Jakšić, Đura - PROZA
Samo jedan momak stoji u kraju... To je Gružanin, jedan od Nikolinih gostiju, lep čovek kakova samo Gružanka rađa; na prsima mu se sjaji zlato od vezenoga jeleka, a za pojasom sevkaju srebrni pištolji.
Obradović, Dositej - BASNE
27 Lisica i krokodil Lisica i krokodil dočnu se inatiti o blagorodstvu. Krokodil stane kazivati kakova su mužestva njegovi pradedovi činili, po tomu dokazujući da je on najblagorodniji od sviju životinja.
Zloba, koja među najgori varvari, gnusna je i mrska. Ako će se kako čovek, za kakova nibud nesrećna opstojateljstva, sa svoji prijatelji zavaditi i razdvojiti, ništa manje neka nikada ne smeće ispred očiju
Pa kad se jedno celo opštestvo ovakovim skarednim običajem otruje i okuži, kakova naravi bolest! Koliki nemir i smuštenije!
” Naravoučenije Neka se niko ne ponosi u blagodenstviju svome. Ne znamo kakova nas priključenija jošte na svetu čekaju.
O nesreći i stradanju drugih radovati se, kakova slabost i nepravda! Smrt ljudi sebi drže za najveće zlo što im se priključiti može, a tome smo svi podložni.
Ko sebi ikada ne da ogladniti, ne samo što ne čuvstvuje kakova je sladost hleba, no jošte k tomu sva jela što silom trpa u se njemu su otrov.
Davnašnji Jelini, i ne imajući takova čista ponjatija o večnom životu kakova mi imamo, samo za ostaviti pošteno i slavno ime za sobom, poslušajmo Evripida kako su mislili i govorili: „Είη δέ μοι
više s dobrom srećom ima posla, zašto on kad pođe od kuće dobro veže vreću, i takova sredstva za svoje posle izbira kakova k dobrom koncu vode.
Ništa i preko ništa. Svak iz ovoga lasno može vidiš (ako samo hoće) kakova je potreba narodu od učitelja, a učiteljem pak potrebno je lepo nagraždenije i jošt lepša čest.
su štetne i vredovite, od kojih junost, kako mužeskoga tako i ženskoga pola, iz mladosti valja da se čuva i ubegava. Kakova uteha i radost spominjati se u starosti svojih trudoljubivih, dobrodjeteljnih i plo|dorodnih mladih godina, pravo
muž premudro u rečenoj knjižici dokazuje: šta su praznici, kako su postali, kako valja da se razumno praznuju, i kakova šteta od njih proishodi kad se nerazumno u lenosti provode i zloupotrebljavaju.
čovek ono što misli i veruje rečma dokazuje, a glupi varvarin utvrždava svoje mudrovanje i veru s silom i s oružjem. Kakova je krotka i slatka Spasitelja našega nauka!
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
u kojima spisatelj pisajući odmora traži (!!!), posvećavati mogu. Sad kakova sočinenija sljedovati moraju, lako se zaključiti može. No ni po čuda!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Dolazi Čamčinica i Krečarka da pitaju je li gospođa Soka dobila kakova pisma; one još nisu dobile. Rđavo, nema glasa o putnicima.
Radičević, Branko - PESME
za sekiru brže, A momak je od mene otrže, On ne znade šta je ni kako je, Samo vide besno lice moje, Pa pomisli, kakova sam luda, Može oda nj trista biti čuda, Te me divno ušicom dovati, I o zemlju pola mrtva sprati.
Pa ako tuga kakova ga mori, Nek siđe dole, nek se zagovara. Da l' ima možda tu kakvoga druga? Na to bi mogô odgovorit sluga; Al' on
A kaki je, moja mila majko, Kakva pleća, a kakova brka, Kakva oka i pogleda mrka, — Ta našto mu puška i pašnjača, Našto paše ubojita mača?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
JEVREM: Ajd’ zbogom! MAKSIM (bije se po čelu): Gdi se ja izbezumi za sto dukata. SVETOZAR: Ali kakova šteta proističe otuda za vas? MAKSIM: Ćutite, molim vas: tri bala, pa je otišlo sto dukata. (Svi se smeju.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
ČARATAN Čovjek koji se rodi u marčanoj svijeći (luni), pa prije nego je kršten, prijeđe preko njega mačka ili drugova kakova pogana životinja, zato poslije ostane nesrećan, te ne može imati nikakoga zanata niti postojanoga posla, nego se smuca
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
S različni narodi živeći, vidio sam kako svoju decu vospitavaju, i kakova sledovanja različna vospitanija imadu; pritom i knjige učeni[h] ljudi, koji su o ovoj materiji pisali, čitao sam.
Sad, ako ko živ može, nek’ upotrebi svu silu uma svoga za poznati kakova pakosna upornost i kakova crna neblagodarnost rađala se u meni iz istočnika mnime svetinje.
Sad, ako ko živ može, nek’ upotrebi svu silu uma svoga za poznati kakova pakosna upornost i kakova crna neblagodarnost rađala se u meni iz istočnika mnime svetinje.
slo|bodno pristupi k onom šta mu se prividi, pak će nama[h] poznati da ono što mu se prividilo ili je sen ili panj, ili kakova libo vešt od koje nimalo nejma uzroka strašiti se.
La madre superiora quel, ch’ el ga detteo, non miga ’l ga parlato da senno, solamete per scherzo.” To znači: „Kakova prokleta neuverenost je to! Mati igumenija, ono što je rekla, nije nimalo govorila zaisto, samo za šalu.
je ovo izvan i protiv nature, i od stotine jedva će se u jednom slučiti slučaju i kad se sluči, mora biti, bog vest za kakova opstojateljstva, za nevolju i silom.
Ovaj mi pokaže grob | matere moje i mile Jule sestrice. Mati, mati i rođena sestrica! Kakova su to čudna imena! I sad mi, ovo pišući, iz samoga srca izviru suze i, navodnjavajući oči moje, jedva mi daju pisati.
Kakovo laskateljno predslućivanje! Kakova slatka besmertnago života nadežda! Zbogom, dakle, nek ostane, ne samo London i Pariz, nego koje mu drago na svetu
Ljubimi drug moj, nije jelo i piće što se ceni i pohvaljuje; ako će, ne znam kolika i kakova delikatna, vkušenija i pića danas čovek uživati, sutra je opet gladan i žedan i onomadnašnja jela nimalo nam danas ne
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Đavo bi znao što je to da ne može bez nje! Ne može ni on, a kamoli deca, stoka i sva kuća... Neka dođe, neka je kakova mu drago, neka je samo u kući!.... Čovek nema no jednu ženu, pa što mu beše palo na pamet te je otuđi od sebe.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Slatki spomen! Sad najpače dvoumiju mome: Kakova je sudba opet nisposlana po me? Idem — što ću? (sovjest trpi) —, i više sam puta Izgnan mor'o prah otresti s mojijeh
Ćipiko, Ivo - Pauci
ga mori želja za njom, taman kao neko vrijeme što ga morijaše kad bi se, ojačao, u noći sjetio nje — nemirne, najarene, kakova bijaše dok je s njim nejakim ležala.
Stigoše u bukovu, staru šumu. Rade nadviri nad jedno suvo, šuplje drvo, što izgledaše kao kakova starinska, porušena kula. — Ovdje sam se— veli — jedanput, u ovu bukvu, sakrio.
—Poslaćemo ga svim općinama. Doći će i na vas. — Kakova sramota? — umiješa se u razgovor Ilijv odvjetnik. — Oni idu za svojim ciljem, a taj je očit: hoće da pomađare sve što
Mogli smo kao braća... —Neka, bolan, znam ja što si ti i tvoja pitoma besjeda! Kakova braća? Gori si ti po mene od ikakva dušmanina ... — Ostavimo to! Eto, neka bude kako ti hoćeš .....
Upozna ubrzo narav seljaka, a i seđaci sjećahu ga se kad je bio dućanski momak. Kad im se činjaše kakova stvar preskupa, kretao bi Jovica glavom, obazirao se oko sebe i kazao: — Tako hoće gospodar, a da je na moju, bilo bi
Gazda se nasmija, i na prvi mah mišljaše da se žena šali s njime. — Što si pobudalila ..... Kakova djeca? Šališ li se? Pa što bi ti djeca? — Neka ih, naša su... a vi i onako nemate drugoga poroda... — A kud su djeca?
Bog bi ga znao! — A mi mišljasmo da se kuća gradi za školu, — opazi kovač. — Kakova škola? Ima deset godina da traže kuću. Nijesu lacmani budale, bolan... Ne dadu oni nama da znamo što i oni...
—Ti se šališ, a oni tako misle. —Ne šalim se, samo mislim da ih na strogost ne vodi ljubav za narod. — Kakova ljubav! — sa očitom odvratnošću ponovi Ivo. Toga dana Ivu je po podne još dosadnije u uredu.
Pa, kao da hoće da popuni prazninu, opet mu dođe na pamet Jure; njega zamisli isto onakova kakova ga je našao kad se prvi put sa sveučilišta povratio...
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
ali ne figura u kartama, niti figura u mazuru, niti figura kad ko pravi figure, nego figura u stihotvorstvu, gdi se kakova sila prizivlje, koja će slabost uma sočiniteljevog potkrepiti i pomoći da delo svoje lepše nego što ume dovrši.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Vidiš našu crkvu Dimitriju, kakova je i kolika li je? Vi nejmate takovijeh crkvi“. Veli njima vojvoda Milošu: „Vi ste mudri, gospodo latinska, jeste
“ Progovori Senjanin Tadija: „Vidite li, moja braćo draga, kakova je muka na hajvanu? Još je veća muka u Turaka kad našega uvate junaka.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Takožde i naših brenih ozlati, da ne budut brena! Obešta Hristos: Az dam vam usta komu kakova: tebi Zlatouste, ženih vas zlati istino dade zlatna usta. Zlatoga učitelja zlati učenik, zlatoslov.
I tada su hitali koji će pređe ući, i po jedan bi se izlečio ako bi kakova na njemu bolesčina bila. A drugi pak čekaju ono dobi dok se pak sama voda zanjiha.