bilo i kako je bilo, kako je ovo momče kutarisalo i kako ga je pobratila, i

kako je bilo, kako je ovo momče kutarisalo i kako ga je pobratila, i kako ga je, evo, dovela njemu da ga za to daruje. Kada to ču car, peći će odmah mlađima da se momku natovari dvadeset tovara blaga i dade, ali nuto čuda, momak neće na to ni

Car mu napošljetku odgovori da mu prsten ne može dati, a on se okrenu pa pođe i reče caru i carskoj kćeri zbogom. Kada mali pođe, a zmija, carska kći, pođe za njim. — Kuda ćeš ti? — upita otac. — Kako kuda?

— Kuda ćeš ti? — upita otac. — Kako kuda? Idem sa pobratimom glavom po svijetu, kada ga ti ne htjede darivati onako kako je zaslužio.

Mališa je u mislima za konja, a ne misli na prsten; a kada dođe gdje mu je konj pripet bio, kad ni konja ni od konja glasa samo samar i četiri ploče, a cijela konja vukovi pojeli.

Bre, sve je dobro dosada; ali da vidiš sada jada, kada ga mati opazi bez konja, pa još kada saznade da ga je vuk pojeo, stade ga grditi i ružiti na pasja preskakala, pa da se

Petković, Vladislav Dis - PESME

Jednog dana, kada se uzburka moje mrtvo more, Kad duh i bol udare u svoja zvona jekom mnogom, Onda će pesnik dozvati tebe, mada si tamo

2 U trenutku kada čovek sam sa sobom razgovara, I zanesen smelo ide u predele svojih snova, I razgleda doživljaje i izmišlja, sreću

Kao dragan dragoj posle mnogih dana. VIOLINA U trenucima kada tako klone I bol i nada, i mladost i cveće, Kad strah i očaj i sudbina zvone Samrt, koja se neumitno kreće Na moju

U trenucima kada vetar muka Ode nečujno preko moje glave, I pojave se san, dubine zvuka I melodijâ — tad prijatne jave Opkole mene, i

Živi! I nek ti vlaga srce pije. Živi u zemlji sramote i luda. RAZUMLjIVA PESMA I na ovoj zemlji život me opija. Po njoj kada lutam moje misli blede, Gube se u nebo, u svet harmonija, U oblak, u zvezde, nevine poglede.

Videti neću zoru kada sviće, Molitvu, suze onih koji cvile, Ni vlagu, crve što po meni mile, U oblik idu čas dublje, čas pliće.

U trenutku jednom ne znam šta se desi... Kada se probudih, udarahu zvona, Uz očajni ropac umirahu gresi, Kupljeni životom: to mre vasiona, Zemlja, njeno vreme.

da je da se spava. I samo katkad, al' to retko biva, Nju kada vidim posred ovih zala, Prilazi meni neka magla siva, Nagovest bleda dalekih obala.

VIĐENjE Noćas kada sam ja spavati hteo, Željan da telo umorno odmaram, Duh stare sreće obuze me ceo, I ja sam poš'o srce da otvaram.

Za rođenje? Pokrov beo? — Nismo znali. Nismo znali Iz te slike Sa očima punim sjaja, Punim suza i muzike, Ni kada smo, kada pali Sred velikog zagrljaja.

Za rođenje? Pokrov beo? — Nismo znali. Nismo znali Iz te slike Sa očima punim sjaja, Punim suza i muzike, Ni kada smo, kada pali Sred velikog zagrljaja.

Vidim snagu kao duh da luta I bol što mi k'o pobeda sija. Gledam sebe kada vidim tebe, Živi izraz sviju mojih snova, Jedva mogu i da poznam sebe, Moja prošlost i za me je nova.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

umešnosti, hrabrosti i moralne snage, koja se hrabro suprotstavljala životnim nevoljama i stekla mnoga teška iskustva. Kada joj je bilo šesnaest godina nekakva zarazna boleština harala je zemljom.

Ona ih je sama okupala i obukla. Pošto ih je prema običajima svojih predaka ukrasila cvećem, položila ih je na odar. Kada se otac vratio, sve je bilo pripremljeno za hrišćansku sahranu.

Bile su to slike predmeta i prizora koje sam zaista video, nikada onih koje sam zamišljao. Kada bi mi neko nešto rekao, pojavila bi se živa slika predmeta koji je ta reč označavala i ponekad nisam mogao jasno da

Oni su u početku bili nejasni i nerazgovetni i nestajali bi kada bih pokušao da se na njih koncentrišem, ali malo-pomalo sam uspeo da ih ustalim; postajali su jasniji i određeniji i

Svake noći (a ponekad i danju), kada sam bio sam, ja bih se otisnuo na put - video bih nova mesta, gradove i zemlje, živeo bih tamo, susretao se sa ljudima,

To sam neprestano radio do svoje sedamnaeste godine, kada su mi se misli iznenada ozbiljno okrenule ka izumiteljstvu. Tada sam shvatio na svoje veliko zadovoljstvo da mogu da

Od trenutka kada čovek konstruiše aparat do trenutka kada prvobitna ideja dobije praktičnu primenu, on je neizbežno obuzet detaljima i

Od trenutka kada čovek konstruiše aparat do trenutka kada prvobitna ideja dobije praktičnu primenu, on je neizbežno obuzet detaljima i greškama aparata.

Na ovaj način sam u stanju da brzo razradim i doteram zamisao, a da ništa ne dodirnem. A kada postignem takav stepen usavršenosti svoga izuma da ne vidim nigde nikakav nedostatak, onda mu dajem konkretan oblik,

Bilo mi je dvanaestak godina kada sam uspeo snagom volje da odagnam sliku iz svoje mašte ali nikada nisam mogao da kontrolišem bleske svetlosti na koje

Oni su verovatno moje najčudnije i neobjašnjivo iskustvo. Obično su se pojavljivali kada sam bio u nekoj opasnosti ili nevolji ili kada sam bio vrlo ushićen.

Obično su se pojavljivali kada sam bio u nekoj opasnosti ili nevolji ili kada sam bio vrlo ushićen. Ponekad sam video kako je sve oko mene ispunjeno plamenim jezičcima.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Pupin SA PAŠNjAKA DO NAUČENjAKA Autobiografija Mihajla Pupina U spomen majci PREDGOVOR PRVOM IZDANjU Kada se osvrnem na period od godinu i nešto više dana koliko mi je trebalo da napišem ovu knjigu, čini mi se da će reči sa

Čemu onda da o usponu idealizma u američkoj nauci govori naučnik koji je počeo svoju karijeru kao srpski doseljenik, kada ima toliko rođenih Amerikanaca koji poznaju čitavu situaciju bolje od mene?

Ko vidi taj i veruje; neka govori onaj koji ima šta da kaže. Mihajlo Pupin I ŠTA SAM DONEO AMERICI Kada sam se iskrcao pre četrdeset i osam godina u Kasl Gardenu, imao sam u džepu svega pet centi.

A šta sam ja, kada sam se 1874. godine iskrcao u Kasl Gardenu, doneo? Pokušaću da odgovorim na ovo pitanje pričom o svom životu pre

Predsednik Vilson i g. Lansing poznavali su me lično i kada su od jugoslovenskih delegata doznali da sam rodom iz Banata, rumunski razlozi izgubili su mnogo od svoje ubedljivosti.

Ali ja sam tada verovao da nosim Americi takve vrednosti da će mi se dozvoliti useljavanje, pa sam se prilično iznenadio kada sam primetio da na mene niko ne obraća posebnu pažnju kada sam se iskrcao.

će mi se dozvoliti useljavanje, pa sam se prilično iznenadio kada sam primetio da na mene niko ne obraća posebnu pažnju kada sam se iskrcao.

Od kada se pamti, idvorski Srbi su se smatrali braćom Srba u Srbiji, koji su se nalazili samo na nekoliko puškometa dalje od Idv

I ja sam često bio na tim litijama u starom, napuštenom selu i kada bih se tamo nalazio imao sam utisak da stojim na svetom zemljištu.

I danas, kada se setim svoga detinjstva u Idvoru, osećam da je glavni smisao duhovnog života na selu održavanje i negovanje starih

ovih tradicija bila je tom svetu potrebna i dovoljna da bi razumeo svoj položaj u svetu i u austrijskom carstvu. Kada se moj narod, pod patrijarhom Čarnojevićem, preselio u Austriju i nastanio u Vojnoj granici, zaključio je određeni

veka naš narod je pod vrhovnim zapovedništvom princa Evgenija Savojskog pomogao da se Turci proteraju preko Dunava. Kada je car otkrio sjajne ratničke sposobnosti Srba iz Vojne granice, udesio je da se prvobitne odredbe ”Privilegija”

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

NEDJELjU 93 PRELjUB 99 IVO POLIĆ 121 NOVI HRAM 131 DOMAĆIN 137 PRIPOVETKE NA POVRATKU S RADA Hvatao se prvi mrak kada je parobrod pristao uz most što se u more uvukao i bio pristaništem većih brodova.

— odgovori Cveta. —A masline zdrave kao dukat. Biće da je pri dnu. Po večeri skupa sedećke molili su se bogu. Posle, kada i za mrtve nameniše nekoliko „očenaša”, polegoše po slami jedno do drugoga, prikupljajući se svako svome.

Digoše se. Cveta ide prva, a za njom Marko s naprćenom torbom na leđima. On sada, kada se dohvatio kraja, jednako misli na svoj mirni komšiluk i besvesno ide za majkom.

Znali su da tamo svijet hodočasti čudotvorcu sv. Vasiliju. A kada su bile kućne i seoske slave i uz gusle se pojalo, bilo je te su se zanosili za onim brdinama i željeli ih jednom u

čežnji za starim navikama; žele da se ogriju sunca, istrče i umore od truda, i osjećaju da im je lepše bilo i onda kada su u strahu od svoje kuće bježali u crnogorske krševe, nego ovde, u ovome skučenome i mračnome prostoru.

uminuše koračaji vojnika koji su u marširanju prolazili pored tamnice; te koračaje oni su u pameti besvjesno pratili; kada ih nestade, kao prenuše se. Pa i sudac ih opominje da je vrijeme rastanku.

Nada im se neprekidno javlja, a život i mladost ne mogu da se odreknu svjetlosti i prostora. Pa kada jednoga dana uniđe mladi sudac da im javi da su prosti, jer su osle crnogorski podanici, — čisto obezumiše.

Čuđaše se kada ju je vidjela fino i gospodski odjevenu uz onoga nemoćnoga starca što se do kasno u noći muči da se prehrani.

Zadovoljna, jednako se nadviruje, a kad mače svijeću da pođe, u zadnji čas duge trepavice zadrhtaše na isti način kao kada za vedra dana, iznenada, u grmu nešto šušne i tek primjetljivo u sunce poleti, pa ispod njih frcne življi sjaj očiju, i

Mrak se spustio, i narijetko užeženi fenjeri žmire kada je ona uzela sić da pođe na vodu. Po tijesnim ulicama prolazi svakovrsna čeljad, a ponajviše susreće djecu, sluškinje i

Valja da prođe pored same kasarne, a uvijek, kada se između vojnika nađe, preda da joj što zla ne urade. Na kraju grada, s jedne i s druge strane ulice, iz krčme sluša

Nad vrelom na putu, tik gradskih vrata, stoje poredani vojnici: uvijek su tu na bijljezi kada je ura da djevojke dođu po živu vodu. Sluša zadijevanje i smijeh: sami kihot života i strasti!

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Tako smo dospeli do mesta kada se može govoriti o odnosu koji književno ili, tačnije, moderno pesničko oblikovanje ima sa određenom opštenacionalnom

Oni koji književnost pišu, naši pisci, a možda još više oni koji književnost proučavaju, dužni su danas kao retko kada da nam sabiru delove pamćenja, i dužni su da nam otvore pogled na Kosovo ne drugačije nego kao na nerazlučni deo

Ovom prilikom, razume se, ne mogu nabrajati ko je, kada i kako beležio, ali dužan sam napomenuti da izdvojena mala rukovet pesama – što je možda slučajno, možda i ne – sva

Navešću dve pesme, jednu koja se peva pri odlasku iz roditeljskog doma, drugu pri ulasku u svekrov dom. Kada u Gnjilanu, koje nije daleko od Vranja, kum, starojko, dever i svekar prstenuju nevestu, oni joj – prema Jastrebovljevom

A kada se odnose na kulturu ili vid kulture kojoj sami ne pripadamo, vrlo lako mogu biti i netačni. Jer ovde, više no u drugim

sa novoštokavskim jezgrom – koji su sa čisto naučnoga stanovišta nesporni – kasnije su se pridružili i državni kada je 1918. godine formirana Jugoslavija pa do nedavnoga njenog raspada.

slikarstvu, arhitekturi, crkvenom pojanju, u zajedničkoj crkvenoslovenskoj jezičkoj zalihi, ali i u svakidašnjem životu. Kada su posle turskih osvajanja razorene ustanove stare srpske kulture, u toku nekoliko vekova naknadno je dolazilo do

Za proučavaoca našeg romana ostaju otvorene mnoge jezičke nedoumice, čak i u slučaju kada je on doživeo pravi procvat u drugoj polovini ovog veka. Mnogo manje nedoumica ima u poeziji.

9 Sada nije teško zamisliti u kakvom su se protivrečnom položaju našli pesnici našeg romantizma kada su se priklonili usmenome stihu i jeziku, čime su se približili i folklornoj poetici.

Činio je to, između ostalih i sam Laza Kostić u svojoj poznatoj i polemičkoj knjizi o Zmaju. Do promene je došlo tek kada je, jednostavno, napušten narodni stih.

Vojislav Ilić se nalazi na samoj granici kada je romantizam – a u prozi realizam – smenila naša moderna. Njegova poezija kod nas zauzima književnoistorijsko mesto

No ipak, dubina promene, gotovo preokreta, kada se tuđi stih uzima da bi se na domaći sasvim zaboravilo, govori o izvesnom diskontinuitetu u našoj poeziji, svejedno

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

DARA: Pa jest, samo kažu morao je da te uzme. ŽIVKA: To tebi valjda tvoj muž kaže. Bolje bi bilo kada bi on požurio da nam javi šta je novo. Ali, dabome, on se zavukao negde u kafanu. (Seti se.) Čekaj... gde su karte?...

Ja sam se, znaš, toga najviše bojao: da l' ćeš se ti njoj dopasti, a sad kada sam te video... lolo jedna, mora da se ti uopšte dopadaš ženama. RISTA (polaskan): Kažu!

More, zemlju ću da progrizem, pa ću da ga nađem, a već kad ga nađem, zapištaće majci i proklinjaće čas kada je naučio da piše. Zadaviću ga, razumeš li, evo ovim ću ga rukama zadaviti. VASA: De, de, de! Opet si pala u vatru.

ČEDA: Je li to sve iz vaše pameti? VASA: Pa iz moje, dabome! I vidiš, nešto se mislim: kada bi ti to tako napisao pa ja to odneo Simi pre sednice.

NATA: Pa de, de – što se sad pravite... Učili ste i vi bridž, nisam samo ja... More, znam ja sve to po redu. Otvorite kada vam kažem slobodno to pismo, jer kako ste mi malopre govorili da može doći do ostavke vašeg muža, onda znajte da to

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Ali taj pad Sofkin na kraju romana, kada je polupijana i od bahatog muža Tomče razdražena pa ostavljena grešila sa hotimice odabranim gluvonemim slugama, pre je

Da svega toga nema, ne bi bila moguća ni ona već glasovita Sofkina udvajanja, kada se, ponirući u svoje telo i u isti mah ga posmatrajući kao da je tuđe, osećala „dvogubom”.

A kada je Tomča zavio cigaretu, Mile nenadano iskrsne preda nj nudeći mu da zapali i prinoseći iz kuhinje doneseni žar do samoga

A kada nešto kasnije, iz dečje ljubopitljivosti uhodeći Tomču, izađe iz kuće, on nam daje hladan i jezovit, ali i jedan od najle

su čudesno slični pejzažima Vladislava Petkovića Disa - u Nečistoj krvi počinju se javljati tek od H glave, od trenutka kada Sofkina propast započinje.

ravni: Sofki pred oči „sve iziđe”, u mislima se okreće prošlosti, u sećanju se vraća sve do trećeg preduskršnjeg dana kada je otac efendi Mita iz krajeva pod turskom upravom - kuda je bio prebegao - poslao Arnautina, prvog vesnika njene kobne

Stanković upotrebljava može se nazvati postupkom najbliže asocijacije: da bi nas vratio do davnog preduskršnjeg dana kada je otac poslao glasnika kao najavu junakinjine udaje, pisac u pripovednoj sadašnjosti bira upravo trenutak kada taj isti

dana kada je otac poslao glasnika kao najavu junakinjine udaje, pisac u pripovednoj sadašnjosti bira upravo trenutak kada taj isti otac usred noći odlazi ostavivši junakinju samu; nešto kasnije, kada je želeo da nas vrati u još dalju

sadašnjosti bira upravo trenutak kada taj isti otac usred noći odlazi ostavivši junakinju samu; nešto kasnije, kada je želeo da nas vrati u još dalju prošlost, sve do junakinjinih predaka, on opet - i to u nazad jednom već pomerenoj

da je, mislimo, imala udela u njegovome naglom odustajanju da produži objavljivanje, a verovatno i pisanje prve verzije. Kada je Todorin i Magdin odlazak na groblje uposlio kao asocijativni podsticaj za dalje vremensko prebacivanje po dubini

Odmah zatim drugi pasus osetno sužava pogled usmerivši ga na kuću: „Njihova je kuća bila stara. Izgleda da od kada je varoš počela postajati, da je i ta njihova kuća već tada bila tu. Cela rodbina iz nje je proizišla “.

Tako je, na primer, u prvoj verziji Nečiste krvi zvezdica metnuta nakon uvodnog opisa Sofkine kuće, a kada je u poslednjoj verziji taj opis prebačen nazad kao izvodni (epiloški), takođe je ispred njega metnuta zvezdica35.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Malo ti, pobro, rekoh, al’ zadovolji s’ tim, Više ću reći nemo, kada te zagrlim. »Starmali« 1889. POBRI STEVANU KAĆANSKOM tužna i poslednja Čujem, vilo, koja si nam Pobratimstvu

Rukovat’ se s tobom, Tog sam željan jako! Promisli pa reci: Kada, gde i kako. Ja bih da mi dođeš — Evo te pozivam. Ne možeš li tako, Sve i svašta primam. Beograd 9. aprila 1891.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

EVICA: Ah, kako možeš dobiti kada si pošten? VASILIJE: Zato što sam pošten, daće bog te ću biti srećan. (Izvadi reškontu.

Miljković, Branko - PESME

ove naše planete koja će možda biti mina u raskrvavljenom nebu zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između dve bitke kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice nego aerodrom moja ljubav puna drugih je deo zore budim je zbog zore zbog

GRAĐENjE PESME Stanislavu Vinaveru Zimska muzika svira Osobino praha i kremena Oproštaj sna iza temena Kada me pokojem dirala To vreme uzme i ostavi Tu gorku šumu da se plavi Usred večnosti na domaku Nestvarnosti ptici i

oblaku Prahptico sunčevog uroka Skok od pepela i let Nek budu jedini putokaz Za napor smisla i rast Suštine u vrlet Kada joj osvanu glas RASPORED REČI Plod neumoljen vidom slep Dozivanje zdravca pokoj i san Vek njiše se peskom i sen Padom i

Čistom vatrom gonjen o šta ću sa onim Što sam video i čuo kada nenađen ronim U prostor pre reči gde trune moja glava Kada letim i ne mičem se ko čovek koji spava Ružo bez straha,

Čistom vatrom gonjen o šta ću sa onim Što sam video i čuo kada nenađen ronim U prostor pre reči gde trune moja glava Kada letim i ne mičem se ko čovek koji spava Ružo bez straha, suzo, odbegli ždrale, Žalbo crnih ptica i tužne pohvale?

Žaru neveseli kada pesme u meni pronađu mračno obilje što me mori glađu. Sve što imam to su naše reči nad vodama što slute tajni

Te zvezde — s njima ko i bez njih noć. O kulo snage gde je plavi dan stvar svaka kada ima lekovitu moć i kad se rađa smisao umire mi san u vazduhu kad se putevi produže za mirise i anđele da prođu!

Izvod iz čudesne basne sna. Gorke obale na kojima neumešni stojimo okrenuti svome početku grešni zbog gubitka vida kada svetlost zgasne. U snu smo oni čije zaljubljene usne traže reči bez cilja, bez izmišljenih predela.

Oh te reči kako mogu da ublaže ako su od sna. Lepoto neuvela reči bez senke kada ko čašu sunce držimo u snu gledajući u crne vrhunce. SUNCE Ovo će se neizvesno kretanje završiti suncem.

Onaj ko peva ne zna je li to ljubav ili smrt. Kada miris pomeri cvet, gde je cvet, da l tamo gde miriše sa ruba sveta punog a praznog, il tamo gde mu je cvet?

1957. ARILjSKI ANĐEO O ANĐELU NA ZIDU I Zauzme svoje mesto između sedam zvezda kada prestaje vatra i zbivanje i počinje čista kristalizacija podarena u smirivanju.

Anđeo usamljen na zidu, možda on stvarno postoji u zidu, ali kada nije na zidu, on je sen. U svojoj prvobitnoj ozbiljnosti smanjuje vidljivost nekim stvarima.

Krakov, Stanislav - KRILA

Vaseljena je bila puna crvenih bakcila. Kada su Cigani prestali sa Marseljezom, i nastala trenutna tišina, čula se daleka grmljava topova, možda čak tamo sa Vardara.

Čeprkao je pod kamenom u vodi, i sigurno je hteo izvaditi raka, kada se odjednom iza stene teški kundak spusti, i nešto tupo puče.

Vasilj, sa prljavom bradom doveo je kćer oficiru u prvi sumrak. Baš kada je jedna debela žena u dvorištu muzla kozu, Vasilj je skrstio ruke na pojasu, poklonio se, i molio da mu vojnici sa

Poručnik Leka žalio se na reumatizam u nogama, i pisao raport da ga upute lekaru. Kada je nastala noć vojnici se zbog vatre morali povući iz sela. Selo je samo pljačkašima pripadalo.

Ipak su najviše bile tražene žene iz uglednih kuća. Zato se sada, kada je žega popustila, gvozdena kapija otvarala stidljivo i lagano.

— Dobro, dobro. Privukla ga je. — Poljubi... tu... i tu.. Već je bila noć kada joj je govorio kako će je izvesti iz kuće. On neće da je niko plaća. — Ti si drhtala pod njime?

je počela da se razvlači, i bleda, pepeljasta svetlost stala da osvetljava konture grebena, koje se ocrtavahu sada jače, kada se na najvišoj koti iznad sela zakuva, zatutnji, zakrklja, pa odjednom sve umuče. Tišina koja nastade bi mučna i teška.

Jaruga ih nije mnogo štitila od granata, koje su često fijukale i lomile debele hrastove. Kada je duboko noć pala prestala je i topovska vatra. Umorni vojnici utonuli su u san.

Umorni vojnici utonuli su u san. Samo su ruke grčevito stiskale oružje uz sebe. Nad mračnom šumom je ponoć naišla, kada odjednom ovu uspalu tišinu rastrže neljudski krik: — Na oružje... Bugari...

Kao da je pravdao svoje suvišno pijenje. I tako je prošao ceo dan. Potom kada je noć pala, zaduvani ordonans dojurio je i predao mali koverat majoru.

A pred žicama plamen, tresak, urlik. I leševi se gomilaju. Najzad, kada zora poče da sviće, oni behu opkoljeni. Tada major Milorad gologlav, raščupane kose, sav modar u licu reče ordonansu

Možda baš zato, kada se pojavila kraj postelje, noseći pod tesnom bolničkom keceljom miris pohotljivog mesa, Mija je osetio svoje telo, dotle

Petrović, Rastko - AFRIKA

grad širokih ulica, crvene utabane zemlje i drvenih krovinjara, Bengaloi kao igračke, čas su majušni a čas ogromni, kada su u njima sedišta banki ili preduzeća.

Sad bar znam radi koga dolazi ona da sluša kada se uveče vodi razgovor sa Robertom. Uostalom, ružna je. Žurio sam se da završim jednu glavu iz knjige, kad mi Vuije

uvijaju u sebe, i tako postupno iskopaju ogroman okrugao oluk pod sobom, koji je zatim prava mlevaonica čak i kada je more mirno.

On prima putnike ali ih više ne iskrcava sve do kraja karantina. Petnaestog večera od onog kada sam se ukrcao u Marselju posetio me je Vuije, da mi kaže da je grom koji je udario pre neku noći pogodio u prednji most

Veče, ono naglo ekvatorsko veče koje pet minuta izmenja svoje boje po nebu, tako da je već noć kada prođe šest časova, spuštalo se patetično po šumi, sve do laguna koji blešte.

Na dnu krokodil izgleda uspavan i polumrtav, hipopotam potopljen vodom; noću, čovek se blizu njih seti geoloških doba kada su se džinovski gmizavci vukli šumama osvetljeni mesečinom i kada je gušter viši od baobaba brstio lišće fromažea.

vodom; noću, čovek se blizu njih seti geoloških doba kada su se džinovski gmizavci vukli šumama osvetljeni mesečinom i kada je gušter viši od baobaba brstio lišće fromažea.

neprestano izbijao već ukorenjeni užas što su sigurne i lagane žrtve klime, prigušenih groznica, koje vrebaju jedan čas kada će zaboraviti da se zaklone.

podneva kao usred sicilijanskog ili napuljskog; obično se svrši time što se on suviše oslobodi, i jednog dana, kada je slučajno sa manje otpornosti no obično, bude ubijen od sunca kao kakav mitoliški junak koji se usudio prkositi

U celome predelu, izvan nas, oni su bili sasvim sami uokvireni prašumskim predelom. U trenutku kada udesim aparat da ih snimim, jedno treće lice, nago, sa evropskim šeširom na glavi pojavljuje se kraj njih. Odapinjem ipak.

Zato će oni igrati gombu možda do ponoći, kada će osetiti da u njima bije krv silnih ljubavnika i da ništa više tu krv ne može zaustaviti do sjedinjenje sa prirodom.

ga sve više, sve dalje u svod, vezujući sebe sa zvezdama; ali se odjednom predomisli, prekinuvši svoju pesmu tu, baš kada je bio sa njom najviše.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

A za osvetom žŷdi strahotne Poznaje onaj što je slušao Rođenog brata ropot samrtni U nemo doba noći jesenje, Kada i vazduh tugom uzdiše, Na kolju žive ljude gledajuć Po bedemima grada nesrećnog... S tobom ću ići! S tobom Stanoje!

Već lepo idi, U mojoj kući neć ćeš konaka. A kada sutra danak osvane, Ti putuj dalje!... Spasa ostaje!... STANA: A s kakvim pravom, proklet čoveče, Otimaš majci ćerku

crno kô u sokola, A duga kosa sve do ramena Zagasit prisen daje obrazu, Te mu se lice sija snežinom, Baš kao labud kada putuje, Sa belim krilom oblak cepajuć; Pa onda vesô, dobar, ugodan... Hej, da mi ga je doma videti!

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Spomenu vam odužit’ se hteti, To je tlapnja slepilom golema... Al’ mi niko ne može oteti: Ljubiti vas — i kada vas nema. XXXIX Vratismo se spred oltara Sa burmama izmenjenim; Ruzmarin je mirisao Na grudima njenim.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Sa toga mesta Drinci vrše ponovo ofanzivu i dolaze do blizu vrha Kajmakčalana, kada je objavljeno celom svetu da je Kajmakčalan pao. Je li tako? — Tako je!

Bila je to ona noć kada su naši odstupali sa vrha Kajmakčalana i došli na početni deo one bliže vertikalne prečage. — Dakle, na početku?

Čini mi se još žešće i jače, te se Bugari malo primiriše. Po ručku sam legao iza jednog kamena i zaspao. Kada me vojnik probudio, bio je već suton.

Išao je uspravan pored rovova vojvoda Vuk. Ja se podigoh da mu iziđem u susret. Malo sam pretrnuo kada sam se ispravio. Ipak sam se savladao i prišao komandantu. — Gospodine pukovniče, stanje je ratno. „Vidim, vidim!

Pričao mi je posle komandir da je gore, na položajima, haos. Ni bog gospod ne može da ih razmrsi. One noći kada su udarili Bugari, naši su se pod borbom povlačili. Tu nije bilo jedinstva komande.

Ovaj su bataljon zadržali u rezervi. Kapetan Radojčić ga prekide. — Kada ste tako uspostavili front, da vidimo šta je bilo šesnaestog. Dosad ste se uglavnom slagali. Pričaj sad ti Svetislave.

Sutra ćemo napadati. Prvo će tući artiljerija. Kada se bude dao znak za juriš, mi treba u nekoliko skokova da upadnemo u njihove rovove.

Dakle, tako!... Ponudio me je nekom rakijom i pri polasku dade mi i kutiju konzerve. Kada sam se vratio pozvao sam vodnika i desetare. Saopštio sam im. Oni ostalo znaju.

Saopštio sam im. Oni ostalo znaju. Nikada, ljudi, nisam tako slatko spavao kao te noći... Kada sam otvorio oči i pogledao rov, prva mi je bila misao: „O, danas je juriš“, i tada se setih one zmije.

Ali pri ovakvoj neizvesnosti, iznenađenja su mogućna. Panika retko kada nastupa po danu. Ali redovno noću, po mraku. Četnici su, istina, disciplinovani.

Došao je i lekar. Previo me je i nešto ušpricao, od čega sam odmah zaspao. Bio je dan, kada sam se probudio. Tada sam saznao da su Bugari pobegli sa Sive Stene, jer su im druge trupe zašle za leđa.

— Slažemo se. CRNA REKA Kapetan Milija, zvani „Aždaja“, priča kako se i on vukao po poljskim zavojištima. Ali kada je probio „Hindenburgovu liniju“, preko engleske bolnice u Vertekopu, i dočepao se Soluna, sada manevruje iz bolnice u

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

zaklonjeni period pesničkog razvoja kod Srba, a koji je trajao bezmalo takođe čitavo jedno stoleće, jeste ono vreme kada se začela i u pravim porođajnim mukama, uz vrlo nagla i nemirna smenjivanja najraznovrsnijih a oštro različitih uticaja

Baš srećni književni prolom Branka Radičevića u godini 1847, toliko jasno presudan da su mu značaj (i kada ne sav, — a i kako bi!

poetski stav ili potrebu plodno potpomoći ili pravdati ova ne mnogo privlačna, prašna i sablasno nesavremena tema? Kada bi u namerama ove Antologije bila rehabilitacija načelnih zabluda predbrankovske epohe, gornji prigovori i sumnje bili

Ovoj Antologiji međutim zadatak je mnogo uži i skromniji. Čak i kada je očevidno da je naša poezija još dugo posle godine 1847, upornom i poetski neplodnom tiranijom najviše mehaničkog

Osnova celokupne njene tematike, i onda kada je puna melnholije i pesimizma, kao kod Sterije, i onda kada je u rokoko-bezbrižnosti, kao kod Pačića, sva je u

Osnova celokupne njene tematike, i onda kada je puna melnholije i pesimizma, kao kod Sterije, i onda kada je u rokoko-bezbrižnosti, kao kod Pačića, sva je u uravnoteženosti i mirnoj energiji evropske klasike i evropskog —

Kako su se intimno osećali na ovom poslu, o tome bi se moglo samo nagađati. Možda su, mnogi među njima dobri znalca i kada ne uvek đaci Horacija, pamtili njegove čuvene stihove o rečima koje, dabogme, nisu večne: o tome kako će se mnoge koje

Istovremeno, po Bačkoj se pevala druga, u slavu Stevana Zake, kandidata Bačke: ...Kada piše, Doboga uzdiše, Kad govori, Pedeset umori. — — — — — — — — Svakom u inat — Zaka nam je ablegat!

bila neizbežniji pratilac i organskiji sastojak poezije nego u eposi prosvetilačkoj, a pogotovo u poznijim vremenima, kada je literarno tržište već bilo zasićeno štampanom knjigom a usmeno literarno predanje se počelo gubiti, ili je i sasvim

No, bez obzira na poetske rangove, uzmimo beskrajno zanimljivu pojavu Jovana Pačića. Šta pouzdano znamo o njemu? Kada se ostavi na stranu ono anegdotsko u njegovu životu, a što je tako sveže, i bar u dva maha, iznosio Jakov Ignjatović,

teško bi se odrekla i književnost bogatija i na višem stepenu razvoja no što je bila naša u godinama 1816—25, kada su te pesme uglavnom — čak i onda kada su ovakve kakve su, čvornaste i nakazne...

bogatija i na višem stepenu razvoja no što je bila naša u godinama 1816—25, kada su te pesme uglavnom — čak i onda kada su ovakve kakve su, čvornaste i nakazne...

Jakšić, Đura - JELISAVETA

VUKSAN: Ha! ha! ha! Šta čovek zbori: — za prijatelje? VL. VAVILA: Za saveznike... Jer kada kucne svete slobode Taj tako željno iščekivani čas,— Ko će uz nas? Radošu, reci ko?

skorog bledi dolazak Uznemirenim kažu prsima, Da spremna bude mirno slušati Mrtvoga sina povest žalosnu; Pa kada čuje... ah, nesrećnice!...

) KNEZ ĐURĐE: Šta je? Šta bi? Moj sine ranjeni! Al’ što ja pitam šta je, kako je, Kada mi rane tvoje kazuju, A svedoče mi suze obadve Što se u tvojim tamnim očima S životom mladim tužno praštaju ...

noćnih divlje obraze — Kad gladni vuci sa šakalima, Sa besnom rikom trepet rasprostrv Janjetu mirnom deru utrobu; Kada se zločin mrakom praćeni Postelji krade žrtve nevine, Da jednim tiskom vične desnice Život uguši...

Ubica kada Sa oštrog noža pere brižljivo Rođenog oca krv — Jest, to je doba Izbranik pakla sebi izbrao Da bratsku lije krv...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Samo se gdje-gdje bjelaska nov krov. Selo spava mirno, slatko, kao jedro, zdravo i osorno planinče kada ga mati podoji i uljulja.

Bojić, Milutin - PESME

Verujem sebi u dan razorenja, Pobednom pesmom smrt kad demon slavi; Verujem sebi u dane prezrenja, Pogrdnih reči val kada me plavi; Verujem sebi i snagom titana, Zaklapam groblja iznurenih dana.

I u šatorima vrištala sam ratnim, Dok me oči, usta, dok me grudi bole, Srećna kada mučim, srećna kad me muče. ...O, drveta, puna mirisa i smole, Plodovi me vaši bludnoj strasti uče!

Vekovima se vrh leševa klalo A zemlja, starog gospodarstva sita, Sve novo želi, da, kada bi palo I njemu mačem opelo očita.

na dnu duše sane, Kô crna slika nemoćnoga Hoću, Kô bela avet što krv siše noću, Duboka ljubav bolom skrite rane: I kada zora u purpuru plane I suton rumen zrelom peva voću, Ja skrivam svoju očajnu samoću A suza posred divljeg smeha kane.

Pesma usana što se krvlju rose I preko voda čežnju strasti nose, Kupeći sunca i cveće i kraje, Žud ludih noći kada razum staje Da spuste tebi na usne i kose I da usade u zenice tvoje Mirise, zvuke i zvezde i boje; I kô pobednik

Jer u suton grudi pune su mi plača. Možda je to skriven bol što danju ćuti A u suton jasno, kada mru trenuti, Oseća kako se u starost korača. More prolaznosti dan svirepo guta Hladno za bol duša što u njemu pluta.

Oproštaj će doći kô presuda grozna. (1917) XXXIX Zašto kad me tvoja reč gorko zaboli I kada kroz tebe sve u meni plače, Privlače me tebi sve više i jače Neki nepojamni talasi i tmoli?

I kada te mrzim, tad moj bol te voli I dok moju dušu Tvoji gresi tlače, Kô očajnik s čijeg čela sjaj se smače, Želim te tad

Vaj, znaj, mene takve nejasnosti plaše. Moja jasna duša večne sreće rada Uzbuđena dršće i gubi se kada Zasiti se, kad kô heroj sablju paše Posle mnogo borbi i presit pobeda, Jer nikada kraja tom neredu reda!

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Profani jezik bio je prihvatljiv samo kada je reč o profanim temama. Ustvari upotreba oba jezika u istom tekstu pokazuje da se oni nisu smatrali različitim

ova literatura, koja je Slovene obrazovala i bila im lektira, neće u potpunosti uticati na njihovo originalno stvaranje. Kada budu obrađivali svoje, slovenske teme, oni će koristiti samo onaj uži vid te literature, one žanrove i onu poetiku

S Vukovim vremenom završio se i period "klasičnog" narodnog pesništva, kada je ono dostiglo vrhunski domet. Umetničkom dometu srpske narodne poezije nisu doprinele samo one pojave koje su

Kosovska epika javlja se u vreme kada svest o državi, pripadnosti toj državi, i svest o viteškoj dužnosti prema njoj postoji u svakom pojedincu, i kada ep

vreme kada svest o državi, pripadnosti toj državi, i svest o viteškoj dužnosti prema njoj postoji u svakom pojedincu, i kada ep predstavlja istorijsko pamćenje naroda u razmerama junačke idealizacije.

majke koja hrabro podnosi smrt svog muža i svih svojih sinova, do trenutka kad se duševni bol preobraća u fizički, kada patnja prelazi sve granice izdržljivosti, i kada nagomilani, potiskivani jad raznosi celo njeno biće.

svih svojih sinova, do trenutka kad se duševni bol preobraća u fizički, kada patnja prelazi sve granice izdržljivosti, i kada nagomilani, potiskivani jad raznosi celo njeno biće.

U vremenu kada su Turci uveliko zauzeli sve glavne gradove srpske zemlje, Kuripečić zapravo ostavlja dokument o poeziji i predanjima kao

stvarnim istorijskim događajem, uklopljena u internacionalni obrazac o povratku dugo odsutnog muža kući na dan kada mu se žena preudaje (obrazac koji je svoje najslavnije ostvarenje dobio u Homerovoj Odiseji).

Iz potlačenog čoveka izrasta junak "kadar stići i uteći i na strašnu mjestu postojati". Kada je turska svirepost potanko opisana, u neposrednoj je funkciji veličanja junaštva i čestitosti hajduka, kao što je to u

Pred njom ne može da odoli. Kada se pojavi "Hajkuna đevojka", on prestaje a se pravi mrtav, zaboravlja jedinu mogućnost svoga izbavljenja - da "mrtav",

Stare Hercegovine, Vuk je u detinjstvu i mladosti stekao izvanredno poznavanje jezika, poezije i običaja prostog naroda. Kada se, posle sloma Prvog srpskog ustanka (1804), čiji je učesnik bio u 26.

Jakšić, Đura - PESME

Digoše se ćelepuši, Kô da druga kosa niče; Pa kô zmija kada siče, Sav se sabor zapenuši: „Teško tebi, nesrećniče! Teško tvojoj gršnoj duši!

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

U poslu, tamo po bašti je ostajala. I tek kada bi otac ne mogući više, razdražen od mirisa već usuta jela, izlomljena topla hleba, počeo čisto da grdi: — Ama hajde!

Otac bi spavao kratko, burno, rčući. Posle spavanja čisto bi skočio, umio se, i brzo, nemajući kada, već uz put navlačeći koliju, kao da se ne zadocni, odjurio bi natrag u čaršiju, u dućan.

Naročito kada bi duboko u noći gore, na čardaku, bilo osvetljeno, video bi se, raspoznavao, i putnici, kiridžije, tešeći sebe što su u

Ali zato mati je morala babu jednako da sluša. Isto onako kao u početku, kada je bila dovedena, što nije znala ništa po kući pa morala svašta nju da pita, tako i docnije, i sada, kada se već

u početku, kada je bila dovedena, što nije znala ništa po kući pa morala svašta nju da pita, tako i docnije, i sada, kada se već urodila, eto njega, Mladena, već tolikog ima, i opet mora za svašta da je pita.

A kada ona, baba Stana, za neku kaže ne samo da je dobra nego i pristane da joj dođe u kuću i bude snaha, onda se znalo koliko

— A, bre, što ne donesete? Kako to da zaboravite? Znate da treba, pa što ne donosite? Ili, kada bi Mladen pošao ujutru u školu i ona, znajući da će on, kao uvek, prvo kod oca u dućan svratiti da mu se javi, ona bi

ogledala se ona predosećanja matera prema svojim prvencima, ona slutnja, bojazan, što su oni ti koji će, ne daj bože kada im muževi, domaćini, umru, biti domaćini, hraniti ih, čuvati, brigu o njima voditi.

I zato još kada su ovako mali za taj njihov budući teret, brigu što će oni imati, bili su i stariji od njih, matera svojih, jednaki sa

I zato Mladen, kao da je to znao, osećao, uvek je bio prema materi ozbiljan. Strog. Naročito bi je grdio kada bi po običaju, a sve iz dobrote, naivnosti, kada ode u komšiluk i nađe se sa komšikama, pa da ne bi izgledala gorda,

Strog. Naročito bi je grdio kada bi po običaju, a sve iz dobrote, naivnosti, kada ode u komšiluk i nađe se sa komšikama, pa da ne bi izgledala gorda, zbog tog njihnog bogatstva, prvenstva kuće, ona se

Prvo, što mu je tako bilo lakše, navikao se, voleo je da, kada mora već tamo u dućanu i u čaršiji da lupa glavu, kupuje, trguje, pazi i otvara oči, onda bar kada ovamo, kući, dođe,

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

K. se sadi po baštama na Cveti (SEZ, 19, 40). U polju bere se na Biljani petak (іbіdem, 47). Arhanđel Gavrilo, kada je navestio Devi Mariji da će začeti Isusa, držao je ovaj cvet u ruci, i zato se on zove bogorodičin cvet (Vrčević,

B. l. se meće u melem za rane (ZNŽOJS, 11, 262) i od ujeda besnoga psa (ZNŽOJS, 15, 124). Njime trljaju dete po ustima kada ima »babice«, pa steže majku za sise (SEZ, 13, 395). B. l. leči se i okobolja kod stoke (іbіd.

B. l. leči se i okobolja kod stoke (іbіd., 430 i (daje se) kokoškama, kada je pomor (іbіd., 428). Njime se mažu ovcama bolesna vimena (SEZ, 19, 331), a konjima se daje u sirćetu od gonturaća

Bosiljkom se kiti glava uskršnje pečenice (SE3, 19, 45), i ovna koji se kolje prilikom izmirenja momkove i devojačke kuće (kada se desila otmica, іb., 139); takođe i bardak vruće zamedljane rakije (žrtva precima! Upor. takvu rakiju o zadušnicama!

U Jošanici i danas (1913) postoji jedan ogromni, vrlo stari brest, pod kojim je bio zapis. Kada su seljaci, bežeći od Turaka, stvorili novo naselje, izabrali su i nov zapis, a ovaj brest prodali su nekolikim ljudima,

i kad je kakva procesija, pod njima sveštenik zastane i očita jevanđelje i daje blagoslov (Vrčević, Pomanje, 76). Kada se, za vreme epidemije, vadi živi oganj, provlači se stoka ispod b. žila (S. Trojanović, Vatra, 97). B.

BUSEN Raѕen (caeѕpeѕ). Busen. Upotrebljuje se pri vračanjima, npr. kada se kravi hoće da »preokrene« mleko. U tom slučaju uzme se cedilo kroz koje se cedi mleko, metne na travu, okruži

Prema jednoj etiološkoj skaski, v. je prokleto drvo, jer je jednom, kada je Isus gonio đavola, pokazala đavolu put kojim treba da se spase. Zbog toga v. nema roda (GZM, 6, 1894, 371).

npr. Karadžić, 3, 1901, 121) i Đurđevdan; to je Spasovdan; i to je, pre svega, Lazareva subota, odnosno Cveti, kada se v. osvećuje u crkvi, i koji se dan i naziva Vrbicom. U okolini Đevđelije toga dana od v.

U ljubinjskom kotaru v. se sade po groblju (GZM, 6, 1894, 154). U okolini Prespanskog jezera, kada se, o Svetoj Trojici, »daju krčazi za dušu«, u krčag se zadene, pored raznog cveća, još i obavezno, orahovo lišće [o

trnom (ŽSS, 284). Kada se pojavi kakva epidemija, sva čeljad iz kuće da svoje tkanice bajalici, pa ih ona jedne na druge nastavi, zakači za

zmija ne bi »povampirila«, preduzimaju se i druge radnje, i to uvek one kojima se inače sprečava povratak umrlih ljudi. Kada se, 1933.

Ćipiko, Ivo - Pauci

duge plave kose, zakrvavljenih upalih očiju, što sada pred njim skrušeno stoji, — ti uzimaš kao iz kraljeve kase, a kada je za platiti, tada te nema. Nemoj tako, brate! — A da što ćete vi od mene? Puna kuća nejačadi...

Sada, kada je Niko u kući, bilo bi ludo pustiti ovako lijepu zgodu. Nagovara sina Radu da mu spomene kako bi od časa na čas mogao

Nožem poče gladiti neizrađenu držalicu od sjekire, pa nije Mašu opazio, već kada je nada nj došla. Začudio se, jer je neko vrijeme što je ne viđa.

— Došao si, — veli mu i ublijedi od uzbuđenja. —Živine! Mogao si čekati, pa po kršćanski uraditi... —Nisam imao kada, prekida Rade i nasmija se— a vala, pope, nijesam živina!...

A on u tome traganju osjeti začas neiskazanu slast... Ali kada stade da je svjetuje da već ne griješi da se od grijeha očisti i da obeća da neće već čak ni poželeti tuđega čovjeka,

Ali što ga ima s njime? Maša rijetko kada mu i treba”. Pogdjekad, istina, ponese ga um za njom, zanese se; ali, ako mu nije na dohvatu, prođe mu...

Nije ga udario, nije ga ni u čemu ni oštetio, a šta mu se mari za besjede? Biće da mu je pritužilo kada se onako razljutio na nj! Ali kako će da ne ide na parbu?

Ali, eto, sada ni nje nema kod tolike božje i njegove zemlje! A kada ga neko sretne ili stigne u putu, čisto ga stid kada mimo nj prođe; valjda će se onaj dosjetiti da je u varoš po žito

Ali, eto, sada ni nje nema kod tolike božje i njegove zemlje! A kada ga neko sretne ili stigne u putu, čisto ga stid kada mimo nj prođe; valjda će se onaj dosjetiti da je u varoš po žito pošao, a prazan kući se vraća.

Kao načelnik nastojaše da ugodi i svojim političkim protivnicima. A kada je gazda Stjepan, svrgnuti načelnik, stavio na dražbu jedno veliko imanje nekoga seljaka, nije htjeo nad svoga

I svaku glavu svoga blaga oplakivaše, i zaboli ga u duši, kao kada bi morao da posiječe za ljute potrebe stari hrast u proređenome hrastiku povrh kuće: zna, iz staroga panja na proljeće

Ali što mu to sada pada na pamet? Baš sada kada je provalija pred njime! —Pustih li teftera i vjeresije! Pustih li novaca!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Uzdisao je i othukivao, kao da iz sebe tera teskobu. Ljubimca nije bilo. Kada je žega malo popustila, uzjahao je magare i odmileo prema Kuli. Pratio sam ga pogledom sve vreme.

Ima li načina da iscedim svoje prokleto srce, od žuči da ga razlučim, kud mržnju svoju opaku da denem kada me inat i pakost pokreću da gmižem po zemlji?

Tako je i bilo. Lauš je krišom poslao čoveka da nađe Jevđenija i da ga dovede na Kulu. Kada razmišljam sad o svemu tome, daleko mi je lakše da nađem odgovor na pitanje: kako se desilo da jedan tako trezven čovek

Preostaje mi mnogo da učinim kako bih spreman dočekao Brzanovu hordu. Ne znam o njemu ništa: ni kada se može pojaviti, ni s koliko ljudi, ni s kakvim oružjem.

Ona sada od mene traži da odvojim desetak najboljih ljudi da krenu u potragu za njenim nestaškom, i to baš onda kada mi je svaki čovek potreban.

je u prazno po zupcima bedema, čvrkala o kamen i padala natrag zatupljenih vrhova ne pustivši ni kap naše krvi. Kada je Brzanov napad prestao, izbrojali smo njegove gubitke.

Iz teškoća se izvlači smutljivim zagonetkama i dvosmislicama. Ostali više vole njega nego mene, pogotovo sada kada ih je oslobodio strogih dužnosti i otvorio im širom kapije da izađu u susret svojim skrivenim željama.

U gluvo doba noći, kada nikoga od radoznalaca nije bilo da nadgleda moju pokoru, došla je k meni Anka. Zbog mene je sve vreme čekala negde

Zbog mene je sve vreme čekala negde napolju i gledala kada će one najupornije savladati san da bi mogla da se ušunja, preplašena kao košuta na pojilu, u moj podrum.

samoubicama ću morati da produžim svoj drugi život na onom svetu, možda još gori i neveseliji nego ovde na zemlji. Kada bih mogao, pravo iz leta, otići u rajske vrtove!

do juče je sa nama jeo hleb i so. Bio je naš brat. Voleli smo ga i poštovali. Ali, u trenutku naše najveće nesreće, kada se radilo o našem opstanku, on je okrenuo od nas glavu i prešao našim neprijateljima.

Pominje se kako ti mladići nisu stigli da ostare. O dušama se brine Tvorac. I o tome kad će ko biti pozvan, kada će prestati njegov ovozemaljski život.

Ilić, Vojislav J. - PESME

“ Moju dušu tuga uze S takve novosti, Ali moje behu suze, Suze radosti. A kada je, pun miline, Sanak minuo, Bled, maglovit, sa visine Dan je sinuo.

Vaši borci mene malo plaše, Hladno pljujem na svetinje vaše! 3. No jesenji kada stignu dani, I na put se lastavica krene, Prijatelji, setite se mene U dalekoj, nepoznatoj strani I u vašem

Sa huma, obraslog travom, U vrtu rasla je palma sa svojom lisnatom glavom, Nju je kalifa Rahman bežeći poneo sobom, Kada ga Abasidi htedoše venčati s grobom.

I tako, u noći kasne, On pesme pevaše ove, uz udar santure glasne. Kada sam prošloga leta za toplu Afriku išô I uzgred Kordovu, Kadiks i pribrežja obišô Slučajno i ove pesme nabavim na putu

U mudrom zboru narodnih otaca Razgovor njegov pristojno žubori; Da, on je jednak i kad kletve baca, I kada reči blagoslova zbori.

2. Po tebi reke belaskaju hladne, (Jedna se od njih Čemernica zove) Po njima leti, kada sumrak padne, Brđani dođu i pastrmke love Po svu noć dragu...

10. Ja neću da pevam... U najdubljem miru Pokidaću žice i razbiću liru. I kada ih čujem na kakvome veću, Slušaću ih hladno, al' sporiti neću: Gadiću se samo u srcu i duši, I zviždaću tako - da im

A naš bedni stihotvorac? Još će dalje šomu piti, Napadaće ljubav javno, a tajnu će ljubav kriti. A kada ga samrt stigne, kô ledena suva proza, Sklopiće mu tavne oči kakva Julči ili Roza. 1891.

No kad kamen padne ili reč se rekne, U hladnoj praznini stokratno odjekne. Kada samrt stegne moje grudi bolne, I potone duša u večnome mraku, Vi pođite tamo, razmaknite volne, I na dnu jezera

A kada poslednji udar oglasi svodove hladne, Ženski, očajni vrisak prolomi tišinu nemu; Korintska hetera lepa ugleda svirača bl

Sunce se gasilo jasno, Kada se Silvije jednom od kuće podiže kasno. Veče je proletnje bilo. Pod nebom crne se ždrali, O puste obale reke lome se

strana, Možda na morskoj visokoj obali, Gde tiho šušti kiparisa grana I klikće galeb i šumore vali Grob njezin stoji... Kada leto mine, Tu lastavica veselo doleće, Cvrkuće slatko, kliče i uzleće, Kao da nosi pozdrav otadžbine.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Kao god što bajke treba pričati deci samo u sutonu, kada ih ona gutaju razrogačenih očiju, sa jezom i verovanjem, tako treba i o svetu i njegovim tajnama govoriti u slobodnoj

Pisana reč, naprotiv, dužega je veka, a ima ih koje večito žive. Zašto, dakle, da se ustručavamo njima poslužiti se, kada mogu da prebrode i prostor i vreme.

Vi ćete i dalje pažljivo slušati i zapitkivati me, kao i letos. Pa kada na taj način budem mojim perom postepeno obuhvatio sve ono što Vas iz astronomske nauke zanima i što Vam je iz nje

Zavirimo malo u tu perspektivu! Vi ste sami pisanu reč nazvali duhovnim čedom koje luta po prostoru i vremenu. Kada se ta reč otštampa, ona se ustostruči, a pisac postaje ocem stotina i hiljada takve dece.

Kada se ta reč otštampa, ona se ustostruči, a pisac postaje ocem stotina i hiljada takve dece. Pa kada je prvence žrtvovao bogovima, t.j.

To se od njih traži - jadna siročadi! Da, popularne astronomije treba da poučavaju i da zabavljaju. No kada uče, onda su dosadne, a kad zabavljaju, onda ne uče, pa zato ispada, na koncu krajeva, obično ova kombinacija: dosadno

Prošla su davno ona vremena kada se sistematski pregled najvažnijih delova astronomske nauke mogao izvršiti u jednoj knjizi.

Još pre sto godina, kada su naša znanja o svetu bila samo maleni deo današnjih trebalo je bogodanim veštacima Humboltu i Aragou po četiri debele

pokrivena patosom od hrastovih parketa, koji starački ječe pri svakom koraku, zagrevana kaljevom peći, koja, pevucka kada se podloži.

Sada, u ranu jesen, potseća taj kraj, sa svojim džbunjem i travom, presušenom od sunca, na amerikansku savanu, a uskoro, kada se Dunav razlije, potsetiće me na Blatno jezero, na kojem sam nekad proveo lepe dane.

Ta putovanja koja sam do sada preduzimao iz moje naslonjače bila su samo izleti poletarca iz svog gnezda. Sada, kada znam da ćete me Vi, draga prijateljice, na mom letu pratiti, širim svoja duhovna krila za daleke letove.

Uzimajući ovo nedovršeno delo u ruke, živo se sećam uživanja s kojim sam ga započeo, a još većeg, kada sam ga bacio u fijoku. Sada ću Vam pročitati njegovu prvu stranicu, pa ćete videti kuda i zbog čega putujemo.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

– Kada me kakva nevolja goni, Te oko moje suzica roni; Il' teška bolja kada me svlada, Da mi sav život u muci strada; Uzdišuć

– Kada me kakva nevolja goni, Te oko moje suzica roni; Il' teška bolja kada me svlada, Da mi sav život u muci strada; Uzdišuć jako po tisuć krati'; Zovem te Mati, – Zovem te Mati!

Tog lava silnoga Od smrti spasena od miša maloga. Setite se svagda pored ove priče: Posejano dobro makar kada niče.

Kadiveni dolamicu Obukla ti od miline, Išarala meke grudi, Ravna polja i doline. Pa kada je u samoći Tvoga srca želju čula, Mirisom te duše svoje U milosti zadahnula…“ I još dete mekim glasom Tužnoj gori

Volim reku, Jezerance, Bele ovce I jaganjce. Volim drvo Kad zeleni, Volim nebo Kad rumeni. Volim sunce Kada grane, Volim danak Kada svane. Volim ljude Kada zbore, Mudre, lepe Razgovore!

Volim drvo Kad zeleni, Volim nebo Kad rumeni. Volim sunce Kada grane, Volim danak Kada svane. Volim ljude Kada zbore, Mudre, lepe Razgovore!

Volim drvo Kad zeleni, Volim nebo Kad rumeni. Volim sunce Kada grane, Volim danak Kada svane. Volim ljude Kada zbore, Mudre, lepe Razgovore!

Ta radnja je mravu mila Pa ma kako teška bila, Lenjo dete nek se stidi Kada vredna mrava vidi! MOJE SELO STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Za gorom je selo, Srbinstvo je tamo, Srpski zbori samo; To

Stanković, Borisav - TAŠANA

(Pokazujući na Tašanu.) Ako ti snaške ne zna, od skora je, ne pamti kako je ovde, a i možda nema kada, jer ima decu da gleda i njih da pazi; onda ti, ti bar znaš, ti bar treba da znaš... STANA Pa znam, gazda!

Možda zbog nečeg drugog ne dolazi. Sigurno ima posla. Jer njega svuda traže, pa možda nema kada... TAŠANA (uzrujana, još besna): Ostavi me, ostavi me, nemoj više da me lažeš, i da me zagovaraš.

To sve mora tako da je, kao kada je on bio živ. Ne sme ništa da se pomakne. I dobro. Pristajem. Neka bude tako, neka stoji tako.

STANA (sama za sebe): Eh, keleš, i ti će nekog da zemaš, — a ni čakšire nemaš! (Smeje se): Kada li se ovaj udesi i kada ču da je ovamo slobodno i veselo. (Gleda ga.

STANA (sama za sebe): Eh, keleš, i ti će nekog da zemaš, — a ni čakšire nemaš! (Smeje se): Kada li se ovaj udesi i kada ču da je ovamo slobodno i veselo. (Gleda ga.

TAŠANA (raspoložena): Hajde, hajde. Ti kada počneš, sve jedno te jedno. STANA (nastavlja još oduševljenije): A što mi je milo, što je ove hadžije deda Miron toliko

HADžI RISTA (Tašani): Da znaš, kćeri, koliko nas je deda zbog tebe rezilio i to još kako. (Mironu): Oh, dedo, i sad kada se setim onoga tvoga: da, kad sam ti ruku ljubio, da sam mislio da je to ruka sina moga čivčije, a ne ruka moga

SVI (upadaju): Hoćemo, dedo! Kako da nećemo da živimo. Samo ti nam kaži, pouči... MIRON Da, i zato neću ovde da, kada u koju kuću uđem, u kojoj je Bog zna kada ko umro, a ono iz nje jednako bije tama i crnina! Zavese se nikako ne dižu!

Samo ti nam kaži, pouči... MIRON Da, i zato neću ovde da, kada u koju kuću uđem, u kojoj je Bog zna kada ko umro, a ono iz nje jednako bije tama i crnina! Zavese se nikako ne dižu! Sunca nema!

HADžI RISTA (u čudu): Zašto, dedo? Dobro je to. Zagreje, razdraga. MIRON (s podsmehom): Pa, hadži-Risto, kada rakiju nisam u mladosti uzimao, kada sam imao za šta da se zagrevam; šta će mi sada?

Dobro je to. Zagreje, razdraga. MIRON (s podsmehom): Pa, hadži-Risto, kada rakiju nisam u mladosti uzimao, kada sam imao za šta da se zagrevam; šta će mi sada? HADžI RISTA (pola uvređen): Grešiš, dedo.

STANA Ima, ima. Čuva se. HADžI RISTA (Stani): I da spremiš onakve »mafiše« kolače, kao nekada kada je i tvoj stari gazda, moj pobratim... STANA (gordo): Znam, znam, pa...

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Kao potpredsednik vatrogasnog društva, tačno je išao u noćnu inspekciju kada dođe na njega red, i vraćao se posle ponoći sam, na konju. Postepeno je i sav onaj tvrđavski režim u kući popustio.

Tako je presekla muža svoga kada se, po dobroti, po dokolici, a i po gordosti, počeo malo rano zanositi planovima o mirazu Juličinom, o udadbi i spremi

Hoće li biti srećni? A baš i sve da bude dobro, i pamet, i lepota, i zdravlje, opet, kada god ih pogledam, mislim u sebi: čovek je kao rosa, možeš za njim zaplakati kad hoćeš. I ona zora je bila od rose.

On je opažao da se podaje raznim nagonima. I da im se podaje nekad prirodno, a nekad s nelagodnostima. Bilo je dana kada je nekako sa uzverenim pogledom u sama sebe pitao sebe: da li je mogućno da on, Pavle, s majkom otvara dućančiće po

Dopusti da te zapitam: kome pišeš i govoriš, kad francuski pišeš! — Pavle pocrvene jako. A Branko, kada je to opazio, pocrveneo još jače. A srce u njemu nemirno kuca: ne, ne, nešto se promenilo, treba paziti kako govoriš.

Zašto svet mrzi Jevreje? Ta mržnja je čist porok ljudski!... Kada god su nastajala gonjenja Jevreja, u vreme Rimljana, u Srednjem veku, pa i danas, nisu gonioci mogli da ukažu na neki

Kako je brzo došlo, i kako je neočekivano došlo da ja stanem u ona vrata među one koji ostaju... Kada god bude došlo do tog ispraćaja, isto ću se pitati, i, čini mi se, kad maturanti zađu za poslednji ćošak, zaključaću se

Znala je, naravno, palanka zašto gospa-Fila ne mari Kodu koliko drugu decu. Kada god biste zahteli, čuli biste priču o tome, složenu, obrazloženu, kao za štampu.

— Ja da znam, i da jesam činovnik, niti znam, niti jesam. Ali što znam, ovo je: kada god se prave neki propisi u sudu, jedna su strana činovnici, druga, poslužitelji. A gde su pisari?

” Prema nama, zbog vere, Srbi su stariji i domaćini, pa smetaju kada god mogu... Treba se boriti, otimati, decu imati, ortačiti se sa Srbima tako da oni budu ortak.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Ah, sad vidim da žene nemaju pravo što se tuže da i muževi često za kose vuku. Koliko bi mi slađe bilo kada bi me ti za kose vukao nego što ja to činim.

canіculae) — »pasji dani«, »pasja žega«, poslednji dani jula, vreme najvećih vrućina kada je Sirijus (Pasja Zvezda) u zenitu KAPA — (fig.) udaja; kapu na glavu metnuti »udati se« (up.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

me iz kruga u krug SMRT CRNOGA BORBA Na spavanju mu odsekli glavu Odneli je u grad cara psa I bacili je paščadi Kada se probudi poći će po nju Sa crnom maramom u levoj I crnom ružom u desnoj ruci U susret će mu izići Kurjaci njegovi na

glavu Na ukrštenim crnim frulama Vezanim crnom kosom udovica Glava će mu sijati Krunisana crnim zracima Crnoga sunca Kada se probudi PESMA ĆELE-KULE Svetozaru Brkiću Zamenilo si nam okati suncokret Slepim kamenom nelicem svojim I šta sad

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Eto, to me je, uglavnom, rukovodilo kada sam seo da pišem ovu knjigu. Opis svoga života otpočeo sam sa rođenjem, nalazeći da je to najprirodniji početak.

I krojača nije nimalo bunilo kada bi zatekao svoju ženu sa pozorišnim šlemom na glavi i kopljem u ruci, u položaju Palade Atine, ali su se u njemu

šlemom na glavi i kopljem u ruci, u položaju Palade Atine, ali su se u njemu pobunili zastareli pogledi našega društva kada ju je jednom zatekao u položaju spartanske kraljice Lede a slikara kraj nje kao labuda.

Mene, verujte, ne bi iznenadilo kada bi ti biografi, na osnovu podataka koje su sabrali iz pisama i drugih svojeručnih napisa, koji bi zaostali iza smrti

Jer, kada već neko postane veliki čovek, on onda, razume se, i svoja privatna pisma udešava tako da bi se mogla objaviti, otprili

Eto, uglavnome, svih dobrih i rđavih strana toga kada čovek dozvoli da postane žrtva biografa. I zar onda nije bolje napisati autobiografiju, te na taj način izbeći sve

Sve što sam više upoznavao život, što sam bliže upoznavao ljude, sve sam se slađe smejao. I sada još, kada sam stigao na odmorište, te se osvrnem za sobom, ne mogu da ne prsnem od smeha!

Još jedna uzgredna napomena. U doba kada ću se ja roditi i nešto pre začela se među narodima Balkanskoga poluostrva ideja o zbliženju i zajednici, te da

Naterati me da se rodim pod pretpostavkom da sam bogatoga oca sin i onda, kada sam već rođen, kada se već ne može natrag, staviti me pred fakat da sam puki siromah!

Naterati me da se rodim pod pretpostavkom da sam bogatoga oca sin i onda, kada sam već rođen, kada se već ne može natrag, staviti me pred fakat da sam puki siromah!

Dobro, to još razumem; ali takav razlog nije mogao postojati u doba kada je dotični moj predak zaboravio svoje prezime.

Od toga časa, kada mi je lekar ovu utehu saopštio, ja sam postao najodaniji poštovalac medicinske nauke, očaran njenim napretkom, koji joj

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Onda od dva časa do pet. Niko nije bio pošteđen njenih granata. Sa jezom smo pomišljali na onaj dan, kada će nastupiti „premijera“ — kao što reče potpukovnik Petar. I jednoga dana, septembra meseca, kao da se zemlja prolomi.

— Nisam... — Otkuda ti krv na ruci? Vojnik pokuša da digne ruku, tada preblede, i zabezeknuto pogleda. A kada mu skidosmo bluzu, ugledasmo ranu na mišici. Od muke se nasmejasmo. — To ti je ono: „Bolan zdravog nosi!

— Stari, hajde napred! Komandir sjaha s konja, a i mi ostali... Mislim se, šta ću mu ja, kada pri sebi nemam ni revolvera, ni noža. Pa bar da sam na konju!...

Komandir skida svece s neba. Vojnici, iako ćute, ponavljaju u sebi psovke komandira i još proklinju čas kada su se rodili. — Pazi sad! — komanduje poručnik Kosta — Jedan... dva... tri!

Unapred je javljeno onom puku u rezervi da će ih posetiti Kralj. Kada im priđosmo, vojnici su bili postrojeni u karu. Komandant puka predade raport i Kralj se zaustavi u sredini puka.

— rekao je nevoljno Kralj i pođosmo na osmatračnicu diviziona. Posle male pauze progovori Kralj: — Kako bih srećan bio, kada bi se ovako starali i o vojnicima... Teško mi je što narod toliko gine.

Treba imati moralne snage, pa ne podleći iskušenjima... — Ja nalazim, gospodine potpukovniče, kada bi se izvršilo streljanje jedno desetorice, red bi odmah bio uspostavljen — upade kapetan Velja.

— Jesi li video, bato? — veli poručnik Branko, vraćajući se. — Dok sam molio, vikao, pretio, niko da mrdne. Ali kada sam prelomio nekoliko štapova i potegao revolver, sve je skočilo na noge junačke. — A-ha... Kipislcauf!

I to odlučnu bitku u kojoj može i život izgubiti. I šljapka po ovome snegu bos, ubogi pešak, očekujući trenutak kada će poginuti. LIHVARI SAHRANjUJU DRŽAVU Prolazili smo kroz Prištinu, kada priđe Isajlo, posilni poručnika Luke.

LIHVARI SAHRANjUJU DRŽAVU Prolazili smo kroz Prištinu, kada priđe Isajlo, posilni poručnika Luke. — Gospodine poručniče, neće trgovac da primi banku. — Zašto?

— Razmeni i ovo! Trgovac ga pogleda zapanjeno, kao da pita: ili se šali, ili ozbiljno traži. Ali kada vide revolver u ruci, izvadi čanak i poče odbrojavati srebro. Isajlo se zadovoljno smeška i gladi podbradak. — A-ha!..

Komandant se nađe u čudu. „Pogledajte još jednom konje po spisku“ — naredi nam. Ne rekosmo ništa... Kada se odmakosmo, počesmo da protestujemo što nam se ne veruje.

Petrović, Rastko - PESME

DA ZNAM U ponoć kad pođem ulicom sam, sam, Ulica je suviše široka i crna, dva prozora su svega osvetljena, U ponoć kada pođem ulicom sam, sam. Ja znam, Ja znam, Ja znam. Da je majka rekla kćeri: “Zatvori, promaja je!

A majka uzviknula: - O, kćeri! I obeznanile se obe u ponoć kada prođem ulicom sam, sam. Ja znam, Ja znam, Ja znam. Kada je umro krevet broj 8 u sobi broj 9, Doktor da je otvorio

A majka uzviknula: - O, kćeri! I obeznanile se obe u ponoć kada prođem ulicom sam, sam. Ja znam, Ja znam, Ja znam. Kada je umro krevet broj 8 u sobi broj 9, Doktor da je otvorio leš. Ptica zapeva na grani, Devojka zapeva u bašti.

Htela je već da prođe, da nađe ubavog mladića, Da ga poljubi na usta, kada ševar ugleda. U ševara tri su lista: jedan crven, jedan plav, Jedan od zlata.

Devojka pomisli: da li je dovoljno duboko Da joj se visoko telo utopi. Pa kada se uveri, nasmeši se i opusti!“ U duši mi je odaja prostrana, U njoj svako veče jedu jegulje pržene.

Čuj, dragi, s Kosmaja trube ječe! Kupalo, prekrasni deran proleće. Junoš na vodama Kada se u srce useli proleće, Mladići pred divke kape baciše i pokloniše se, Sve se device nasmešiše s oltara Na grohotne

O! Po grohotnim trbusima žandara Izniče mlado lišće i okruni ih cveće. Kada se u srce useli proleće, Mladost se kao ćilim poljem produžava, Na rubu čijem devojče divno spava: Ja kraj nje milosno

u poljima jelisejskim kojima budem šetao moja senka uvek mirna bude, izmeđ večeri koje ne plave i zora koje ne rude; da kada pođem na zbor među negdašnju slovensku gospodu, uz sela mirna ili uz vodu, kada zboriti im budem stao: veličanstven i

koje ne plave i zora koje ne rude; da kada pođem na zbor među negdašnju slovensku gospodu, uz sela mirna ili uz vodu, kada zboriti im budem stao: veličanstven i gord da sam na tebe, ponosit kao šumski petao!

za bolji život rađala majka, radi višega otac je sa ushićenjem plodio; život mora da je drag, a ljubavnom da se stremlje kada sam se kao Magbet u tolikoj žurbi rodio; nad rekom a pod nebom lovcu na domet leti čajka: za njom, o za njom, stihovi

te, ljubiću te zaludu; Tek da se tvoje bede domamim Tražiću od tebe oproštenje, Da nasmeje se u meni ostatak humora Kada se budeš smatrao nedostojnim da usred ponovne strogosti i sumora Pokušaš još jednom isceljenje.

je nije uspeo: I to divno preobraženje hrane, I taj zanosni trbuh što je mašina: Dočekaće u drhtanju Otkrovenja dane, Kada će mu svaki ud zazvučati kao violina A on sam biti početak svih muzika. Najzad govoriti slobodno i do kraja.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Već su i najstariji suncokreti u livadi zaboravili kada se njihov daleki predak zakleo na vernost nebeskom caru. A čemu i da pamte?

— Gle! — reče dečak. — Otkad drveće hoda? — Otkad Mesečev Cvet raste? — reče neko i nasmeja se, prezrivo. Ali, kada se Vedran okrenu ka mestu odakle je glas dolazio — vide samo jedan žbun, a na žbunu očice, crne kao trnjinice, trepću

A kad nastade godina treća — učini se dečaku da razume govor bilja. Ču Vedran kako jauče grana kada je nehatna noga gazi i doseti se da on to kupinovu vrežu okajava. Tako i treća godina prođe.

Jedva se nekako seti mrava. — Dođite, braćo! — pozva ih dečak u snu a kada je otvorio oči vide kako četica mrava nožicama trunje izbacuje, i peva: Mlada će šuma listati, izvora lice blistati,

»Kada bi neko od njih bilo moje, možda bi mi sudbina bila drugačija!« — zažele Drvoseča novo lice, od svoje strašne želje kao t

Možda mu se to samo prisnilo? Samo u ludome snu prikazalo? Ko je on sada? Šta je? Kada bi bar mogao da vrati lice vojnika, pa makar istoga časa poginuo? S tugom se sećao čak i đavolova lica.

— Šta je to sa Smešnim Licem? — reče jedno. Sunce se kao džinovska svetiljka palilo na nebu, kada Drvoseča zabaci vreću na leđa i krete u svet da nađe svoje lice.

Za sve, pa i samog sebe bio je: Smešno Lice! O KAPLjICI I CVETU U času kada se dan od noći deli, zajedno sa Suncem, rodi se jedna Kapljica i jedan Cvet.

Nisu još znali da su se u pustinji pojavili, a već su znali da blistaju, da vole. Ali, kada se Sunce pope u sam vrh neba Kapljica reče: — Moram otići, moram, moram!

Najednom, Kapljica oseti kako joj obrazi postaju slani i kako je neko vuče u dubinu. Od straha ona zatvori oči. A, kada ih je otvorila, vide da se nalazi na samom peščanom dnu, pred nogama premudrog Morskog Cara čija je biserna brada

— hrabrila je svog nebeskog konjića. — Moj Cvet se rađa samo jednom u stoleću. Može li bez mene da se rodi? — dan kada je Cvet trebalo da procveta bio je blizu, sve žudnije je hitala Kapljica k istoku.

— Ja sam tvoj sin! — reče glas i žena na ruci, koju je prinela obrazu, oseti neki slabašan teret. Kada je bolje pogleda — vide suzu.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

— Zar ja ovo da dočekam?! ARSA (začuđeno): Šta, za Boga? TOMA To! Zar da mi na ovaj blagi dan, kada se i gora i voda veseli, moja kuća plače! ARSA (dosećajući se): A, za to, nemoj za to toliko! Zašto?

MAGDA (nudeći ga): Uzmi, gazda. Sve je isto ono što si voleo kada, kao nekada, leti po mesec dana ovde dođeš da se razonodiš i provedeš. TOMA (setno): Da, kao nekada.

Počeo je da se meša sa zemljom i trulim lišćem. Nije više onako jak, silan i čist kao ono kada ga ti pronađe i sprovede ovde u česmu.

SALČE (zaradovana): Zna, hadži, zna. (Sećajući se): Ama, teška je i stara ta pesma! TOMA (zadovoljan): Eh, kada bi još i to! A bakšiš hadžijski! I to ne celu pesmu. Kraj samo. On mnogo kazuje.

Pa tada, kada otac htede da te ubije... (koreći sebe) ah, što ga ja tada zadržah, što ga ne pustih da te ubije! MITKA (turobno): I

(Čupa nedra, kosu i lice.) Odavde, gazdo! ARSA (odgurne je, ponova policaji): U zatvor! I kada Koštanu svatovi povedu, samo tad je pusti, da se s njom oprosti. A do tada ni vode, ni hleba, ništa! (Odlazi.

Šantić, Aleksa - PESME

Negda u take noći, kada otka Pomrlom granju zima pokrov ledan, Ova je soba bila kô vrt jedan, Gdje je potok tekla sreća krotka: Kao i sada,

Prigrli ova jata blagodatna! I kada jednom dođe smrti doba, Naša će suza na kam tvoga groba Kanuti toplo ko kap sunca zlatna''... I akord zvoni...

Pa još, bolan druže, kad neđelja svane, Na avlijska vrata kada Mara stane, Bih, tako mi boga, adžamija postô, U mehani pio i bez groša ostô!

1905. PROLjEĆE Nemoj, draga, noćas da te san obrva I da sklopiš oči na dušeku mekom! Kada mjesec sine nad našom rijekom I na zemlju pane tiha rosa prva, Rodiće se mlado proljeće!

1923. ELEGIJE MOJA NOĆI Moja noći, kada ćeš mi proći? — Nikad! Moja zoro, kada ćeš mi doći? — Nikad! Moja srećo, kad ćeš mi se javiіt? — Nikad!

1923. ELEGIJE MOJA NOĆI Moja noći, kada ćeš mi proći? — Nikad! Moja zoro, kada ćeš mi doći? — Nikad! Moja srećo, kad ćeš mi se javiіt? — Nikad! Moje nebo, kad ćeš Mi zaplavit? — Nikad!

— Nikad! Moje nebo, kad ćeš Mi zaplavit? — Nikad! Moja draga, kad će naši svati? Nikad! Moja suzo, kada ćeš mi stati? — Nikad! 1901. POŠLjE MNOGO LjETA...

'' ''Ne mogu. Tu se tako slatko sniva Kô da na tvojoj zaspao sam ruci.'' ''Vaj, rano li te san studeni srete! Kada ćeš iz te postelje olovne Ustati, sine?'' — ''U moravske čete Kada me, majko, nova truba zovne.'' ''Sunce se vraća.

'' ''Vaj, rano li te san studeni srete! Kada ćeš iz te postelje olovne Ustati, sine?'' — ''U moravske čete Kada me, majko, nova truba zovne.'' ''Sunce se vraća. Evo tica, gnezda, A tebe nema. Šta ću tvojoj djeci, Šta ljubi reći?

I u mutne noći, kada bura reže, Kada nimfe ćute u morskome bilju, Ja ću s vama vući vaše teške mreže, Da, prekaljen tako naporom i radom,

I u mutne noći, kada bura reže, Kada nimfe ćute u morskome bilju, Ja ću s vama vući vaše teške mreže, Da, prekaljen tako naporom i radom, Jednom gordo

Ja ću ovde jedro posejati zrnje Što će ploda dati, Visoka i zlatna, i gde beše trnje Lepota će sjati... Pa kada me skoro anđeoske strune Zovnu s ovog sveta, Ja ću mirno poći u vrtove pune Zorinoga cveta.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Sam tok bitke malo je poznat. U početku su Srbi imali izvesnog uspeha koristeći zabunu koja je nastala kod Turaka kada je „neko veoma blagorodan“ to je po docnijim vestima Miloš Kobilić (Obilić) „koga oblagaše zavidljivci svome

Dovoljno da XVI vek unosi u kosovsku epopeju i taj elemenat. Italijanski prevodnik Duke, za kojega se ne zna kada je radio svoj prevod, ali koji ne može biti stariji od XV veka, ne prevodi o kosovskom boju Dukinih reči, nego izlaže

Dovoljno da XVI vek unosi u kosovsku epopeju i taj elemenat. Italijanski prevodnik Duke, za kojega se ne zna kada je radio svoj prevod, ali koji ne može biti stariji od XV veka, ne prevodi o kosovskom boju Dukinih reči, nego izlaže

Kako sve to da se razume? Možda bi se moglo primiti sledeće objašnjenje. U doba kada je živeo Marko, turska sila je bila u naponu i nije bilo te snage koja bi mogla da je sruši.

Duboko u planini „sedi na drumu široku“ I drži pušku preko krila. Liči na kip osvete koji oživljuje samo u trenutku kada se približe Turci. Njegove reči upućene turskoj poteri opore su i odsečne kao udarac nožem.

Sem toga, i pitanja i odgovori teku vrlo živo, rastući jedno iz drugoga — sve brže i silnije ukoliko se oliže kraju. Kada svoja pitanja završava ovako: Je li Đorđa caru opravio? Je l' Jakova na kolac nabio? Je li Luku živa ogulio?

(Đerzelez Alija) Drino, vodo, plemenita međo izmeđ' Bosne i izmeđ' Srbije! Naskoro će i to vreme doći kada ću ja i tebeka preći, i čestitu Bosnu polaziti!

okamenjenih formula ima i kod Homera, na primer: „Kad ranoranka zora ružoprsta osvanu veće“ (stih koji odgovara našem „Kada svanu i ogranu sunce“).

pogodi str'jelom, i rt strijele odmah kroz mekani kroz vrat mu prođe, da stranu klone Antinoj, iz ruku mu ispadne kupa kada ga zgodi Odisej, iz nozdrva debeo mlaz mu trgne junačke krvi, po stolu nogama lupi te ga odgurne brzo i na zemlju

koji otkriva gledanje na junačko i kukavičko držanje — gledanje koje je u osnovi ove pesme: Neka bježe, dragi pobratime! Kada su se oni uplašili od živoga oderana jarca, ja kako će sjutra dočekati, pobratime, Hasan–agu Kunu i njegovih tridest

kamo zabludi pučinu morsku, mnoge bi ljude on nahranio oštrige tražeć, iz lađe skačući brze, iako je nemirno more, kada se s kola zna da lako po polju valja. I među Trojcima, dakle, imade evo ronaca!

vezira: „Slugo moja, Todore vezire, da mi ideš bijelu Leđanu, mome tastu, kralju Mijailu, da mi s njime svadbu ugovoriš: kada ćemo poći po đevojku, koliko li povesti svatova; da mi vidiš Roksandu đevojku: može l' biti za cara carica, može l'

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

zaveje belo brašno Za pogaču MOJA GLAVA DOK RADI RADI Moja glava dok radi — radi Kao buldožer Il tigar mladi A kada ne radi — ona se hladi Na jastuku se hladi U mom jastuku ima čičak Jedan san mali Jedan sničak Čim trepavice oko

leti po mojoj glavi Pa čas se žuti Čas se plavi Pa mi najlepše slike ređa Ovde u glavi ispod veđa Sutra ujutru kada svane Ja neću dati Snu da stane Hoću da sanjam danju i noću Odlučio sam I tako hoću JEDNOG ZELENOG DANA HAJDE

Tari Miriše smreka i pupi leska Usled proleća u Novom Sadu Izgleda nisu posla čista Jedan je platan pustio bradu Kada je trebalo da olista Usled proleća u reci Savi Bilo je ovih dana loma Kečigi Mari se vrti u glavi 3aljubila se u

i četiri stotine minuta Ljudi se mogu rastati Hiljadu i četiri stotine puta Ali samo jedan Rastanak će da boli Kada odlazi Osoba koja se voli U jednom danu Osamdeset šest hiljada sekundi Čovek može ispratiti Osamdeset šest hiljada

šest hiljada sekundi Čovek može ispratiti Osamdeset šest hiljada ljudi Samo jedan lik Ne nestaje bez traga Kada odlazi Osoba koja je draga U jednom danu Dvadeset četiri duga sata Dvadeset četiri gosta Možete skinuti s vrata

danu Dvadeset četiri duga sata Dvadeset četiri gosta Možete skinuti s vrata Samo jednog Uvek natrag zovete Kada odlazi Vaše rođeno dete Svakog dana Ma koliko bio dugačak Čovek u srcu čuva Jedan potajni zračak Da će i sam

dete Svakog dana Ma koliko bio dugačak Čovek u srcu čuva Jedan potajni zračak Da će i sam Biti negde daleko Kada odlazi Onaj najdraži neko BILO JEDNO TUŽNO MORE Bilo jedno tužno more Voda dole nebo gore A u vodi ispod pene U

Ljubav čeka požurite gde ste U zasedi iza petnaeste JEDNOG ZELENOG DANA Jednog zelenog dana Onog zelenog leta Kada je bela rada Odlučila da cveta Neko je nekom rekao NAJLEPŠI SAN SAM STEKAO PODELIMO GA NA DVOJE SAD POLA SNA JE

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Šta tu treba magare! — poskoči Đoko. — Evo mene. O-op, ja sam brži od svakog magareta. — E, kada bi bilo na trku, ali tu treba nositi, i to dobar tovar — poče da objašnjava Mačak.

— A bude li Žuja spavala? Tu već ni Jovanče nije znao pravog izlaza, pa odgovori onako otprilike: — Kada kuja spava, onda svi spavaju, niko se ne skita po šumi.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

SESOTRISOVA ZAPREGA Gospoda ovosvetska kada koju tafru svoju provode, kite svoj okrut, konje, hintove, sebe sa srebrom, zlatom i s dragim kamenjem.

I jedanput, bijući mu se s četiri kralja, nadbi ih i sviju četvoricu žive ih pohvata, pake kada bi kuda na šećnju išao, njih bi četvoricu zapregao u zlatne mu hintove, te tako bi se pompašno vozio.

CARIGRAD ili Povest polazna s davnašnjega ukaza složena izarad pamtenja onoga divnoga golema čuda svete Bogorodice, kada Persi i Tatari Carigrad oblegoše s velikom silesijom uzimati ga, pak s božijim sudom izarad te im probe, svi izginuše

Ali to im Bog ne dade da se oni mogu sastajati i dogovarati se često; spreči im putove. Mnoge ih putem pogubi kada jedan k drugome svoje ulake s pismom slahu.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

I kada banu, i nezvana, i dođe još jedna, četvrta tetka, neka tetka Doka, s rukama preko trbuha, i zapita ih šta su se skupile

A frajla Kermina posede si malko; čeka, belkim, da se izmire sas tatka Petrakija, ta kada si vide što ništa neće bidne, — a ona si ufati svet... Koj gu znaje kude je sag!... U cirkus niki zar...

U cirkus niki zar... — Lele, da ne dava Gospod nikomu takav sram i rezilak! — uzviknu Jevda kada Tasko završi Petrakijevu priču. — Mori, Jevdo, zar sal Petrakija što ima muku?!

I dokle god oro traje, ili još bolje, dokle god Mane ne pođe kući, i ona stoji tu, držeći Genu za ruku, a kada Mane pođe, odlaze i one kući. Promenila se Zona; postade dete drukčije.

najživlje, kad lep dan izmami sve živo na ulicu, — starije na razgovr, mlađe na ašikovanje, a dečurliju na jurenje; kada oživi ispod drveća od onih silnih ljuljaški, pa jedni se ovamo ljuljaju, a drugi im pevaju, a drugi onamo igraju, a Cigani

Pa još kada im on onako zaduvan, stane da grdi „Titinku“ i „Pirgu“ što arče njihov mâl po komšiluku, i doda: da su sag skupe pare,

I sad tako pametno dete, koje je tako mnogo obećavalo već u najranijim godinama, kada je oca ushićavalo, — kako je onda tek majku Persidu srećnom i ponositom činilo!

U lov idem, pušku ne ispalim! Nipta ne znajem za sebe, a sve zarad tebe... Ja si idem, pa... kako onaj govedo kada se, etet, napase od travku zanovet... brljiv stado’, Zone! — He!... Mane ućuta. Nastade mala pauza.

!... — Pa, ete, dete si, — veli joj tiho Taska — ako u tej godine nećeš, a ti kada ćeš?! — Bilo je! — prošapta Zona, pa se zavali i pade licem na šiljte od minderluka.

Svet se okretao i blenuo za njima, izvirivao kroz prozore, istrčavao na avlijska vrata i radoznalo ih gledao, i kada su išli tamo i kad su se vraćali amo; kad su išli u amam, on se čudio, a kad su se vraćali iz amama, — on se smešio.

— Za golemu, dvokrilnu, šest stotina, a za malu, za svaku po dvesta pedeset. — Aferim, — hvali ga Zamfir — kada doživesmo i toj da naše dete ima si tri kase.

Jevda je neko vreme iskreno branila svoga sina, verujući i sama iskreno da nije do njega krivica, ali kada Zona spomenu Dokino ime, — da je i ona tu umešana bila Jevdi je onda sve jasno bilo, sve je verovala da je sušta