Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
i cinizam, u naglašenome defetističkom raspoloženju, Crnjanski nije prezao da u vreme još svežih uspomena na Solun i Kajmakčalan travestira visoke nacionalne vrednosti, koje ulaze u srpsku istorijskonacionalnu mitologiju: (I) Nisam ja za
Krakov, Stanislav - KRILA
Muči i njega sve ovo. Šta se to dešava gore? Da li su odbijeni naši? Prvi put im telefon javi da je Kajmakčalan pao. Bulatović sa šakom vojnika i zastavom u ruci uzeo je prve rovove na njemu.
Dragomir na tebe čeka. Dve tvoje čete su gore, povukle se, pridruži se njima pa onda na nož. Kajmakčalan mora još noćas da padne... Čiči majoru je nešto neugodno, čupa brkove, a kroz telo kao da mu majušni kuršumi jure.
Ona su bila teška, puna noćne i jutarnje vlage. Čulo se kako u daljini grmi. — Kajmakčalan... ranjen sam na njemu, na jurišu, — mislio je ranjeni ađutant i bio je srećan.
Bio je debeo, i starešinski je klimnuo glavom na njega. Docnije je saznao da se zove Velja. On nije čuo za Kajmakčalan, jer još nije izlazio na front. A novine i onako ništa ne donose.
— Ne, sa Kajmakčalana... Žena ga je smešeći se gledala, jer još nije čula to teško i dugačko ime. — Kajmakčalan, 2525 metara... — Kakav ste vi lep dečko... Bolničarka ga je pomilovala po prljavoj kosi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Da. — Onda da izvučem kratak zaključak. Kad je nastalo naše opšte nastupanje, Drinci su počeli da podilaze pod Kajmakčalan.
Sa toga mesta Drinci vrše ponovo ofanzivu i dolaze do blizu vrha Kajmakčalana, kada je objavljeno celom svetu da je Kajmakčalan pao. Je li tako? — Tako je!
Himalaji, vrag bi ga znao. — On se obrati Mišiću. — I kad me ti malopre zapita kako izgleda Kajmakčalan, otkuda sam mogao da znam. Visoko do neba! Oko ponoći začu se brza puščana paljba. To je, ljudi, vrilo. Nikad kraja...
Radovali smo se što je bar neko od nas zakoračio u svoju zemlju. Nismo ni slutili da će taj isti Kajmakčalan doći na kraju i nama glave.
— Naravno. To niko ne spori. Nigde više nisam video grobova nego na tom putu za Kajmakčalan. uz ogromne gubitke oni su nama prokrčili put. Nije to samo jedna planina. Splet planina.
— Sedamnaesti septembar po starom, ili trideseti po novom... — Toga dana je dakle izvršen juriš i osvojen Kajmakčalan. — Toga dana... — E, da čujemo sad Svetislava.
— Neko od vas reče da se Kajmakčalan može porediti sa aždajom koja ima dve glave. E, lepo. Slušajte. Drinska divizija vodila je borbu sa tom nenasitom i
U daljini pred nama ukaza se ogromna planinska greda, obasjana suncem. — Eno ga Kajmakčalan! — pokaza nam naš vođa. Četinarska šuma je sve ređa, i već zailazimo u alpski region na kojem su pašnjaci.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
SMO OPET VOJSKA 162 POKRET 167 MOGLENSKE PLANINE 172 OSVETA 175 NA DNU PAKLA 192 GORNIČEVO 214 MALARIJA 223 KAJMAKČALAN 230 SRPSKA TRILOGIJA KNjIGA DRUGA NOVO KOSOVO POLjE Prestala je najzad kiša, ali su granate najtežih kalibara sve
Otuda se on vrati sav ozaren. Pričao nam da su mu iz divizije javili kako je osvojen Kajmakčalan, koji se diže u visinu dve hiljade pet stotina dvadeset i pet metara. Naši su zakoračili u svoju zemlju.
Put za otadžbinu bio je otvoren. Vest se munjevitom brzinom prenela celim frontom. Na sekcijama tražili smo taj Kajmakčalan i njegovu kotu. — Nema boga Savaota, Bugari moraju da beže i sa našeg fronta — govorio je razdragano Luka.
— ali misao ne dovrši, jer je pred njim stajao komandant. Posle deset dana ponovo stiže vest da su naši zauzeli Kajmakčalan. Iz armije su nam poslali i zvaničan izveštaj.
Onda uze kredu i na tabli iznad moje glave napisa: „Za hranu: tri klistira dnevno.“ KAJMAKČALAN Paviljon je bio pun do poslednjeg mesta. Teški ranjenici i malarični bolesnici ležali su jedan do drugoga.
— U nogu... — De, majku mu, toliko znam. Svaki dan te previjaju. Nego na kom položaju? — A... Na Kajmakčalanu! — Kajmakčalan?... Neprestano slušam o tom Kajmakčalanu. Puno vas ima ovde sa Kajmakčalana.
— To ti je, brajko moj, jedna planinčina, kojoj je i đavo rekao laku noć. Na karti je zovu Kajmakčalan. Mi smo je prozvali Kapija Slobode, jer smo tu prvi put zakoračili u našu zemlju.
— Daj kartu!... Ovo je Crna reka... Ona skreće. A u uglu koji pravi nalazi se Kajmakčalan. Razume se, povučen malo unazad. — Dobro, to shvatam — kaže Mišić. — Nego...
Taj krst položite vodoravno, ali tako da je ona kraća, vertikalna prečaga okrenuta u pravcu severoistoka... Vidite: Kajmakčalan je dakle krstasti masiv, ogroman, razume se, i tako položen.
Ovaj položaj ne pripada upravo kajmakčalanskom masivu, ali ga pominjem da bi se uhvatila veza. Kajmakčalan u širem smislu nastaje tek od Floke. OD Floke levo je Kočobej.
Sve ovo ukupno sačinjava kajmakčalanski masiv, u širem smislu. Međutim, Kajmakčalan u užem smislu čini samo njegov vrh, kota dve hiljade pet stotina dvadeset i pet, zatim kota dve hiljade pet stotina
— Šta piše u tim izveštajima ja ne znam, niti sam ih čitao. Ali da je komitski odred osvojio Kajmakčalan... — Gle, gle, šta čujem!