Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
meklenburškim konjima, koji su tromo i glomazno gazili sredinom ulice, ono zaglušujuće tandrkanje po neravnoj i šiljatoj kaldrmi izmešano sa uzbudljivim, glasnim žagorom i uzvicima što su dolazili sa svih strana, stade neizdržljivo mučiti Jurišića,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavle je bio izišao na ulicu ćutke, a pustio sablju da mu se vuče po kaldrmi. To je u Beču bilo čudo neviđeno i ljudi su se za njim osvrtali.
su da odu čitavi pukovi, i cela Črna Gora – a oficiri počeše da sanjaju, kako se šeću, i kako im se sablja vuče, po kaldrmi, ali ne u Beču, nego u Moskvi. Gnjavatori – koji su bili stihotvorci – himne su o Petru pisali.
Isakoviči su bili navikli, po sirmijskom, husarskom, običaju, da puste da im se sablje po kaldrmi vuku, pa ih je taj zvek, domaći, razveselio. Vitkoviči su imali lepu komandu.
je austrijski oficir znao, kad je Prvobanska, ili Drugobanska, prolazila, ko prolazi, i čiji je to korak, što, po kaldrmi bečkoj, odzvanja.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Videvši da se za njim opet pojavljuju, batrgajući se, po bombama razlupanoj kaldrmi, velika putnička kola barona Berenklau, Isakovič naredi vojnicima da pucaju u visoke prozore, a kod nižih, u kuće.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Kako to — ode? Opet ga nisam čula. Kakvi su mu to konji, kad se ne čuju? Ni glas, ni zvekir, ni potkovice na kaldrmi... Bože me prosti, ko da ti je magla bila u gostima... Šta ste toliko do ovo doba, dina ti?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
u život, u bujan, neobuzdan let, za koji mišljah da ide po vasioni, a ono, u istini, kretao se po običnoj, svakidašnjoj kaldrmi. Mladost! Da li je nje ikada bilo kod mene? U čemu beše ona? Ne! Ja nisam imao mladosti.
Naviše, iznad ugnutih, starih krovova i bašta, diže se veliko, žuto zdanje, okružno načelstvo, u čijem dvorištu po kaldrmi, obrasloj travom, i ispod bagrenova odskora posađenih leškare u gomilama seljaci i čekaju da ih pozovu u „zasedanije“.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Da su meci iz puške presekli samo jedan jedini od tih kablova, mrtvih bi demonstranata, i žandarma, bilo ostalo, na kaldrmi, na gomile. Situaciju je spasao u tom trenutku jedan student koji je nosio zastavu.
Kao da plaća porez. Dok polazim u Pariz, susrećem, poslednjih dana, na kaldrmi Beograda, i onog Birimca, koga je čitalac poznao na početku ovih komentara, u Beču.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Trava oko bunara, po dvorištu, i čak oko kamenova po kaldrmi odudarala je tamnije. Od dvorišta pregrađena tarabama, zelenila se i pružala čak iza kuće njihova bašta.
Pandurović, Sima - PESME
Na kaldrmi moga rođenoga grada Koliko sam čudnih doživeo noći, U društvu fantoma radosti i jâda, Sve u čudnoj vrevi i opet samo
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
zimnjeg jutra, godine 1817-te, u Kotoru gradu, udariše bubnji i svirale, stade trka po gradu vojnika, stade zveka po kaldrmi ravnoj od sabalja i od potkovica...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Za četvrtog sina.“ Ulica se stesni, krivudava linija ćeramida pod snegom primače mu se do trepavica, i on, po kaldrmi i balezi, s mukom stiže do kolone volovskih kola.
a oni su smrdljive kaputlije što žive od seljačkog znoja i grbače, pokvarene ćifte, nećete ni vi još dugo pljuckati po kaldrmi, doživeću ja da vi prosite hleb po selima, i stare motike da klepate pa pošteno decu da hranite, pužo čaršijska,
Čuje: po kaldrmi neko brzo hoda. Aćim ustrepta: Milunka utrčava u njegovu sobu i viče: „Muško! Unuk!“ Od radosti ne može da ustane. Unuk.
Zna odavno da je, jadnik, jalovak. Zna to i on što ćuti, mali, crn na kaldrmi. Đorđe podiže oči ka ocu, ništa ne pita, ne traži, ne moli, samo ih pokazuje, jer, kao čini mu se, otad želi da ih
Muško je, nesrećniče, znam šta misliš, svi tako misle. Čuje: konj treska kopitama no kaldrmi. Kuda će na njemu? Kad bi ga smrt sad zgromila, ovde pred njim što drhti, ali zna da ga smrt neće, i zna da Mijat sedla
Desetak žutih plovčića došepa do njegovih nogu. Sitno pište, kljucaju travke po kaldrmi i jure se pred njim. Svakog jutra na ovom mestu hranila ih Simka. Čuje: dete plače.
“ Nikad seljačko dete nije tako bezobrazno kao ova gospodska napuža, mislio je brzo odlazeći, a štap je po turskoj kaldrmi lupkao bolno, kao da po njegovoj glavi neko tuče.
Aćim se prikovao uz lipu i senku, vetar je razapinjao fenjersko svetlo po kaldrmi; u bašti se jalovo drveće s rujnim lišćem raskrvavilo od svetlosti šarenog stakla, iza koga je plakalo dete i čula se
On je skočio i izišao, vetar mu je zbacio šubaru i dugo je valjao po kaldrmi... To je bio njegov poslednji govor i poslednji odlazak u Skupštinu. I kako je sad mogao da spomene testament i nasleđe?
Bože, zar nisi mogao mene da mimoiđeš? Sve, znači. Ja sve da platim. Pas po kaldrmi vuče trupac. Opet kašalj. To je ona. Đorđe jeknu kroz nos i polako pođe u kuću. Tako mora da bude. Nema kud, mora.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ista je vojska (da li ista?) prolazila, desetkovana, i u povlačenju, a po kaldrmi Pozorišne ulice, kao i nekad, u vreme Kočine krajine po palisadu šanca, udarale su austrijske granate.
Kad je, jednom, išao ka svojim magazama, trgovac Pešika je na kaljavoj kaldrmi primetio neki crn, malo otrovan a malo zamaman sjaj.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
a u baštama sa klonulim glavama, kao obešeni ljudi, blenu pogureni suncokreti, on se povodi pustim ulicama po usijanoj kaldrmi, obilazi celu varoš: — Boza... ledena...
sluša kako hrču majstori na tezgama, u polivenim dućanima, i gleda kako se teško gegaju i šiču guske po vrućoj kaldrmi, a u hladu bosa i goluždrava deca igraju piljaka i čavrljaju kao i vrapci pod strejama.
velikoj gvozdenoj kapiji, uz staklenu čekaonicu oblepljenu naredbama i raznim policijskim zabranama, na šiljatoj goloj kaldrmi i blagom martovskom suncu, greju se i puše desetak prosjaka u pohabanim vojničkim uniformama, slepi ili sa patrljicama
Tapkao sam štapom i koračao po šiljastoj turskoj kaldrmi uskom ulicom koja vodi kroz sred varoši i šljapkao po barama i spoticao se o noge vojnika koji su ležali pod ćepencima,
U onom tresku koji su ona proizvodila po neravnoj kaldrmi, u vrtoglavom vihoru svega što sam pomućeno gledao, ja sam slutio da do rastanka našeg ostaje samo nekoliko trenutaka.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Preko objeda o tomu se već nije govorilo, i po objedu tmica i neprestano monotono padanje kiše po kaldrmi i staklima uspavljuje ih, pa je u kući, za malo vrijeme, pravi tajac.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— i tera dalje. Za desetak koraka točak izleti i vozar se zakoprca na kaldrmi: — Gle, istina se prebila! Ao levču ti materinu, gde me osramoti! Al' dok se vratim kući, svu ću je u gvožđe okovati.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Onda bi se pojavljivao i ulazio na mali kapidžik, zatvarajući ga odmah za sobom. Teškim, krupnim koracima po kaldrmi, ispod svoda od lozinaka dolazio bi.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Rekao je: „Nije vreme za metanisanje. Ovo je rat.“ Ne kažem da bi bilo prikladno ako bi mi monasi klečali okolo po kaldrmi dok ti čupavi razbojnici seku glave našim braniocima, ali se ne slažem ni sa ovim što Makarije od nas zahteva.
Prileteće prozoru, nagnuće se da dohvati landaravo krilo kapka i onda će onde na kaldrmi pod prozorom videti mene dok stojim u košulji, okisao, promrzao i nem, zagledan gore u nju kao u repatu zvezdu što se
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ti hoćeš da izgorim. Ti hoćeš. Tebe ću ja, tebe! (Sagne se i traži po kaldrmi da bi koji kamen izvadio i njime Tašanu udario.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ja se onde desi na vratima kad se šeta vojvoda Milošu: krasan junak na ovome svetu, sablja mu se po kaldrmi vuče, svilen kalpak, okovano perje, na junaku kolasta azdija, oko vrata svilena marama; obazre se i pogleda na me, s
Za njim ide Kosančić Ivane: krasan junak na ovome svetu, sablja mu se po kaldrmi vuče, svilen kalpak, okovano perje, na junaku kolasta azdija, oko vrata svilena marama, na ruci mu burma
i svetim Jovanom; ja ću tebi ručni dever biti“ Za njim ide Toplica Milane: krasan junak na ovome svetu, sablja mu se po kaldrmi vuče, svilen kalpak, okovano perje, na junaku kolasta azdija, oko vrata svilena marama, na ruci mu koprena od zlata;
Nas četiri kada ustanemo, ustanemo na noge lagane, a magaze s blagom otvorimo, prosućemo rušpe po kaldrmi, na dukate pokupiti vojsku, nas četiri velike dahije načetvero razd’jeliti vojsku, načetvero kô četiri brata; poći
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
devojke dok sve to izribaju, pa se sija po čorbadži-Zamfirovoj avliji kao da su se sunca spustila i poređala dole po kaldrmi. A tek po odajama! Kakav raskoš i kakvo šarenilo!
Gleda besvesno po onom šarenilu koje promiče ispred nje, sluša svirku, trupkanje kondurica po kaldrmi i sluša pesmu, čuje srebrni devojački glas Kalinin gde peva... Da me mladu dava za naše komšijče!