Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ako kome što uzajmi, a to je počesto činio — propadne mu; ako uloži u kaku radnjicu — i tu mu propadne; ako počne da čuva — i tad mu se malo-pomalo izmigolji para... Ni sam ne zna kud ni zašto.
— Gotovo bi bolje za te bilo da ga ostaviš. — Ama kako ću?... — Nađi kaku mu drago zakačku, pa iziđi, eto kako! — Pa poćutavši malo, upita ga: — A vlada li se on kako se podvezao? — Aja!
Jedan izmače i stiže pre ostalih, pa onom putniku: — Ama šta ćete vi od toga groba? — Da nosim ovu ploču. — Kaku ploču gospodine? Okan'te se vi ćorava posla!... Ne dirajte taj grob! — O ja ću to da nosim — to je starina.
Seljaci se često iskupe, pa se čude toj njegovoj majstoriji. Posle, kad su ga već svikli, čim ubiju ili uhvate kaku ticu, pošlju je ili donesu učitelju Grujici.
Pomene kogod kako je učitelj okitio svoju sobu ticama, a pop se Vujica tek pohvali: — A da vidite vi kaku ja ticu imam, ništa su one učiteljeve! — Pa kamo ti, popo? — upitaju ga. — Tamo kod učitelja, da je još malo dotera.
— Vala, ljudi, meni se čini — poče Marjan tako važno kao da kazuje neku bog te pita kaku tajnu — da je to samo kapetanov inat...
Međutim, dok se siromah Simica uzimao na protokol, dođe kapetanu dućandžijo Đoša. Potpunom učtivošću i odanošću, kaku već može pokazati i jedan dućandžija seoski, pozdravi kapetana. Odmah ti tu oni zaturiše razgovor.
Obične kancelarijske poslove znao je u prste. Ale nekako mu se često dešavalo, te učini ma kaku ludoriju, i to ga smete te ne dobije ni unapređenje ni premeštaj onamo gde želi.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Svega si se setio! — Još se ovde ima puno posla!... Treba mi podići kaku talparu gde će se brašno držati... — Je li se sklonilo sve? — Još nije.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Živeli smo lepo i zadovoljno! Naročito je moja majka bila zadovoljna što joj nisam doveo „iz Pariza kaku Švabicu”, pa da „ne ume s njome ni govoriti”. I ja sam bio zadovoljan što sam neženjen.
„Srce” me je vuklo ponovo u bolnicu, ali mi je „razum” kazao da nje tamo nije. Bojao sam se da mama ne opazi na meni kaku promenu, pa čim sam je opazio da dolazi u moju sobu, ja sam odmah trpao moju cigaru u usta i tražio žigice, dok mi ona
Moja mati vide da je poslednje parče tako veliko da ne može u kovčeg: — Kaku službu, brat-Đoko? — Pa tako! Na primer, kod opštine štogod. Na primer... ja... tako...
Svaki čas je zapitkivao i momke i agenta: Što nema lađe? Da li ima kaka depeša? Je li voda tako mala? Vuče li kaku teretnicu, itd.
— Ala mi je i to lađa! Sanćim onda ide brže od kola! Da je čovek seo na kaku mu drago mrcinu — gde bi bio dosada! Piha! Šta velite, na dobrom konju?
— Šta to? — reče Mojsilo Prokić. — Mislim i kažem da se dijete dade u školu. — Kaku školu? Ko je još video da žensko čeljade ide u školu? — E, idite u varoš, gospodar- i gazda-Stanoje, pa ćete vidjeti.
U bolnice idem opet uredno, i opet se profesori obraćaju na me kad treba načiniti kaku potežu dijagnozu. Opet uredno igram gimnastiku i ispružam ruku sa trideset šest funata u njoj.
Radičević, Branko - PESME
Pa kada bi imô kaku želju, Jednu b' imô samo ali velju, Kad bi tako smanjao se tudi Da te mogu pritisnut na grudi, Ta na grudi i na svoja
Jer tako mi moje slave, Sve jednako mislim na te. Što l' sad činiš na uranku? Da li gradiš kaku Nanku? 6. Gradi, gradi, brate, priče, Biće dobre, Nanka jemči; Udri gubu što poniče Da nam seje sve ponemči —
Pogodi mu vranca posred čela, Za njom puče opet jedna druga, Prestriže mu dževerdana duga Po remiku, kano trsku kaku, Zadrkta se srce u junaku: „Oj konjicu, vazdanja srećice, Ao puško, draža od desnice, Da ljuto mi na srdašce zavi!
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Ali da vidiš dalje. Tako ti ja, ručo, pa sedim i pušim. Dok će ti ona meni — da ti pokažem sablju. Kaku sablju, pitam ja, kaže: onu u sobi. Ajde da vidim. A osećam kolko je sati. Uvede ti ona mene u sobu...
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MANOJLO: Da nije to što i Nemci zovu datel? DOKTOR: To ne graniči ni na kaku sumnju. MANOJLO: E, pa kod nas se kaže urma. ISAJLO: Urma? Urma? To sam i ja znao?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad carev sin dođe s papučom i zapita imaju li kaku đevojku u kući, ona mu kaže da imaju i izvede mu svoju kćer. Kad joj papuču on ogleda na nogu, ali joj papuča ne može
papuču on ogleda na nogu, ali joj papuča ne može ni na prste da se navuče; onda carev sin zapita imaju li u kući još kaku đevojku, a ona mu kaže da nemaju više nikake.
U tom padne mi na um da imam jednu malu sjekiricu, pa je uzmem i zađem u šumu da ulovim kaku zvjerku da zgulim mješinu. Kad tamo, a to dvije srne skaču na jednoj nozi.
ispod njega se kupe ljeti te na đerđeve vezu, pak ako kakva mladića opaze u ovu goru, u oni čas očima ga zatrave i u kaku gođ hoće živinu obrnu.“ Ovo izrekavši nestade ga kao da ga zemlja proždrije.
da ih jednoj sluzi govoreći: „Hajde s ovijem kovčežićem te ga zakopaj u zemlju u kakoj pustinji ili utopi u rijeku kaku; i ako to ne učiniš što ti govorim, ne dolazi mi već na oči bez svoga nenadnoga čuda.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Na šta vam! Izgledam! Jedva. Govorim. Vidite. Nemam. Daha. CMILjA: Da vam donesem vodu i kocku šećera? JAGODA: Ma kaku! Kocku! Dajte vi meni. Vinjak. I to dupli! CMILjA: Pobogu, zašto tako drhtite? JAGODA: Saćete čuti! Pođem prvo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
U tom padne mi na um da imam jednu malu sjekiricu, pa je uzmem i zađem u šumu da ulovim kaku zvjerku da zgulim mješinu. Kad tamo, a to dvije srne skaču na jednoj nozi.
koji je kod namastira u saboru pjevao, pa mu pruži paru govoreći: — Na ti, slijepi, paru, ali da mi pjevaš pjesmu kaku ja hoću, ja sam Turčin.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
No da vidiš Strahinića bana, kaku ima sablju o pojasu: kovala su sablju dva kovača, dva kovača i tri pomagača, od neđelje opet do neđelje, od čelika sablju
braću da sačuvam ko doraste u toj zemlji našoj: tamo ode krvničko koljeno, on će dvorit cara u Stambolu; izdvoriće kaku vojsku silnu, te će zemlju našu pogaziti.
Kaži, sine, kaka t' je nevolja? Kaku sam ti žalost učinio?“ Reče tade Novaković Grujo: „A moj babo, Starina Novače, mene jeste golema nevolja: ti si, babo,