Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
da ima samo jedan način za obračun s tiranijom, mogli su da se stvore ovakvi likovi kakvi su Prijezdin i Jeličin. Kajica Radonja i Oblačić Rade u nečem liče na Miloša Vojinovića. Kao i on, nenadmašni su u viteškim igrama.
Kao i on, nenadmašni su u viteškim igrama. Ali nemaju njegove veselosti, njegovog zamaha i širine. Kajica je postavljen nasuprot Janku i njegovim Mađarima i Karavlasima kao Miloš Latinima.
Ali je bezazlen, poverljiv, bez zadnje misli, neoprezan. Zato mu Janko lako na prevaru zadaje smrtonosnu ranu. umirući, Kajica žali što odlazi bez junačkog ogledanja i moli da bude osvećen: „Ako možeš, osveti me, babo“.
bi se u nekom kraju hajdučka borba utišala i turski zulumi povećali, žalost za junacima kao što su Dojčin, Prijezda, Kajica, Oblačić Rade, Zmaj-despot izlivala se kroz reči Margite devojke: Braćo moja, srpske vojevode, kako biste, kako
(Ženidba Maksima Crnojevića) Jô Kajica, moje čedo drago! Diko moja svagda na divanu! Sabljo britka svagda na majdanu! I kreposti među vojvodama!
Prijezda i Jelica — to su svi ljudi koji su stradali od nadmoćne sile. Vojvoda Kajica — to su svi junaci koji su ubijani na prevaru. Brata željni Nenad — to su sva braća koja su tugovala za braćom.
Marko Kraljević je razgonio Turke kao vrapce i čak samog sultana dogonio do duvara. Jedan Kajica Radonja vredeo je više nego tri stotine Mađara i šezdeset Karavlaha.
Kad se triput obrediše vinom. Kajica ti na noge ustade, pa se svome on poklanja kralju: „Kranju Ćurđu, roditelju krasni, pusti mene međ' Madžare, babo, da se
“ A kralj Đurađ zače besediti: „O Kajica, moje čedo drago, moj pernati od sunašca štite, diko moja svagda na divanu, sabljo britka svagda na mejdanu, a kreposti
dvanaest vojvoda! Nije šala tri stotin' Madžara i šezdeset dece Karavlaa!“ Al' Kajica besedio kralju: „Kralju Đurđu, roditelju krasni, neću, babo, zametati kavge, a tako mi uleve kraljeve, i tako mi leba
A Madžari igru započeše, drugu igru, kola madžaraskoga; kad zaigra Kajica Radonja, on nadigra tri stotin' Madžara i šezdeset dece Karavlaa, Madžar-Janka od Erdelj-krajine.
A Madžari igru započeše, započeše kamena s ramena; kamen dođe Kajici vojvodi: kad se baci Kajica vojvoda, on nadbaci tri stotin' Madžara i šezdeset dece Karavlaa, Madžar-Janka od Erdelj-krajine.