Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
se sve ljutili i kivni bili na onaj front koji nikako da se makne sa one iste nepomične linije od Đevđelije, pa preko Kajmakčalana do Bitolja i Babe planine, i obijao pragove da dobije kakvu mu drago službicu od koje bi živeo (jer se za onu objavu o
Krakov, Stanislav - KRILA
Duškove usne bile su ispucale i blede. — Ranjenik sa Bitolja? Ovo ga je već ljutilo. Znaju jedino za Bitolj. — Ne, sa Kajmakčalana... Žena ga je smešeći se gledala, jer još nije čula to teško i dugačko ime. — Kajmakčalan, 2525 metara...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sa toga mesta Drinci vrše ponovo ofanzivu i dolaze do blizu vrha Kajmakčalana, kada je objavljeno celom svetu da je Kajmakčalan pao. Je li tako? — Tako je!
Bila je to ona noć kada su naši odstupali sa vrha Kajmakčalana i došli na početni deo one bliže vertikalne prečage. — Dakle, na početku? — Na početku... Vedar dan...
Desetoga septembra saopštili su nam zvaničan izveštaj, onaj što sam vam sam pročitao, o zauzeću Kajmakčalana. Među nama je nastalo neopisivo oduševljenje. Radovali smo se što je bar neko od nas zakoračio u svoju zemlju.
— Vi ste, dakle, bili prema vrhu... — Vrh Kajmakčalana je bio tačno u pravcu našeg nastupanja. Molim vas, to treba zapamtiti. — A gde je bio četinički odred? — zapita neko.
— Sad ja treba da pitam: — obrati mu se Svetislav — je li vrh Kajmakčalana daleko od tih Zupčastih Kamenjara? — Pa... nije daleko. — E, sad ja kažem: molim vas, to treba zapamtiti.
A počeli su iz ravnice. Koliko su morali vrhova preći da bi se podvukli pod sam vrh Kajmakčalana. Kapetan Radojčić ga prekide: — Eto, vidite. Sad ja, u ime Drinaca, kažem: molim vas, to treba zapamtiti. — Naravno.
“... „Ura! Ura!“... „Jaoj, braćo!“ „Ne ostavljajte me!“... Na užas naš, vidik pred nama poče da se gubi. Od vrha Kajmakčalana spuštala se kao avet gusta magla. Sunce zamrači, teški oblaci nas obaviše i utonusmo u potpunu tamu i mrak.
Docnije sam doznao da je jedan vod iz čete vojvode Dinića, lutajući kroz maglu, izleteo prvi na vrh Kajmakčalana... — To ćemo tek da vidimo — upade Predrag. — Nema šta da se vidi. Ovako kako sam ispričao, tako je bilo. — Polako..
Pred nama se najednom zamagli, crn oblak se spusti na vrh Kajmakčalana, i poče da se razvlači po padini. Tada se desno od nas napravi neka gužva. Izvio sam se da vidim... Zgranuo sam se...
Nas samo interesuje šta ste vi, četnici, radili po zauzeću vrha Kajmakčalana. — Šta smo radili?... Hm! Sad tek nastaje ono što je glavno.
Mišić se opet umeša: — Zar je toliko važna bila ta Siva Stena? — Isto toliko koliko i sam vrh Kajmakčalana. Ona zajedno sa vrhom čini dvoglavu aždaju. Jednu smo joj glavu dotukli, ali je sad ova druga još žešće palacala.
Čuturice su nam bile prazne. Niko ne zna gde je izvor. Po karti vidim da odnekuda sa Kajmakčalana izvire neki potok. Pozvao sam dvojicu i objasnio im gde se otprilike nalazi taj potok.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— A... Na Kajmakčalanu! — Kajmakčalan?... Neprestano slušam o tom Kajmakčalanu. Puno vas ima ovde sa Kajmakčalana. Gledao sam sekciju na kojoj je front moje divizije, ali toga imena nigde nema. Sigurno je negde dalje levo.
E, sad, na mestu gde se te dve prečage, nazovimo ih tako, ukrštaju, upravo seku, tu je vrh Kajmakčalana, kota... čekajte da vidim — on uze kartu. — Dvadeset pet, dvadeset pet — dodade potporučnik Svetislav. — Jeste...
Od ovoga mesta pruža se dugačka greda koja vodi pravo na vrh Kajmakčalana. Ona, dakle, preseca horizontalnu prečagu, upravo masiv... Tu je kota dve hiljade pet stotina dvadeset i pet.
OD Floke levo je Kočobej. Sa ovoga položaja izlazi se preko prevoja na vrh Kajmakčalana. Sad prelazimo na levu stranu. Odmah na početnom delu levoga kraka nalazi se... Čekaj... čekaj...
Oni u stvari čine taktički i strategijski čvor. Samo tu kotu Kajmakčalana ne treba zamisliti kao neki šiljati vrh. To je široki plato, koji se prema jugu polako spušta.
Uspeh Bugara bio je, dakle, nepotpun. Da bi to nadoknadili na drugoj strani, reše se Bugari da izvrše napad sa Kajmakčalana. Sve važnije kote na onoj horizontalnoj prečagi bile su tada u njihovim rukama. Vrh takođe.
Ali trupe je održavao zanos, koji u ratu obuzima tako često. Na vrhu Kajmakčalana nalazi se naša granica. Tu je bila Kapija Slobode.
jurišu, kao u transu, trupe koje su nastupale od Meteri Stepe, sredinom vertikalne prečage, nalete i približe se vrhu Kajmakčalana. Priča se da su se odigravale bolne scene. Ljubeći svoju zemlju, ginuli su.
“ — I tako dalje. — A-ha! Hoće, jes’! — dodaje Svetislav. — Zatim na kraju izveštaja stoji: „Zauzećem Kajmakčalana naše pobedonosne trupe prvi put stupaju na zemljište svoje otadžbine. Čast za to pripada Drinskoj diviziji.
braćo, Drinskoj diviziji, ali tek meni iz sedmog puka Dunavske divizije prebiše ruku posle četrnaest dana na vrhu Kajmakčalana... — A meni iz četničkog odreda nogu — dobacuje Svetislav.
A za to vreme oko kote, na vrhu Kajmakčalana, bio je pakao, pokolj. Bugari beže, vraćaju se, jurišaju. Onda dovlače sveže rezerve. A naših sve manje.