Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Vili su prvi sati popodneva, i nedelja. Sima, tumač u srpskoj policiji, stajao je kod otvorenog prozora; od neba nad Kalemegdanom, ogromnog, dolazile su svetlosti leta, i miris Dunava, i razvučeno, istančano spokojstVo.
odjednom pukne širina, nagrnu prostori, ulica se račva u nanose svetlosti i, sjajnim rukavcima, uliva u nebo nad Kalemegdanom, iznad male zgrade nekadašnje Realne gimnazije koja neočekivano opstaje u vremenu.