Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
je ubica žene svoje, i ona je naskoro posle smrti Draginjine svisnula od žalosti: a vi ćete, gledajući gorko al’ kasno kajanje samovoljna oca, i sećajući se tih nevinih žrtava samovoljnih, uzdahnuti, te reći: Samovoljo, nigde te ne bilo!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
i zlata, na zemlji sva svetla pogašena i tanjiri prazni, svako je vratio svoj plen: čas najdubljeg neposedovanja i kajanje razbojnika! Koledari samo pevaju za sreću novog siromaštva.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
„To je on govorio za moj život“, sinu mu u glavi. I razmišljajući o tom neprestano, njega obuze stid i kajanje. „Moj je život doista ružan i svršetak mu ne može biti lep, kao što magarac ne može imati paunov rep.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Izgorele su sve žudnje, presahla nada, kajanje, A ostalo je pročišćeno trajanje. Da odem na Petlovo brdo — postoji jedna zapreka: Ono je lepo samo ovako, izdaleka!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
prilažu se badnjaci i ostali se obredi svršavaju, ali se pecivo ne peče, niti se poje; a kad se to počne, znak da je kajanje prestalo. „Ne treba, serdare, mi smo se za to pobrinuli!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Grijeh najmanji zlo je najveće. — Dvared greši ko se grehom hvali. — Čiji gresi, toga i kajanje. — Stari greh nova pokora. — Digni uzrok, dignut’ ćeš i grijeh. O LAŽI — Laž je majka prevare.
Po repu, ko babino kajanje. — Pitao sveštenik babu kaje li se za grijehe, a baba mu odgovori: kajem, sinko, ama po repu (tj. kasno).
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— E? — učini Bujas i diže visoko obrve. Bakonji se odmah lice zažari i oči pomutiše, te Bujas vide da ga obuze stid, kajanje, srdžba i mnoštvo drugih nejasnih osjećanja, i on se krenu da izađe. — Stani! — reče Bakonja. — Ti ne znaš kako mi je!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I da li ga prokle da u času tuge, I besvjesnog bola nad tim pustim grobom, Sadeć' plačnu vrbu u jeseni duge, Gr'jeh, kajanje sanja, i mladost za sobom?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Onda posle toga gorko i otrovno kajanje i žarka, iskrena želja da se postane bolji, ali ne može, nikako ne može i nikad neće moći, jer krv, navika, strast, jer
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— E, moj popo! ... Kamo sreće da imam načina da ti dođem na kajanje, ali ja sam već odvojen od ljudi, a to je kâ da sam i mrtav. Nego me druga nezgoda dovede do tebe.
mu se srce i ohladi, a na dušu mu pade neki težak teret, neki veliki bol, neko nepojmljivo osećanje, koje je ličilo i na kajanje, i na žalost, i na strah od nečega što se ne vidi i ne razume.
Polako uhvati rukom drvenu ručicu na vratima, očekujući neće li čuti strasno kajanje ljubljenoga čoveka, ali iza nje beše mrtva tišina... Vrata škripnuše i ona iziđe iz sobe...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Životom draga, dok nas ne sarane, Greh i kajanje ruše nas i dižu, I mira nema, crne misli stižu, Nije k'o grobom. O, al' ja ću sada Budućnost svoju, javu staru,
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
to je ona ledena, tužna lepota bez vatre i zanosa. Sve na njima opominje na neprebolnu tugu i vječito, sumorno kajanje. Uistinu, čini mi se da ovu staru i iznemoglu prestonicu naši vladalaca tišti nekakva teška, nemila turobnost i
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Uostalom, oni su retko kad i izlazili u dvorište, jer je bilo zabareno i blatnjavo. Kajanje zbog Prohorove smrti i pokora koja im je naređena zadržala ih je u manastiru, iako je grozila opasnost da budu
Video sam njeno desno oko kako svetluca. Začudo, nisam osećao ni strah ni kajanje, niti išta drugo do prijatne razgaljenosti. Bio sam srećan.
Sve se ponovilo. Memljivi podrum. Trula, mokra slama. Strah da nas neko ne vidi. A kajanje? Kakvo kajanje! Nisam se mogao uzdržati pa da su sve sile pakla bile natutkane na mene. Dimitrije Zatišje je.
Sve se ponovilo. Memljivi podrum. Trula, mokra slama. Strah da nas neko ne vidi. A kajanje? Kakvo kajanje! Nisam se mogao uzdržati pa da su sve sile pakla bile natutkane na mene. Dimitrije Zatišje je.
Starac gleda vaše kajanje. Gleda. Ne sluša. Samo gleda. Vaše uzmlačene izraze, otužna kisela lica, ganutljivu tugu. Starac se šeta okolo sa
Ilić, Vojislav J. - PESME
No kmet se otrže snažno, I zatim pokuša odmah da lice napravi važno, Ali se pokaja za to, mada je kajanje krio, Jer mu je poljubac, ipak, topao i sladak bio.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pa neko kajanje i samoosuđivanje, što se kroz bezazlenost i dobrotu Todorovu provukla u ovu kuću. Pa strah od velikog novca i poseda,
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— vikala je za mladićem, ali on je bio slep za njenu lepotu, nem za njene molbe. Je li kajanje u njoj gorelo, ili je od čežnje postajala sve prozračnija, sve lepša? Ko zna! Kao zlatni barjak vijorila je njena kosa.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Obuze je i pritište teško i gorko kajanje. Rastužilo je ovo tiho jesenje vreme... Ah, kako je mogla biti srećna! razmišljaše sećajući se njega i reči njegovih, a