Jakšić, Đura - PROZA
Ona me pogleda velikim crnim očima u kojima je treptala suza jedna; ko zna da l’ suza bola, kajanja ili tuge goleme? — Na mojoj duši, kao sinji kamen, leži teret prošlosti, a sadašnjost nemilostivom rukom srce mi cepa.
Dučić, Jovan - PESME
Zamrknućeš bolno sa kobima svima, U dnu moje sumnje i kajanja kruta, Kao da te naglo stigla na po puta Noć što silno daždi mrak po bregovima.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Bez kajanja, uostalom, zašto i da se kaje, ona uvide šta je učinila. Nije mnogo mislila o tome kako će to da sakrije. Bilo joj je
Rakić, Milan - PESME
tvarka, I hiljadama očiju me gleda Iz gustog žbunja, iz cveća i trave — To stari gresi u zasedi stoje —, I mlaz ledeni kajanja i strave Preplavi namah bedno srce moje.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Pošto čovjek umre, glava ga ne boli. — Svemu je lijek do smrti. — Mrtvoj glavi leka nema. — Po smrti nema kajanja. — Jednoj smrti ejvala, a druge se ne bojim! — Smrt se parom ne kupuje. — Umri ja — umre ceo svet.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
što mu bjehu pred očima njekako kao zamišljene i ozbiljne, kao da sva priroda osjećaše e je nastao časni post, doba kajanja i velikih i teških molitava.
Ćosić, Dobrica - KORENI
u kafani, i ovi što su se načičkali oko njegovog stola, bili samo jedan jedini čovek, koga može gaziti bez razmišljanja i kajanja, kao što se gusenica gazi. Kako on to pre nije video, kako to nikada ranije nije osetio?
Hoće da ustane. Ona ga obavija rukama i privlači sebi, da joj još dahće pored uva. Čupao se. Od kajanja i straha nije mogao ništa da kaže.
Ne podižući glavu, znao je da su blizu Palanke. Kolena su jače zaklecala, ruke su trnule od kajanja: zašto nije ušao u kuću što se kiti nerodnim drvećem i rekao „dajte mi da vidim decu: moji su to unučići“?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
U opštoj gužvi, sakrila se i iščezla ispred Miloševih očiju. U njoj nije bilo kajanja, naprotiv. Posle mnogo meseci, kao da je opet bila ne samo zadovoljna nego i celovita: one je pukotine nestalo, ni
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
će se sve ipak nekako popraviti i urediti, da će uniforme one što su ga mučile ipak biti stvorenja što ne mogu biti bez kajanja i neke milosti, što imaju ipak ljudskog nečeg u sebi.
I usred one zbunjenosti od srama, od kajanja, od straha, od griže savesti i žaljenja sebe sama, on, prvi put, jasno i oštro, oseti kako nešto kao užasna senka
U tim trenucima ja sam je tako voleo, da se divim i sad kako me onaj besni nastup kajanja i uzbuđenja nije smesta podigao i vratio k njoj, da joj se ispovedim o svemu i da je pokorno umolim da mi oprosti.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Posjet u bolnici, topla misao o obljetnici, kita cvijeća na grobu. Ili, još tipičnije, uzdah kajanja zbog propuštenog posjeta, zbog nezapaženo promakle obljetnice, zbog cvijećem neokićena groba.
Petković, Vladislav Dis - PESME
stoje mnogi dani i godine, Mnoge noći i časovi očajanja, I trenuci bola, tuge, greha, srama I ljubavi, mržnje, nade i kajanja.
Pognuta drveta, u znaku ćutanja, Stoje k'o kajanja, nemi učenici Apostola mrtvog što poraze sanja, Zemlju koju nose svetli mučenici. Odaje se kreću u tišinu samu.
Otad čekam crne snove, ali nemam sreće. IV Za bol i ljubav duša mi zna, U njoj kajanja nikad ne behu. Od svog postupka ne prezah ja, Pa makar da je ponik'o u grehu. Rob ako postah.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
“ Samo jedan jezik ti pisci nisu znali: svoj rođeni. Već pred Brankov dolazak, u osećanju kajanja, užurbano će se osvešćivati, pa će čak i sonet zvati svojom, tobože srpskom reči, čas saglasnicom čas zvukovezom.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
imali hrabrosti da iskorače iz svoje jadne obamrlosti, već su prebivali vasceli svoj život u izmešanoj zbrci bola, kajanja, očaja, ružne grešne naslade, užasa i gađenja.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I čiste, nevine suze lijući na tvoje krilo, Sladosti kajanja nežnog poznadoh u taj dan. Ah, ja sam grešio gorko. Sve što je nekada bilo Meni se učini tada kô mračan, groban san I