Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Bog da ga prosti! al̓ da radimo, da ga osvetimo!”) Dok se moj otac u Kaleniću oko Kolubare sa Crnim Đorđem i Jankom Katićem igrali klisa, dotle dočuje u manastiru kaonskom Jovan Vrbica, povrati se
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
godina, meseci su prošli kako je utekla iz svoga doma. U jarko avgustovsko podne okuplja se, u manastiru Kaleniću, silan svet. Slavi se praznik, Velika Gospojina.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: A zbog čega? SAVA: Zbog nepravde. Celoga života kolje me nepravda. ŽIVKA (Peri Kaleniću): A... (zbuni se) vi...? (Vasi.) Je l' nam i gospodin štogod rod?... VASA: On kaže da je rod.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Drugovi pogledaše u Pavla, ali se duže zadržaše pogledima na drugu Branku Kaleniću: „Ako Branko ne zna šta je to, niko ne zna.” — Šta mene gledate?
Spira Omega (profesor grčkog jezika) lepo reče neki dan: (Branko govori malko kroz nos): „Stanite, zaboga, Kaleniću! ne razabiram akcente, kud brzate, nije to trojka, ne kasate sa dvanaest nogu.” I Branko je pisao pesme.
Nedavno je iznenadio sa Starim zavetom i sa istorijom drevnih Jevreja. — Šta je sad opet to, Kaleniću? — To mi je, gospodine profesore, postala prava slast. Ja te stare Jevreje vidim kao živi život. Razumem ih.
— Oho, Kaleniću! A grčka tragedija? — To je književnost, umetnost. Ali kod starih Jevreja ceo je narod igrao tragediju! I Jevreji su
Kako ćemo isplivati... šta će biti ako otac umre. — Čekajte, Kaleniću. I ja sam izišao iz sirotinje. Brige ne treba maziti. One prolaze kao ženski kaprici, a svet ovaj dalje drže muškarci...
Zašto ih onda gone, preziru, mrze... — Ja, dragi Kaleniću, ne mogu još da se konvertiram... Znate, nisu svi Jevreji Pavle, a nije sav Pavle Jevrejin...
Tako je bilo s tolikima drugima. Ne dajte se, Kaleniću! — Videćemo, gospodin profesore. Pavlu jednoga dana reče Branko ipak više.
— Navikavate se, dragi Kaleniću? Moći će se i tako? Malo će sporije ići s vašim radom, ali vi ćete stići. — Kako bih vam rekao.
— Kao ja nekada vaše. — I pretstavljaju vas kako oduševljeno govorite. Odlično vas pretstavljaju, zlatni su... Vi, Kaleniću, palite duhove, zanosite mladež, vi ćete sigurno... Samo mi to nemojte spominjati, gospodin profesore!
Kuda? dokle? zašto samo dotle? — Danas vam je opet teško, Kaleniću. Ja ću da odem, a vi uzmite i čitajte nešto, čitajte stare Grke, molim vas, Grke.
Što i mreža puštena u more, od mora. „Puna je vode, a zadržati ne može ništa...” Ponesite fenjer. Kaleniću, ne vidim, spustio se mrak.
— Ama, da li se vi ne varate malo kad suviše uzdižete Pavla, osobito na svoj račun? Slušajte, Kaleniću, ja mu ne volim ona česta pisanja o najraznovrsnijim stvarima.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
„Iz te su škole crkve u Ravanici, u Novoj Pavlici, u Manasiji, Ljubostinji, Kaleniću, Rudenici, Veluću, Naupari, Kruševcu i dr.“ Tebe zdravlje! — bila zdrava, bog ti dao zdravlje!