Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Razumete li vi ovo?“, upita ih on poluglasno. „Šta?“, zapita ga Kalimahos, dok mu Teokritos odgovori samo upitnim gestom. „Pa sve ovo!“ Obojica ga pogledaše kao da ga ne razumeju.
“ „Pa znaš valjda? Napisao je jednu značajnu geometrisku raspravu“, reče Kalimahos. „Tako bar vele naši geometričari“, dodaje Teokritos. „Naši geometričari!“, viknu besno Zenodotos.
- Recite sami! Ne beše li to značajan posao?“ „Kako da ne!“, uzviknu Kalimahos. „Posao jednog Herakla!“, potvrdi Teokritos.
„Tu mora da je nešto drugo posredi!“, nastavi Zenodotos. „Ta valjda me razumete?“ „Visoka jedna protekcija!“, šapnu Kalimahos što je mogao tiše. „Iz najbliže okoline našeg...“ Ovde preseče Teokritos svoju nepotpunu izrečenu misao.
„Ali Aristarhos je bogalj!“ usprotivi se Teokritos. „On ramlje pri hodu“, dodade Kalimahos. „Kad bih odnekud imao njegovu mladost, ne bi mi, vala smetala ta ćopavost!
“ „I toliko daleko od nje“, dodade Kalimahos. „A tek Mesec!“, dopuni Teokritos. „Bio bih se kladio da nije veći od okrugle kamene ploče jednog običnog stola“.
Kad ga Kalimahos, vraćajući se kasno u noć iz varoši, jednom onde opazi, doviknu mu: „Šta radiš ovde, srećni čoveče?“ Aristarhos mu ne