Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Predveče pade kiša, pokupi prašinu, ali se oranica raskvasila. Umorni konji opustili vratove, a vojnici, kaljavi, zavukli se u šatore i čekaju večeru. U neko doba začu se žagor i šljapkanje po blatu. Stizali su i pešaci.
Zastrašeni, išli su nesigurnim korakom Tanasije i Jankulj. Bili su kaljavi do pojasa. Sobom su vukli dve velike testije, iz kojih se nešto pušilo. — Je li tako?... I to bez dozvole!...
Diže se najzad leno i mlitavo, mrmljajući neke psovke i pominjući svoj pseći život. Smrklo se mnogo ranije. Sedimo kaljavi pod onom šašom i mračno gledamo preda se.
Krakov, Stanislav - KRILA
A svuda se vukli kaljavi rovovi sa umornom, pokidanom mrežom žica, vrištali su mitraljezi i urlala čudovišta. Mali, kaljavi pešaci umirali su
A svuda se vukli kaljavi rovovi sa umornom, pokidanom mrežom žica, vrištali su mitraljezi i urlala čudovišta. Mali, kaljavi pešaci umirali su neznani, zatrpavani blatom, koje e skakalo u crvenim stubovima.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Jer gde se pakost s zlobom zaveri Poštenja muškog grudi cepati, Tek će na grobu svetle istine Grehova svojih korak kaljavi Obustaviti — pjano posrćuć: Sa Arslan-pašom i sa Osmanom Nevernici se tvrdo složiše, I veće krvlju braće rođene