Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
To je ona htela. Zato je pobegla iz sela gde je služila i došla u Kale da traži „raskovnik“. — — — — — — — — — — — — — — — — — — — A mori! — pitaju je žene.
— — — — — — — — — — — — — — — — — — — A mori! — pitaju je žene. — Zar te nije strah što si sama i to tamo u Kale, u goru? I to još noću sama?! A znaš — vuci, pa ajduci, seljaci... Ubiće te. — Ne, — brani se ona. — Niko me ne dira.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
znaju da pričaju i o starim razvalinama kojih tamo ima, kao što su Gradište u Vardarevu tesnacu (Derventi), Zvezdino kale, razvaline stare varoši Kreva i dr. Ali imaju u Podgoru manastir Lešak, o kome pričaju da je zadužbina „cara Lazara“.
Kostić, Laza - PESME
IV Meku je ruku u ruku dala, u suhu ruku sedoga kala, kale je vodi; kô pastir janje, nejako janje, kad vodi na klanje; pokazujuć vrata svoga gospodara, unutra je pušta, vrata
Seća se tužan kale u nesvesti, seća se svoje ropske zapovesti, oseća grižu u grudima guje, oh, ala jede, oh, ala truje!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
još nije rosa spala, baciš se u tu svežinu, pa osećaš kako se grudi nadimlju, ne mogu dovoljno da se nadišu, a leđa se kale, kao usijan čelik, kad baciš u ledenu stud...
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
(Kažu da je taj ćurak bio na Aganliji kad ga je, sa ostalim dahijama, na prepad uhvatio Milenko Stojković na Ada Kale, i odsekao mu glavu. Aganlijinu glavu odneo je Dunav, ali je ćurak ostao, pokriven misirskim zlatnicima.
Ilić, Vojislav J. - PESME
On setno u žice bije, Tiho, sumorno peva. Mesec je izgrejô bledi I tama obale krije. Eno i Ada-Kale, gde prazni čardaci stoje Kao skeleti strašni.
Stanković, Borisav - TAŠANA
SAROŠ Nema tu naša i vaša... Anadolac nesam. Ovde sam se ja rodio i odrastao. Pljačkavica je moja, Markovo Kale je moje, reka je moja, Sobina je moja. Ja sam dete ovoga kraja. Za mene nema Srbin i Turčin, naše i vaše...
Kao što ti reče maločas, tako i ja kažem sada: »Pljačkavica je moja, Markovo Kale je moje, reka je moja, Sobina je moja!... Tuđ li sam ja čovek kod tebe? SAROŠ Jok, braća smo!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
kao psihološko zapažanje (izvrsna slika kukavičkih karaktera koji tlače slabijeg i temenaju pred jačim) — kad skidaju kale i smerno se klanjaju pred Markom oni isti čauši koji su u crkvu konje nagonili i bičevali protopop–Nedeljka; ili ona kad
ranimo te vodu grabimo: kad ja dođo na vodu Sitnicu, al' Sitnica mutna i povodna, nosi, brate, konje i junake, turske kale i bijele čalme, krasne srpske bijele klobuke; ovaj klobuk blizu kraja beše, ja zagazi u vodu Sitnicu i uvati klobuk
Jer je Marko iza sna zlovoljan, pa nas može oba pogubiti“. Gledeć kale kako Marko spava, više Marka knjigu opazio, prema sebe knjigu proučio, — knjiga kaže da je mrtav Marko.
Gledeć kale kako Marko spava, više Marka knjigu opazio, prema sebe knjigu proučio, — knjiga kaže da je mrtav Marko. Onda kale konja odsjednuo, la privati za deliju Marka, al' se Marko davno prestavio.